Срби? Шта би са: „Сви за једног, један за све!“


Мој духовни брат и пријатељ, песник Драган Симовић, ускочио је да ми помогне око донација својим текстом на „Србском Журналу“:

Драган Симовић: Не могу бити равнодушан према мукама, патњама и невољама ближњих…
http://tinyurl.com/y9qo23gr

, јер од када сам објавио текст: „Живот. Тешкоће. Има ли излаза…?ситуација ми се погоршала, будући да сам се разболео, и како време тече ствар је све озбиљнија, почео сам да добијам неке пулсације у глави, замарам се брзо након 20-ак минута лаганог ходања…, очи осећам као да су тешке кугле, и због тога слабо спавам, по 2-3 сата, а некад и не спавам целе ноћи, то ме све мало по мало исцрпљује, итд… итд…

Тачно знам да имам неке промене у мозгу, јер осећам те пулсације унутар мозга (делује ми као да је нека тиха упала, можда имам проблема са циркулацијом у мозгу, итд…) али неуролог није хтео да ми одобри скенирање, да би се видела ситуација са мозгом и дала права дијагноза, тако да сам препуштен самом себи, да се сналазим сам, како знам и умем, али пара понестаје….

Прати ме и малер због обољења, јер ступио сам у контакт са старешином манастира Црна Река код новог Пазара са намером да пређем у тај манастир да живим. У начелу он је пристао, али када сам му рекао да сам болестан, онда је пристао да дођем и да покушам да се прво излечим испод моштију Светог Петра Коришког, али имам проблем с парама, тако да је питање да ли ћу моћи и отићи до тог манастира који је од Бора удаљњен 274 км., јер са ово мало количине лове коју сада имам, издржаћу до краја септембра, јер треба платити дуговања за стан, а то ме највише „коље“.

Разочарали су ме неки људи које сам на блогу доста промовисао, и ту сам био међу првима који је почео још 2007. да их промовише, кад је било врло мало сајтова националног карактера-попут мог, а ради се о др Светозару Радишићу, Биљани Ђоровић (њен АТЛАНТИС сам први почео дa промовишем здушно, укупнп имам 53 разних чланака о њеним емисијама), затим о Бранку Драгашу, кога сам такође доста промовисао. Свима сам послао смс поруке на њихове мобилне телефоне, с молбом да ми помогну донацијом, али они ни да се јаве. Једино ме је обрадовао професор Велимир Абрамовић, који ми је брзо послао 10.000 динара као помоћ, и обрадовао ме.

Ко ИСТИНСКИ има душу и морал, он има! Увек то има…!

Вељо!
И званично:
Хвала ти!

Тек су крајем 2011. почели да ничу сајтови сличног мом, као што су „ФБР Репоертер“, „Србин Инфо“, итд…, с тим да они имају по 4-5 човека који раде око уређења сајта, а ја сам радио све сам. „Крвнички“ је то био посао, и сада плаћам високу цену, јер сам се разболео, али се не кајем, без обзора што сам разочаран…

Једанаест година постоји мој сајт, и током тог времена многи пратиоци мог блога су ме хвалили и јављали ми се на мејл да су одушевљени мојим сајтом, а сада ни да ме питају како сам у овим тешкоћама. Само је један мали број пратиоца мог блога ускочио да ме контактира, да ме пита како сам, да ме помогне донацијама, и из дијаспоре, и из Србије, и хвала им!

Био сам свестран, нисам писао само текстове који су се тицали србства и националног идентитета, већ и текстове који су се тицали науке, природе и екологије, живота у природи, о заштити здравља, итд… итд…

Да сам шиптар и да сам писаао 11 година за шиптарску ствар, сад би донацијама био осигуран барем за годину-две, док не оздравим и снађем се око егзистенције. Како ја то видим, срби су толико стара нација, пре бих рекао остарела нација, тако да су заборавили ко су, ко су њихови преци који си лили потоке крви зарад србства и опстанка будућих покољења и нације!! Због наших пожртвованих предака не би данас било ни данашњих срба, модерних технолошких зомбија (80%), осим мало броја срба који су освешћени (20%), али су неповезани, и нису на власти.

Пишем овако искрено шта ми је на души, јер ситуација са здрављем ће ми се погоршавати, па док могу да се јавно исповедим, да се исоведим.. Реших да оставим неки траг на интернету…

Ако неко жели да ме помогне донацијама, ево мог текућег рачуна у Интеса банци».

Прочитајте Драганов текст и ко жели да ме помогне донацијама нека ми се јави на мобилни (062/354 943), јер због здравствених проблема, сад правим по 6-7 дана паузе када не радим на компјутеру.

Живела Србија!!
Живело Србство…!!

Драган Симовић: Срби и балканштина


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

dragan simovic portret-3

Лирски записи

01

Тешке су и болне фрустрације балканских племена и народа.
Те праисконе и, скоро, космичке боли душе, те сујете и осујећености, те таштине и гордости у бићу Балканаца, загорчавају и обесмишљавају сваки вид живота и саживота на овим ветрометним, стеновитим и суровим пространствима Балкана.

Толико сличности и сродности међу Балканцима, а толико међусобне мржње и нетрпељивости!

Колико сам пута пожелео, да нетрагом побегнем одавде, да одем далеко некамо – у Сибир, међу Беле Индијанце, те да заувек избришем из Свести и Памћења сваку успомену на Балкан.

02

Од свих балканских племена и народа, Срби су највеће жртве балканштине.
Дух балканштине, испољен и пројављен у бићу мржње и нетрпељивости, сатире и затире Суштаство Србства.
Све балканске мржње и фрустрације, све балканске сујете и осујећености, преламају се, већ столећима, кроз Србско Биће.

Земља на којој бораве Срби – не само што је натопљена крвљу, већ и енергијом мржње и зла.
Давно сам дошао до познања, да Србима нема живота на Балкану.

Али, шта чинити?!
Камо се селити?!
На та сушта и животна питања, свако за самога себе мора да потражи одговор.
Да потражи одговор у свом најдубљем унутарњем бићу и суштаству, у језгру властите душе.

03

Балканска се племена никада између се истински помирити неће.
Свако је помирење на Балкану одувек бивало варљиво, вероломно и непоуздано.
Помирења овде служе само за то, да би се заварала и обманула она друга страна.
Да би се у глуво доба мркле ноћи, изненада и мучки, насрнуло на брата свога.

Мржња међу балканским племенима и народима давно је посејана; а вазда доцније,
из нараштаја у нараштај, увек изнова досејавана.

04

Балканштина и југословенштина разједа Србско Биће.

Уколико Срби желе да се сачувају и спасу, уколико желе да живе живот достојан човека – живот са сврхом и смислом! – онда подједнако морају да се клоне како балканштине тако и југословенштине.

Балаканштина и југословенштина почива на мржњи и злу.
А мржња и зло балканштине, одувек и заувек, бивају усмерени према Србскоме Бићу.
Овога познања, гле! сваки расни Србин, у свакоме трену, мора бити свестан!

Драган Симовић: Тајна Знања Предака


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Srbski posvecenik-2

ТАЈНА ЗНАЊА ПРЕДАКА

То је оно што смо дубоко у себи потиснули, а што морамо да призовемо у Поље Свести, те да, следствено томе, и о-Свест-имо!
Многа су Тајна Знања Предака, али, ми ћемо, овде и сада, бити усредсређени на она Знања која нам, у овоме часу, дају одговоре на нека суштаствена питања.
Дају нам одговоре на оно што нас у овоме трену највише тишти и боли.

Шта нас то највише тишти и боли у овоме трену?
Условно речено: тишти и боли, јер нас, у самоме Бићу и Суштаству (што ћемо видети одмах) ништа нити тишти нити боли!
Све се одвија и дешава по Закону Духа Стварања, а наше је да то прихватамо и освешћујемо, и да следимо свој Унутарњи Пут Светлости.
Тишти нас и боли (само док не освестимо!), у овоме времену, што је све више србомрзаца и родомрзаца међу самим Србима.
Све је више Срба који се стиде својега порекла и рода, који се одричу својега племена и народа, који најружније приче пред туђинима причају о својим прецима и саплеменицима, о Србству и о Србији.

Таквих је свуда, од дна до врха, и од врха до дна!
Они су на свим кључним и руководећим местима; они су у свим државним установама и институцијама – од културе и науке до одбране и заштите Државе.
Они су такви какви јесу, и они обављају своје послове и задатке саобразно са својим Бићем и Суштаством.

То је њихова Усудба, њихова Карма, њихов Пут.
А сада да видимо, шта нама ваља чинити?
Наше је да ништа не чинимо против њих, већ све да чинимо за себе; да се не боримо против њих, већ да се боримо за себе!

Када се боримо против некога или нечега, ми онда томе некоме или нечему дајемо своју животну снагу, дајемо своја божанска дејства.
Оно против чега се боримо, то је управо наш подмукли, потуљени и лукави непријатељ, који нас резједа изнутра.
Тај против кога се боримо постаје наш прикривени и невидљиви унутарњи паразит.
Када се боримо за некога или за нешто, онда смо на Страни Светлости и Живота, на страни Истине и Правде, на страни Духа Стварања.

Ми ћемо све своје видљиве непријатеље победити у једном једином трену, онда када у себи победимо невидљиве непријатеље.
Сви наши невидљиви непријатељи имају једно једино име – незнање!
На нама је да обнављамо Древна Знања Предака, и да се полако уздижемо на више ступњеве Духа, на виша Поља Свести и Свесности.
Надасве, наши непријатељи и не постоје – они су тек сенке и утваре!

Избацимо их из својега видног поља, избацимо их из својих мисли.
Оставимо их да жању оно што су сејали.
Ако ми кренемо у рат против њих, онда преузимамо на себе њихову Усудбу, и жањемо (ми!) оно што би требало они да жању.
То су Древна Знања наших Предака који долазе из Будућности.
Нека вас не збуњује то што говорим о Древним Знањима из Будућности, зато што наши Преци нису родили нас, већ ми (у свакоме часу, у свакоме трену), рађамо Претке своје!

Када изиђемо из поља лажних знања и учења, која су Синови Таме давно међу нас спустили, онда ћемо схватити, и освестити, да је Прошлост – Будућност, а Будућност – Прошлост!
То се зове изокренута слика Стварности, илити, обрнута пројекција Реалности.
Ништа није онако како нам се у свету приказује – нама се то само причињава да је тако!
Ја знам шта вас највише збуњује и плаши у вези са овим Древним Знањима из Космичке Будућности, па ћемо све то одмах и да разјаснимо.

Вас збуњује и плаши: да ће вас ова Знања отуђити од ближњих, удаљити од света; да ће вас учинити чудацима и вилењацима у стварности и повесници света; те да са овим Знањима нећете моћи да делате и дејствујете у свету.

Не бојте се, и не плашите се!

Ништа се од тога неће догодити, односно, догодиће све супротно и опречно.
Ви ћете још више и чвршће бити повезани са вашим ближњима; ви ћете се још више приближити свету, и свет ћете посматрати истовремено и изнутра и извана; а све светске послове обављаћете и савршеније, и марљивије, и одговрније него раније.

Бићете Будни и СамоСвесни у свакоме трену!
И живећете у Стварности, а не у реалности света!

Бићете у вишој Стварности (зато и пишем великим словом), у односу на реалност (пишем малим словом) успаваних и несловесних из чопора и крда, који су давно пристали да буду слугине слуге Великог Кројача Света.

После Буђења и Освешћивања, ви ћете бити једини и истинити творци своје Судбине (Карме) и ковачи своје Среће.

Ваше Србство ће бити у вашему Срцу; ваша Србија ће бити у вашему Бићу; а сви непријатељи, рушитељи и мерзитељи ваши, верујте, неће имати никаквог приступа – ни вашему Србству ни вашој Србији!

Протест „Остајемо у Србији“ – Трг Републике, Београд 10.05.2013., цео снимак


Ово је снимак целог протеста од 10. маја 2013. у организацији косметских Срба под називом: „Остајемо у Србији!„. Био сам на том протесту па ћу рећи неке утиске. Скуп је по мини био величанствен, јер је био чисто Србски, ванстраначки!! По некој мојој процени, на протесту је било око 7-8 хиљада људи, мада за то треба имати поглед из „птичје перспективе“ да би се утврдила тачна цифра, можда нас је било и више. Лично сматрам да је ово историјски догађај, јер се србски народ организовао сам, без страначких „спонтаних окупљања“ на протестима где се нуде бесплатни сендвичи, бесплатан превоз аутобусима на митинге и томе слично…

Протест „Остајемо у Србији“ – Трг Републике, Београд 10.05.2013., цео снимак

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Лично сам био изненађен када сам видео да су као говорници позвани и екуменисти из врха СПЦ-а, Владика Амфилохије Радовић и Владика Атанасије Јефтић, и одмах сам ту једном Србину поред мене којег сам упознао рекао, без да сам претходно чуо шта ће да говоре, да ће режимски контролисани и издајнички медији цео протест да искористе да га прикажу у лошем светлу, као да су говорили само Амфилохије и Атанасије, и да све присутне оквалификују као скуп некаквих србских нациста, шовиниста итд… тако је и било.

Ипак, многи који су били ту недалеко од бине где и ја, у моменту када је говорио Атанасије, узвикивали су не толико громогласно, али ипак довољно јако да то чују Владике Атанасије и Амфилофије: „екуменисти“ … „екуменисти“, а то је Атанасије искористио да преокрене у нешто супротно истини, и да каже као да је Владика Артемије тај који је растурио СПЦ, а не он, Амфилохије и остали из тог екуменистичког језгра које управља СПЦ-ом. Ово не спомињем да би сад делио србски народ, не, нипошто! Већ да истакнем да се и поред ове чињенице одржало јединство на протесту, да су свега овога били свесни и присутни Срби на протесту, и пошто су све то били довољно освешћени Срби, владала је моментална свест и слога да не треба због тога да се сад делимо на протесту.

Нисам проверио, али такође знам, заправо убеђен сам, да косметски срби не би сами позвали поменуте екуменисте да одрже говоре, можда им је режим тиме условио одобравање протеста, дакле, да поред њихове листе говорника, на листи допишу и Амфилохија и Атанасија. Наравно, ово је само моје лично размишљање поводом тога, па чак и да је тако, нипошто то не би замерио косметским Србима, они су убедљиво у најтежем положају од свих Срба у Србији и шире, али стоји и јака чињеница да ако и има негде правих Срба у Србији, онда су то Срби на Космету! Јер, да није било њих, нико овде у Србији не би овако организовано ни организовао протест против издајничког бриселског споразума!

Да Косово и Метохија! Не Евопска Унија!

Да Косово и Метохија! Не Евопска Унија!

Свега овога треба бити САМО СВЕСТАН, САМО СВЕСТАН… не делити се око тога, јер треба имати на уму шта су остали говорници причали (Славиша Ристић, Ђорђе Вукадиновић, Коста Чавошки, Емил Влајки у име Срба из Републике Србске, и други), и што се уопште и одржао овај историјски протест, то је убедљиво најдрагоценија ствар, с обзиром да Србски народ полако постаје свестан колико смо ми Срби расрбљени и разбијени национално, кроз новију историју највише! Плански је то учињено, идеологијама југословенства, комунизма и Брозових чистки у Србији после 1945, где је побијено хиљаде и хиљаде виђенијих Срба интелектуалца са израженом националном србском самосвешћу, само у Београду – да не помињем целу Србију!

Остадосмо без њих, скоро… али са камаром „професионалних Срба“, „четника“, „равногораца“, „националиста“ попут Вука Драшковића који су многе Србе превели жедне преко воде, који сад заговарају „реалност“ око Космета, да власт добровољно, кршећи сопствени Устав, призна независност самозваном Косову, што она то и ПРАВНО, ПРАВНО, ПРАВНО чини! И платформом о КиМ, и Резолуцијом о КиМ, и бриселским споразумом…!

Дакле, минијатурна генеза нашег тренутног тешког положаја… док су Срби комунисти и југословени у СФРЈ без икаквог опреза, уз оно „али“… проповедали „свом“ Србском народу само чисто југословенство и комунизам, без икакве СВОЈЕ, СВОЈЕ, СВОЈЕ националне србске самосвести и оправдане бојазни да се те идеје могу и злоупотребити на штету Срба, а с обзиром на историјска искуства с нашом „словенском браћом“ ((било је и оних Срба комуниста и југословена који су на темељима тих идеја били отворено антисрбски настројени, или оних који су се гадили самом постојању националног идентитета код Срба, и уопште националног идентитета као једног од идентитета у човеку… итд… итд… али када венецуеланци на челу са Чавезом на искључиво националној основи остваре слободу за своју нацију, „србски“ комунисти и југословени егзалтирано се радују томе. Уреду, није то лоше… Али, када расрбљени Срби покушавају да се уједињују на националној основи, да се спаси што се спасти може, они ти само прилепе етикету: „Ти си националиста!“ онако пежоративно и васпитно, да ти ударе пацке, и обавезно се убаци матрица и мантра о „четницима злочинцима“… „краљу диктатору“… Тада за њих Срби нису то тзв. „човечанство“ за које се боре, али венецуеланци са Чавезом јесу…! )), истовремено су њихове колеге југословени и комунисти из редова Хрвата, Словенаца, босанских Муслимана, … и те како били свесни свог националног битка и идентитета, тако да су само формално у јавности проповедали тобожње, и лажно наравно, југословенство и комунизам, ради стварања привида, а у оквирима својих Република и националних корпуса своје народе су васпитавали у националистичком духу и ка циљу да се искористи историјски час за њихово отцепљење од Југославије, да би створили своје самосталне државе.

То су и урадили, а србски салонски комунисти и југословени и даље плачу за Југославијом у „којој су сви живели добро И РАВНОПРАВНО“, али у то „сви“ или „ми“, нису урачунати Срби са Космета којима су комунисти на власти у СФРЈ, забранили да се врате у своје домове после другог светског рата, након претходног њиховог протеривања од стране шиптара! Затим, не причају о политици комунистичког врха КПЈ да се Срби ослабе путем стварања аутономних покрајина Косова и Војводине, затим да се створи вештачка нација попут муслимана, иако је то све супротно идеологији њиховог вође Маркса, да комуниста нема своју државу, дакле и нацију, али зато њихов „велики комуниста“ Тито може да ствара вештачке и непостојеће нације да би се ослабили ти „проклети и примитивни Срби националисти“, „четници“, „монархисти“. У то „сви“ или „ми“ који су живели „добро у СФРЈ“ они разумљиво не убрајају 700.000 срба „становника Јасеновца“! Државотворна геноцидна политика Хрвата према Србима није кажњена, а „становници Јасеновца -Срби“ третирају се САМИМ ТИМ као паганистичко жртвовање Србског народа зарад вештачког, лажног и непостојећег „братства и јединства“, јер срби комунисти који су партиципирали у титоистичкој диктатури (као ни салонски комунисти), нису ни тражили да се преброје те Србске невине жртве хрватског геноцида, а све из страха, да се наша „браћа Словенци и Хрвати“ не узнемире услед велике количине србске крви које је цена за тзв. „братство и јединство“, да се не поремети, не тобожње „братство је јединство“, знали су они да је то само обмана која је узалудно покушавана да буде стварност („… Заволеће нас наша „браћа“ схватиће они да се ми добровољно жртвујемо у крвљу од њихове руке, ради њих), већ оно што ни један комуниста ни по коју цену не сме да допусти, чак ни по цену властите смрти, чак ни по цену уништења србског народа ( више подсвесно него свесно код салонских србских комуниста), то је крах идеје комунизма у њиховим главама, то им је горе него властита смрт, јер онда немају потенцијалног „употребног народа, у нашем примеру -Срба“ за остваривање њихове идеје бољег света за „све народе света“, где при том од шуме не виде дрво, дрво умире, а постепено и цела шума, јер шума је сачињена од појединачних стабала дрвећа. То је оно што су поједини србски комунисти из оних салонских структура свесни, али никада то неће јавно да признају, јер своју смрт доживљавају не као смрт свог људског бића и живота, већ као смрт идеје комунизма. Једино дрво можеш да загрлиш и пољубиш, не и читаву шуму, али србски салонски комунисти су специјалисти да грле и љубе оно што не могу да загрле, пољубе, опипају и обухвате, шуму. И мисле да ако грле и љубе једно велико ништа, чисту апстракцију, да су тиме загрлили и обухватили живо дрво.

Није довољно само рећи набусито:

Ма идеја комунизма није ни спроведена, сви ти на власти у СФРЈ били су лажни комунисти итд… итд…“

Њихова рационализација у избегавању истине је бескрајна….

Србски салонски комунисти се и морално као баштиници комунистичке идеје требају опрати пред Србским народом (архиве су одавно отворене и доступне), и баш да лично они, србски салонски комунисти, објасне свом народу, ако они уопште и имају народ ((у њихивом главама осим шуме нема дрвета од које је сачињена шума, и које је конкретно, опипљиво, само дрво можеш опипати, додирнути, не и целу шуму)) како се идеја комунизма и повезаног југословенства на балканским просторима користила перфидно за уништење срба као нације и њиховог србског идентитета, у њиховим Србским главама.

То је кључ за уништење, Срба, не рат.

Ти салонски Србски комунисти никако да јавно и отворено проговоре, да пишу књиге и есеје зашто уопште за свих тих 70 година спровођења није спроведена идеја комунизма!

Барем у источном блоку!
Зашто је спровођена на штету Срба!

Али не, не, неееее… !! То би онда значило сахрана идеје комунизма, не у њиховим идеалистичким главама, већ у главама обичних људи, у главама Срба, а то србски салонски комунистиа и теоретичари не смеју ни по коју цену да дозволе! Жртвује се истина, зарад чистог робства идеји комунизма иза које се не види ништа друго! Они узвишено узвикују:

„Само идеја комунизма може спасити свет!“

Чији бре свет?!

Ваш свет, свет идеја у коме ви живите, свет који је ни на Небу ни на Земљи, а не у реалном свету људског достигнућа и људског рода, где сваки појединац има права, ваљда равноправног права будући да салонски комунисти заговарају равноправност, да и другим идејама које нису комунизам спашавају себе и своје нације од агресивних светских моћника!

Србски салонски комунисти не виде алтернативу бољитка овога света осим у идеји комунизма, али народу не објашњавају, не дају му анализу, зашто та идеја комунизма већ није спасила свет, јер 70 година се безуспешно спроводила у локвама крви!!!

Зашто!!
Зашто ћутите!!
Ако идеја комунизма није спасила свет у тих прошлих 70-ак година спровођења, зашто ће сад да га спаси у наредних рецимо 10-20-ак година!

Знаменити Србски салонски комунисти, Србски народ под теретом фашистичке капиталистичке чизме новог светског поретка пред вашим очима умире и нестаје, и то само зато што су Срби-Срби, сада, у овом тренутку, а ви ни један једини текст да напишету у корист националне идеје Срба и самоосвешћивања у њој…!

Барем један опсежан и темељан текст, с освртом на горку историју…!

Ах, да, наравно, плашите се да вам се не прилепи етикета, то је цена коју ви не можете да платите:

Ти си националиста!!

Срби као нација се не убрајају у то ваше идеалистичко човечанство!

Ти салонски србски комунисти с правом говоре о тоталитаризму идеје властодржаца:

„ЕУ нема алтернативу“

, јер се иза ње крије разградња и уништење националних суверенитета европских народа, дакле и Срба. Али, понављајући непрекидно мантру у жељи за бољитком људског рода:

„Комунизам нема алтернативу!“

Исто тако и србски салонски комунисти говоре да су тоталитаристи, али с оне друге стране медаље, тзв. „добре“, јер напросто свакој идеји има алтернативе, па и комунистичкој за бољитак света, нација. Међутим, у главама србских салонских комуниста, нема места за равноправност у размишљању сваког појединца, поготову ако је Србин, јер они ти пежоративно у лошем контексту ко из пушке одмах прилепе:

„Ти си националиста!!“

Салонски комунисти света, посебно србски салонски комунисти, себе су саможиво самопрозвали за групацијом која „једино доноси бољитак свету“, а све остало је багра, шљам, десничари.

Но, добро, шта је ту је, ми Срби требамо свега овога бити свесни и непрестално се у катарзи будити у својој националној и културној самосвести, јер то је записано у нашим генима, то само треба разним прилозима, текстовима, предавањима, интервјуима, подстаћи и пробудити путем нама доступних медија, интернета и неких мањих телевизија, и биће све више освешћених срба међу Србима!

То је предуслов бољитка Срба и Србије.

Наравно, бити свесно утемељен у свом националном, културном и духовном идентитету, о томе говорим, без икакве мржње према другим нацијама ма какву нам штету оне учинише кроз историју, не на штету других националних мањина које живе у Србији.

Погледајте сад сами овај величанствен и историјски значајан скуп Срба самом чињеницом да се одиграо, догодио, а најављено је исто окупљање на Видовдан 28.06.2013.!!

Живела Слободна Србска Сложна Србија!!

Драган Симовић: Морамо да победимо!


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Srbski posvecenik-2

МОРАМО ДА ПОБЕДИМО!

Ми морамо да победимо, зато што је тако записано у звезданим јатима; зато што је тако записано у нашим душама; и зато што је тако записано у Језгру Суштаства Живота!
Ми морамо да победимо, зато што је то наша Света Дужност; зато што је то наш Божански Задатак; зато што је то наш ПраИскони Завет са Великим Прецима!
Ми морамо да победимо, и стога, што другог Пута немамо, што другог Избора немамо
ако желимо да опстанемо, ако желимо да бивствујемо, ако желимо да живимо!
Ако ми не победимо њих, они ће они победити нас!
Ако ми не победимо њих, онда ћемо ми бити побеђени од њих и, не само побеђени, већ сатрти и затрти
за сва времена, за све векове!

Немојмо се заваравати, наши вековни врази немају милости, немају самилости, и немају душе!
Они су потуљени, подмукли, лукави, превртљиви, кривоверни и, надасве, погани и зли!
Има доста речи, доста израза за њих, али, ја их, ето, из неког својег, песничког разлога и увида, зовем рептилијом и рептилофилијом.
Рептили су гмазови, водоземци, змије, крокодили, гује, гуштери и свеколика ина сеновита гамад у људскоме обличју.
Они су приграбили сва блага овога света.

Ко су они; ко је та рептилија и рептилофилија?

Они су банкари и банкстери; они су индустријалци и бизнисмени; они су оних три посто највећег људског изрода, највеће људске погани, највеће људске фукаре коју је словестан свет икада видео!
Са становишта Духовне Науке, рептилија нема душу, нема божански запис у свом бићу (јер ни бића нема!), нема божанску искру у језгру душе (а како ће да има, кад ни душе нема!), већ су то мрачни ентитети из најдоњих светова Стварања, који су људско тело, на неко време унапред одређено, позајмили или преотели као возило, за дејствовање у овоме свету.
Ја знам шта вас збуњује; вас збуњује позитивистичко и метеријалистичко учење које је кренуло са Запада пре триста година.

Наравно, и то је учење од рептилије и рептилофије.
То учење је са сврхом створено и у свет изаслано.
То учење је било претходница поробљавања Ума и Духа; то учење је имало задатак да успава Божанско Биће, да опије Свест и Свесност у човеку, у човечанству.
То учење је одвојило човека од Извора Живота и ПраИзвора Знања, бацивши га у каљугу (у КалиЈугу!), да се ваља по блату, да се ваља по гноју и смраду скотског и бесловесног света.
Дошао је тренутак буђења, освешћивања и препознавања.
Напросто, морате рептилију да видите и препознате као рептилију!
И само то виђење рептилије као рептилије јесте наша велика победа!
Не мислите, ваљда, да су они банкстери, да су они мултимилијардери,
да су они велики индустријалци, који владају светом, словесна и божанска бића?!
Не, и по стотину пута не!
Они немају душе, немају милости и немају љубави.
Штавише, они и не знају шта је љубав!
Уистини, они су сенке и утваре из најмрачнијих доњих светова.
Они се хране нашом патњом, они се хране нашом муком, они се хране нашим страховима, они се хране нашим болима.

Рептилофилију представљају они људи божанског порекла, који су пристали (зарад варљивог блага овога света!) да раде за рептилију, да буду њени чувари, кључари и тамничари у Тамници Великог Рептила.
Србија је пуна рептилофилије од разноразних невладиних организација и медија, па све до самога врха власти – до Владе!
Свест и СамоСвесност јесте једино наше оружје и оруђе у овоме судбоносном рату против рептилије и рептилофилије.
Зашто једино?
Зато што другог оружја и оруђа за одбрану немамо зато што немамо ни Државу, ни Владу, ни Војску!
А и да имамо, Свест је, ипак, најбоље и најпоузданије оружје и оруђе у свим ратовима, у свим борбама и у свим биткама, на свим пољима бивања и бивствовања.
Знам, одавно знам, да је свакоме од вас, да је свакоме нас, уистини тешко, веома тешко, и да бива све теже; али, ако се, макар, на Пољу Свести и Свесности не саберемо, не удружимо, не ујединимо, ако не створимо Одбрамбено Духовно Језгро (Егрегор!), онда ћемо сви ми бити жртве Великог Рептила, који смера да нас уништи и поништи, не само у овоме времену, него и у свим минулим и будућим временима.

Само ће Будни и Освешћени бити спасени!
Срби су Древан Народ, Срби су Ведски Народ, Срби су Народ Божанског Порекла, и зато морају да победе!
Ја верујем, верујем и знам, да ће Срби, да ће ВедСрби и овога пута да победе, онако како су побеђивали кроз векове и светове.
Да победе!
Јер другог Избора немају, јер другог Пута немају!
И мени је, као и вама, веома тешко.
И мене притискају одасвуда.
И мене посећују утеривачи дугова; и мени плене ствари по кући због неплаћених рачуна; и мени и мојој породици прете банкстери и рептилофили, али се свим Бићем и свим Суштаством својим борим, онако како су се и моји Велики Преци борили.
Све те муке и невоље свагдање (и свакидашње) морам да збацим са себе, са својега Бића, да бих могао словесно да пишем ово што сада читате, да бих могао да стварам.
Јер, ако не стварам, ако престанем да стварам, онда сам побеђен, онда сам мртав!
Верујем, верујем и знам, да ћемо победити, да морамо победити.
Срб увек и вазда побеђује!

Драган Симовић: Јачати Дух Родољубља!


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Једно песничко виђење
Јачати Дух Родољубља!

Дух Родољубља јесте будућност Србије!
Јачати, из дана у дан, самосвест и самопознање, јачати и снажити Дух Родољубља!
Србски Родољубиви и Патриотски Покрет не сме више да се повлачи пред невладиним организацијама, чији је задатак разбијање Србије и уништење Србства!
Већину невладиних организација у Србији чине страни обавештајци и плаћеници.
Дошао је час, кад Истина мора, гласно и јасно, јавно да се каже!
Да се зна ко је ко у Србији, и ко за кога ради, и зашто ради то што ради!
Србски Родољубиви и Патриотски Покрет мора да буде и културни и интелектуални и духовни стожер Србства и Србије!
Бити Родољуб, значи љубити, и бранити Род како, извана тако и изнутра.
Бити Родољуб, значи жртвовати се за Род, на свим пољима, како по хоризонтали тако и по вертикали.
Бити Родољуб, значи бити на бранику Рода и Родине.
Бити Родољуб, заиста јесте велика част!
Србски Родољубиви и Патриотски Покрет мора да буде и изван и изнад сваке владе, сваке власти, сваке странке, сваке политике!
Данас је у Србији, уистини, Народ једина опозиција власти.

Народ је једина истинска опозиција власти, док све друге, назови опозиције, само глуме опозицију!
Србски Родољубиви и Патриотски Покрет мора бити управо тај Глас Пробуђеног Народа!
Пробуђени Србски Народ јесте, као што већ рекох, једина истинска опозиција свакој власти у Србији.
Алтернативни медији морају бити јавно гласило Србског Родољубивог и Патриотског Покрета!
У времену које долази, и које је већ дошло, алтернативни ће медији бивати све снажнији и све моћнији, док ће, на другој страни, из часа у час, све више слабити утицај србомрзачких медија.
Србски Родољубиви и Патриотски Покрет мора да освоји медијски простор у Србији!
За ту су идеју Србском Родољубивом и Патриотском Покрету потребна материјална средства.
Стога предлажем, свим словесним и освешћеним Србима и Србкињама, диљем и широм света, да новчано, колико ко може, припомогну Србски Родољубиви и Патриотски Покрет.
Да би Србски Родољубиви и Патриотски Покрет ваљано обављао своју мисију, он мора да има своја јавна гласила, од дневних новина до телевизије.
Преко тих јавних гласила, Србски Родољубиви и Патриотски Покрет прећи ће из дефанзиве у офанзиву!
Нема више повлачења, нема више повратка на старо!

Божићна Посланица 2011.


Извор: Епархија Рашко-Призренска и Косовско-Метохијска
у егзилу
http://goo.gl/sOHJQ
петак, 06 јануар 2012 23:56

А Р Т Е М И Ј Е
ПО МИЛОСТИ БОЖЈОЈ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП
ЕПАРХИЈЕ РАШКО-ПРИЗРЕНСКЕ И КОСОВСКО-МЕТОХИЈСКЕ
У Е Г З И Л У
Свему свештенству, монаштву и свима правоверним
Синовима и кћерима
Сверадосни хришћански поздрав
МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

„Засијао си од Дјеве Христе, духовно Сунце правде,
и звезда показа Тебе несместивог Који си се сместио
у пећини. Мудраце си упутио на поклоњење твоје,
са њима Те и ми величамо: Животодавче, слава Ти“!
Тропар на Паримејима на Вечерњи

Небо и земља данас се веселе, Анђели и људи духовно прослављају, јер онима који су у тами и сенци смрти, Бог се јави у телу као „Отроча младо“, рођен од Дјеве у пећини Витлејемској. Пећина и јасле Га са радошћу примише; Пастири витлејемски који му се први поклонише, већ Га проповедају; Мудраци са истока, вођени чудесном звездом, журно хитају дарове носећи; Ирод, цар опаки, се смућује чувши о рођењу Новога Цара. Све је у покрету, све и сви осећају да се нешто необично, нешто ново догађа. А ми, шта ми радимо, браћо и сестре, ове чудесне ноћи и овог сверадосног дана? Ми се придружујемо, иако нечистим устима, хоровима Анђела и са њима Му хвалу приносимо радосно кличући: Слава Богу на висини, и на земљи мир, јер дође очекивање народа – Господ Христос, Емануил, да нас спасе од робовања ђаволима.

БОЖИЋНА ПОСЛАНИЦА 2011.

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Немоћан је људски језик да речима искаже сву дубину тајне данашњег празника, али га срце осећа и, као поигравајући, говори нашем уму да се данас десило преславно чудо: Дјева рађа и утроба остаје неповређена; Реч Божија се оваплоћује и од Оца се не одваја; небо и земља се удружују у једно, јер данас Бог на земљу дође и човек на небо узиђе. Отуда, драга децо духовна, нема ништа важније од Божића. Зашто? Зато што је Бог сишао у овај свет и постао човек. Господ је на Божић добио ново име; назван је Емануил, што значи „с нама Бог“ (Мт. 1, 23). А дотле, до тог првог Божића од пре две хиљаде година ко је био с нама? Ђаво! Ђаво кроз грехе, кроз страсти, кроз сваки грех почев од оног Евиног и Адамовог у Рају па до последњег човека. И још једно име које Архангел Гаврило донесе, име Исус, што значи Спаситељ. Спаситељ од чега? Управо од греха, од смрти, од ђавола. Страшно је било живети људима на земљи где ђавола има, а Бога нема. Такав живот, је живот у паклу.

Али, долази Господ, долази Спаситељ управо да људе ослободи тог ужасног присуства ђавољег, да човека спаси. То је програм и мисија Богомладенца Исуса – Спаситеља, чије рођење данас свечано и радосно прослављамо. Јер, гле, Он је дошао да спасе свет од греха, јер је Он једини јачи од греха. То није могао учинити нико од људи, од царева, од војсковођа, од научника. И нико од Анђела и Арханђела, од Херувима и Серафима. Једино Он, Бог Који је постао човек, могао је да из човека истера грех, да истера то најстрашније чудовиште које човека баца у смрт. До Господа Христа у овоме свету царује смрт, царује кроз грех (Рим. 5, 12-14). Уствари, кроз грех и смрт над људима царује ђаво. Долазак Господа Христа у овај свет представља објаву рата греху, смрти и ђеволу. Јер само је Господ јачи од њих, само их Он побеђује и уништава и тако спасава човека и дарује му живот вечни.

Отуда и јесте најрадоснија вест – благовест за човека и човечанство, да је Он, Бог постао човек. У томе је сва тајна нашег живота, сва тајна нашег спасења. Бог се јавио у телу људском, ето, наше тајне. Јавио се Христос да сједини човека са Богом, тако сједини да Бог из човека потисне сваки грех, свако зло, сваки мрак, сваку таму, сваку смрт и сваког ђавола. Нема приснијег и ближег јединства у овоме свету између било чега и било кога као што је јединство између Бога и човека у Христу. О том ипостасном сједињењу Бога и човека говоре Оци четвртог Васељенског сабора сведочећи да се оно збило на чудесан начин: несливено и нераздељиво, непроменљиво и неразлучно. Тако да у Господу Христу ми видимо и познајемо истинитог Бога и истинитог човека, у коме обитава „сва пуноћа Божанства телесно“; видимо и познајемо истинског Богочовека.

Другим речима, Божић је празник који је пред нас постављен као чудесно огледало у коме јасно сагледавамо правог Бога и правог човека. До рођења Богомладенца Христа људи нису знали правога Бога, због чега су били окружили себе и живот свој разним и многим лажним боговима и идолима. Шта све човек, помрачен грехом, није проглашавао за бога, чему се све није клањао! Биле су то: природне појаве, мртви предмети, направе руку људских, зверови и животиње, па и сам човек, врло често у својим најгорим представницима, крвницима и тиранима, попут римских царева.

Божић нам враћа људско достојанство. Он нас срођује и орођује са Богом, Творцем нашим и Оцем небеским. Рођење Христово враћа нас к себи; у Њему схватамо и спознајемо да смо створени по образу и по подобију Божијем, да је лик Божији утиснут и урамљен како у душу тако и у тело човека. Због свега тога, браћо и сестре, Божић је празник радости духовне која испуњава срца наша и зрачи кроз лица наша, особито кроз лица ове невине и анђелски чисте дечице. То је празник исконске светлости која је засијала пастирима у оној витлејемској ноћи и кроз векове допрла и до нас данашњих хришћана, окупљених око наших храмова и манастира, око наших огњишта и наложених бадњака, који смо се и ове године окупили да поново дочекамо и прославимо долазак Бога на земљу.

Као што Богомладенац Христос испуњује нас духовном радошћу и обасипа нас својим небеским и божанским даровима, доносећи нам вечну Истину, вечну Правду, вечну Љубав, вечни Живот, и ми смо дужни, драга наша децо духовна, да Њему – Богу и Спаситељу нашем, узвратимо нашим даровима, попут источних мудраца. Који су то дарови које ми можемо и требамо да принесемо Њему – Богомладенцу? Шта је то што Бог од нас потребује и очекује? Има ли ишта што Њему недостаје а што ми људи имамо што му можемо поклонити? Шта ми имамо што од Бога добили нисмо? И тело, и душа, и ум, и срце и све наше способности, све је то дар Божији нама. Управо, Бог очекује да Му ми, као људи, узвратимо оним што нам је Он Сам даровао, јер ми ништа своје и немамо, сем греха наших. Па ипак, ми Богу можемо и требамо да узвратимо вером правом, вером чистом и неисквареном; па усрдном молитвом „о всјех и за всја“; па љубављу према Богу и ближњему; па нашим трудом на испуњавању Његових Еванђелских заповести: постом, милосрђем, добротом, чистим срцем, смирењем, трпљењем и осталим светим врлинама. Наравно, све то што Бог од нас очекује није потребно Њему већ нама. Јер тим нашим трудовима и добрим делима ми чинимо себе способним и пријемчивим за Његове небеске дарове.

Тако је некад било. Са таквим мислима и расположењем Божић се дочекивао и прослављао. И благослов Божији нас је пратио. А данас? Да ли је и данас тако? Нажалост, није. Све се изменило, тако да се човек пита: Где су данашњи људи? Где су Срби данас? Како они дочекују и прослављају Божић? Да ли онако као што су то чинили наши свети Преци, наши дедови, наши очеви? Авај, не, не и не. Зашто? Шта се изменило? Много! Много тога се изменило. Нажалост, у новије време, многи у нашем православном светосавском народу не припремају себе достојно и долично за сусрет са Богомладенцем Христом, него, напротив, попримили су многе нецрквене и неправославне утицаје, због којих смо лишени Божићне духовне радости и Божанске светлости. За многе је Божић постао само један обичај и прилика да се још једном предаду и препусте својим лошим и грешним навикама преједања, опијања и других непочинстава.

Да ли је за такву промену само народ крив? Опет, не, и не. На то погрешно усмеравање нашег народа, на напуштање и одступање од православног светосавског пута у многоме утичу савремена средства масовног информисања, штампана и електронска, који својим садржајем и пропагандом трују духовно наш народ, уливајући му у главу, између осталог, став и осећај да Нова година претходи Божићу. Колико и колико нашег народа дочекује „најлуђу ноћ“, проводећи је у грешним и недоличним делима, забавама, кршећи свете заповести Божије, а пре свега нарушавајући света правила поста, којим се управо припремамо за дочек Божића. Чак и многе фирме и друштвене организације, упућујући празничне честитке народу, најпре му честитају „новогодишње“, па тек онда „Божићне“ празнике, што је анахроно.

У том погрешном усмеравању и завођењу нашег народа у новије време, предњаче нажалост народне вође – политичке и црквене – својим присуствовањем и активним учешћем у прослављању Божића код римокатолика и протестаната, што је било јако изражено и ове године, а што су медији, пре свега телевизија, преносила и износила пред очи верног народа, ширећи саблазан и жалост код благочестивих душа. Гледајући Председника државе Србије, г. Тадића на прослави код протестаната, а премијера г. Цветковића и црквене великодостојнке код римокатолика, као и београдског Нунција у „братском сусрету“ са Патријархом, како да народ не стекне осећај и уверење да је то све исправно? А где је онда православна свест и савест? Где је верност и оданост светом Предању Цркве Православне, где је верност путу светога Саве и осталих наших светих Предака? Који ће то онда народ бити и остати „чувар праве вере“ као што је вековима било? Многи залудеше и застранише „претворивши истину Божију у лаж“, због чега их „предаде Бог у жељама њихових срца у нечистоту и у срамне сласти“ (Рим. 1, 22 – 26), објашњава свети апостол Павле.

Ови тамни и градоносни облаци, браћо и сестре, који се надвијају над наш народ и нашу отаџбину, не смеју и не треба да нас поколебају у нашој одлучности и ревности да останемо на путу Божијем, на путу који од Витлејема преко Голготе води до Маслинске Горе, јер је то пут освећен и освештан животом данас рођенога Богомладенца Христа. Останимо са Њим увек, на сваком месту и у свако време, јер другога Спаситеља и помоћника немамо. Прослављајући данас рођенога на земљи Спаситеља света, треба да знамо да Господ увек пребива у Цркви Својој и са Црквом Својом, дарујући нам све што је потребно за наше вечно спасење, Ми то гледамо и доживљавамо из године у годину, а посебно од када нас је удостојио да Његовог Имена ради будемо вређани и нападани, гоњени и извођени пред судове „за сведочанство њима и незнабошцима“, и још да личимо на Онога „Који нема где главе заклонити“, тешећи се да је таквима „обећано Царство Небеско“.

У тој и таквој духовној радости, браћо и сестре, желимо да вам честитамо и наступајућу нову 2012. годину, са молитвеном жељом да нам она буде благословена, да донесе више мира, слободе и правде међу људе и народе на земљи, како би се целе године трудили само у ономе што је Богу мило и драго, а избегавали све оно што од Бога удаљује и од Бога одводи.

Призивајући благослов Божији на све вас, децо наша духовна, још једном и много пута поздрављамо вас сверадосним поздравом

МИР БОЖЈИ! ХРИСТОС СЕ РОДИ!

Ваш молитвеник пред Витлејемским Богомладенцем
О Божићу 2011. г.
+Епископ АРТЕМИЈЕ

%d bloggers like this: