Сведочанства: Енглези радили на уништењу Србије, шокантно откриће Драгољуба Живојиновића у Лондону!


Срби су сами себи највећи непријатељи. Кад то кажем мислим да су српском народу највећи непријатељи срби политичари, странчари разних боја, званични историчари… који свесно сеју заблуде у српском народу ( цену плаћа народ, својом крвљу!!), касније те заблуде постану митови у српским главама о „пријатељским“ народима са новим потоцима крви омађијаног народа. Једна од тих заблуда, можда и највећа, која се од нас крила 100 година, је да су нам енглези пријатељи, јер смо ето били савезници у првом светском рату. Ова званична архивска документа из енглеских архива, дакле наших „пријатеља“, које је после скоро 100 година обелоданио академик Драгољуб Живојиновић, говоре да су нам енглези у стварности били најподмуклији непријатељи, који су, кријући се испод плаштва „савезништва“, константно, подмукло и уцењивачки, радили на уништењу Србије и Срба.

Извор:http://www.ninicninic.com

********

Из докумената до којих је дошао познати историчар јасно се види да је у Првом светском рату Енглеска све чинила да нестане наша држава.

Академик Драгољуб Живојиновић

Тек објављено капитално дело академика др Драгољуба ЖивојиновићаНевољни ратници, велике силе и Солунски фронт“ озбиљно је уздрмала читаву и не само нашу савремену историографију. Документацијом шокантне садржине ова књига непроцењиве вредности у парампарчад разнела је досадашње тезе о нашим савезницима и пријатељима. Открила српске илузије и заблуде и упрла прстом у Енглеску, земљу која је од самог напада Аустроуграске 1914. године, у Првом светском рату, свесрдно радила на уништењу Срба и српске државе.

Занимљиво је да је овакву архивску грађу академик Живојиновић почео да открива управо у лондонском архиву пре тридесет три године и то сасвим случајно, бавећи се Ватиканом и Србима. Такође, треба истаћи и чињеницу, академик Живојиновић је први открио у Лондону ту грађу и први је саопштио свету.

Скоро век у заблуди

Од завршетка Првог светског рата па све до појаве ове књиге, српски народ живео је у заблуди, називајући и Енглезе својим савезницима и чак пријатељима.

– Нема дилеме, Срби су творци свих тих заблуда везаних за савезништва и пријатељства. Срби су творци и других заблуда са којима ће се тек срести. А ове илузије које су потхрањиване готово један век биле су у служби очувања пријатељства са Французима као јединим пријатељима у Првом светском рату. А у страну гурана једина истина да нам је Русија била једини пријатељ све до њеног слома.

Први сте открили ту грађу, први је саопштили свету, како то објашњавате?

– Претпостављам, ту нетакнуту, нефризирану, нечишћену грађу, коју до мене нико није користио, избегавали су историчари или због тога што је неповољно говорила о онима који су је оставили, или што је веома ружно приказивала лоше односе међу савезницима током Првог светског рата. Друго, та недирнута грађа, недвосмислено је разбила наше илузије о савезницима и искреним пријатељима. До сада нисмо знали праву истину да нисмо имали правих пријатеља до једне силе током читаве те трагедије. Ти документи открили су сурову истину да чак и наша историографија није знала шта се све радило иза наших леђа. На крају открила је да су Срби изнели главни терет Првог светског рата.

Рекли сте, имали смо само једног пријатеља, о којој земљи је реч?

– Говорим о Русији, земљи на коју се нисмо ослањали. Напротив, били смо бастион, барикада против ширења њеног утицаја на Балкану. А већ од јулске кризе 1914. могло се видети ко нам је прави пријатељ или савезник. Русија је тих дана одмах заузела јасан став. Децидно је рекла и савезницима и нашим непријатељима да неће дозволити да Србија буде поражена и покорена и да ће Србији пружити сваку врсту помоћи.

Како се Француска држала?

– Француска је имала нешто другачији став. Нашла се на удару Немаца и због тога била је везана за Русију, али имала је и својих интереса на Балкану, а на Блиском истоку имала велики уложени капитал. Но, највише због Русије Французи су Србији пружили савезничку руку.

Ултиматум Француза

Једног тренутка енглеске подметачине, разбијачке намере и работе дозлогрдиле су и француским генералима који су почели отворено да протестују.

– Након отворене енглеске опструкције на Солунском фронту и последње енглеске претње да ће повући своје трупе реаговала је и влада Француске. Упутила је Енглеској ултиматум, да уколико и даље њене трупе буду минирале покретање офанзиве, Француска ће се повући из рата. Енглези су се тада заиста уплашили, попустили су, али су и даље иза леђа радили против тог фронта. После тога своје елитне јединице повукли су из Грчке, а увели ешалоне довучене из Индије потпуно неспособне за ратовање на Балкану.

До данашњих дана у нашој историји до краја није објашњено држање Енглеске?

– Енглези су све друго били само не пријатељи Србије. Дакле, никада пријатељи. Напротив, Србе органски не воле, ни њихово јавно мњење ни њихов естаблишмент. О нама су те 1914. писали најгоре, говорили најружније. Није било ни дневног листа, ни готово политичара, ни генерала иоле наклоњеног Србима. Тако су писали и према нама се односили још од 1903. године. У нашој најтрагичнијој ситуацији водили су хајку против Србије, отворено су је и у најтрагичнијим тренуцима уцењивали и оптуживали за почетак Првог светског рата. Да је светска кланица управо настала због нас.

Како су онда Енглези постали и наши савезници?

– Из интереса. Прво због Француске и Белгије према којој су имали уговорну обавезу још из 1830. године. Друго, са бриљантним победама српске војске на Церу и Колубари Србија није покорена, а војнички је опстала. Значи, постали смо фактор, потребан савезницима.

Отерали руску бригаду

Колико су Енглези све чинили да поткопају и ослабе Србију академик Живојиновић износи још један пример.

– На Солунском фронту налазила се и једна руска бригада коју је цар Николај послао у помоћ српској војсци. Енглезима је та бригада страшно сметала, непријатељски се према њој односила. Њени генерали сматрали су је претњом њиховим интересима. Нису се смирили све док нису издејствовали њено уклањање са Солунског фронта. Ту руску бригаду послали су чак на исток Грчке како не би имала било какав контакт са српском војском.

Да ли се после тих битака енглески став према Србији променио?

– Управо тада енглеско непријатељство према Србима ступило је на сцену у најокрутнијем облику. Британци су кренули са најподлијим уценама. У најтежем тренутку тражили смо од њих финансијску помоћ од 800 хиљада фунти у виду кредита за обнову наоружања, лекова и санитетског материјала. Одговорили су уценом – добићете зајам, под условом да се одрекнете своје територије у источној Македонији у корист Бугара. Тај документ први сам открио у свету.

Како је Влада Србије реаговала на ту болну уцену?

– Децидно је одбијен тај ултиматум. Енглези су ладно одговорили – „онда вам не дамо кредит“. И нису дали. Што је најгоре, Енглези се нису зауставили на тој уцени. Током читаве мучне 1915. године појачавали су притисак на Србију. Своје ултиматуме заснивали су на нашој немоћи и бескрупулозно користили српску зависност од савезника. Свакаквих притисака је било.

И Мишић жртвован

Да су Срби били жртве и сопствених заблуда примера је безброј. Но, против тих илузија понајвише су се борили војсковође попут војводе Живојина Мишића.

– Никола Пашић и регент Александар Карађорђевић били су заговорници уједињења јужних Словена. Томе се отворено супротстављао војвода Живојин Мишић. Говорио је да нико не може да тера српске војнике да гину за ослобођење Хрвата и Словенаца, већ да до слободе они морају доћи сами. Мишић је убрзо отеран у пензију.

Значи и такву Србију крвљем заливену су кажњавали?

– Не само да су ладно одбацивали све наше молбе за војном помоћи, већ су иза леђа радили на слабљењу наших положаја. Одустали су од солунског искрцавања. Одустали су од обезбеђења коридора Ниш – Солун, а потом дозволили Бугарима да прекину тај коридор, срушивши тако и последњу наду спаса за српску војску и српски народ. Казнили су тако подмукло Србију на најсуровији начин, онемогућивши јој чак прилив лекова и хране. А када им је Никола Пашић у очају одговорио да ће српска војска положити оружје и капитулирати, у Енглеској је кренула нова лавина увреда на рачун Срба. После тога Пашић је коначно схватио да је Србија остала сама.

Открили сте још један детаљ дуго скриван од српске јавности?

– По доласку српске војске и избеглица на албанско море, тек је кренуло кажњавање. Грчки краљ Константин био је антисрбин кога су до последњег тренутка подржавали Енглези. И таман када су Французи после много играрија пристали на пребацивање Срба на Крф, стигло је најшокантније изненађење. Грчка влада забранила је улазак српске војске на њену територију, а самим тим и пребацивање нашег народа на Крф. Тек када је руски цар Николај оштро припретио да ће склопити сепаратни мир са Немцима сломљен је енглески отпор, а Французи нису више Грке ни питали. Но, ни тада Енглези нису послали своје бродове. И то је била једна од њихових уцена. Први сам и ту истину обелоданио.

И на Крфу је било подваљивачких иницијатива?

– Кренуло се са још једном подвалом. Под плаштом реорганизације, тражено је од наше команде да се српска војска распореди у шест дивизија и да се оне пошаљу не на Солунски, већ на западни фронт свака за себе. Наравно и та подвала и тај паклени план је одбачен, а Енглези су буквално побеснели. Њени генерали током читаве 1916. године слали су у Лондон најружније извештаје о српској војсци, називали је најпогрднијим именима. Енглески генерали непрестано су радили против Србије и на Солунском фронту. Минирали су свако кретање у офанзиву, сваки покушај напада на непријатеља. Стално су уцењивали и претили да ће повући своје трупе. Током читаве 1917. године непрестано су радили иза леђа Србији. Радили на очувању Аустријске монархије, подржавали Италијане око Далмације и Истре, подстрекавали Румуне да узму Банат, Бугаре да узму српске територије северно од Македоније. А када је Русија изашла из рата, изгледало је да Србији нема спаса. Но, тада је дошло до француског заокрета. На челу њене војске долазе одлични познаваоци балканских прилика Клемансо, Гиом и Депере и исход је био познат.

********

У свом уводу намерно нисам поменуо наше познате вековне „пријатеље“ и „браћу“, хрвате, јер народ, који је стално гуран од својих политичара да живи у заједничкој држави са хрватима, зна да нам хрвати нису никада били искрени пријатељи. Били су нам „пријатељи“ и „браћа“ од којих је само у јасеновачком геноциду убијено и поклано 700.000 срба! Пропорционално гледано, у односу на број становника хрватске и немачке нације, ми смо више страдали од наше „браће“ хрвата, него од званичних непријатеља немаца, јер ту не долази у обзир само јасеновачки геноцид, већ и убијање срба од стране хрвата у првом светском рату као војника аустроугарске војске, а и у другом кроз борбена дејства.

Оно што је најтрагикомичније, и поред свега што су нам учинили хрвати… и данас су неки наши интелектуалци у заблуди и тврде да су нам хрвати пријатељски народ, тврдећи да нису сви хрвати усташе. Добро, тачно је, нису сви хрвати усташе, има ту пуно добрих људи са којима можемо појединачно бити пријатељи на свакоме месту, али комплетан хрватски народ, ван усташког слоја, прећутно је прихватио ту геноцидну политику својих политичара према Србима, сложио се са њом на овај или онај начин, никад се није масовно побунио против тога (појединачно да, хрватски режисер Лордан Зафрановић и сл.). Данас, сви хрвати, усташе и неусташе, уживају сву благодет у својој држави, базираној на геноцидној политици својих политичара према србима током своје историје, где тећину Срба треба поклати, трећину покатоличити и трећину протерати.

Зашто данас, наши „пријатељи“, хрватски народ, не изврше огроман притисам на своје политичаре да се неком резолуцијом у њиховом парламенту и званично извину Србима за геноцид у Јасеновцу, макар то? Ма смеју нам се бре, спрдаче се са нама, и дан данас величају усташтво!

Причали су нам, да су у другом светском рату против фашизма устали сви „југословенски народи“, али погледајмо на основу немачког документационог матерјала, како се хрватски народ на улицама Загреба „борио“ против фашизма и немаца:

Улазак Немаца у Загреб 10. априла 1941. – Опште славље на улицама

Линк ка видео прилогу на Dailymotion
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овде видимо да и старо и младо код хрвата одушевљено дочекује окупаторе Немце, то је хрватски народ,  не усташе, документ говори све! Наравно, овај документарац ни под разно није могао да се прикаже у бившој СФРЈ, да не би реметио „братство и јединство наших народа.“

Истина је права да се само српски народ, као народ, диго против фашизма.
Међутим, ми срби истину требамо коначно погледати у очи по многим питањима, па и по питању „братства“ са хрватским народом.

Није нама крив хрватски народ, имају право да воле немце и да живе под њиховим патронатом и заштитништвом, то је њихов избор. За сва злодела која су нам хрвати донели током другод светског рата и у грађанском рату 1991 – 1995 најодговорнија је наша монархистичко-страначка елита која је поражене хрвате, који су убијали србе током првог светског рата, великодушно прихватила и са њима формирала Краљевину Југославију!

Да су краљ, и остала интелектуално-страначка елита, послушали премудрог Војводу Мишића, ми данас на почетку 21-ог века не би били готово пред истребљењем! Наш легендардни Војвода Мишић, који није био злонамеран према хрватима, поштовао их је као народ, иоако су се борили против Срба, предлагао је да се одцепимо од хрвата, да им дамо самосталну државу, а да:

„… Границе ће бити где их ми повучмо, а ми ћемо их повући не онде где наше амбиције избијају на површину, него онде где историја и етнографија кажу; где каже језик и обичаји, традиција и најзад, где се сам народ по слободној вољи определи, па ће бити и право и Богу драго. А Италијани? Нека им је са срећом. Нека се они Хрватима усреће. Ја сам дубоко уверен да се ми њима нећемо усрећити…“

говорио је је краљу Војвода Мишић у свом извештају: „Извештај краљу Александру по повратку из Сплита.“

Нисам сигуран да би хрвати у том случају имали као поражени неку државу, „очерупали“ би их италијани и аустријанци, али ајде, било како било, да су још тада хрвати имали какву-такву своју самосталну државицу, србима се касније не би десио Јасенмовац! И грађански рат 1991 – 1995. … И вероватно би с почеткомн 20-ог века живели добросуседски.

Наравно, наравно… и српска комунистичко-титоистича елита с носи огромну одговорност што смо и даље, после другог светског рата и трагедије Јасеновца, поново живели у истој држави са хрватима, али најкобнији је увек тај први погрешан корак из 1918-те.

Да смо за нашу највећу трагедију, стварање Краљевине Југославије криви ми сами, најбоље показује доња аудио секвенца из радио емисије Атлантис у којој је гостовао проф. Милан Брдар. Ову емисија са њим Биљана Ђоровић емитовала је 2008-ме.

Атлантис: Гост професор Милан Брдар
( Снимак је нешто слабијег квалитета, јер сам тада преко ТВ картице имао слабији сигнал Радио Београда, међутим све се јасно чује)

Преузми аудио секвенцу

И шта овде чујемо. Наш краљ је 01.12.1918-те у Крсмановића кући прогласио Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца, али без званичних представника Хрвата?!

Како сад то, па они су нам браћа, једва чекају да живе са нама у заједничкој држави. Тек 3 година касније формирана је уставотворна скупштина ове државе што само по себи говори да то није била никаква озбиљна држава, већ држава која је од самог старта била осуђена на пропаст! Наша незрела елита је ради илузије опстанка ове државе хрватима и словенцима чинила разне уступке, ова 2 народа била су привилегована у односу на Србе, још од тада се од стране српских државника форсирало лажно братство и јединство којег су опет Срби платили својом крвљу, у Јасеновцу! Наши мудраци су увек гурани у страну, све „крваве“ политичке конце доносила је наша неперцептивна, недорасла и незрела елита! Увек је то била наша квази елита, наш највећи непријатељ! Увек су бринули о другима, жртвовали су нас и наше највиталније националне интересе и у ратовима и у миру. Зато су прогресивно, ови садашњи властодршци њен најгори и најмрачнији изданак, који нас отворено и садистички понижау и уништава!

Ми тек треба да имамо и добијемо праву елиту, мудру, стручну, часну, поштену и некоруптивну, једино нас она може спасити од нестанка и ништавила!

Умало да заборавим наше „савезнике“ и „пријатеље“ енглезе из првог светског рата за које смо увек били само топовско месо, зато су нас и бомбардовали, онако „пријатељски“, на Ускрс 1944-те, и „савезнички“, крајем другог светског рата у операцији под називом: „Недеља пацова„. Детаљан извештај о томе можете прочитати на овој страници».

П.С.

Данас 25.06.2011-те на захтев „dugmica“ дајем целу емисију из које сам претходно издвојио један део говора професора Брдара. У овој емисији Атлантиса из 2008-ме поред професора Милана Брдара гости су били Душан Пешић, новинар Политике и Милојко Будимир, секретар друштва Срба из Хрватске. Тема емисије је била прећуткана истина из наше новије историје, од почетка стварања Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца и за време другог светског рата, затим комична тужба Хрвата против Србије за тобожњи геноцид за време грађанског рата 1991 – 1995 у бившој Југославији. Аутор и водитељ емисије је госпођа Биљана Ђоровић.

Преузми емисију

%d bloggers like this: