Манастир у Коштунићима прославио је 28.08.2016. прву славу у новоизграђеном храму


Извор: Србин Истински Православан:
http://serbiantrueorthodox.blogspot.rs/2016/08/blog-post_29.html

Манастир Успења Пресвете Богородице у Коштунићима прославио је прву славу у новосаграђеном храму

чланак написан: 29.08.2016.

uspenije

У срцу прелепе Равне Горе, земљи родољуба и богомољаца, 15. августа 2016. (с.к.) Преосвећени Г.Г. Нектарије Шумадијски, са братијом, прославио је престолни празник, први пут у новосаграђеном, и још недовршеном храму, посвећеном Успењу Пресвете Богородице. Свечаном и празничном, Светом Архијерејском Литургијом, началствовао је Његово Преоствештенство Г.Г. Нектарије Шумадијски уз саслуживање уваженог госта, Његовог Преосвештенства Г.Г. Акакија Утешитељевског и неколико клирика и прислужника.

Усрдним трудом братије манастира Коштунићи, недовршени храм Успењски био је украшен и припремљен по скромним манастирским могућностима, али доживљај у том племенитом, пространом крстобразном простору био је заиста топао и весео. Плаве црквене пресвлаке, сашиване са љубавлу од стране новостјеничке монахиње, додале су још један зрак небеске боје и потсећања на присуство Пресвете Богородице у Њеном новом храму.

Храм Успења Пресвете Богородице у изградњи

Храм Успења Пресвете Богородице у изградњи

Богослужење у част Пресвете Богородице, било је изузетно мирно и молитвено, уједно тужно и радосно. На све присутне вернике спустио се осећај да стоје међу тужним апостолима и пријатељима Господњим, при последњем испраћају Пресвете Мајке Божије, док Син Њен, уз певање и весеље ангела, узима Њену пречисту душу у Његово наручје и носи је у слави на Небо. Заиста, такво осећање није сан, него реалност, јер на Светој Литургији сама Небеса се отварају и ми учествујемо у Небеском животу и слављу.

Величанствена скромност

Величанствена скромност

У беседи, уважени гост Њгово Преосвештенство, Г.Г. Акакије Утешитељевски потресно је описао тај величаствени и предивни догађај, када је Мајка Божија предала Њеном Божанском Сину, Своју пречисту душу. Он је такође потсетио све присутне да Њено девојачко тело, пошто је било храм Другог Лица Свете Тројице, није подлегло трулежи, него је, као што и приличи таквој незамисливој Светости васкрсло и поново се сјединило са Њеном душом, као што ће бити са свим људима на другом доласку Господњем, на Страшном Суду. Такво Свето биће, које је потпуно победило своју грешну људски природу (овде је напоменуо, Г.Г. Акакије, и то како је прогрешна и понижавајућа за Мајку Божију, римокатоличка јерес која говори да је Она, Пресвета Богородица, рођена без грешне људске природе), до те мере, да чак достигне толику светост да буде достојна да прими Самог Оваплоћеног Бога у Своју утробу, а колико је на висинима близу Бога, толико јесте и међу нама као најближа, наша вечита и најсилнија Заступница, и као таквој треба непрстано да се молитвено обраћамо.

Божанствена Литургија

Божанствена Литургија

Беседа

Беседа

На крају свете Литургије, где су се скоро сви присутни верници Причестили Пречистом Крвљу и Телом Христовим, Г.Г. Акакије је осветио славски колач и жито Г.Г. Нектарија и братије. След тога сви заједно су поделили богату трпезу љубави – спремљену од братије Коштунића и богољубивих сестара парахијанки – уз здравице и живе разговоре. Сви присутни уживали су изузетно Аврамовско гостољубље Пресвећеног Владике Нектарија и манастирске братије. После благодарне молитве, кафе и слаткиша, сви су наставали да проводе време, до краја тог сунчаног дана у разним заједичким созерцањима, што је радосно прешло у певање богомољачких и родољубивих песама, док залазак сунца није нежно упутио свакога да полако пође свом дому, укрепљени и утешени после такавог благодатног дана, као један мали летњи Васкрс.

Христос посреди нас!

Христос посреди нас!

Фото албум са славске прославе

Манастир Коштунићи на Равној Гори – Србска Истинска Православна Црква (зилоти)


Пре 4 месеца написах један текст о зилотима, односно верницима Србске Истинске Православне Цркве (СИПЦ), јер сам увидео колико је негативне пропаганде са прегршт манипулација, дезинформација и лажи, било уперено против њих, а нигде јавност није могла да чује изворно шта зилоти мисле, нико им није дао шансе да у медијима била шта кажу, не би ли јавност и обичан свет из прве руке сазнао истину о њима и тада актуелним догађајима. Затим, да кажу шта мисле о Православљу, о Светосављу, о истинском исповедању православне вере, као и да пре свега одговоре на лажи против њих, а актуална је била прича о монахињама манастира Нови Стјеник, које су се својевремено побуниле (2003. год.) због екуменизма високог свештенства које води СПЦ. Биле су моментално избачење из првобитног манастира Стјеник, а затим је покренута пропаганда лажи против њих, но не бих сад о томе, јер сам све о томе доста тога рекао у доњем тексту, па да се не пнављам.

Чујте истину о зилотима Србије, и манастира Нови Стјеник на Кучајским планинама, од њих самих, а не из строго контролисаних медија
http://wp.me/p3KWp-74m

Пре десетак дана пружила ми се прилика да уз помоћ једног пријатеља, обиђем један мушки зилотски манастир, манастир Коштунићи у атару села Коштунићи, на Равној Гори. Раног јутра пријатељевим колима кренули смо ка манастиру, било нас је четворо, желели смо да дођемо раније до манастира. Пре него што напишем своје утиске из посете манастиру Коштунићи, погледајте на доњој мапи Србије све манастире које тренутно поседују зилоти, има их 5:

Манастири Србске Истинске Православне Цркве (СИПЦ - зилоти)

Храмови Србске Истинске Православне Цркве (СИПЦ – зилоти) на мапи Србије . Кликни на мапи да је видиш увећано …

Надлежан за манастир Коштунићи, онај који га духовно води и брине о њему, је Владика СИПЦ-а – Нектарије.

Владика Нектарије надлежан за манастир Коштунићи у атару села Котунића и на Равној Гори ...

Владика Нектарије надлежан за манастир Коштунићи, који се налази у атару села Коштунића на Равној Гори …

Било је то лепо сунчано јутро, као и цео тај дан, негде око пола десет стигли смо до манастира, и дочекао нас је Владика Нектарије као прави домаћин, срдачно и гостопримљиво. Поред Владике, у манастиру живи и служи Богу монах Марко, а у манастиру је и један млади искушеник, јер жели да се замонаши. Док смо пријатно разговарали са Владиком, монах Марко је спремао доручак, стигле су убрзо топле погачице, сир, парадајз, паприке и јогурт, а пре него што је Марко направио доручак, послужио нас је манастирским медом, уз чисту изворску воду. У пријатан разговор укључио се касније и монах Марко, и када смо завршили разговор, разгледали смо манастир, манастирско имање, уз Владикина неопходна објашњења. Владика ми је дозволио да усликам манастирски простор, па ћете и ви на крају текста у фото албуму погледати како изгледа манастир. Изграђена је и нова црква, што ћете видети на фотографијама.

У највећој манастирској кући постоје и 2 лежаја за госте, може се и преспавати, тако да то имају у виду добронамерни посетиоци, и сви заинтересовани који желе да се упознају са зилотима, да посете њихов мушки манастир Коштунићи, да се ближе упознају са њиховим начином живота, исповедања вере и штошта око тога. У случају да вас има више, имате лепог простора око манастира за камповање (обавезно понесити и врећу за спавање), а и мештани Коштунића у близини манастира, врло су гостопримљиви, предусретљиви и непосредни, једној мојој пријатељици једна бакица с којом смо се упознали сама је понудила преноћиште, без да смо ишта питали, будући да у манастиру могу да преспавају само мушкарци.

Да би нешто више сазнали о селу Коштунићи у коме се налази манастир, погледајте ову страницу, а ја ћу сада заинтересованима дати неке детаље како да дођу до манастира када се иде из правца Горњег Милановца, који је удаљен 30 км. од села Коштунићи. Када колима дођете до табле с леве стране асфалтног пута где пише „Коштунићи“, не скрећите лево асфалтним путем за Коштуниће, већ продужите даље, и скрените првим макадамским путем с леве стране на који наиђете. Пут иде низбрдо, пратите тај пут и доћи ћете до манастира, а ако се одлучите да чим скренете паркирате кола и кренерте пешице до манастира, стићи ћете до њега лаганим ходом за пола сата.

Свим заинтересованима, топло препоручујем да посете манастир …

Фото албум манастира Коштунићи и манастирског простора

Манастир Новин Стјеник: Нови прозори на конаку


За неког ко живи у граду и има неке приходе, замена старих прозора новим потпуно је нормална и рутинска ствар, а за неког је то право Божје чудо и благодат, као што је случај замене старих прозора новим на конаку женског манастира Нови Стјеник» на Кучајским планинама, јер монахиње, и поред вредног рада око пољопривреде да би се прехраниле, често не могу себи да обезбеде залихе хране за зиму» (а камо ли да финансирају нешто, око побољшања услоав живота), које су овде врло оштре и јаке, а понекад и сурове, тако да изградња манастира, надоградња и његов живот са својим монашким сестринством, искључиво зависи од донација добрих људи у новцу, роби и добротворном раду разних помагача око елементарног осавремењивања манастира, за најосновнији егзистенцијални самоодржив живот.

Манастир је почео да се гради 2005. године, но изгледа да је 2013. година била кључна за побољшање услова живота у манастиру, будући да је Кучајски простор на коме је изграђен манастир, најненасељеније подручје Србије, јер иако је природа предивна, у смислу насељености тај простор делује попут пустиње, немаш комшија, суграђана, да брзо притекну у помоћ ако затреба, јер најближе насеобине у виду села и градова, далеко су од манастира. Те 2013. године, захваљујући донацијама, изграђена је и минијатурна самоодржива водоводна мрежа од једног јаког и непресушивог извора чисте питке воде, који је од конака удаљен око 300-400 метара, а како је текао тај процес, можете погледати у фото албуму на крају овог текста».

Међутим, било је критично када се ближила зима те 2013. године, јер прозори на конаку били су нефункционални, слабо су дихтовали, монахињама је било хладно и поред грејања. Међутим, брзином муње стигла је помоћ на време од великог србина и добротвора, Драге Коларева, који је некада живео у Книну.

Погледајмо из текста манастирског блога, како је текао тај процес…

**********************

Извор: Стјеничанка»

Нови прозори на конаку, милосрђе и благодарна радост

Текст написан: 24. децембар 2013.

Данас за већину људи, који живе у другачијим условима од нас у пустињско-планинском општежићу, овако нешто можда не би било чудно, али за наш манастир, нови прозори на конаку јесу још једно чудо Божије, које је изазвало не само нашу велику благодарност Богу и добротвору нашег манастира, већ и неописиву радост. Дуго очекивани, прозори који ће напокон вршити своју функцију…

Дуго прижељкивани нови прозори

Дуго прижељкивани нови прозори

Наиме, у манастиру дуго година на нашем главном конаку прозори су били крајње лоши, нефункционални, и већ мада не тако стари, почели су одолевати зубу времена и временских неприлика. Гледајући на манастирске основне приходе, није се могло ни разговарати о новим прозорима, и некако смо се помирили са условима, и тешкоћама које они носе, посебно зими. Сурови планински ветар се увек сасвим јасно осећао у кући, снег је неометано навејавао кроз те прозоре, а готово сва спољна стакла веома слабачка разбијала су се под ударом ветра, температура у кући није се могла подићи баш до сасвим пријатне…

Како је у нашој планини већ уследила зима, стога смо престали да се надамо да ће прозори бити замењени ове године, спремали смо се на још једну зиму са овако лошим, крајње несврсисходним прозорима, кроз које и снег и ветар слободно улазе код нас у наше просторије. Ипак, Божије милосрђе је погледало на нашу муку, и веома брзо, за само неколико сати сви прозори на двоспратном конаку су замењени, у самом зачетку ове зиме.

За нас изненада, али тачније великом милошћу Божијом и Његовим свебрижљивим Промислом, који су се пројавили кроз доброту великог србина и патриоте брата Драге Коларева који је из околине Книна, неочекиваном брзином и спретношћу, које до сада нисмо сретали, сви дотрајали прозори су замењени, новим, алуминијумским, добро дихтујућим и лепим прозорима. Овај велики манстирски добротвор, је не само комлетно финансирао овај пројекат већ је довео и своју веома стручну екипу која је овај посао специјално и хитро завршила. Било нам је велико задовољство сарађивати и у манастиру угостити ове племените људе.

Скидање недовољно издржљивих прозора

Скидање недовољно издржљивих прозора

Добротвор Драго Коларев из околине Книна

Добротвор Драго Коларев из околине Книна

Екипа Драге Коларева креће са радом...

Екипа Драге Коларева креће са радом…

Стручно, брзо и ефикасно уграђивање

Стручно, брзо и ефикасно уграђивање…

Нови, функционални прозори

Нови, функционални прозори…!

Сада, у сасвим топлим и лако загрејаним просторијама, боравимо, гледајући како планински оштар ветар ковитла снежне пахуље… а при том сада они више нису гости и у нашим собама. У молитви сећамо се свих наших добротовра.

Неизмерна је наша благодарност Богу Свемилосрдном, који је услишио наше молитве и добротвору Драги и његовој стручној екипи, који је несебично помогао нашу обитељ. На спасење ова велика жртва, труд и одрицање, зарад нас недостојних, али ради имена Христовог и ради ове светиње.

**********************

Ко се имало информисао око наших монахиња, њиховог прогонства из првобитног манастира „Стјеник“ 2003. године, и каснијег наставка живота у новоизграђеном манастиру Нови Стјеник 2005. године, може врло лако увидети, да има људи добротвора и разних помагача манастира, који се можда и не слажу са свиме што монахиње проповедају, али оно што осваја баш те људе, је искреност, посвећеност и чистота монахиња у томе што живе, проповедају и живо сведеоче, јер оне то показују на делима, не на испразним речима, будући да је њихов мото: „Православље – или смрт!“

Ту њихову чистоту, искреност и посвећеност на делима, а не на речима, људи одмах препознају, и баш због тога их новчано донирају, помажу колико могу на разне начине, па чак и ако се са свиме интелектуално и не слажу са монахињама, јер све нас србе везује заједнична национална нота, Србство!

Били ми „ови“ срби или „они“, заједничка нота која нас историјски спаја је Србство!
А то је и кључ опстанка Срба као народа!

За разлике од монахиња Новог Стјеника, многи срби су само на интернету „храбре“ патриоте, урлају по фејсбуцима и сајтовима: „Стоп за ГМО!!“, „ГМО не сме проћи! Не!“, али када их позовеш да у двомилионском Београду дођу на протесте против ГМО, дођу само 500-600 људи.

Хајде сад да мало упознамо тај предивни природни простор планинског Кучаја, окружење манастира, а пре свега оближњи природни драгуљ и бисер Србије, Лазарев кањон», који се налази на само неколико километара од манастира.

Туристички караван Микуљски камен 2013.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овај први и други видео прилог, путописне су репортаже ТВ Ресаве из Деспотовца, са организованих каравана обиласка Микуљског камена и Лазаревог кањона. Све прилоге прати лепа пратећа музика, а на појединим деловима снимака, види се и манастир Нови Стјеник.

Туристички караван 2: Лазарев кањон – Злот

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Лазарев кањон код села Злот – Оаза 2000.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

А ово је један предивни прилог са Палма Телевизије о Лазаревом кањону. Уједно, то је и једна од ретких, али најозбиљнијих студијско-медијских презентација Лазаревог кањона, тог непроцењивог природног блага којег поседује Србија! То је све врло савесно, стручно и детаљно обрадила и представила у својој емисији „Оаза„, Драгана Атанасијевић.

Нажалост, поред непроцењивих лепота кањона, при крају прилога видећете снимке (тај део почиње од: 01:23:26) стравичне недозвољене сече једног дела шуме на простору којег обухвата Лазарев кањон, који је под заштитом државе, и било каква сеча шуме на том простору строго је забрањена и кажњива! Поготову сеча у већем обиму што снимци показују. То је знак да овај злочин према Лазаревом кањону, није могао бити спроведен, а да неко из „ЈП Србија Шуме“ није био корумпиран и то прећутно дозволио!

Један мештанин из Злота је о томе причао. Међутим, желео је да буде анониман, да не би изгубио посао, јер не види му се лик, чује се само глас који је указивао на то да се та сеча морала снимити кришом (то су снимци из 2004. године, снимци гомиле већ насечених стабала шуме наређана поред макадамског пута, стабла која су стара по 100 и више година!), јер су их криминалци јурили, пазећи да ови не сниме њихово недело, чак је мештанин и напомињао, да је ризиковано да им се пише и пријава?!

Лудило…!

Највећа багра и криминалци су државни чиновници на највишим положајима, јер на нижим инстанцама у локалним самоуправама, нађе се и по који разуман и праведан човек, као што је то био случај са начелником одељењља за урбавизам у Бору, под чијом надлежношћу је и манастир Нови Стјеник. Својевремено је дошао у манстир са решењем о рушењу дотада свих изгарђених објеката. Међутим, у пријатном разговору са монахињама, где су му монахиње причале своју причу, човек се тотално променио, јер био је пренеражен када је увидео како му је лажно представљена сва та ситуацијама са монахињама, са том „наоружаном сектом“, тако да је од тог момента постао заштитник манастира, док је он на том положају. И наравно, објекти нису срушени.

Ето, то је та чистота која се уочава код монахиња, она има тако јаку снагу, да мења људе око себе.

Мини фото албум манастира и манастирског живота

Манастир Нови Стјеник: Рад са нашом браћом у невољи и молба за помоћ


У прошлом чланку» о манастиру Нови Стјеник», о зилотима Србије илити верницима Србске Истинске Православне Цркве (СИПЦ), објаснио сам целу проблематику, и у ствари смишљену негативну бруталну медијску пропаганду, према зилотима Србије и пре свега монахињама Новог Стјеника на челу са игуманијом Ефросинијом Николић», и уопште према зилотима, јер се и сам појам „зилот„, преноси ширим масама у искључиво негативном контексту (а све је супротно – реч „зилот“ у свом суштинско-духовном значењу, има позитиван контекст, верско-посвећенички), у смислу да су то некакви: „агресивни секташи“, „јеретици“, „отпадници од Православља и србства“, па чак се ишло и дотле са лажима, да наводно зилоти из манастира Нови Стјеник и верници СИПЦ, „припремају србску децу за рат“, да врше „војну обуку“ србске омладине у Светолазаревском Омладинском Православном Кампу» (СПОК) који се организује сваког лета у близини манастира и прелепе кучајске природе.

Наравно, да организатори СПОК-а не „припремају децу за рат“, то је доказала и борска полиција после увиђаја, што све детаљније можете сазнати из мог првог чланка о зилотима, јер се СПОК по ничему не разликује од класичних извиђачких кампова» широм Србије и света.

Ко је читао тај чланак, зна да се изградња манастира Нови Стјеник, као и сви објекти потребни за живот једног манастира, искључиво заснивала на донацијама верника, зилота са Свете Горе, итд… и разних обичних људи добротвора, тако да је сад то постао прави модеран манастир, који има своју сопствену водоводну мрежу сачињену од чисте изворске пијаће воде, леп конак, објекат за пријем гостију, баште, стоку, њиве где се узгаја храна на потпуно природан начин, без икаквих хемикалија, дакле све што треба да има један манстир да би се у њему одвијао нормалан самоодржив егзистенцијални живот, а о духовном брине Бог, иако на простору Кучаја зиме умеју да буду сурове. Да је манастир, и предео у коме је изграђен, прави мали Природни и Божји Рај, можете се уверити поново са доста нових фотографија у новом фото албуму на крају текста, а којих није било у претходном из претходног чланка.

Но, прави разлог мог чланка је да вам прикажем добротворан и несебичан рад самих монахиња, на помагању разним угроженим особама које им се саме обраћају, јер су одбачене и напуштене од свих, а највише им прилази и тражи помоћ наша омладина, те најосетљивије душе.

О свему томе ћете највише сазнати из чланка са манастирског блога» кога преносим.

**********************

Извор: Стјеничанка

Рад са нашом браћом у невољи и молба за помоћ

И одговарајући Цар им рече:
Заиста, заиста вам кажем –
Ако не учинисте једноме од ове моје најмање браће
– Мени не учинисте! ( Мт. 25:40 )

Јужни Кучај

Јужни Кучај

Када је наше сестринство изабрало усамљени Кучај као место за манастир, очекивали смо да ћемо имати такође усамљени, испоснички живот у планини, служећи ближњима највише кроз молитву. Међутим, како су године пролазиле, Господ нам је слао многе болне и уморне душе од света, које су тражиле духовну утеху и прибежиште, а ми смо полако схватали да Он од нас, осим молитвеног, захтева и мало другачији вид помоћи, о чему ћемо говорити у наставку текста.

Гости Новостјеничког манастира су свих узраста и различитог порекла, али смо нарочито посећени од стране младих људи којима је потребна духовна и материјална помоћ. Можемо их сврстати у три групе, а то су углавном: они, који су током прошлих ратова у бившој Југославији изгубили своје домове, људи са Косова, из Хрватске или Босне; они који су напуштени од стране родитеља, или они који су стицајем околности доспели у разне невоље, развијајући се у проблематичне личности са лакшим облицима зависности од алкохола, дрога и сл. Стручно образовање у области психологије, рад са малолетним деликвентима и психички нестабилним личностима, нашој игуманији Ефросинији дају сигурност у решавању проблема које ови несретни људи износе пред њу, а још више вера у Господа и дугогодишњи опит у духовном животу. Ради искрене љубави ка ближњима и састрадалности са сваким човеком који јој прилази, Господ кроз њу делује на људе на различите начине, стављајући благи мелем на отворене ране њихових напаћених душа.

Верни помоћници

Верни помоћници

Поносни на манастирске плодове

Поносни на манастирске плодове

На путу до манастирске баште

На путу до манастирске баште

Са друге стране, сам живот у манастиру се показао као чудесно исцељујући. Много пута смо били сведоци како благодат Божија, нежно и тихо лечи и оздрављује људске душе, молитвама Светог Јована Крститеља Господњег, нашег небеског покровитеља. Без неког посебног „програма“ са наше стране, него просто живећи у манастиру чија је основа служење Богу и ближњима кроз молитву и послушање, многи су се природно приближили нашем Господу, односно искусили благодат блискости са Њим, по први пут у животу. Многе душе, које су доживљавале само патњу под суровим ударцима света, прибегле су манастиру као сигурној луци и уточишту, где уз искрену молитву Богу и Његовим Светитељима, налазе мир и спокој. Иако по својој спољашности прилично једноставан, монашки живот је по својој унутрашњости веома садржајан, уколико се наравно трудимо да радимо на својој духовности. Светски живот, проведен без имало сећања на Бога и вечни живот, нуди спољашње утехе али празнину духа, од чега Господ да нас сачува. Искусивши и један и други начин живота, неки од наших гостију постали су ревносни Хришћани, а неки од њих су се чак и одлучили за монаштво, што је нама наравно, причинило велику радост. Многи од њих су вративши се у свет, променили своје погледе и ставове у односу на живот, почели су да своје поступке мере Јеванђелским заповестима, схватајући смисао овог живота и ка њему стремећи. На жалост, има и оних који су стицајем несрећних околности, неспособни и за један и за други облик живота, и сву своју наду полажу на Господа да ће се Он бринути о њима. Уздајући се у помоћ Господњу, под будним надзором Игуманије мати Ефросиније трудимо се да им помогнемо колико је то у нашој моћи. Примера ради, ево једног доказа како благодат Божија делује на људе, из искуства наше матушке, која нам је испричала живот једног дечака, који је сада наш одани пријатељ:

Брат Ђурђевић Ненад

Брат Ђурђевић Ненад

„Интересантна је и дирљива прича о Ћурђевић Ненаду. Као студент Дефектологије, ја сам волонтирала са тенденцијом да ћу остати радити у „Дому за напуштену децу“ у браће Јерковића. Радила сам са групом најмлађе деце од 6 до 8. година. Организовала сам са још неколико пријатеља одласке по манастирима са децом и у Зоолошки врт, посете на ручкове које су пријатељи организовали разним поводима, а ја доводила децу код њих, понекад и србске славе, наравно, на које смо одлазили као увек радо виђени гости. Између осталог међу том децом је био и Ненад, не конкретно у мојој групи, али је био присутан повремено. Деца су долазила да ме посећују и у стари манастир „Стјеник“, када сам отишла да монахујем. После много година када сам ја већ у манастиру и постоји манастир „Утешитељево“, пре две године појављује се младић који се представља да је из дома за напуштену децу и прича се потпуно поклапа са мојим животом и све постаје јасно и њему и мени. Он ми је причао недавно да су ти периоди када смо ми долазили као студенти бавећи се са децом професионално, али и као хришћани пружајући им разне утехе, да су то биле једине светле тачке у њиховом тужном животу без и једног сунчаног зрака. Та деца су била остављена од родитеља и ма како да су ти родитељи били лоши и безосећајни за сопствену децу, та деца су их верно годинама чекала да дођу по њих, да их одведу дому њиховоме. И ма како да је он био јадан, тај дом је био њихов, и никада нису осуђивали своје очеве и мајке који су их оставили и заборавили. То су увек била злостављана деца, у свакоме смислу, од разних насилника, педофила и криминогених група које су их терали да краду, просе и проституишу се за интересе разних јадника са најнижег дна. Један из те претужне приче, који није имао шансу да доживи један спокојан дан без патње и ужаса, који је више био гладан него сит, јесте и Ненад Ђурђевић. Причу о његовом животу направила је једна од телевизија, не знам тачно како се зове, мислим да је “ ВИШЕ ОД ЖИВОТА“, Ненад Ђурђевић. Мајка му је такође смештена у старачки дом, иако није стара, има 56 година, пошто је подлегла немилосрдном злостављању мужа и покушала је себи да одузме живот, скочивши са Савскога моста и чудом преживела, али од тада се лечи и болује, и душом и телом.“

Tрпељиво подносећи ударце и патњу током читавог свог детињства, Ненаду је једина утеха била молитва Богу, у којој је налазио мир и спокој. Томе га је научила његова бака, још док је био сасвим мали. Касније, како је са годинама бивао све старији, све више се интересовао за веру Православну, одлазио у Цркву, почео да пева у Црквеном хору… Како је расла његова вера и побожност, тако је Господ њега све више упућивао на Истинско Православље, чији је он данас ревносан верник. Такође, његова мајка је захваљујући посетама мати игуманије и сестара, као и брижних свештеника, почела да води један црквени живот, редовно се исповедајући и причешћујући Светим Тајнама Христовим.

Брат Ненад је последња два лета провео у Новостјеничком манастиру, помажући нам у свим пословима, редовно посећујући сва Богослужења. Он каже да је то најлепши период који је имао у свом животу.

Спремни за истраживање пустиње са храбрим Микуљским чопором

Спремни за истраживање пустиње са храбрим Микуљским чопором

Међутим, када наступи позна јесен, а хладне кише и прве пахуље пошаљу све наше драге госте својим кућама, брат Ненад је принуђен да се врати у „Дом за децу без родитељског старања“, будући да нема свој топли дом и породицу. Наши скромни услови у којима живимо, нарочито отежани у зимским месецима, нису решење за људе као што је Ненад. На првом месту, велику улогу игра у томе наша неприступачност које се људи плаше, нарочито у зимским месецима када је планина затворена због снега и великих сметова, како за оне који би желели да дођу, тако и за оне који би хтели да оду из ње. Снег се углавном отапа тек на прагу Васкрса, што је прилично дуг период без урбаног живота. Нису сви способни да издрже усамљеност у планини, што је сасвим разумљиво. Током зимских месеци, наш метох “Утешитељево“ у Раљи, близу Београда је једина утеха брату Ненаду и свима онима који траже Господа, где могу да присуствују редовним Богослужењима. Међутим, они се након тих пар сати проведених у Цркви, опет враћају својим животима, “ својим домовима“, у хладне установе препуне бола и патњи, јер другог избора немају. Непрестано се бринући за људе попут Ненада, који су ради преживљених траума постали неспособни да живе сами, желимо да им за почетак понудимо смештај на “Утешитељеву“, уколико будемо били у могућности да им обезбедимо најједноставнији тзв. контејнер за становање, који ће имати пар соба и купатило. Циљ је да и они осете нечију бригу и старање, нечију љубав, коју нису осетили током целог свог напаћеног живота, да и они буду део заједнице која их воли без икаквих услова.

Ко је у могућности да помогне ово велико дело милосрђа, може да пошаље донацију на рачун овде». Молимо вас да нас обавестите мејлом, уколико сте се одлучили на тај корак.

Контејнер - кућица за становање

Контејнер – кућица за становање

И за крај, желимо да поделимо са вама речи наше Игуманије, које нам често упућује, кад год разговарамо о тужним људским животима и нашом одговорношћу пред Богом за те невине Божије страдалнике :

„Морамо наћи довољно ширине и разумевања за људе са маргине, који страдају поред нас сасвим неприметно, не њиховом заслугом и вољом. Они су пред нашим очима и моле нас за један осмех и утешну реч коју смо призвани дати њима сви ми који заволесмо Христа. Јер пред Христом и они и ми смо једнаки, наше душе Господ испитује, не гледа на наш положај, углед, моћ, звање и имање…. убожјаци и болесни умом то јесу блажени нишчи духом који тихо живе међу нама…“

Нa спасење душе и улазак у Царство Небеско свима који могу да помогну, по нелажним Христовим речима – „блажени милостиви, јер ће бити помиловани!Амин, Боже дај!

**********************

Пре него што погледате нове фотографије манастира Нови Стјеник, из манастирског живота и околног простора, ко жели да новчано донира манастир, сви неопходни подаци могу се наћи овде», са манастирског блога и рубрике за донације. С друге стране, сви који су заинтересовани да из првца Бора крену до манастира, да обиђу монахиње, да се друже и разговарају са њима неко време, да помогну нешто ако могу… до манастира могу доћи, тако што ће кренути из Бора ка борском језеру (16-17 км.), и тик до самог језера, с леве стране главног пута, оштро скреће кривина ка природном богатсву и резервату Дубашница, па када се дође до самог краја асфалтираног пута, до манстира се иде још 18 км. макадамским путем. После пређених 15 км., скреће се до манастира, до кога имате још 3 км. сасвим солидног макадама.

Фото албум манастира Нови Стјеник

%d bloggers like this: