Миротворни пројекти академика МСА Војислава Девића


Почетком јануара 2017-те објавио сам, на молбу једне пријатељице, седам стратешких миротворних пројеката академика МСА Војислава Девића, за седам стратешки суштинских проблема Срба и Србије. На молбу исте пријатељице, објављујем најновије миротворне пројекте Војислава Девића, који су садржани у следећа 2 видео прилога…

Геополитичким путем Светосавља – 26.07.2018.

Линк ка видео прилогу на YouTube. Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Trump-Put-Inn-Serbia-1

Линк ка видео прилогу на YouTube Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Милан Миленковић са радија 2М шири дефетизам и деморалише народ у вези потписивања народне резолуције!


Морам да реагујем, будући да Милан Миленковић у својој емисији од 27.02.2018. године манипулише са својим слушаоцима, а поводом мог текста:

Ако хоћете да испумпате народу сваку вољу за отпором и протестом, слушајте Милана Миленковића и радио 2М!
https://wp.me/p3KWp-7R0

Прво да видимо шта Миленковић о томе говори, ево тог дела» (Гнев Србије 27.02.2018.)…

Милан Миленковић (01:23:19 – 01:24:17):

„… Слободан каже, можеш или не мораш у програму. Овај лик каже да је слушалац радија 2М и ево шта каже: „Аха, ако хоћете да испумпате народу сваку вољу за отпором и протестом, слушајте Милана Миленковића и радио 2М„.

Океј. Прихватам све што каже. Мени је океј све то. Уопште ми не смета. Ја сам испумпавач енергије, сви други су упумпавачи, толко су упумпали енергије патриоте овом народу, да кад успе негде 4-5 хиљада потписа то је успех. Толко упумпавају енергију, а ја сам испумпавач енергије?! То само идиот може тако да мисли! Он може да ме мрзи, то је океј, али ово да тврди, то може само идиот. У реду је да ме мрзи, може чак да ме мрзи без разлога, и то прихватам, и то је сасвим океј што се мене тиче, али добро, видим да је паметан ко зелена салата, ту нема шта да се прича…“

Одмах да кажем да ме вређање од стране Милана Миленковић ама баш ништа не погађа, када се ради о тако болесно сујетном интелектуалцу који своју сујету ставља у први план у односу на судбину Србије као државе! Чак шта више, сва та вређања ме само стимулишу да додатно поткрепљујем моје тврдње да у случају потписивања народне резолуције, Милан убија сваку вољу народу за протестом и отпором, пошто ћу све аргументовано поткрепити и у овом чланку.

Треба рећи да Милан уме када хоће, да неке незгодне ствари по народна мишљења и уверења, бира речи, не би ли тако пазио да не цепа јединство народа и одређен слој људи, писао сам ја и врло позитивно о њему». Дакле, не мрзим га. Чак шта више, 2016-те године када сам у августу био у Београду, Драган Радовић, кога познајем, одвезо ме до просторија радија 2М, где сам ја и лично Милану одао признање за то што ради, но све ово око народне резолуције и његовог дефетистичког деловања да се не потписује, значи само да је Милан био „спавач“ који је у адекватном моменту „пробуђен“, а да ли га плаћа Вучић или не је потпуно небитно, већ сам дефетистички чин ГА ДЕФИНИШЕ, који обрни-окрени иде само на руку Вучићевом режиму, не и срБском» народу и осталим грађанима Србије…!

Дакле… из горњег цитата „овај лик“ сам ја, Небојша Јовановић. Међутим, да ли је тај слушалац Слободан сугерисао Милану да је реченеца коју је Милан прочитао: „Ако хоћете да испумпате народу сваку вољу за отпором и протестом, слушајте Милана Миленковића и радио 2М!“… само НАСЛОВ ЧЛАНКА „тог лика“ којег нуди Милану да прочита, па да тек онда донесе свој суд, ја то не могу да знам, али да донесе суд не о тој реченици која је само наслов чланка, већ о садржају самог чланка и мојом тврдњама да Милан испумпава сваку вољу за отпором и протестом поводом потисивања народне резолуције.

Шта се десило не знам, али Милан је све представио као да сам ја само ово рекао, онако уопштено: „Ако хоћете да испумпате народу сваку вољу за отпором и протестом, слушајте Милана Миленковића и радио 2М!“ без да је то наслов чланка, и да садржај чланка објашљава суштину коју наслов само наговештава.

Кад се прочита мој чланак, види се да сам ја оправдано тврдио да у случају потписивања народне резолуције Милан Миленковић не само да испумпава, већ и убија вољу народу за отпором и протестом, а као доказ тога поглеајмо још једну Миланову изјаву. Дакле, погледајмо још један очигледан доказ да је Милан дефетиста који деморалише народ У СЛУЧАЈУ ПОТПИСИВАЊА НАРОДНЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ, то је из емисије од 21.02.2018.

Читајући поруке слушалаца, Милан каже» (51:19):

„Било би занимљиво позвати Брдара и продискутовати на ту тему ако ти је стало до озбиљне расправе, нама слушаоцима јесте“. Пази, Никола (слушалац) говори у своје име. Друго, ја немам шта о томе да расправљам, то није предмет расправе. Ти не разумеш. Промашио си потпуно поенту, ово није предмет расправе, нема шта да се расправља о томе. Ствар није успела! О чему сад да расправљам! Јел о томе да ли је то морално, јел то треба да расправљам?!
Ти си пропустио суштинску ствар. Ствар је пропала! О чему сад да расправљамо?! Ко је био у праву? Или шта треба радити? Па ствар је пропала, готово је! Шта сад треба да причамо?! Објасни ми сад. Да ли царство небеско, о чему треба да причанмо? Мислим… то је тако…“

Ето, иако Милан врло добро зна да је потписивање народне резолуције» у току док је ово горе тврдио, и да траје док траје, док се не заврши, он све лажно и дефетистички представља да је то крај са народном резолуцијом, да је то пропала ствар и да он нема ту шта да са Брдаром расправља. Тако да га тај чин дфинише као дефетисту који убија вољу народу, а не само моја пука реченица која је само наслов дужег текста, чији сам садржај објашњава суштину, а не наслов!

Но, из оног његовог првог цитата изгледа ми као да је он и прочитао чланак, јер помиње нешто што се не да наслутити из самог наслова чланка, већа ако се цео текст тог наслова прочита, тако да све то говори о манипулиасњу са слушаоцима ради напумпавања своје болесне сујете.

„Прихватам све што каже. Мени је океј све то. Уопште ми не смета. Ја сам испумпавач енергије, сви други су упумпавачи, толко су упумпали енергије патриоте овом народу, да кад успе негде 4-5 хиљада потписа то је успех. Толко упумпавају енергију, а ја сам испумпавач енергије?! То само идиот може тако да мисли!…“

Поента тачности моје тврдње је следећа,… небитно је нашта Милан све вас слушаоце 2М наводи да би ви закључили да ли је он дефетиста или не, да је тобоже за моју тврдњу битан борој потписника, да ли је народну резолуцију потписало 4 хиљада или не знам колико потописника, већ његове тврдње и искази, његово деловање да је ствар са народном резолуцијом УНАПРЕД ПРОПАЛА, пре него и што се десила…!

Јер, потписивање народне резолуције и дана данас траје», а Милан својим дефетизмом утиче да се она не потписује!
У том грму лежи зец…!
То је суштина…!

Све је то део психоошког рата против срба и осталих грађана који живе у Србији а нису Срби, а сједним јединим циљем,  да се не потписује народна резолуцуија…!

То је необорив аргумент…!!

Искористићу ову прилику да вам представим шта је један рус рекао о србском народу и његовим интелектуалцима, који су му највећа препрека за бољитак нације и државе!

Дакле, не само да је (што се тиче странаца наклоњених нама србима) Арчибалд Рајс видео право стање ствари код Срба, има их још… а ради се о русу Александру Гиљфердингу, о чему је причао један наш елитни интелектуалац, Момчило Селић!

Па каже…

Нас Србе најбоље су сагледали интелектуалци који су нам блиски, али нису срби. Један од њих је и рус Александар Гиљфердинг» који је био конзул у Сарајеву средином XIX века. Ево шта о томе прича наш такође елитни интелектуалац, из старе драгоцене гарде, Момчило Селић».

Момчило Селић “ Ни у ЕУ, ни за ЕАЗ !? “ (23.12.2016.)

Момчило Селић (01:05:21):

„… И у ствари схватио сам да наш народ као народ, нарочито динарски део народа, који је барем, није половина него 3/4 срба су динарци, или пореклом или изричито. Овај да кажемо, што је Цвијић говорио о моравском делу, он је мањи, и тај менталитет, и они се разликују, али то је све у оквиру истога Бића. Као што је мој брат другачији од мене, ја од њега, ал смо браћа рођена. И онда сам видео да је наш етос, етика, наш морални универзум је аристократски, и онда сам то чак и нашао у једној књизи доброј, а то је једно путешествије кроз србске крајеве Гиљфердинга, који је био конзул у Сарајеву срединог XIX века, руски конзул. Иначе, то је Хилфердинг, али руси не могу да кажу Хилфердинг, па кажу Гиљфердинг.

Он је написао шта је видео на том путовању од једно годину-две по србским крајевима, и рекао је изричито, каже:

Србски народ је аристократски народ„.

Аристократски народ. Вратићемо се на ово, шта значи аристократски. Али каже његова елита, каже то је мислим пропаст! То је тада виђено, тада је виђено. Аристократизам… ми смо учили да је аристократија плод феудализма. То је лудило. Аристократија је стара колко људи. Аристократе су… „аристос“ на грчком значи: „бољи“, „добар“, а „арија“ на иранском значи исто: „отмен“, „добар“, „вредан“, иста реч. Хоћу да кажем да је у нашим динарским крајевима гајено осећање, оно што је Марко Миљанов у 2 речи изразио и што нема нико на свету:

Чојство и јунаштво„.

То је био идеал. Колко је људи успело да одржи тај идеал, то је друго питање, али је био идеал. То је аристократски идеал. Феудализам је унижавање аристократизма, јер се везује за матерјални положај. Краљ је аристократа, али он ће да презире, да има не знам латифундију и да има 10.000 сељака под собом, који зависе од њега. То није аристократа, то је нешто друго. То је менаџер. Значи ми имамо тај менталитет… и сада сам видео, а то сад зову десницом. Немојте људи, шта значи десница. Фашизам је левичарска идеологија, он се лепо звао. И код Мусолинија је био фашизам оличен оним прућем, омотаним око… у средини је секира.

Зашто секира?

Ако треба, секира се користи. И Мусолинијев фашизам је био левичарски покрет ослоњен на тиранију. С тиме што је то била блажа тиранија, ал је била романска, није била германска тиранија. Национал-социјализам се врло лепо зове: „нацонал-социјализам“. Значи, швабе по свом устројству психолошком, зашто је то тако нек истражује ко хоће, али је то тако. Они су људи који слушају. Ту су Срби.., зато смо ми за њих смрт у прашку, ми не слушамо, ако смо прави. Убедиме, ја ћу да урадим то, али да ти мени кажеш: „има то да слушаш“, може ако смо у војсци. У војсци се слушају наређења, али не можећ да имаш целу нацију ко војску. Код немаца можеш, и имали су, и имају и сад. А ови који се буне, то су људи који су на неки начин атипични немци…“

Ако хоћете да испумпате народу сваку вољу за отпором и протестом, слушајте Милана Миленковића и радио 2М!


Почетком фебруара на интернету се појавио сајт: „Народна резолуција»“ на коме је објављена народна резолуција о заштити територијалног интегритета и уставног поретка Србије, јер сведоци смо учесталих најава, како председника Републике, тако и чланова владе, да ће се у склопу преговора са косовским албанцима потписати неки „Споразум о нормализацији односа“ или неки други документ сличног назива, чиме би се директно или индиректно на правни начин признала лажна „Република Косово“, што би био преседан у свету, јер би по први пут једна држава добровољно признала сецесију једног дела своје територије.

Због свега тога, у рату 1999-е доказани патриота пуковник Горан Јевтовић је са својим сарадницима саставио у име народа, народну резолуцију коју србски народ, и остали грађани Србије, треба масовно да потписују да би се заштитио уставни и правни поредак Србије по коме је Космет само део Републике Србије. Сви ти електронски потписи претвориће се у валидан правни документ, који ће се, кад дође час, поднети Уједињеним Нацијама ради очувања суверенитета Србије, јер и сама резолуција УН-а 1244 гарантује суверенитет Србији, односно да је Космет само део територије Србије. У свему томе ће нас наравно подржати осведочени савезниси Руси и Кинези…

Обрадовао сам се овој акцији, потписао сам резолуцију, али сам се шокирао када сам видео да је Милан Миленковић са радија 2М» од самог старта заузео невиђено борбени гард против народне резолуције, просто нисам могао то да верујем, јер је на мене оставио изузетно повољан утисак када се појавио на медијској сцени још од септембра 2013, прво на радију Снага Народа и касније на свом радију 2М.

Ја сам запазио да је прочео да са цинизмом прича против народне резолуције од 08.02.2018. у својој емисији „Гнев Србије„, али је 11. фебруара на свом сајту објавио и текст под називом: „Милан Миленковић: Народна резолуција или како испумпати Србе“ да би својим слушаоцима подробније објаснио зашто је он против народне резолуције, а из текста издвајам следеће:

„Није ми познато да је икада и један режим оборен резолуцијама, апелима и петицијама. Ако ово успе, биће први пут у људској историји. Онај ко народ варка да се на тај начин нешто може постићи или не зна, или ради по инструкцијама, трећег нема. Онај ко потписује може да се правда и недостатком мозга.“

Линк ка тексту:
http://tinyurl.com/y978pluj

Прво, ако прочитате резолуцију, видећете да се резолуцијом не тражи експлицитно обарање режима. Мислим, то су глупости, која би будала тражила резолуцијом од тог истог режима коме упућује резолуцију, да се режим повуче са власти. То су све Миланове примитивне подметачине, мислио сам да је интелигентнији, јер нигде се резолуцијом не захтева да режим да оставку, већ се користе ове речи: захтева се, обавезује, ставља се на знање, забрањује се, налаже се… то су речи којом се служи резолуција.

Колико ја знам, резолуцију су потписали и Миланови пријатељи, како је он тврдио у својим емисијама за њих, наш врхунски интелектуалац проф. др Милан Брдар, затим изузетно храбра жена и патриота др Јована Стојковић и други интелектуалци прави родољуби, али ето, по Милану, и они су „без мозга“. Ајде, ми обични људи из народа навикли смо да нас наши „генијални“ интелектуалци, разни Шпенглери, третирају као стоку и биолошки отпад, али Милан те „похвале“ даје и својим пријатељима, за које тврди да их цени, позивао их је у својим емисијама да гостују, а посебно се дичи тиме да му је Милан Брдар пријатељ, то је више пута говорио усвојим емисијама.

Професор Брдар је одмах потписао народну резолуцију, то је изјавио у овој» емисији на Радију Сербона, и сад се поставља питање, какав је морални склоп таквих људи који такве гадости причају о својим пријатељима? Е, сад, неко ће рећи да је он знао да су резолуцији потписали његови пријатељи, он не би написао да и они као потписници имају недостатак мозга (јер по таквим „генијима“ народ је подразумевано без мозга), али у томе је и виц, јер тако се на прву лопту сазнаје шта стварно човек мисли, какав му је моралнио склоп…

Кад се све ово сагледа око народне резолуције и Миленковићевом спрдњом са истом, као и са потписницима, јасно је нама из народа ко је овде не само без мозга, већ и без душе.

Миланов главни аргумент, осим наведеног у горњем цитату, да резолуција неће успети, је да гледајући законе и Устав Србије, резолуција се треба потписати у року од 7 дана да би била правно валидна, што је нетачно, а да је то тако можете чути и од самог састављача народне резолуције, пуковника Горана Јевтовића који је демантовао Миланове небулозе, јер је народна резолуција у скалду са законом о народним иницијативама, а не са законом о референдуму.

У многим емисијама на алтернативним медијима пуковник Јевтовић је причао о томе, послушајте ову доњу, а линк сам тако поставио да се одмах чује укључење пуковника Јевтовића у емисији:

Буквално, 08.02.2018.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

где каже следеће…

Пуковник Горан Јевтовић (40:18):

„Значи ван памети је уопште коментарисати и бркати референдум и народну иницијативу, и политичке странке. Пазите, Устав их је раздвојио. Народна иницијатива је воља народа која може да траје вековима ако треба. Када могу да почну да течу рокови? Оног момента када се испотпишемо, када саберемо, када подвучемо, када електронске записе преточимо у папирну форму, и папирну форму у електронске записе. Када направимо званичан извештај Савету безбедности Уједињених Нација, колко год да се неки смеју, то ће доћи до тамо, и то тај савет мора да прими. Е, од тог момента може да се прича о некаквим роковима. Од тог момента када ми то уручимо скупштини, скупштина има рок да на основу 100 хиљада потписа, стави тај предлог народне иницијативе, значи ту народну резолуцију нашу у дневни ред. И рок тече не нама, него Народној Скупштини….“

Ево и у овој» емисију „Буквално“ коју води Јасмина Буква, можете чути од пуковника Јевтовића да су нетачне Миланове тврдње да се народна резолуција мора по закону поднети у року од 7 дана (јер то су чисте глупости), као и све остало око народне резолуције, а овде» можете чута шта неки од Миланових пријатеља који имају „недосатак мозга“, јер су потписали резолуцију, говоре о народној резолуцији. То је са Трибине о народној резолуцију у организацији интернет радија Сербона» коју сам на крају текста поставио у целости. Гости трибине су проф. др Милан Брдар, др Јована Стојковић и пуковник Горан Јевтовић.

Пратио сам Миланове емисије и што је време одмицало он се баш острвио на народну резолуцију, спрдајући се са њом невиђеним цинизмом, а то значи и са свима нама који смо је већ потписали. Он уопште ну схвата поенту (или можда и схвата, па зато ради све то што ради), јер нико од нас потписника није толико глуп да не схвата да резолуција можда неће имати много потписа, као и да је ова квислиншка власт неће узети о обзир.

Међутим, цела бит те резолуције је да се активистичка енергија народа покрене са мртве тачке, макар преко интернета кад се већ то не чини у пракси. И наравно да би сви ми желели да је потпишу 2-3 милиона људи, али без обзира колико буде потписа, нека рецимо буде и 100-150 хиљада, ствар ће успети, јер се ионако психолошким ратом депримиран и утуцаван у мозак, србски народ ипак енергетски активирао.

То је цела поента, Милане дефетисто…!

Не, то никако није испумпавање енергије Срба, већ напротив, ако резолуција не успе… то је упумпавање енергетског активизма за неке будуће активистичке акције!
ОВО ЈЕ ПСИХОЛОШКИ ИЗУЗЕТНО ВАЖНО!!
Јер… чак и ако ако се не успе ништа постићи народном резолуцијом, битније је то да се покрене са мртве тачке умртвљена активистичка енергија србског народа и осталих грађана, за неке будуће акције!
То је најважније!

Међутим, то се може постићи само ако има јединства, ако има јединства између оно мало патриотских и врхунских наших интелектуалаца, и нараода! Да се сви ујединомо око ове народне резолуција, па макар то био и промашај, и то није никако пораз како Милан Миленковић представља!! И тиме тако додатно утуцава ионако већ доста утуцан, деморалисан и умртвљен србски народ. Ако се са резолуцијом и не успе нешто постићи, то би значио само један обичан промашај, али би се учинило то да се активистичка енергија код срба полако ствара и гради, за неке будуће активизме! Ово је у свему најбитније! Милан Миленковић све то добро зна, али нас и поред тога разбија и убија вољу за акцијом!

То је поента Миланове спрдње са народном резолуцијом и потенцијално будућим потписницима!

Покретање активизма код народа може да се испуни искључиво у условима без свађа и трвења, само ако се успостави јединство патриотских интелектуалаца и народа! У противном, ако неко из те интелектуалне групације штрчи попут Милана, и прича против народне резолуције, то је онда знак да нас Србе као народ прати проклетство интелектуалаца! У том случају, можда смо и изгубљени за сва времена као народ, кажем можда, јер ако мозак није у јединству и синхронизацији са телом, са целим организмом, организам се временом разбољава и умире….

Дакле, по мени, овом спрдњом са народном резолуцијом и њеним потписницима, Милан Миленковић шири дефетизам и тако убија и разара било какав активизам срба у смислу њиховог бољитка, у смислу било каквог покушаја неке акција за бољитак Србије, па макар то било и преко интернета, да се утроши минут за потписивање резолуције…!

Зашто ја пишем срБски, а не срПски
Слушајући Миланове емисије, знам да се спрда са онима који пишу придевну реч „српски“ као „србски„. Мени то не смета, може да пева песмо о томе ако хоће и да се спрда колико хоће. Јесте, то није у складу са једначењем сугласника по звгучности. Е, сад, имао оних образованих људи који врло добро знају да то није у складу са једначењем сугласника по звучности, али они исто тако знају да од тог правила постоје и одређена одступања, то описују и школски уџбеници. О свему томе можете читати овде», то је скраћена верзија мог једног дужег текста о свему томе, а целу идеју подржава и промовише један наставник србског језика, то је Михајло Јелић.

Идемо даље…

Хајде сад да погледамо то спрдање и дефетистичко Миланово деловање, да што мање људи потпише народну резолуцију. Одабрао сам његову емисију „Гнев Србије“ од 13.02.2018. Прво прича како Вучић размишља веома дуго да референдумом народ направи саучесником своје политике, па каже»:

Милан Миленковић (18:18):

„Он (Вучић) већ тада размишља о томе како ће једног дана референдумом народ направити саучесником своје политике. И гле сад одједанпут, почињу да се појављују разне петиције, резолуције, апели итд… који су одличан, са становишта Вучића јели, одличан тест јавног мњења како би прошо неки референдум у вези Косова. Дакле, ствар је у овоме, све ове петиције, резолуције, апели… пролазе катастрофално! Апел који су потписивали академици данас има негде око 13 хиљада потписа. Народна резолуција, негде око 3200 – 3000 потписа.

Катастрофа!
Катастрофа!

Сад се поставља ово питање: „Какав је мотив људи који то раде, да то раде?“ Да иду из пораза у пораз. Ето, то је сад питање? Који је мотив да се иде из пораза у пораз? Да ли је сад мотив, ево сад ја хоћу да испаднем у очима нечијим патриота, да себе позиционирам као патриоту, и онда скупљам петицију: „Не дамо Косово“. И сад потпишу колко потпишу људи, ја доживим крах, потпише 500 људи. Мени је врло удобно, потпише 2-3 хиљаде људи, није важно. Свих осталих 7 милиона прогласе за лудаке, фолиранте, неваљалце без икаквог проблема. Не кажем ја себи: „Ти си Милане будала што ти је ово потписало 2-3 хиљаде људи, него кажем будале су 7 милиона … … Значи, сви други су будале, а ја све то радим да би се ја позиционирао као патриота, и не знам ја шта. И зато, сећате се да сам причао да ће све то пропасти, и апели, резолуције, нема шансе да успеју! Јер циљ није успех!

Циљ је позиционирање, патриотско позиционирање!
То је главни циљ свих тих ствари!

Ту се производе патриоти, и оно: „Боже помози“, крсна слава и 3 прста, и све те ствари. Фолклороидно једно позиционирање, без икаквог изгледа да успем! Сад, пошто овде до успеха није ни стало, ми само тражимо људе који ће боље, чешће, и већ не знам ни ја како, да нас воде кроз националне поразе! Један за другим. Трпићемо шамар за шамаром итд… итд…“

Погледајмо још један Миланов коментар, па ћу мало све то изанализирати из ова 2 коментара, а ради се о емисији од 23.02.2018. где Милан каже следеће»:

Милан Миленковић (40:17 – 42:51):

„Пазите, ово је глупо уопште и демантовати, ко ме познаје зна како сам плаћеник, како живим. Међутим, за вас који можда сумњате, не да нисам страни плаћеник, можда сад… разумите ово како хоћете, не постоји начин да ме неко подмити за било шта! Не постоји сума, не постоји ништа! Можда би ме на неки други начин неко могао да натера да нешто радим, али новцем не! Према томе, страни плаћеник нисам, нити сам домаћи плаћеник, нити било шта слично!

Међутим, овде би могло да се постави обрнуто питање. Са којим мотивима, инспиратори, творци разних апела и резолуција, раде те ствари?

Да ли схватате да Вучић сутра може да изађе и да каже: „ха, хаа, хаааа“… 13000 је против моје политике на Косову, 4000 овде против моје политике на Косову, хаа, хааа, хааа. Шта мислите, какви су њихови мотиви? Да воде народ, из пораза у пораз, јел тако? И сад ја треба да верујем да сви они, све те главоње немају појма, нису имали појма, направили су малу разлику. Ови са народном резолуцијом су рекли отприлике треба им 3 милиона потписа, сад имају 4000. Та мала разлика их дели, стварно ви мислите да су они веровали, да ће икада имати 3 милиона. Или да су ови који потписују апеле и инспиришу те апеле, стварно мисле да тиме може да се нешто направи?

Упитајте се који су њихови мотиви?

Моји мотиви, можда нису не знам, можда сам ја овакав, или онакав, али моје заблуде, и моја нетачна размишљања су моји, и нису плаћени, и нису наручени ниоткога. Ако грешим, грешим од своје памети, не од туђе, не од делегиране памети. Како је могуће да сам ја знао, да од тога нема ништа? А све ове главе, нису знале. Ајд сад то је питањее добро. Сви они академици, професори, доктори, генији, нико од њих није имао појма да од тога нема ништа, а је ево плаћеник један најобичнији сам знао. А да не говорим да бар половина вас, је исто тако знала, да од овога нема ништа. Како то сад, ајде, јел сте сви плаћеници?…“

Милане, „геније, над генијима…“па могуће је све бре! Јер тебе је сам Бог послао да нам беседиш и проповедаш. Не дешава се то што ти говориш да ће се десити због логике ситуације и логике у догађајима, у догађајности. Не! Ради се о томе да је твој „генијални“ ум, одавно покорио стварност и Васељену, и ако ти кажеш да ће се нешто десити, то ће се десити зато што ти то кажеш, а не зато што је то у логици догађаја…!

Какав бре Шпенглер, Ниче, какви бакрачи, ти си превазишао све досадашње умове човечанства!
Кад ти кажеш да ће се нешто десити, цео Космос аутоматски реагује на то, и твоје мисли и речи безпоговорно спроводи у дело!

Пазите, ајде у реду, Миленковић тврди да је народна резолуција нерегуларна и да од ње нема ништа, јер она се мора потписати у року од 7 дана и да је то немогућа мисија, итд… итд… Међутим, сам Горан Јевтовић креатор текста народне резолуције уби се говорећи у разним емисијама да за потписивање нема никаквих рокова, па ни тог од 7 дана, а све то подржава и Устав Србије како је говорио пуковник, тако да све то одговара адекватним законима, а све то подржавају и потписници резолуције, иначе је не би потписивали.

Милан Миленковић све то зна, али и поред тога он то не поштује, јер ајде… он неће да потпише народну резолуцију, он мисли да за потписивање треба само 7 дана. У реду. Међутим, организатори резолуцији и потписници не мисле тако, рока за потписивања нема, и ма шта мислио Милан, да би био неутралан он то мора да поштује, јер у противном, ако зна да ми тврдимо да рок за потписивање није 7 дана, да је све у току док се ПОТПИСИВАЊЕ не заврши када се заврши… он спрдњом са резолуцијом и потписницима непобитно утиче дефетистички на оне који размишљају шта да раде, да ли да потпишу или не! На нападе да је дефетиста, Милан одговара да он само описује већ постојећи дефетизам, а не да га шири. Међутим, то су такве глупости, јасно је да је за Миленковића законска процедура само параван иза кога се народ утуцава у подсвест, убија му се свака воља за отпором, и све је то део психолошког рата против Срба!

То се народе мој провлачи између редова и улази у подсвест, а не законска процедура…!
А да не причам да он тврди да је већ доживљен пораз, а и сам зна да потписивање још траје, и он не сме да својим деловањем утиче на масу дефетистички и да је деморалише тврдећи да идемо из пораза у пораз, то не сме да ради док потписивање народне резолуције још траје, и трајаће док траје…!

Тако да из горњих његових цитата јасно се види да је Милан Миленковић дефетиста!
Милан Миленковић деморалише народ да било шта покуша за свој бољитак!

Јер, да му је стало до неутралности, да би испоштовао ове који хоће да потпишу народну резолуцију, дакле те евентуалне будуће потписнике који верују у успех народне резолуције, он мора да има неутралан став, ма како он мислио да смо сви ми дебили који потписујемо, нешто слично као у изборној ћутњи, иначе, ако утиче против потписивања народне резолуције, он тако деморалише људе да је не потписују!

Ширећи дефетизам маскирајући све:“то је мој став„, „ја тако мислим„… народу се у подсвест усађују кључне деморалишуће речи:
пораз„, „катастрофа„, „ствар није успела„, „Па ствар је пропала, готово је!

Милан Миленковић је довољно интелигентан да схвати да је ово тачно, без обзира што он то никада неће да призна, и морам да признам да радећи на сламању воље код срба за било каквим отпором, он вешто али ипак недвољно вешто, прикрива своје дефетистичко деловање говорећи:

„То је миој став!“
„Ја тако мислим!“

Он наизгледа само говори оно што мисли, али он врло добро зна ,да све што прича против народне резолуције да је то ширење дефетизма, нејединства и деморалисање народа, јер он зна да има утицаја на народ, на један одређен број људи којима је стало до његовог мишљења.

Погледајмо још један очигледан доказ да је Милан дефетиста, то је из емисије од 21.02.2018.

Читајући поруке слушалаца, Милан каже (51:19):

„Било би занимљиво позвати Брдара и продискутовати на ту тему ако ти је стало до озбиљне расправе, нама слушаоцима јесте“. Пази, Никола (слушалац) говори у своје име. Друго, ја немам шта о томе да расправљам, то није предмет расправе. Ти не разумеш. Промашио си потпуно поенту, ово није предмет расправе, нема шта да се расправља о томе. Ствар није успела! О чему сад да расправљам! Јел о томе да ли је то морално, јел то треба да расправљам?!
Ти си пропустио суштинску ствар. Ствар је пропала! О чему сад да расправљамо?! Ко је био у праву? Или шта треба радити? Па ствар је пропала, готово је! Шта сад треба да причамо?! Објасни ми сад. Да ли царство небеско, о чему треба да причанмо? Мислим… то је тако…“

Брдар би те бре обрисао за 5 минута, зато га не позиваш. Ја би те бре обрисао да ме позовеш у емисију да расправљамо око овога, јер се ко на длану види твој плански рад на ширењеу дефетизма и деморалисања народа. Наравно, он је већ направио представу око свега, и онако самозаљубљено и надмоћно констатује како ће сад тврдити многи да је издајник, да је дефетиста и неваљалац. Он се свиме тимер храни, он просто ужива да га нападају.  Ево и у данашњој емисија (26.02.2018.) прича против народне резолуцију, ухватила га баш параноја, опседнут је народном резолуцијом и како је из разних углова блатити. Ја мислим и да сања како народна резолуција доживљава крах, и како после краха наш „геније“ сав усхићен  пиша по нама, јер пророчанство му се остварило:

„Јер сам реко Срби, јер сам вам реко да ће све да пропадне!

Милане, можеш ти причати колико хоћеш да те не плаћа Вучић да радиш за њега, да одвраћаш народ од потписивања народне резолуције, али он и нема потребе да те плаћа, јер, што је још жалосније, ти све то радиш бесплатно Млане!

Бесплатно…!!

Шпенглеру мој, ти спрдањем са народном резолуцијом и потписницима који су „без мозга“ шириш дефетизма, и тако идеш на руку Вучићевом режиму, хтео то да признаш или не, тако да Вучић не мора да те плаћа, ти све радиш бесплатно! Вучић не мора да анггажује своје ботове по интернету да ометају потписивање народне резолуције, јер ти све то „патриотски“ одлично одрађујеш!

Наравно, под паролом:

„То је мој став! Ја тако мислим…!“

Као ти онако невино само „износиш своје ставове“. Мислим, па нисмо бре сви дебили и будале, а видим… неки од твојих слушалаца ко папагаји понављају да ти не шириш дефетизам у случају народне резолуције, већ га тобоже само описујеш. Дакле, твој мамац је изгледа успео код неких људи, и мислим да си до сада спречио једно 2-3 хиљаде потписа, јер колико видим, твоје емисије на интернету прате од 5 до 7 хиљада људи по емисији.

Ето, ствар је већ пропала по њему, и чему било какав активизам, отпор, па макар то био и електронски потпис, не даје нам ни промил шансе за успех, јер по нашем „генију“ ми смо већ поражени! Све је већ пропало! То је заправо и циљ оваквих „патриота“ у том психолошком рату против Срба, треба стално убијати вољу Србима за активизмом и отпором, то је најбитније у свему овоме, а тобоже „бригом“ за број потписа само се то све маскира, и треба користити сваку прилику за то, за сламање воље народу за активизмом и отпором: петиције, апеле и цинично се изругивати свему, јер тако се убија људима жеља и воља за отпором, још у самом зачетку.

Тако да остаје нам само да одемо на гробље и уђемо у мртвачки сандук, јер ми смо унапред поражени, било шта да покушамо.

Не верујем да ово ради из сујете, мада је прави сујетан нарцис, невиђени! Не, Милан има пуно индиција да је Милан Миленковић пројекат, како он то прича за Деретића и остале.

Људи почните озбиљно о овоме да размишљате, јер све се уклапа…

Све нас који смо га слушали и ценили дебело је намамио и „упецао“ својим, мора се призмати, изанредним начином размишљања и капирања стварносто, политике итд… Међутим, сад се види да је то само био вешт и перфидан „мамац за рибу“… „кувао“ нас је кувао…, и кад је дошао прави час, променио је плочу!

Тако раде само супер перфидни манипулатори!

Ви што и даље слушате 2М размишљајте мало о овоме, мућните мало главом, и што пре се ишчупате из Милановог „загрљљаја“, то је боље за вас, за ваш ум, осим ако немате снаге да се одупрете његовој каризми, која је само мамац за пецање сомова. Људи га иначе напуштају, нема више оног чувеног правника Банета да коментарише, а радио 2м је напустила и Оливера Манојловић Штрбац која је водила емисију; „Интрвју недеље“.

За неки дан објавићу народну резолуцију на свом сајту, а дотле ево вам линка ка сајту о народној резолувији, и потписујте је народе…!

Мислите на своју децу…!
Мислите на своје унуке…!

Сајт Народна резолуција:
https://narodnarezolucija.rs/index.php

Трибина о народној резолуцији – 23.02. 2018. (7526. сечко дан двадесет први)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

ivan-grozni

Прочитај и потпиши Народну Резолуцију! Дај свој глас (одлуку!) да си против да државни органи Србије, у наше име, званично и правно признају такозваној. „Републици Косово“ независност, да је држава, јер Косово и Метохија је Србија…!

И на крају да кажем ово, Миланова прича око народне резолуције и апела би, по мом виђењу ствари, имала смисла само у некој стабилној друштвеној ситуацији, када смо све проблеме решили, како државне што се тиче суверенитета тако и остале битне, и тек тада би то имало смисла и било би доста поучно, јер се не би, ионако утуцан и до изнемоглости подељен и деморалисан србски народ, накнадно и додатно делио, цепао, деморалисао! Милан Миленковић је свестан овога, но и поред тога он нам просипа своје шпенглеровске „мудрости“ у најнеповољнијем тренутку по јединство народа! Када је на прагу да нам државни органи под паролом: „Спразума о нормализацији односа“ са шиптарима, трајно ампутирају Космет из састава Србије!

И моја баба је свесна да је овакав приступ наших интелектуалаца катастрофалан и погубан за опстанак народа у етно-псохолошком смислу и у својој унутрашњој битности, у свом сопству. Све ово значи да је дотични Милан или инфатилно сујетан, па предностт даје својим „мудролијама“, или перфидно сарађује са квислиншким режимом, није битнио да ли га плаћају за сарадњу или не, јер дела говоре!

Нема трећег!

Овакве интелектуалце треба увек осуђивати, без обзира на њихову интелигенцију, образованост и смисао за геополитичку реалност, јер оваквим деловањем попут Милана Миленковића, потпуно се убија у идентитетни појам комплетан србски народ, и од Србије се прави гробље, где постоје некакви људи и некакав народ, батргају се док не падну, и стално ћуте као да су на гробљу, као да су живи мртваци, тако да са њима можеш да радиш шта хоћеш у држави у којој живе, у Србији! Можеш да пљачкаш државу, отимаш територију, народ неће да реагује, само ће чекати смрт, јер у таквим ситуацијама, живи завиде мртвима…

Овакви ителектуалци попут Милана Миленковића нису достојни србског народа, док треба дубоко поштовати и ценити интелектуалце попут: Милана Брдара, Момчила Селића, Мила Ломпара, Александра Павића, Зорана Буљугића, Томислава Црногорца из радија Сербона, Јасмину Букву, Биљану Ђоровић, Драгана Петровића, пуковника Горана Јевтовића, Бојана Драшковића, др Јовану Стојковић и остале да не набрајам, јер они никада ни по којој цени не би радили ово што ради Милан Миленковић, у најтежем тренутку за Србију, да просипају „мудрост“, јер они ипак националну заједницу стављају на првом месту у односу на лично…

Само с таквим интелектуалцима и националном елитом, србски народ се може надати бољим временима…!

 

Иван Миљковић, брат украденог близанца по рођењу, говори о крађи и продаји беба!


Добра страна интернета као медија је та што ми грађани можемо интернет и те како да искористимо за пласирање и ширење одређених тема о којима контролисани медији ћуте или врло мало и стидљиво говоре, поготову када се ради о високо организованом криминалу, јер покретач, организатор и контролор таквог криминала је један део врло моћних и утицајних државних службеника, као и један део криминалне бирократије стациониране у свим институцијам једног друштва, како на високом републичко-државном нивоу, тако и институцијама у локалним самоуправама, односно градовима, варошицама, па и селима…

То је, може се слободно рећи, један криминални унутрашњи клан који покреће и контролише организовани криминал једног друштва, они покривају апсолутно све. Тај криминални клан чини затворен систем „одабраних“, они су држава у држави, они чине ту „дубоку државу»„, о чему се у задње време доста прича, па се користи појам „дубока држва“. Људи из тог криминалниог клана могу све, они могу да раде шта пожеле у јудном друштву и држави, а да ну буду кажњени. Они одлучују апсолутно о свему, они су ненорлмално моћни и штите један другог од кривичне одговорности, да се пирамида моћи тако не би срушила, а сва њихова моћ у Србији, види се на једном од најтежег и највећег криминално акта и злочина, а то је крађа беба по рођењу и продаја истих за наручиоца! Цифре су веома велике, велике су паре у питању.

Цео тај повезани клан који у ланцу организованости и садејства учествује у крађи и продаји беба, чини моћну беби-мафију.

Гледајући по интернету прегршт случајева отмица и крађа беба, за ову прилику одабрао сам да вам представим случај породице Миљковић. Та породица је јединствена у борби против беби мафије, делују по принципу „сви за једног, један за све“, а носиоц те борбе Је Иван Миљковић, коме је по рођењу отет брат близанац и продат једној шиптарској породици, а све се десило те 1979. године.

Прво погледајте један реламни трејлер за документарни филм „Рођени отети“. У филму су обрађена више случајева отмице беба, а међу њима је и случај са отимањем Ивановог брата близанца…

Рођени Отети (трејлер – Ускоро ће бити премијера целог документарца…!)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Филм је креирао и урадио продуцент и новинар Милан Лакић, и ево шта се каже у тексту са Ју Тјубе канала где је постављен овај трејлер, цитирам:

„РОЂЕНИ ОТЕТИ“ је документарни филм који сведочи о мукама родитеља који су остали без своје новорођене деце, чије су бебе отете… Овај филм сведочи о најгнуснијој отмици беба деценијама уназад. Истинит, болан, рађен за оне који су изгубили своје најмилије на начин какво човечанство садашњег времена није видело. Такође, филм је подршка родитељима да се чује њихов глас како би надлежни реаговали, спречили и зауставили ова дешавања за сва времена. Овај филм је сниман искључиво за родитеље и њихову децу, коју они сами немају снаге да врате, те се овим начином оглашавања о истини публици ставља тачка о „сумњи“ да све оно што се десило, није тачно. Да, итекако је тачно и желимо да укажемо овим истинитим филмом само на истину. Истина је болна, али се мора чути…

Филм покрива случајеве од 1965. до 2016. године.

Филм је настао тако што је продуцент Милан Лакић, чувши за Ивана и његов случај, позвао Ивана да га интервјуише, и тада се родила идеја за овај документарац, а да би вам ситуација била још јаснија, одабрао сам са Ју Тјубе 4 видео прилога са Иваном, па да кренемо са представљњем овог злочина са отимањем и продајом беба, најчешће су близанци у питању… и кад све чујете коса ће вам се дизати на глави, на шта је све спремна беби мафија…!

Економија у пракси – Иван Миљковић, борац против крађе беба – 20.06.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Економија у пракси – Иван Миљковић о крађи беба – 19.09.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

У Центар – Иван Миљковић о украденим бебама из Србије коју су купили албанци (30.10.2017.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Афере „Нестале бебе“ – Иван нашао брата близанца (26.11.2017.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Ја ћу вам сада пратећи и проучавајући Иванов случај, онако сажето описати шта се све и како одвијало око отмице и продаје Ивановог брата близанца, то ће бити најбитнији и кључни моменти, а остале опширније детаље чућете од самог Иваан и продуцента Милана Лакића, који ће претставити свој документарац „Рођени отети“.

Иван Миљковић, храбар и упоран борац у борби против беби мафије! Иван све детаљно и прецизно описује, документује и доказује…!

Тог 07. маја 1979. године у Свилајначком породилишту Иванова мајка одмах иза поноћи у 00:05 и 00:010 рађа живе и здраве једнојајчане близанце, Ненада и Ивана. Иван је рођен као други близанац. Одмах затим у протоколу порођаја, а по „нечијој изјави“ (?!), уписује се да је једно дете егзитирало (умрло), а да је друго живо. Иако су рођена 2 детета, 2 близанца, у протоколу порођаја дат им је један број, број 80, а треба дакако уписати 2 броја, јер ради се о 2 људска бића, а не једном, тако да нам све ово говори да је терен за крађу бебе од стране беби мафије већ припремљен, извршено је типовање и то је сам почетак операције крађе беба, јер, поред само једног броја протокола за 2 бебе, а како и сам Иван наглашава, нема имена и презимена по чијој изјави је написано да је једно дете егзитирало, већ тог имена нема, зато Иван и каже по „нечијој“ изјави…

Дакле, закључак је јасан, јер кад се роде 2 бебе, а у протоколу порођаја упишеш само један број за те 2 бебе, то значи да си СМИШЉЕНО једно дете правно прогласио мртвим, дакле непостојећим, да би ТОМ ИСОМ ЖИВОМ ДЕТЕТУ НАПРАВИО НОВ ИДЕНТИТЕТ, ради продаје наручиоцу у неком другом месту.

Затим… тог 7. маја 1979. год. ујутру, без знања и сагласности мајке, Ивана и Ненада пребацују на неонатологију у Београду (Раније: Специјална болница за недоношчад), а објашњење је било да је због мало плодове воде у плућима. Е, сад, ако је првобитно по нечијој изјави једна беба егзитирала, дакле умрла, како је могуће да се на неонатологији пребаце 2 бебе!? Још уз то, када се бабица Мира Петковић тог 07. маја 1979. год, која је пратли близанце до неонатологије, касније касно поподне вратила у Свилијанцу, рекла је да су бебе добро поднеле пут!? Међутим, по мени, беби мафија не оставља тако чудне и небулозне документ-трагово свог злочина баш случајно и бахато, јер само чланови те мафије разумеју по тим писаним траговима (док операција крађе и продаје бебе траје) шта се стварно догађа. Ти писани трагови по документима су им као неке потребне „шифре“ за међусобно праћење и „споразумевање“ како се ток, план и операција крађе беба спроводи и одвија, како је текао цео процес од почетка до краја. Тако да поред тога што у протоколу порођаја Иванове мајке пише да је једно дете егзитирало, по Ивановим речима, у рубрици „Компликације“ тог истог протокола порођаја пише „упућени за Београд“, дакле обе бебе!?

Одмах ујутру 8. маја те 1979. године, Иванов отац долази у породилиште да обиђе мајку и близанце, незнајући да су му близанци пребачени на неонатологију у Београду. Кад је дошао до породилишта, неко га је на вратима сачекао и рекао да иде до матичне службе да упише имена деци, јер је једно дете умрло на неонатологији у Београду, а друго је живо, али у критичном стању. Иванов отац одлази у матичну службу и уписије имена деци, затим одмах одлази за Београд на неонатологију, да преузме леш бебе ради сахране. На неонатологији су му рекли да не могу да му дају леш умрле бебе, јер сахрана иде по процедури и трошку болнице, још су му рекли и то да ће о свему добити документацију на кућној адреси, и да чува ово дете што је остало живо, јер је у критичном стању.

Јасно је да ово што су му рекли да чува ово дете што је остало, је ради скретања пажње да је дете продато, јер нормално је да родитељ који је скрхан болом за умрлим дететом, не може да размишља и разматра да ли му је дете украдено или не.

Иако је у протоколу порођаја написано да је једно дете егзитирало, Иван има папирнати доказ да су оба близанца била на неонатологији у Београду, јер за њега неонатологија поседује матични лист отпусне листе и отпусну листу, а за брата Ненада постоји само матични број отпусне листе, али не и отпусна листа, што значи да је Ненадова отпусна листа отишла у ту нову породицу која га је купила. Ивану су из неонатологије за Ненада такође рекли да је исписан из неонатологије 8. маја 1979. Друго, Иван објашњава да у неонатологији такође кажу да је Ненад наводно умро 8. маја 1979. год, пре подне у 11:45. Па како неко ко је умро у неонатологији, може да буде исписан из ње…!??

Само живи људи се исписују из неке институције, а не и мртви.
Дакле, трагови беби мафије су врло јасни и упечатљиви!

Такође, Иван говори да му у неонатологији нису дали званичну потрду о братовљевој смрти, јер наравно она у реалности и не постоји, јер да постоји, из неонатологије би му је дали. Повезано с тим, не постоји ни обдукциони налаз. Треће… Иван је још открио да нема ни гробног места за наводно умрлог Ненада, јер приликом истраживања Иван је отишао и до погребног завода у Рузвелтовој улици у Београду, јер би на њиховом гробљу да је Ненад заиста умро, требао бити и сахрањен, будући да је то гробље најближе неонатологији. Међутим, Иван поседује документацију из поменутог погребног завода, да ни једна беба целог тог месеца маја 1979. године није сахрањена на њиховом гробљу.

Истраживајући тако о свему шта се дешавало на неонатологији у Београду, Иван је сазнао једну врло битну чињеницу око тамошњег тобожњег крематоријума, јер кад год би односили умотане бебе доле у подруму, говорило се:

Некој мајци је умрло дете!

, као и:

Носите га доле у крематоријуму.“

Међутим, тада та неонатологија није имала крематоријум, јер, по Ивановим речима, ту доле је била кухиња и апартман шиптара Рамадана Руждија. На адреси тог апартмана Рамадан Ружди био је и пријављен са адресом боравка, а уз то, исти тај Рамадан био је 30 година директор те неонатологије.

Касније, кад је Иван сазнао да је Ненада купила једна шиптарска католичка породица из Косовске Митровице, јасно је да је у том криминалниом ланцу беби мафије, шиптар Ружди био битна карика, и ко зна колико је србске» деце било украдено и продато шиптарима за велике паре!

Хајде сада да видимо како је Иван открио братовљев нов идентитет, и да је продат шиптарској католичкој породици која живи у Косовској Митровици…

Главни подаци о томе налазе се у Ненадовом документу о држављанству, то је био главни траг за проналажење Ненада, јер је у књизи држављана, тадашње СФРЈ, његово име било прецртано и уписано име Петровић Зорана Верица која је рођена у Јагодини и то 1978. године, а знамо да је Ненад рођен 1979. године. Међутим, главни траг за проналажење Ненадовог новог идентитета и места где живи, био је сумњиви матични број, што ће рећи сумњиви ЈМБГ број (Јединствени Матичнуи Број Грађана).

Основни траг у том сумњивом ЈМБГ броју за Ненада, био је регионални број по коме се одређују матични бројеви за грађане. За Шумадију и Поморавље где су рођена оба близанца, тај регионални број је 72. Међутим, у Ненадовом ЈМБГ броју у књизи држављана био је број 92, а то је број за регион Косовске Митровице, али у том ЈМБГ броју за Ненада био је измењен и датум рођења, уместо почетних цифара ЈМБГ броја за датум рођења, који је за Ненада 0705979 (јер рођен је 07.05.1979. год.), било је уписано 0902978, као да је наводно рођен 09.02.1978. и у додатним бројевима после овог лажног броја, број за регион је био 92, тако да је породици Миљковић тај број за регион био главни траг у потрази за Ненадом.

И на крају крајева, после опсежног истраживања и кад је Иван лоцирао брата и придобио све податке о њему, решио је да га прво позове телефоном, и ево како је у кратким цртама протекао тај разговор:

Позвао сам га телефоном и рекао: „Здраво, овде Иван. Питао ме је: „Који Иван?“, одговорио сам: „Твој брат близанац“. Убрзо после тога сам и покуцао на његова врата, срели смо се и пресрећни смо што смо се на крају, после свега упознали!“

Извор за овај цитат
Интересантно је и то да је и поред разних брљотина беби мафије, разних писања, прецртавања и брисања, Иван открио да за Ненада папиролошки постоји 4 датума када је умро, па с тога по протоколу порођаја испада да је умро 07.05.1979. год, по неонатологији 08.05.1979. год, по матичарки Весни Марковић умро је 02.07. 1979. год, док му у решењу о брисању матичниог броја стоји да је умро 08.07.1979. године?!

Ето, кад беби мафија оперише, може да се деси да се неко роди једном, а умре 4 пута, а да ни једном не буде сахрањен!??

Све у свему, после приватне истраге породице Миљковић, папиролошки се 2004. године ушло у траг где се налази Ненад, шта је и ко је, а 2005. године први пут су се срели и упознали два брата близанца, Иван и Ненад. Наравно, из безбедоносних разлога Иван врло мало говори о Ненадовом новом-лажном идентитету, али је рекао то да је Ненад одрастао у шиптарској католичкој породици у Косовској Митровици, која га је и купила. До своје 13-14-те године живео је у Косовској Митровици, па кад се осамосталио кренуо је неким својим путем и пословима. Испоставило се касније, да Ненаду у књизи држављана није случајно уписано име Петровић Зорана Верица, јер је њен матични број уписан у Ненадовој личној карти. У ствари, ту се види да је беби мафија све прецизно одрађивала, морало се тачно знати ко је ко, и где је ко. Кад је сазнао да је купљен, Ненад је самостално вратио православну веру, има своју породицу, свој живот, жив је и здрав је, у Београду је.

Погледајмо сад мало шта о крађи беба говори продуцент филма Рођени отети, Милан Лакић и као што рекох једном, поред Ивановог случаја, документарац покрива случајеве од 1965. до 2016. године.

Крађа беба – Милан Лакић продуцент филма ‘Рођени отети’ – 04.11.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Што се тиче Ненада, та шиптарска породица која га је купила имала је троје деце, а и остало двоје су купили из србских породилишта. По приватној линији извршена је ДНК анализа Ненада и Ивана, и потврђено је да су они браћа, тако да је то решено питање, међутим циљ породице Миљковић је да натерају државу да Ненаду врате биолошки идентитет, и право на припадање биолошкој породици. Такође, Иван ће у име породице терати државу да се сви упетљани у крађи Ненаад и његове продаје, кривично гоне и казне, а неће се поштедети ни та Ненадова папиролошка породица…!

Иван је поднео кривичне пријаве против одређених актера криминалног дела отмице његов брата, међутим, од стране тужилаштва доживљава непрсталне опструкције, са образложењем да је процес застарео, или да је предмет неуредан. Због свега тога Иван се жалио вишем тужилаштву, па му је касније одговорено од стране вишег тужиоца из Јагодине Радослава Вучковића, а у одговору стоји да иако су актери вршили противзаконите радње, не сносе никакву кривичну одговорност?!

Просто да не поверујете да овако нешто може да напише виши тужиоц, овако нешто ни у пародијамаа не би било могуће, а камо ли у стварном животу, али у избушеној аморалној Србији све је могуће, и плус тога, Ивану је речено да нема право жалбе и приговора!??

Лудило….!

Наравно, Иван је одмах поднео кривичну пријаву против вишег тужиоца Радослава Вучковића вишем републичком јавном тужиоцу. Педмет није био одбачен, већ је био упућен специјалном тужиоцу за организован криминал. Након одређеног времена, Иван је добио одговор од заменика специјалног тужиоца, да су: тужиоц, заменик јавног тужиоца, судија и виши тужиоц, прекршили члан закона 360 о јавним тужилаштвима, а у том члану закона каже се да су они остварили противправну имовинску корист, и да треба да одговарају за своја злодела…!

Сад ћу мало обрађивато матерјале из видео прилога под називиом: „Афере „Нестале бебе“ – Иван нашао брата близанца (26.11.2017.)“. Овај видео прилог је само снимак емисије „Одговорни“ са ТВ Белами, а емисију уређује и води Душица Дејић.

Невероватне идиотске ствари ради ова држава када се ради о случају породице Миљковић, око отмице и продаје Ненада, они упетљавају у све ово и Иванову мајку, јер они наплаћују сахрану за њу (!?), а жена је хвала богу жива и здрава.

Погледајмо…

Иван (18:08):

„Ово је на пример документ из социјалног, у коме се наплаћује сахрана и обдукција за мајку где је 2 пут рађена, а мајка је богу хвала и дан-данас жива и здрава.“

Душица Дејић:

„А како сад то објашњавате, сахрана за мајку која је… апсурдно је.“

Иван:

„Морали су негде да оперу папирологије за прављење новог идентитета, зато у пријавама о рођењу, надовезујем се на овај документ, стоји свугде податак, воде нас под бројем 80, да је мајка, иако је удата била – девојачко презиме јој је било Марјановић, удато Миљковић. Венчана је 1976. године. 1977. године прва трудноћа, рођено женско дете, сестра је богу хвала жива и здрава. 1979. године, у пријавама о рођењу мајку воде свугде на девојачко презиме. Једна је ћирилична, а једна латинична пријава, чак мајка има и…“

Душица Дејић:

„У породилишту, где је воде?“

Иван:

„У Свилајначком породилишту, попуњавају пријаву о рођењима…“

Душица Дејић:

„А зашто је воде тако?!“

Иван:

„Па да би лакше прали идентитет детета код кога се краде. И у многим случајевима воде мајке на девојачко презиме. Чак код њега (Ненада) пише и да није умро, код мене је та рубрика празна. Мајка чак има 2 датума рођења и године, 1954 годиште и 1959. годиште. Јер је садашња папирната мама 1959. годиште.“

Душица Дејић:

„Хоћете да кажете да се у датом тренутку тачно зна…?“

Иван:

„Тачно се зна, јер је…“

Душица Дејић:

„… та будућа мама, које је годиште…“

Иван:

„Све знају податке, јер морали су да знају коме дају децу, односно ко купује децу. Они су наручиоци бебе, и зато ја њих не ослобађам кривичне одговорности, и тражим њихову кривичну одговорност. Јер они су све подплатили да се заврши.“

Душица Дејић:

„Хоћете да кажете да се узима годиште будуће маме?!“

Иван:

„Да. 1954-та, па са тране 1959-о годиште.“

Душица Дејић:

„Невероватно…!“

Иван:

„Па сад ће још мало рођендан папирнатој мами, 30-ог новембра.“

Наравно, беби мафија је врло свесно водила овакву евиденцију, да би знали тачно Ненадов нов идентитет, ко су му папирнати родитељи наручиоци, све је то морало бити покривено папирима да би контролисали целу ситуацију, и наравно, само они знају да тумаче и да се сналазе у овако небулозној документацији.

Поништавање Ненадовог идентитета

Беби мафија је моћна, она преправља незаконито документа како хоће, мења податке, пише, брише, преправља и додаје.

Иван (15:36):

„По захтеву министарства Свилајначкој полицијској станици, тражили смо да се утврди ко је сад тренутно уписан у књизи држављана под бројем 7590, пошто је мом Ненаду 2004-те године 9. фебруара баш обрисано држављанство са даном уписа у матичну књигу рођених, поништавају му и чин рођења, као да није ни рођен. И ја се обратим полицијској станици, каже:

„Обавештавамо вас да се подаци о бившем Ненаду Миљковићу, рођеном 07.05.1979. године, не налазе у евиденцији Министарства Унутрашњих Послова.“

Али је документ заведен, значи он је вршио по матичном броју, само не знам ком, дал… вероватно по новом матичном броју који носи, јер каже: „бивши“ Ненад Миљковић, што и јесте, сад има ново име и презиме…“

Затим…

Ово доле што говори Иван мислим да се односи на Милицу Новаковић, шефа отсека матичне службе Со Савски Венац из Београда.

Иван (24:04):

„Ово је исто врло битна ствар, доказујем да нису радили само кривична дела 1979. године, него су од 2003. год. наставили. Ово је из 2015. године, Савски Венац самостално доноси решење, на основу члана 26 закона о матичним књигама. А закон каже да орган доноси самостално решење, ако је била виша сила или ванредна ситуација. И нису дужни да позивају странку у поступку. У том решењу, начелница тврди да је утврдила да је мој брат преминуо, али на основу фотокопије моје личне карте!?

Она изиграва мртвозорника.
Зар тако нешто може?

И врши допуну и преправку података у матичној књизи умрлих, као да јој је деда оставио све оно у аманет. Сад је чак Миљковић Ненад без имена. Тако стоји упис у матичној књизи умрлих, да је то стварно мизерија. Решењем обрисан матични број, па се питамо коме је обрисан матичан број, јер имамо идентични, и ја тај матични број носим у личној карти. И обрисано му држављанство на најбруталнији начин. Поништен чин уписа у књигу рођених. Значи, увек су правили једног, да би прикрили све остале арбитраже државних органа.“

Све ове небулозе и безакоње донете су под ставком „виша сила или ванредна ситуација“, јер у том случају орган валасти не мора да позива странку на поступак. Али, која је то ванредна ситуација, или виша сили била у Србији те 2015. године? Никаква! Но ко зна, изгледа да је била виша сила или ванредна ситуација само у Со Савски Венац, можда су у згради СО Савског Венца слетели ванземаљци, па је све урађено под претњом ванземаљаца.

Шта држава предузима да реши проблем отмице деце, и како се организују родитељи отете деце, да би издејствовали правду

Дакле, хајде сад да видимо шта држава предузима да реши проблем са беби мафијом и како се родитељи отетих беба организују да би издејствовали правду, да пронађу своју украдену децу, и да се сви криминалци у процесу крађа беба казне! Све је кренуло тако што је Зорица Јовановић» из Баточине добила процес у Стразбурском суду око своје украдене бебе, али тај суд је донео одлуку да јој држава Србија да новчану надокнаду као одштету у износу од 10.000 €, не и да се открију и казне починиоци. Такође, тај суд је дао рок Србији да најкасније за годину дана донесе неке механизме, односно неки закон, којим би се решавали ти криминални злочини отимања беба родитељима.

Прочитајте нешто о томе:

Стразбур дао рок за нестале бебе»
Међутим, прошло је од тада више од 3 година, а Србија није донела било какав закон. Ево неког сажетка око тога…

Душица Дејић (00:16):

„У међувремену, закон о несталим бебама, као и остали закони, повучен је из скупштинске процедуре, са формирањем нове владе. Он ће поново морати да прође све правне степенице и врати се у скупштину. Родитељи се надају да ће се опет наћи у јавној расправи, јер нису задовољни првобитном верзијом. Њихова главна примедба је та, што закон не предвиђа формирање тела која би имала широка истражна овлашћења, већ ће се поступак утврђивања истине сводити на ванпарнички поступак. То значи, како кажу, да се никада неће утврдити одговорност оних који су учествовали у једној од најмрачнијих прича домаће послератне историје!

Такође, родитељи морају сами да докажу да су им бебе украдене, а тек ретки успевају да дођу до документације. Закон предвиђа и да право да поднесу тужбу имају само они који су се већ обраћали држави до септембра 2013-те када је суд у Стразбуру пресудио у корист Зорице Јовановић, чије је дете нестало из породилишта у Ћуприји пре више од 30 година. То је велики проблем, јер су многи родитељи одустали од обраћања државним органима, будући да су они масовно одбијали ове случајеве као застареле, каже Ана Пејић из Руме. Она је мајка девојчице за коју сумња да је нестала из болнице у Сремској Митровици 1988.године.

Предлог закона о бебама ушао је у скупштинску процедуру прошлог октобра. До данас међутим, није дошао на дневни ред, иако је држава у буџету за ову годину већ определила новац за одштету родитељима…“

Ево како је текао дијалог између Душице и Ивана око тог закона…

Душица Дејић (27:53):

„Да се вратимо ми сад на овај нацрт закона о несталим бебама, и на ову информацију да су медији пренели да негде у септембру-октобру месецу требало је да буде формирана посебна комисија, коју ће чинити чланови разноразних министарстава, и да ће поново бити покренуто ово питање.“

Иван (28:13):

„Ево овако, што се тиче прво тог лекс специјалиса, или тог предлога закона који је ушао био у скупштинску процедуру, то је нешто најсрамније после одлуке скупштине из 2011. да су ови предмети апсолутно застарели. Фантом групе и удружења су платиле преко неких невладиних организација професорки са приватног факултета, да изради неки нацрт закона, лекс специјалис. Прво, лекс спец

ијалис, не може да се користи за дуг ретроактивни период уназад, него за кратке временске периоде. Прво то. Тај предлог закона је чиста небулоза, и гледање како да се дође до пара.

Скупштина је и влада наше државе, уз радну групу министарства здравља… каже: наводно несталих беба, аутоматски прејудицира неке ствари. Каже, утврђиваће се чињеница смрти за сваки случај. На основу чега ће да утврђују чињенице смрти за живе људе? И… то пада у воду. Друго је било да све иде ванпарничким поступком, избегавања одоворности људског фактора. Све се своди да родитељи нешто доказују. Ја доказујем да је мој брат жив. И држава на основу тога што ми докажемо, одређује цену људског живота. Нећемо добити истину, нећемо добити враћање идентитета тим новим законом, само може да се добије, оно како они кажу „правичном надокнадом“, износ до 10.000 € . Значи, нечији живот ће да кошта 50 € на основу документацију коју поседује, нечији живот ће да кошта 10.000 €.“

… … … …

Иван (31:43):

„Нисам одговорио на оно питање у вези те независне полицијске комисије. То је смејурија тек. Како може прво комисија да буде независна када је предлаже министарство полиције, која ће да буде потчињена влади. Значи, нема независности. И министарства која штите извршиоце кривичних дела: министарство полиције, министарство правде и здравља, да дају чланове комисије. Прво, комисија нема никакву законодавну нити правосудну важност. Комисија може да састави, што ја кажем, пописна комисија, може да састави само извештај, никакав други… једино, треба да се деблокира рад судства и полиције, наши закони су већ добри који постоје. Да се скине скупштинска одлука из 2011. године о апсолутној застарелости. Да се похапсе сва лица из организованог криминала, и пуна истрага…“

Пратио сам све ово неких пар дана док сам припремао сав материјал око састављања чланка, и Иван је све то брзо укапирао, види се да је интелигентан, све има у малом прсту. Исто тако се види да су многи родитељи наивни и верују да ће им држава, оваква каква тренутно јесте, да реши проблем, али нема шансе за то, по мени. Наравно, има у том државном апарту и поштених људи, али су они немоћни (не држе полуге власти они у својим рукама), јер као што сам на почетку рекао, организован криминал унутар државног апарата води и контролише мала одабрана ПОВЕЗАНА ПУПЧАНОМ ВРПЦОМ клановска група мафијаша! Они имају сву моћ, они контролишу све институције у Србији, они држе цео систем корупције, безакоња и пљачке у својим рукама, и има их у свим институцијама, почевши од републичког нивоа, па тако и на локалном. И наравно да они неће да реше ни један случај отмице беба, јер кад би га решили, пирамида моћи би се распала, и морали би они сами да буду кривични гоњени, а пошто они одлучују ко ће да буде кривично гоњен, а ко не, нису ваљда луди да сами себе кривично гоне, већ ће себе да штите на сваки бескрупулозан начин!

Државни службеници који су ван тог мафијашког клана, свесни су тог клана и њихове моћи, тако да ће сваку њихову криминалну и небулозну наредбу да се прекрши неки закон, или Устав земље, морати да испоштују и спроведу, ако им је до положаја и фотеље, а ко им се супротстави од оно мало поштених којих има, брзо их мафијаши уклоне, смене их са дужности коју обављају, или их пензионишу, а оне упорније, ликвидирају.

Да подсетим наивне, Иван је причао о томе, Славица Ђукић Дејановић је 2011. године, када је Скупштина била формирала радну групу, потписала одлуку да су сви случајеви отмице беба застарели, и сад само наиван човек може да верује да ће држава да му реши проблем отетог детета.

Па наравно да неће, јер упетљан у све ово, мафијашки клан ће по сваку цену да штити себе, неће ваљда сами себи да суде, али ће медијски све да се спинује и приказује како држава „ради“ на решавању проблема отете деце, да наводно жели да их реши, јер мора се дати формални привид да смо ми нека морална држава где влада закон. Међутим, наравно, то је само привид.

Тај суд у Стразбуру такође служи за залуђивање, самозалуђивање, и манипулацију, јер ево, прошло је 3 година како Србија није донела закон о несталим бебама, а Стразбур им је дао рок од годину дана да то ураде. Па зашто онда не уведу санкције државном апарату, зашто тај суд у Стразбуру не захтева од моћнике из ЕУ да се казни државни апарат Србије који није испоштовао наложени рок за доношење закона?

Па зато што је тај захтев суда из Стразбура, да Србија за годину дана донесе неки закон о несталим бебама необавезујући, на нивоу предлога је, тако је то формулисано кроз текст, јер само је обавезујуће да се Зорици Јовановић исплати новчана надокнада. Па неће ваљда ЕУ преко суда у Стразбуру, и преко тамо неких родитеља и отмица њихове деце у добропослушној квислиншкој Србији, да руши овај квислиншки апарат који им испуњаав све ГЛАВНЕ налоге у процесу потпуног уништавања Србије… све око бриселског споразума, отимања Космета, итд… итд…?

Док квислинзи послушно извршавају све задатке, наравно да неће, али ће се медијски спиновати популација у Србији као да се суд у Стразбуру и ЕУ нешто тобоже као интересују за поштовање људска права, за законе. У прилогу тог замајавања иде и доњи чланак…

Савет Европе изразио жаљење због неусвајања закона о несталим бебама
07. децембар 2017. 17:57
Линк ка тексту

Да сагледамо сад каква су то удружења родитеља отете деце…
Душица је поставила питање Ивану, шта он мисли о тим удружењима, и ево шта Иван одговара…

Иван (36:45-):

„Не мислим ништа…“

Душица Дејић:

„Имају различите ставове по питању решавања ове проблематике…?“

Иван:

„Да, али сви се боре за неки лични интерес. Једни имају привилегију од државе да добију државне возаче, неки су добили државни посо, неки су овамо, неки су онамо. Сви гледају неку правичну надокнаду, лични интерес, и неку медијску промоцију. Тако да… зато их је држава инфилтрирала у народ.

Како неко може да се бори за неког, ко није прво решио свој случај?
Мени то никад није било јасно.

Душица:

„Ал чекајте, зар није ствар сувише јасна, да негде сви ви уједињени, имајући у виду да вас је јако, јако пуно…?“

Иван:

„То је држави и циљ, да разједини ту критичну масу.“

Душица:

„Једино тако можете доћи заправо до циља“.

Иван:

„Зато је држава инфилтрирала групе и удружења, и те њихове вође како они кажу, експерте разне како се називају. Разби критичну масу на групе и групице… једни су вође синдиката, други су овамо били по неким институцијама, трећи су добили неке функције, четврти отишли у иностранство, пети су чак били у управним одборима, директори управних одбора центара за социјални рад.

Тако да су све направили да се маса разбије, и да се купује време. Појео вук магарца. Једни ће да полуде, други ће да умру, трећи ће да одустану, и то ће тако да плива још годинама.“

Иван је у праву, и не само у овом случају, за било коју побуну и незадовољство грађанства, држава, односно овај мафијашки клан који је сам по себи држава у држави, има вековима опробан рецепт за умиривање бунтовника, и разних „вођа“. Поткупе га нечим, или парама, или привилегијама, функцијама, фотељама, лепим женама, проституткама… и ту многи „бунтовници“ и „вође“ поклекну и покажу своје право лице. Понекад верујем и на сопствено изненађење, јер никад нису били на позицији власти, и нису знали како ће се у тим ситуацијама понашати, јер то су велика искушења која они раније нису имали, само најчвршћи одоле свему. Али, кад поклекну и систем их увуче у себе… више нема повратка, мораш да слушаш, или те брзо уклоне.

Е, ту се види прави караткер бунтовних људи, и ретки су људи, попут Миљковић Ивана, који су непоткупљиви и који су принуђени да сами бију битку са мафијом, додуше Иван није баш усамљен, јер има подршку целе породице што много значи, он само у оквиру целе породице на јавној сцени воду битку, јер код њих влада девиза:

Сви за једног, један за све!

Такође, Иван је у праву кад каже да Србији не треба никакв нови закон да би се решиле отмице беба, јер по већ постојећим законима све може да се врло брзо реши, ево шта каже Иван…

Душица Дејић (35:21):

„Рекли сте заправо да се деблокира рад, дакле полиције, и рад правосуђа, јел тако? И да није потребан никакав нови закон…?“

Иван (35:29):

„Кључ и катанац је у МУП-у, у другом примерку матичних књига који се чува у МУП-у. Ја имам доказ у овој документацији, да се наш први примерак матичних књига не поклапа са другим, и ту је нови идентитет мог брата близанца. Значи, тужилаштво мора да се деблокира, да наложи истрагу, а полиција да уради квалитетну истрагу, да приведе сва лица која су наведена у кривичним пријавама, и да отвори други примерак матичних књига, или воскираних књига како се каже. Изаћи ће сваки опран идентитет, и ту је кључ и катанац!! То је цела мистерија.“

Дакле, кључ и катанац за победу над беби мафијом је у том другом примерку матичних воскираних књига, које се чувају у МУП-у!! Што се тиче Ивановог случаја, у преводу то значи да се то шиптарско име његовог брата близанца Ненада, налази у том другом примерку матичних књига.

Још једном… не требају нам нови закони нити помоћ Стразбура, све се може решити постојећим законима, само тужилаштво треба да нареди МУП-у да отвори родитељима отетих синова и кћери, те друге примерке матичних књига, и ствар је решена…!!

Наравно, одговор је јасан:

„Врана врани не вади очи.“

Пустимо ми те вране, нас обичних људи има далеко више, и питање је зашто се ми не организујемо и не чиномо ништа да заштитимо своја права, интересе и правду?

Храбром Ивану, и његовој целој храброј породици, желим од срца да се изборе за своју правду!!

То желим и осталим родитељима отете деце, али морају да се угледају на Ивана, и као такви упорни и храбри борци, да се међусобно повежу и изборе за своју истину и правду…!

На крају да погледамо каве све компликације могу да се догоде код отмице беба у породилишту, једна од најстрашнијих од којих се коса диже на глави је родоскрнављење, јер незнајући да међусовно постоје, могу да се венчају брат и сестра, да добији дете, и онда настаје хаос….

Овај видео прилог је снимљен по истинитом догађају где су се родитељи развели док су им деца, син и ћерка, биле бебе, а слично се може догодити и код отетих близанаца, брата и сестре…

Необјављене приче 8. – Епизода сазнања да су брачни другови брат и сестра

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Још један прилог…

Необјављене приче – Бебе 9 (Случај Гране Штефан)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овде имамо пример да је гинеколог који је порађао Грану, хтео да јој помогне, и помогао јој је након неког времена после Граниног порођаја, јер јој је рекао да је њен син, за кога су јој претходно одмах по порођају рекли да је умро, жив и здрав и да се налази у другом граду од града где Грана живи, али тај поштен човек кад је схватио с каквом бескрупулозном мафијом се сукобио (држава у држави) морао је да за 10 дана побегне са комплетном породицом из земље (тадашња СФРЈ), или би га убили. Побего је у Уједињеним Арапским Емиратима, где је у Дубајиу радио као гинеколог, касније је по Граниним речима прешао у Израелу да живи, тамо сада ради у министарству здравља. Грана је преко палестинске амбасаде добила његов број телефона, и кад се створе повољне околности, ако икада у овој лудој банана творевини која се зове Србија, дођу неке заиста патриоте на власти, да направи праву истинску државу, државу закона и морала, Грани ће тај доктор послужити као сведок, јер још није решила свој случај украдене бебе.

Војислав Девић – Седам суштинских стратешких проблема Срба и Србије и седам стратешких пројеката за њихова решења


Аутор: Војислав Девић, академик МСА
саветник Географског института САНУ „Јован Цвијић“
директор Стратег пројекта
управитељ Фондације „Матица мира“
Милоша Бајића 7, 21000 Нови Сад, 064.2213.256, 021.525.303
Е пошта: atelje_devic@yahoo.com
http://www.idobravoj.com/
http://www.hram-svehriscanskog-pomirenja.com/

Војислав Девић, академик МСА

Војислав Девић, академик МСА

ПРЕДМЕТ: Седам суштинских стратешких проблема Срба и Србије и седам стратешких пројеката за њихова решења


Војислав Девић – Седам суштинских стратешких проблема Срба и Србије и седам стратешких пројеката за њихова решења:
Скини студију»

Антиапокалиптични миротворни пројекти и ЦЕНПАНТРАНС

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Светозар Радишић о тајним друштвима, о новом светском поретку, о ситуацији у свету, ситуацији у Србији…


Издвајам 2 гостовања пуковника у пензији др Светозара Радишића, код талентованог Теше Тешановића на „Балкан Инфо„. Да се подсетимо, др Светозар Радишић је пуковник у пензији, доктор наука из области теорије ратовања, стручњак и експерт за војне стратегије и доктрине, посебно за неоружане облике агресије.

Радишићев сајт:
http://www.svetozarradisic.com/

Интервју: Светозар Радишић – Тајна друштва припремају сукобе и трећи светски рат! (26.06.2016.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

др Светозар Радишић:

„Ако буде историчара који мисле својом главом, самосталних људи, који нису системци, можда ће се сазнати све од 1989. год., успостављању новог светског поретка, разбијања СФРЈ по договору из 1948. године, где је одлучено како да се разбију СССР, ЧССР и СФРЈ (све по директиви 20/1, која је усвојена 18.08.1948 год.). Када то све се сложи на једном месту, онда ће се знати и шта се догађа са азилантима. Значи, ова прича са азилантима је очигледно припрема за коначни сукоб, за ширење запада према истоку, за напад на Русију, и коначно, ако не дај боже, а мислим да се то неће ни догодити, ако победе Русију, и коначни напад и на Кину.

Али, будући да колико ја познајем ситуацију, колико познајем и Русију и Кину, мислим да запад нема никакве шансе!“

Интервју: Светозар Радишић – Ватикан је светски центар сатанизма и обожавања ђавола! (02.12.2016.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

О штетном зрачењу за које људи појма немају да је штетно, јер им се не прича да је штетно, већ напротив, да је „у корисне сврхе“, а зна се у стручним круговима да је штетно…

Светозар Радишић (57:23 – 57:53):

Коронарографија», је 3000 пута, по неким научницима које сам ја слушао по неким научним скуповима, рецимо у Луковској бањи сам на једном скупу чуо ту информацију, да је коронарографија 3000 пута опаснија од рендгенског зрачења, за које нам кажу да само 2 пута годишње треба да идемо, не смемо више од 2 пута. Значи, од овога (рендгенског зрачења) те штите, а овамо кажу (за коронарографију) да је то најбоља метода за увид у стање срца.“

О Ватикану…

Теша Тешановић (01:17:32 – 01:17:43):

„Пошто тренутно постоје двоје папа у католичкој цркви (бели и црни папа), и самим тиме зато што је садашњи папа језуита, сам он признаје ауторитет папе изнад папе, тј. црног папе такозваног вође језуита?“

Светозар Радишић:

„Он нема шта да признаје. Значи, он нема шта да признаје, то је регулисаон однос од почетка. Дакле, он зна ко му је претпостављен, он ништа ниј ни признавао, нити ће признати. Кад неко познаје тај свет, онда он зна ко је ту претпостављен. И да рецимо Адолфо Николас (црни папа) има 6 генерала. И… како су они организовани и нашта све утичу. Они утичу на наш живот, утичу на живот Планете, на све организације. Највеће организације на Планети су под њиховом контролом.“

Теша Тешановић:

„Толико је моћан црни папа?“

Светозар Радишић:

„Па значи… зна се тачно ко влада овом Планетом. Он је (црни папа) председник, што би рекли, он председава са тим. Он се налази само 200 метара даље од трга Светог Петра (у Риму).

Теша Тешановић:

„На 200 метара од правог папе?“

Светозар Радишић:

„Тако је…“

Спас за родитеље! Један од синдиката запослених полиције Србије, против је актуелног закона о обавезној вакцинацији деце…!


Добио сам синоћ на мејл, једну добру вест за успаничене родитеље, а поводом најновијег закона о обавезној вакцинацији деце, јер се тим законом предвиђају драконске казне за оне родитеље који не желе да дају децу на обавезну вакцинацију, казна је 150.000,00 динара!

Радосна вест је та да је један од синдикат запослених полиције Србије, будући да их има више, упутио саопштење председнику Репубике Србије Томиславу Николићу и премијеру владе Републике Србије Александру Вучићу, да се поништи најновији зкон о обавезној вакцинацији, да се из поменутог закона избрише реч „ОБАВЕЗНА“ и да се по важећем Уставу Србије остави слобода родитељима око избора да ли ће своју децу да дају на обавезну вакцинацију или не. Исто саопштење синдикат Запослених полиције Србије упутио је и јавности Србије, јавном мњењу.

Доле сам поставио и текстуалне слике тих саопштења где се све јасно и читко види, тако да можете то да скидате, да штампате и да ширите даље вест оним родитељима који немају интернет, а не желе да дају своју децу на обавезну вакцинацију!

Будући да на саопштењима нема печата, посетио сам фејсбук страницу тог полицијског синдиката који је објавио ова саопштења, и сазнао сам да су у коментарима одговорили људима, када су их питали зашто нема печата на саопштењима, да државни органи и медији знају да им они своје дописе шаљу својим синдикалним мејлом. То све можете да проверите на линку њихове странице, у тим коментарима, а тај део одговора сам такође скенирао. Ову вест су такође објавили ФБРепортер и Анонимус. Ево тог скенираног дела са фејсбук странице једног од синдиката полиције:

vakcine

Да би заштитили заинтересоване родитеље, полицајци се не позивају на силу, већ на члан 25. ВАЖЕЋЕГ Устава Републике Србије који гласи:

Неповредивост физичког и психичког интегритета, нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступку или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима, без свог слободног пристанка„.

А то значи, да се на овај члан могу позвати сви они родитељи који су против обавезне вакцинације за своју децу, да би некажњено, и здравља ради своје деце, избегли обавезну вакцинацију за своју децу! Полицајци се позивају и на једну веома битно ствар, о томе сам и ја својевремено пре неколико година писао (о томе главни медији упорно ГОДИНАМА ћуте!), да у најразвијенијим земљама Европске Уније постоји закон који родитељима омогућава да на законит и легалан начин избегну вакцинацију за своју децу!

Управо се ти петооктобарци и актуелна власт (бивше „патрите“ и „националисти“) највише и заклиње у ту Европску Унију, у њихове законе, и да нам је „Европска Унија једина алтернатива!“. А кад спроведу неки закон у Србији, а који је преузет из ЕУ, обично еуроунијати, да би похвалили тај закон и свој чин имплементације, кажу:

„Тако се ради у Европској Унији“.

Па ако се тако ради у ЕУ, и ако до неба хвале ЕУ, и усклађују наше законе са њиховим којима дају ПРАВО ПРВЕНСТВА у односу на наше законе, зашто не спроведу и заком ЕУ о необавезној вакцинацији који покрива обе стране, а то значи да они родитељи који желе да дају своју децу на вакцинацију могу то да ураде, а они родитељи који не желе да дају своју децу на обавезну вакцинацију, такође могу то да ураде, без икаквих санкција и репресивних мера према њима!

Све је просто, јасно и чисто!

Али знају то и наши властодршци, за такав закон у ЕУ, него решили су да сатру и униште грађане Србије, њихово здравље! Да ли то испуњавају налоге страних налогодаваца и душмана ради уништења Србије, или из неког другог идиотског разлога, не лупајте главу, већ се као родитељи организујте, будући да се у Београду органузује од стране УГ (удружење грађана): „Грађанска Иницијатива за необавезну вакцинацију“ протесатни скуп.

Протест је заказан за 12. март 2016. године на Тргу Републике у Београду!

Надам се да ће том скупу својим присуством дати подршку и многобројни полицајци из Синдиката запослених, тако да се речи пређу на дела, јер и они имају децу.

Ево их та 2 саопштења…

Саопштење председнику Србије и премијеру Србије

Кликни н саопштење да аг видиш увећано

Кликни н саопштење да га видиш увећано

Саопштење за јавност и медије

Кликни на саопштење да га видиш увећано

Кликни на саопштење да га видиш увећано

Такође, Синдикат Запослених полиције Србије упутио је сапштење подршке и удружењу грађана: „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију„. То је ово, погледајте:
Извор: Фејсбук»

Подршка родитељима

Кликни на саопштење да га видиш увећано

Кликни на саопштење да га видиш увећано

Ејјј, јунааачее, где ссиии…!

Не брини јуначе" Није ти лако, но издржи још мало, биће добро...!

Не брини јуначе! Није ти лако, но издржи још мало, биће добро…!

Најжешће сам писао против вакцинације крајем 2009. и наредне 2-3 године, а користио сам само стручне и нучне аргументе савесних и угледних лекара који су упозоравали на све опасности од вакцинације! Док сам могао помагао сам, својом техничком-интернет подршком (аудио прилози, видео прилози на Ју Тјубу, текстовима на свом сајту…), нашој храброј Др Слађани Велков која је један од најупорнијих и најистрајнијих бораца за здравље деце и људи!

Наравно, ту су и прилози разних страних лекара, њихови аргументи, научне анализе, а ту ми је био посебно драг Др Меркола из САД.

Све то имате на једном месту на доњој страници. Ту је објављено 43 текста, а ту сам сврстао и овај најновији садашњи текст. Редослед текстова је такав да је најновији текст на врху, а први на крају листе од 43 текста…

Свињски грип, вакцинација, обавезна вакцинација, закони
http://wp.me/P3KWp-1OF

И још само да на крају додам следеће, лично сам се недавно уверио, пре можда 10-15 дана, слушајући на радију вести радио Београда 1 у 15:00, око овог најновијег нечовечног репресивног зкона око обавезне вакцинације, због кога су се родитељи успаничили, а то је била изјава једног заступника државе, не сећам се његовог имена, али врло добро сам запамтио идиотску небулозу коју је рекао потврђујући тиме да држаав зна да у многим земљама ЕУ постоји заком о необавезној вакцинацији, рекавши отприлке ово, парафразирам:

Да, у одређеним земљама ЕУ постоји закон о необавезној вакцинацији, али то је зато што је у тим земљама врло високо развијена свест о добробити вакцинације??!

Мислим, шта рећи око изјаве овог медиокритета, јасно је да је ово ординарна небулоза типа ГРАНД-Продакшн, јер топе један, ако им је развијена свест о добробити вакцинације, зашто ће им онда закон о необавезној вакцинацији који омогућава родитељима да не дају децу на вакцинацију, ако већ сви дају децу на вакцинацију због тобожње „високо развијене свести“ о добробити вакцинације.

Наравно, све је супротно, а у ЕУ и САД родитељи којима су деца одмах после вакцинације, у кратком року, оболели од аутизма и неких других болести, добили су и новчане надокнаде, но шта им то значи ако су њихова деца изгубила здравље, радост живота и осмеха!

Још једном да поновим најбитније, увођењем закона о необавезној вакцинацији у Србији, не спречавају се родитељи који верују у добробит вакцинације да своју децу дају на вакцинацију, не. Они то могу да учине, већ се само омогућава избегавање вакцинације деце оних родитеља који немају поверења у вакцинацију, јер, примера ради у тексту са листе под називом: „Организујмо протестни скуп подршке др Слађани Велков!„(због напада фармако мафије), дао сам и интервју са једном мајком која је имајући слепо поверење у систем, дала једно своје дете на обавезну вакцинацију, али се њено дете после врло брзо разболело од аутизма, а пре те вакцинације је било здраво! Ради се о младој мајци Сари Попчетовић која је рекла: „Сара Попчетовић: Аутизам мог сина је изазвала ММР вакцина„.

Да поновим…

Протест против обавезне вакцинације заказан за 12. март 2016. године на Тргу Републике у Београду!

Родитељи, заинтересовани родитељи, дођите на протест!
Здравље ваше деце спашава само ваша борба за њихово здравље!
Дођите на протест, изборите се за закон о необавезној вакцинацији!
Као и да се поништи актуелни о обавезној!

(Распитујте се око овог протеста на интернету, јер можда ће се нешто и мењати, накнадно дорађивати, јер ја сада немам много времена да боравим на интернету и да дајем релевантне информације…)

%d bloggers like this: