Драган Симовић: Унутарњи Пут Светлости


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

dragan simovic portret-3

УНУТАРЊИ ПУТ СВЕТЛОСТИ

Постоји само Унутарњи Пут
на којему се осваја Унутарња Слобода и којим се стиже до Унутарњег Ирија,
а што и јесте Пространство Духа Стварања.
Све приче у свету одувек су исте, и одувек су лажне.
Једне те исте приче о Рају на Земљи, вазда изнова препричавају једни те исти људи лажи.

Некада су то били латино-германски кршћани; потом су се појавили византо –
христијански утописти, чији су потомци комунисти и марксисти; затим су из спиља, раселина и катакомби измилели бољшевици; а после њих су на светску позорницу ступили либерали, мундијалисти, демократи и евроунијати –
и сви они, све време, испредају једну те исту причу, у тисућама верзија, о благостању и Рају на Земљи.

Србијом и Србством већ дуже од једнога столећа владају једни те исти људи лажи,
који се сваких двадесет лета преоблаче у ново рухо, при томе мењајући вагре, стегове и стране света,
али се потка и матрица њихове приче никада не мења, јер је лаж одувек иста и заувек ће остати иста.

Испрва су то били југо-утописти,
које су сменили југо-комунисти,
чији су накот србо-комунисти,
прерушени у ура-патриоте и буђелар-патриоте,
потом су ура-патриоте и буђелар-патриоте
сменили квази-либерали, нарко-либерали,
кршћано-демократе
и брисело-унијати.

Упоредите све проповеди људи лажи у последњих стотину лета,
па ћете схватити да је то једна те иста проповед, у тисућама варијанти,
без сврхе и смисла.
Оно што превазилази и надилази изречено,
а што је скривено иза утопизма свих проповеди
(што је мета-проповед и мета-језик!),
то је демонска, то је ариманско -фаустовска намера и накана
(коју људи лажи никада изрекли нису, па зато и јесу људи лажи!) – о разарању Србије
и затирању Србства!

За пробуђене и освешћене Србе,
за самородне и самобитне ВедСрбе,
постоји само један пут спасења – Унутарњи Пут Светлости!

Драган Симовић: Тајна Знања Предака


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Srbski posvecenik-2

ТАЈНА ЗНАЊА ПРЕДАКА

То је оно што смо дубоко у себи потиснули, а што морамо да призовемо у Поље Свести, те да, следствено томе, и о-Свест-имо!
Многа су Тајна Знања Предака, али, ми ћемо, овде и сада, бити усредсређени на она Знања која нам, у овоме часу, дају одговоре на нека суштаствена питања.
Дају нам одговоре на оно што нас у овоме трену највише тишти и боли.

Шта нас то највише тишти и боли у овоме трену?
Условно речено: тишти и боли, јер нас, у самоме Бићу и Суштаству (што ћемо видети одмах) ништа нити тишти нити боли!
Све се одвија и дешава по Закону Духа Стварања, а наше је да то прихватамо и освешћујемо, и да следимо свој Унутарњи Пут Светлости.
Тишти нас и боли (само док не освестимо!), у овоме времену, што је све више србомрзаца и родомрзаца међу самим Србима.
Све је више Срба који се стиде својега порекла и рода, који се одричу својега племена и народа, који најружније приче пред туђинима причају о својим прецима и саплеменицима, о Србству и о Србији.

Таквих је свуда, од дна до врха, и од врха до дна!
Они су на свим кључним и руководећим местима; они су у свим државним установама и институцијама – од културе и науке до одбране и заштите Државе.
Они су такви какви јесу, и они обављају своје послове и задатке саобразно са својим Бићем и Суштаством.

То је њихова Усудба, њихова Карма, њихов Пут.
А сада да видимо, шта нама ваља чинити?
Наше је да ништа не чинимо против њих, већ све да чинимо за себе; да се не боримо против њих, већ да се боримо за себе!

Када се боримо против некога или нечега, ми онда томе некоме или нечему дајемо своју животну снагу, дајемо своја божанска дејства.
Оно против чега се боримо, то је управо наш подмукли, потуљени и лукави непријатељ, који нас резједа изнутра.
Тај против кога се боримо постаје наш прикривени и невидљиви унутарњи паразит.
Када се боримо за некога или за нешто, онда смо на Страни Светлости и Живота, на страни Истине и Правде, на страни Духа Стварања.

Ми ћемо све своје видљиве непријатеље победити у једном једином трену, онда када у себи победимо невидљиве непријатеље.
Сви наши невидљиви непријатељи имају једно једино име – незнање!
На нама је да обнављамо Древна Знања Предака, и да се полако уздижемо на више ступњеве Духа, на виша Поља Свести и Свесности.
Надасве, наши непријатељи и не постоје – они су тек сенке и утваре!

Избацимо их из својега видног поља, избацимо их из својих мисли.
Оставимо их да жању оно што су сејали.
Ако ми кренемо у рат против њих, онда преузимамо на себе њихову Усудбу, и жањемо (ми!) оно што би требало они да жању.
То су Древна Знања наших Предака који долазе из Будућности.
Нека вас не збуњује то што говорим о Древним Знањима из Будућности, зато што наши Преци нису родили нас, већ ми (у свакоме часу, у свакоме трену), рађамо Претке своје!

Када изиђемо из поља лажних знања и учења, која су Синови Таме давно међу нас спустили, онда ћемо схватити, и освестити, да је Прошлост – Будућност, а Будућност – Прошлост!
То се зове изокренута слика Стварности, илити, обрнута пројекција Реалности.
Ништа није онако како нам се у свету приказује – нама се то само причињава да је тако!
Ја знам шта вас највише збуњује и плаши у вези са овим Древним Знањима из Космичке Будућности, па ћемо све то одмах и да разјаснимо.

Вас збуњује и плаши: да ће вас ова Знања отуђити од ближњих, удаљити од света; да ће вас учинити чудацима и вилењацима у стварности и повесници света; те да са овим Знањима нећете моћи да делате и дејствујете у свету.

Не бојте се, и не плашите се!

Ништа се од тога неће догодити, односно, догодиће све супротно и опречно.
Ви ћете још више и чвршће бити повезани са вашим ближњима; ви ћете се још више приближити свету, и свет ћете посматрати истовремено и изнутра и извана; а све светске послове обављаћете и савршеније, и марљивије, и одговрније него раније.

Бићете Будни и СамоСвесни у свакоме трену!
И живећете у Стварности, а не у реалности света!

Бићете у вишој Стварности (зато и пишем великим словом), у односу на реалност (пишем малим словом) успаваних и несловесних из чопора и крда, који су давно пристали да буду слугине слуге Великог Кројача Света.

После Буђења и Освешћивања, ви ћете бити једини и истинити творци своје Судбине (Карме) и ковачи своје Среће.

Ваше Србство ће бити у вашему Срцу; ваша Србија ће бити у вашему Бићу; а сви непријатељи, рушитељи и мерзитељи ваши, верујте, неће имати никаквог приступа – ни вашему Србству ни вашој Србији!

Драган Симовић: О надрастању мржње


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Srbski posvecenik-2

О НАДРАСТАЊУ МРЖЊЕ

Освешћен човек не мрзи ни највећег непријатеља својега.

Јер зна, да мржња увек рађа мржњу.

Упасти у вртлог мржње, то је као када небеско тело упадне у црну рупу – из црне рупе нема повратка!

Штавише, мржња је највећи непријатељ човеков на Путу Духа и Светлости; то осећање и стање нашега нижег бића, потире све оно узвишено, племенито и божанско у нама.

Први и суштаствени задатак човеков јесте узрастање, надрастање, надилажење и превазилажење свих оних стања, мисли, наума, намера и осећања што га вуку надоле, у таму, у бесловесност.

Све оно што се односи на човека, на суштог човека, то се односи и на народ, на сушти народ!

Срби као Народ, и као Биће Словесно и Сушто, морају да се узнесу на виши ступањ духовног развоја, да би могли да надрасту, надиђу и превазиђу мржњу својих вековних непријатеља.

Напросто, Срби не смеју да се каче за мржњу која је према њима усмерена.

Морају да буду изван и понад сваке мржње, уколико желе да се пребаце на вишу раван Космичке Свести, одакле ће моћи да сазерцавају Језгро Духовног Суштаства.

Опасно би и погубно било (по саме Србе опасно и погубно!), у овоме часу, када би Срби на мржњу одговорили мржњом!

У овоме часу, за Србе је најважније (а, можда, и најбитније!), да се посвете својим изворним и праизворним, самосвојним и самобитним, стваралачким замислима и визијама.

Да осмисле и васпоставе своје Духовно Језгро; да осмисле и васпоставе властити Пут Посвећења.

Да на пољу властите самониклости и самобитности, развијају властиту поетику живота и живљења; властити духовни и философски поглед на свет; властите уметничке, научне и образовне правце и школе.

Да се више не угледају ни Исток ни на Запад, већ да открију, препознају и освесте властити Пут Светлости за прилазеће и надолазеће Ново доба; будући да ће Ново доба, како је давно речено и најављено, и бити у Знаку Божанског Духа Стварања.

Бавити се собом, и само собом!

Својом Душом, својим Бићем, својим Присуством и својим Духом.

Када будемо дошли до тог стања Духа и Свести, тада ће и сви наши вековни непријатељи сами од себе нестати; штавише, тада нам сви наши непријатељи из минулих векова, никада више неће ни бити непријатељима!

Драган Симовић: Сварогов Пут Светлости


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

СВАРОГОВ ПУТ СВЕТЛОСТИ

Вертикала ратника чини ратником.
Будност и свесност, свесност и самосвесност.
Знање и вера, вера из Знања.
А то и јесте Пут Светлости.
Без Овога нема ратника.
Заиста, нема несувислог и бесловесног ратника.
Ратник је увек и вазда Посвећеник Духа.
Ратнички народи јесу словесни и самосвесни народи.
Зато што ратнички дух происходи из Духа Свести.
Оно што светина назива ратништвом, то је само дивљаштво и варварство.
ВедСрби су ратнички народ.
Сем Срба, у окружењу, на Балкану, нема ратничких народа.
Има дивљих, крволочних и варварских народа, али то нису ратнички народи.
То су хорде, чопори и крда дивљих зверова.
Дивљаци и варвари немају будућности, јер немају ни прошлости нити садашњости.
Дивљаци су само сенке и утваре.
Без Духа Великога ничега нема.
Зато ће у времену долазећем нестати сви дивљи крволочни народи.
Јер Мајка Земља неће више да трпи дивљаке и варваре.
Јер ПраВасељена неће више да трпи дивљаке и зверове у људскоме обличју.
Ни Велики Створитељ неће више да трпи бића која руше Ред и Поредак.
Време долазеће јесте време Будности и Свести.
Све друго је опсена и омаја.
Опсена и омаја светине бесловесне.
Само Будан и Свестан Србин јесте Србин.

Успаван и бесловесан Србин не може бити Србин.
Од успаваних и бесловесних Срба остаће само љуштура и грозота пустоши.
Будни и Самосвесни Срби дошли су, долазе, и долазиће из Будућности Великог Духа Стварања.
Није важно колико их сада има, битно је колико ће их бити.
А биће их више него што и замислити можемо.
Вертикала је усправница, божанска оса.
Вертикала није ни лево ни десно; ни левица ни десница.
Вертикала је средиште, Сварогов Пут Светлости.
У времену долазећем битно је дејствовати из Поља Свести.
Ништа у спољном, ништа у вештаственом, ништа у појавном.
Наши душмани и врази морају бити побеђењи у Унутарњем, у Духовном.
У појавном, материјалном свету, заиста, ратоваће још само сенке и утваре.
Они који не знају за Закон Карме, они који не познају Закон Сетве и Жетве.
Што више и жешће буду ратовали, све ће дубље тонути у Таму и Ништавило.
Нестаће сви они који буду ратовали у видљивом и појавном, нестаће као да их никада ни било није.
Будућност Срба и Србства јесте у Будности и СамоСвести.
Срби су од ПраВасељене давно изабрани, и одабрани, за посвећене ратнике у Духовним Сферама, у Пурпурној Сварги Свароговој.
Духовни ратници нити гину нити умиру; они само прелазе из Сфере у Сферу, из Света у Свет.
Духовни ратници јесу посвећеници Великог Духа Стварања, и стога су бесмртни и вечни.

Драган Симовић: Србско Духовно Језгро илити Ртањ Добре Наде


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Србско Духовно Језгро илити Ртањ Добре Наде

Белим Србима, Ананди Перуну Белобору и Попу Стрибору од Сомбора, посвећујем ово песничко јасновиђење своје.

Уметнички и стваралачки покрет Ртањ Добре Наде јесте васпостављање Србског Духовног Језгра и Пут оздрављења и исцељења Бића Србства.
То је Пут повратка древним, исконским вредностима, које су темељ словесног, освешћеног и осмишљеног бивања и бивствовања; стваралачког живота и живљења са сврхом и смислом.
Уистини, Ртањ Добре Наде враћа човека на Вертикалу, на Божанску Усправницу; враћа га Божанском Бићу у Себи; враћа га Стварању и Стваралаштву као једином Смислу Присутности у Вечноме Тренутку.
Човек је створен да би био сутворцем са Створитељем, да би, усаображен са Великим Духом Стварања, и сам био творац и стваралац у Творцу и Ствараоцу.
Западна цивилизација, болесна од самога почетка и зачетка; цивилизација коју нису осмислила и стварала Божанска Бића оваплоћена у ведсрбским ПраАријвцима; цивилизација која у својој завршници показује ариманско и бесовно лице, лице грозоте тартарске и ужаса адског, посве је обесмислила живот словесног човека и убила сваки смислени порив у битију његову, исисавши и последњу кап животног сока у њему, остављајући иза себе љуштуру људскога рода и најгрознију грозоту пустоши.
Путовање западног човека завршава у понору, у понору без дна, у бесмислу и безнађу, у праисконом ништавилу језе и ужаса.
Западног пута више нема, и западно путовање се управо овде, у овоме трену, завршава.
Сваки слободан, словестан и освешћен Србин, дужан је, у овом одсудном часу, да спасава себе
и своје ближње.

Само снажним стваралачким духом, само свешћу и освешћеношћу, само јаком вером и божанским знањем, сваки ће Пробуђени Србин, Бели Србин ПраАријвац (онај који је успео да скине силне овоје таме са себе!), бити кадар, знати и умети, на прави начин, да служи Богу и Роду.
Нема сврхе више да приповедамо о западној цивилизацији, будући да та цвилизација више не постоји (ако је икада и постојала!) на Ступњу Словесности.
Сада се, пред нама, пред Белим Србством, отвара Нови Пут који води ка Животу и Светлости.
То је Пут повратка Створитељу, Пут усаображења и поновног рођења Одозго, Пут који нас узноси у више духовне светове Великог Духа Стварања.
Уметнички и стваралачки покрет Ртањ Добре Наде, можда, јесте последњи покушај да се васпостави Србско Духовно Језгро, те да се, у потоњи час, спаси Биће Србства од коначног пропадања и самопоништења.
Нека свако од нас, на свој начин и на своме путу, потражи, и препозна, самога себе!

Драган Симовић: Триста Србских Посвећеника


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Србско питање
Триста Србских Посвећеника

Већ вековима се решава Србско питање, и никако да се реши, јер не може ни да се реши без Освешћеног и Самосвесног Србства!
Без оних Триста Мудрих и Храбрих Срба, који ће да запоседну сва кључна места у Србији, и да све држе под властитим дан-и-ноћ будним оком!
Све друо су само покушаји, само варка и опсена!

Све друго је само игра луде ђеце која, тобож, решавају Србско питање!
За решавање Србског питања вазда је, кроз векове, недостајало двоје – мудрости и храбрости!
Ако је другога  и бивало, ово нам је прво свагда некако измицало!
Било га је, и није га бивало!
У овоме је часу Србско питање поново у жижи светских збивања и дешавања.
Само што је сада Србско питање, уистини, горуће Србско питање!
Србско је питање у овоме трену, за само Србство, судбонсно и судбинско питање, питање свих питања!

Бити или не бити!
Треће могућности нема!

Овде желим да кажем нешто што нам свима вазда и увек измиче!
А то је једна виша мудрост која ће и сва земаљска лукавства да користи.
На чело Србства и Србије морају да дођу људи од визија!
Они који су упућени, како у древна тако и у савремена тајна духовна, шаманска, магијска и парапсихолошка знања!

Да створе тим у којему ће бити све сами посвећеници; изузетно бистри, умни, продуховљени и освешћени; божанске самосвести и високе одговорности; који ће држати сва поља – од културе, преко привреде, до војске!
Ти који се нађу на челу Србства и Србије, морају бити опасани са три тајна прстена, оних тајинствених посвећених личности које ће из прикрајка, тајно и тајинствено, да буду саветници свакоме члану Владе понаособ!

Све оно што Они осмисле, то не сме ићи у јавност; у јавност ће ићи само оно што је за јавност и наших вековних непријатеља!
Заиста, само овако, и никако другачије, може да се реши Србско питање!
Све друго је нестајање и, коначни нестанак Србства!

Драган Симовић: Веровао сам! И знао сам! Белим Србима посвећено, Ратницима Светлости


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник»

Веровао сам!
И знао сам!

Белим Србима
посвећено,
Ратницима Светлости.

Веровао сам! И знао сам!

Да ће једном доћи, да морају доћи, Синови и Кћери Бога Светлости, Потомци Великих Предака што обитавају у Пра Васељени, у Пра Водеану Свести и Свесности; они што ће васаобразити све појавно и све непојавно, све што у Вештаству пребива и све што из Духа происходи, све што је горе високо и све што је доле дубоко.

Веровао сам! И знао сам!

Да смо рођени за дела узвишена, за дела Боговима мила и дивотна, за дела Љубави, и дела Доброте, и дела Лепоте.

Веровао сам! И знао сам! Да смо рођени за Живот вечан, да смо ми Суштаства без почетка и свршетка, да смо одувек били, и да ћемо заувек бити, у свим вековима и свим световима.
Веровао сам! И знао сам! Да Човек Човеку може бити Бог, Бог Љубави и Живота у Светлости!

Веровао сам! И знао сам! Да Човек и Човечица у Љубави могу да рађају Потомке у Светлости. Да су Мушко и Женско Једно Прабиће и Једно Прасуштаство, да су Њих Двоје тек Једно Једнијато пре Свега и после Свега.

Веровао сам! И знао сам! Да смо даровани дарима најдивотнијим, да у Заједништву са Боговима и Бозима творимо видљива и невидљива звездана јата, као и нове, будуће и минуле, Васељене и Правасељене, од Праискони тја до Праискони!

На Светим водама Словенског Истера,
у сутон вечерњи, 30. рујна, 2011. года.

Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Повезан прилог:
Драган Симовић: Поезија из књиге песама „Бела Србија“
http://wp.me/p3KWp-4BE

%d bloggers like this: