Драган Симовић: Песников поглед на свет


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Лирски записи

01

Сваки је човек пун страхова.
И свако је биће пуно страхова.
То су страхови који су таложени кроз многе нараштаје, кроз многе векове и тисућлећа.
Разлика између најхрабријег човека и највеће кукавице јесте само у томе, што први из страха креће да дејвстује, а други страхом бива укочен и залеђен.
Једна је те иста количина страха и у најхрабријег и у највеће кукавице, само што први не оклева, не размишља о страху, већ креће у напад, док други, препуштен размишљању о страху, страхом из ума бива обхрван и спутан.

Зато велики ратници никада не размишљају.
Они се из ума низводе у срце, подајући се осећањима срца, душе и унутарњег бића, и тако побеђују страх.
Онај ко остаје у уму бива поражен.
Ум је ратнику највећи непријатељ.
Рећи ћу вам, да је и песнику ум највећи непријатељ.
Ниједан песник из ума није никада ништа створио.
Из ума се не може написати ни један једини стих.
У томе је велика тајна и ратника и песника.

02

Вода нас и ватра чисте и ослобађају страхова.
Свака река, сваки поток, сваки горски извор има исцељујуће дејство.
Зурење у ватру такође има исцељујуће дејство.
Запали ватру на обали реке с вечери у сутон, да се избавиш од страхова,
да се излечиш и ослободиш од страхова!
Овако је говорио мој прадеда Перун једном човеку који му се пожалио на страхове.
Предај страхове води и ватри, упућивао је прадеда човека обхрваног страховима,
јер ће те, у противном, страхови сатрти.

03

Још сам тада, са пет или шест година, схватио, да је страх највећи човеков непријатељ;
да је страх узрок свих наших болести, страдања и смрти.
Ништа тако не разједа човеково унутарње биће као страх, и ништа тако не ствара грозну карму као страх.
Доцније сам схватио, и освестио, да се страх не побеђује једном засвагда, већ да човек мора из дана у дан, из трена у трен, да вазда изнова побеђује страх.

А најлакше га и најбоље побеђује онда када се из ума низведе у срце.
Ево сликовитог песничког виђења човека ума и човека срца.
Човек ума држи страхове над собом, а човек срца држи страхове под собом.
У првога страхови лебде над главом, док други ногама притиска страхове.

04

Страх од смрти јесте и отац и мајка свих страхова.
Када човек прихвати смрт као завршницу, као лабудову песму свог животног тока,
тада смрт више нема никаквог дејства над њим.
Све док човек одбија, не само да прихвати већ и да чује за смрт, дотле ће и бити обхрван страховима.
Савремена западна цивилизација створила је човека који више и не живи, јер све време, од детета па до најпознијих година, страхује и стрепи од смрти.

Смрт је постала баук за савременог западног човека.
Све је више оних који из силног страха од смрти, чак одбијају и да иду на сахране својих ближњих,
само да се не би срели са смрћу!
Свуда на Западу, кажу, није више пристојно, било где у друштву, ни споменути смрт.
Каква бесловесност!
Па живот и смрт заједно плешу међу планетама, сунцима и звезданим јатима.
Живот је почетак смрти, смрт је почетак једног новог живота.

05

Наравно, схватили сте, да ја све време говорим о себи, и само о себи.
О свом односу према животу и смрти.
О својој поетици, о својему погледу на свет, о својему животном путу.
О другима не говорим, јер немам права на то.
Одавно казујем себи, да моја смрт није страшна.

Сваке ноћи пред спавање разговарам са боговима и прецима,
са Богом Створитељем и са Великим Духом Стварања.
И сваки пут им кажем, да радим на томе како бих, у свакоме трену,
био спреман да умрем уместо оних који су ми најмилији и најдражи у овоме свету.
Да ја умрем, а да у овоме свету и даље живе они који су ми намилији и најдражи.
Каква дивота!

Драган Симовић: Вера срца и душе


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

ВЕРА СРЦА И ДУШЕ

Кад будем напустио овај свет, иза мене ће остати само моји снови и моје песме.
Снови које сам сневао, и песме које сам певао!
Онај ко буде желео да сазна истину о мени, нека ме потражи у сновима и песмама!
Изван снова и песама, као да ме никада ни било није!
Да је свет привид, варка и опсена, то сам још у раном детињству познао.
Чини ми се, да сам то знао и пре рођења својега.

Моја вера јесте тајинствена и неухватљива.
Она се не може пренети, нити се може научити.
Моја вера није књишка, није разумљива, није појмљива и није од овога света.
Вера коју називам својом, дошла је заједно са душом мојом.
Она се рађала заједно с бићем и суштаством мојим, у неким далеким и тајинственим пределима и пространствима Правасељене.
Моја вера обједињује све вере, сва учења и све религије кроз векове и светове.
Обједињује, али их, али, истовремено, и надилази.

Зато никада нисам био, нити сам могао бити, религиозан, иако вера, праискона вера, космичка вера, прожима свеколико биће моје.
Вера није религија, као што ни религија није вера.
За мене је вера дубља, чистија и искренија од религије.
Вера је срце, а религија глава.
Вера је душа, а религија ум и разум.
Човек се или рађа или не рађа са вером, док се религија може стећи, примити, прихватити, изабрати или научити.
Човек од вере никада не може бити искључив.
За њега је његова вера – само његова!

Никада не пожели да своју веру некоме открије и наметне.
Човек од религије бива искључив, и своју религију доживљава као једину меродавну и истиниту.
Човек од религије има потребу да мисионари, да своју религију намеће другима.
Када бих пожелео да своју веру некоме разјасним и приближим, онда бих му, свакако, рекао да је моја вера песничка.
Моја вера происходи из мојега песништа, као што и моје песништво происходи из моје вере.
Песник је палео-ловац, праискони ловац, који никада не лови за себе, већ све што улови предаје ближњима.
Њему ништа не треба, а све му се даје.
Ничег нема, а свега има довољно.
Књиге које сам некада писао и објављивао, више не сматрам својима.
Оне ми одавно не требају.
Оне су биле моје само док сам их писао, само док су се рађале.
По објављивању, све сам своје књиге разделио и испоклањао.
Увек сам се чудио својим пријатељима, песницима и књижевницима, који љубоморно чувају своје књиге по некаквим ормарима или на полицама својих књижница!

Ја сам брзо заборављао сваку своју објављену књигу.
Кад будем напуштао овај свет, нећу понети ниједну књигу са собом!
То би за мене било претешко бреме.
У томе је трену важно да човек буде што лакши – без икаква пртљага!
Да буде лак и лаган, да би могао да лети.
Да лети према Светлости, према Дому своме!

Отровна влакна с неба!


Извор: Васељенска ТВ

********

Амерички научници открили да се у кемтрејлсу, беличастој супстанци коју испуштају авиони, налазе ГМ организми, али и заражени еритроцити, јаја црва…

Кликните на слику да је увеличате и видите још јасније та лепљива влакна која падају путем кемтреиса на биљке и тло

БЕОГРАД – Генетски модификоване гљивице откривене у хемијским траговима с неба!

Амерички научници са института Карником открили су присуство ГМ организама у кемтрејлсу, хемијским траговима које у атмосферу испуштају необележени авиони. И не само то! Заражени еритроцити, патогени микроорганизми и јаја ваљкастих црва пронађени су у овим влакнима.

Изазива тумор

– Становништво Србије такође је угрожено! Авиони све чешће запрашују небо изнад нас, а ове гљивице се хране хранљивим материјама које су нашем имунолошком систему потребне да би се поправио и поново изградио – објашњава за Курир Суботичанка Ирена Барет, активисткиња Еколошког покрета Србије и дипломац Института за природну медицину у Калифорнији.

Она тврди да је управо кемтрејлс један од разлога све чешће појаве тумора, али и других разарајућих болести које настају као последица ослабљеног имунолошког система.

Као један од разлога за учестале појаве хроничног умора, депресије и многих обољења амерички научници са поменутог института навели су и тешке метале откривене у нано-честицама које испуштају авиони.

Слаби срце

– Пронађени су хром, никл и алуминијум, који, када доспе у наше тело, пролази баријеру између мозга и крвотока. Доказано је да је директно повезан с настанком Алцхајмерове болести. Штетност баријума, који, осим што је канцероген, доводи до слабости срца, не треба посебно наглашавати. Сматра се да кемтрејлс утиче и на настанак Моргелонсовог синдрома, мистериозне паразитарне болести која на кожи ствара ране из којих вире влакна – објашњава Ирена и додаје да је умор који заражени осећају довољно јак да омета нормалне животне активности.

Кемтрејлс „напао“ Земун?

У Земуну, у близини КБЦ „Бежанијска коса“, прошле недеље појавила се чудна лепљива, беличаста смеса која мештане неодољиво подсећа на кемтрејлс. Редакцију Курира позвало је неколико читалаца, који страхују да је неко из ваздуха избацио отровне материје. Неки од њих тврде да су убрзо после тога добили болове и отоке у ногама.

– Запрепастила сам се када сам се у недељу вратила из викендице и затекла лепљиву, белу материју сличну паучини свуда по дворишту. Никада нисам видела тако нешто. Била је свугде по столицама, столовима, дрвећу, цвећу. Чак ми је и пас био улепљен нитима – каже Иванка Стојановић, која је данима покушавала да очисти двориште. Како каже, чим се вода осуши, бела смеса је и даље ту.

– Сваки предмет који дотакнем је лепљив. Што је најгоре, почела сам да осећам болове у ногама, које свакога дана отичу све више. Исте симптоме има и мој супруг. Заиста мислим да је то неки отров – прича Стојановићева. Њена комшиница Душанка Абрамовић каже да се иста материја у њеном дворишту појавила пре више од 20 дана.

– Ову супстанцу немогуће је уништити, а чини ми се да је има све више. Прво сам мислила да је дошла из оближње шуме, али онда ми је сестра рекла да се код ње у Панчеву појавила иста смеса, иако у околини нема никаквог дрвећа. Сигурна сам да су нам је бацили с неба – самоуверена је Абрамовићева.

Траже помоћ од Министарства здравља

Ирена каже да су се још у септембру прошле године обратили Министарству здравља са захтевом да се и у нашој земљи анализира садржај кемтрејлса и открију могуће последице по здравље људи.

„Брине нас да се кемтрејлс прска у ваздушном простору Србије и због стратосферског геоинжењеринга, или неког другог разлога, без нашег знања и сагласности. Захтевамо да се обави тестирање ваздуха, земљишта и воде, који су хронично контаминирани кемтрејлсом“

– пише у писму које је Ирена у име Еколошког покрета Србије послала Министарству здравља. Како каже, одговор до данас није добила.

Како да се заштитите од кемтрејлса

За чишћење организма од токсина из кемтрејлса Ирена препоручује неколико природних лекова:

• глину, за спољашњу и унутрашњу употребу
• колоидно сребро
• омега 3, 6 и 9 масне киселине, којих има у ланеном уљу, уљу ноћурка
• рибље уље
• зеолит
• кинеске гљиве реишу, шитаке и маитаке – делотворне у облику екстракта
• уље траве чајевац

********

Отрезнимо се људи већ једном, немојмо да чекамо да се и на нашој кожи стварају ране из којих вире лепљива влакна па тек понда да почнемо да се бунимо и алармирамо јавност и надлежне инситуције, да раде свој посао. Морамо натерати министарство здравља да коначно почне да анализира ова лепљива влакна и ту паучину и разне друге материје које падају на тло из кемтраилса. Пратите све ово у вашој околини, сакупите ту паучину и лепљиву масу у тегли и са тиме да се иде испред министарства здравља.


%d bloggers like this: