Дођите на протесте 13-ог и 20-ог јуна 2020. у Београду…!


Будући да је 3. јуна истекао мандат народним посланицинма и Народној скупштини, самим тим нелегитимна је и влада Републике Србије, као и све остале институције, и самим тим ушли смо у период безвлашћа, тако да је Вучић брже-боље заказао изборе за 21. јун 2020. Међутим, са становишта закомитости то су незаконити и нелегитимни избори, јер поједине изборне листе су сакупљане за пропале изборе од 26-ог априла, а пола за 21 јун. Пола су припремане по једном закону, а пола по другом, тако да су предстојећи избори заказани за 21. јун незаконити и нелегитимни. То ће ионако бити намештени избори, где би Вучић себи поново обезбедио власт, и своју тзв. „опозицију“…

Видевши све то, народ је решио да узме судбину у своје руке, тако да су најављени протести за 13 јун и 20 јун. који неће бити само обични протести, где ће народ оправдано избацити своје огромно незадовољство Вучићевим мафијашким и издајничким режимом, већ ће народ изабрати привремену прелазну техичку владу, која ће радити на томе да побољша доста урушено стање у свим сегментиав живота и привређивања у Србији, као и да припреми у догледном времену, поштене изборе.

Наравно, та прелазна влада коју формирају грађани и народ Србије, треба да буде састављена од људи који никада до сада нису били на власти. Не мислим да је то што су заказана 2 термина за протесте, а то су 13-ти и 20-ти јун, да ће то бити расипање народне енергије. Не, напротив, народ ће на сваки наредни протест охрабрено долазити у све већем и већем броју, ослободиће се страха од режима, јер страх од билошког и духовног нестанка је јачи од страха од диктаторовог режима, и самим тим народ се ослобађа страха од диктаторовог режима…

Пре него што погледамо шта су говорници тих најављених протеста говорили, погледајмо једну одличну анализу екипе са Јутјуб канаал „Трибал Глобал»“…

Шта нам се спрема – Избори су нелегални (02.06.2020.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Погледајмо сад протесте где су главни говорници били Петар Челик и Бранко Драгаш…

Скупштина – Петар Челик и Бранко Драгаш: 13 јуна смењујемо издајника Вучића (06.06.2020.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Заклетва…

Петар Челик (00:00:43)

„Заклињем се славним прецима и мајком Србијом, да ћу дана 13-ог јуна 2020. у суботу доћи овде (испред Народне скупштине) у 12:00 да изаберемо нову народну власт и да тиме сменимо издајнички режим! Тако нам Бог помогао!“

….. ….. ….. …..

Петар Челик (00:02:42):

„… А нова привремена власт коју ћемо изабрати тог дана, ће организовати поштене изборе, и успоставиће слободу и социјалну правду! Увећаће се приходи грађана, наше национално богатство ће бити у служби грађана. Похапсићемо бандите и омогућити породицама са пуно деце да ту децу подижу новцем из буџета. И имаћемо помоћ братске Русије и бићемо најјача војна сила у региону!

Чули сте када треба да дођете, и дајте активан допринос ослобођењу од окупатора! Молим вас, ширите ово мрежом, јер то је дан кад ћемо победити! Хвала вам пуно!

….. ….. …..

Бранко Драгаш (00:11:41):

„Сви протести, без обзираа ко их организовао, осим Курте и Мурте, долазимо на те протесте…“

….. ….. ….. ….. ……

Бранко Драгаш (00:13:32):

„У ових 15 дана до лажних и намештених избора друга главна тачка је бојкот! Бојкот браћо и сестре. Грађани Србије не излазите на намештене изборе, и немојте да правимо од демократије циркус. Бојкот избора…

Обратимо сад пажњу шта је говорио Архимандрит Србеске Православне Цркве Никодим…

Скупштина: Архимандрит Никодим народу – Нека је благословен трећи србски устанак! (06.06.2020.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Архимандрит Никодим 00:03:25:

„… а у Цркву су убацили своје послушнике, па нам је Цркав окупирана и утамничена од лажних Патријараха и Епископа, а истинитих јеретика, јуда и богохулника…“

….. ….. …..

Архимандрит Никодим 00:06:09:

„Нека је благословен овај скуп, овај неполитички скуп, него скуп за опстанак физички и духовни нашег народа, за опстанак и васкрс наше цркве и наше државе! Нека сте благословени сви овде присутни и сви они који ће долазити ових дана да нам помогну. Није Бог у сили и броју, него истини и правди. А дубоко сам уверен и сви ми то знамо, да су истина и правда на нашој страни. Ако су истина и правда на нашој страни, онда је и Господ са нама…“

….. ….. …..

Архимандрит Никодим 00:07:38:

„На прва 2 устанка извојевали смо победу против турака, а у овом Трећем устанку ћемо извојевати победу, дубоко сам уверен, против наших изрода, можемо их слободн назвати потурицама, јер су продали веру за вечеру, продали су србство. Сам Господ ће ратовати са нама, он је ратник, он је победник!“

На реду је да видимо шта нам саопштава и говори Срђан Ного…

Ного: Трамп ће привести Вучића као сарадника глобалиста! Шанса Србуије је 20. јун! (04.06.2020.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Срђан Ного (00:28:56):

„Ово су незаконити избори и они не смеју да се одрже. Значи, ово који бојкотују изборе, и окреће главу, су саучесници. Можда су до вечерас били људи који ето нису размишљали, па су били у заблуди. Али од вечерас нема више да нису знали. Значи, свако ко је у политици, и од вечерас каже ја само бојкотујем је издајник, криминалац, подржава тероризам, и ради најдиректније против србског народа као његов непријатељ…“

Срђан Ного (00:30:58):

„Сад га имамо, јер од данас нема владе, од данас нема Народне Скупштине. Од данас нема институција, није Небојша Степановиоћ министар полиције, није Вулин министар војске, није Ана Брнабић председник владе, није Синиша Мали министар финансија. Од данас имамо једно безвлашће, јер 21-ог (јуна) су незаконити избори. Све и да Вучићеви вајни правници, ево нека дођу преко пута да видим то њихово тумачење,… у време ванредног стања рокови не теку. Е, па, и ту су погрешили, јер од момента увођења ванредног стања, до момента када су требали да се одрже избори 26-ог, и од момента укидања ванредног стања (06.мај 2020), од Ђурђевдана до 21-ог јуна је 4 дана дуже, и тај рок су пробили…

Значи, избори 21-ог јуна су апсолутно незаконити, јер пола изборних листи је скупљано за 26 април 2020. а пола за 21 јун 2020. Пола по једном закону, пола по другом. Значи, све што су радили је назаконито…“

Срђан Ного (00:37:04):

„Потребно је да се скупимо и да одрадимо све у једном дану (20 јун) зато што је идеалан дан, дан пред изборе, дан изборне ћутње, али није протест, него су избори. Пошто имамо незаконите изборе, ми смо се одлучили као народ да организујемо законите изборе, јер кад институција нема и не функционишу, природно народ као носилац суверености, има право да организује те изборе, и сигурно су законитији него Вучићеви избори 21-ог јуна 2020. Сигурно су законитији! И, тај идеалан дан, јер је потпуно безвлашће, јер чак и по Вучићевом тумачењу, пробио је све могуће рокове, и апсолутно нема ни владу ни скупштину 20-ог јуна. Значи, немају је данас, али немају је ни 20-ог јуна, и тог дана је он најслабији! За ових 8 година није му се приказао такав дан…

Тог дана ми можемо да средимо нашу кућу…“

Подигле се куке (без мотике)


Извор: Млада Српска Снага»
Чланак написан: 31. маја 2016.

Кука без мотике

Кука без мотике

По много чему почесмо да предњачимо у односу на земље у Европи, а такође и да – по многим негативним стварима – превазилазимо и многе земље Африке и Азије. Наравно, треба узети у обзир да на тим континентима постоје земље које су озбиљне, уређене и војно безбедне, а да и не говоримо о томе колико неке од земаља – којима се, вероватно, многи у Србији данас подсмевају, ваљда им је тако лакше да сакрију своју муку или једноставно немају појма те подлежу ступидним стереотипима – имају становништва, те самим тим и перспективу за лакши развој и чињеницу да, баш захваљујући броју становника, бивају кудикамо озбиљније схваћене у круговима међународне политике.

Од свега наведеног, ми немамо ништа. Осим, по свему судећи, податка да смо трећа најсиромашнија земља у Европи:

http://www.politika.rs/scc/clanak/291154/Srbija-treca-po-siromastvu-na-listi-90-drzava

Главни параметар за изведено истраживање била је стопа незапослености. Како треба имати у виду да је у Србији преко пола милиона људи запослено са минималним личним дохотком, није нереално сматрати да нисмо ни трећа најсиромашнија земља – него прва!

Ипак, код нас се по том питању ништа не предузима већ 26 година – са посебним акцентом на период од петооктобарске револуције, где је мисао о пљачкању на сваком месту и у сваком погледу, једноставно заменила реч: приватизација.

У последње време, сиромаштво се жели легализовати, а одговорност са државе пребацити на све држављане Србије. Подмукла подвала на коју су се неки наши суграђани и те како упецали, а о чему се заправо ради?

Евро за студенте роботике

Евро за студенте роботике

http://www.radiosignal.rs/evo-za-sta-ce-novosadani-davati-po-evro/

Ради се о студентима ФТН-а из Новог Сада који треба да оду на такмичење роботике, звано “Еуробот“, а које се одржава у Француској. Покренута је акција како би се прикупило 4000 евра, те се тако се нашим младим такмичарима платио пут, пошто су за смештај успели сами да скупе новац.

http://www.blic.rs/srce-za-decu/humanitarni-teleton-za-pomoc-najmladjima-blic-i-rts-su-ujedinili-celu-srbiju/ghbt534

У емисији на РТС-у, а преко „Фондације Блиц“, у хуманитарном шоу-програму Телетон, учествовале су многе познате личности, од којих и неки политичари, затим неки који су политичке странке директно подржавали, а и неки који су се кроз исте (и уз помоћ истих) добро овајдили. Циљ акције је био прикупљање апарата за проверу слуха код беба у свих 56 породилишта широм Србије.

http://blatobran.com/tag/mikser-festival-2014/

Овде би требало обратити пажњу на пројекат који је победио, а све у циљу хуманости и помагању најсиромашнијима. Комшијски чивилук је покренут 2014. године и замисао пројекта је била да се поред контејнера, а на “комшијски чивилук“, окаче храна, одећа и предмети за рециклажу, како би били достпупни корисницима на достојанственији начин и тако се допринело квалитету живота локалне заједнице. У пракси је заживела и “кука“, која се такође оставља поред контејнера, са истом наменом.

Куку нама

Куку нама

Дакле, три потпуно различита примера која, на свој начин, говоре о неодговорности, лицемерству и скретању са главне теме. Шта је главна тема? Главна тема је свакако питање: „Шта ће нам држава ако не може да реши елементарне проблеме својих држављана, а пре свега једно од најосновнијих људских права, право на рад“? Постало је нормално да се најбољим студентима сакупљају паре по градовима како би могли да оду на неко инострано такмичење. Они који су нас опљачкали и директно учествовали у стварању оваквог накарадног система праве акције где управо они позивају сиротињу да зове и донира новац за породилишта. И на крају, сасвим је нормално да људи роваре по контејнерима, али смо толико лицемерни, те нам је жао да се прљају и улазе у њих по храну, него ћемо на “Куке“ да је качимо, онако културно. Грозно! Деца са ретким болестима се оперишу преко СМС порука и опет прикупљањем пара од српског народа, који и у свој својој беди, увек некако нађе да бар мало помогне.

Они што имају највише новца – позивају сиротињу да донира. Политичари који су створили овакав систем, позивају своје жртве да дају и оно последње што имају, док су они лично – све богатији и богатији. Проблем се скреће на хумана осећања људи, а не на државу чија је дужност да отвара радна места и омогућава пристојне плате, како бисмо могли иоле нормално да живимо. Таквој држави, а из горе наведених примера, који су само капи у мору, много је лакше да сиромаштво и званично легализује као сасвим нормалну ствар, кад већ то и на сваки други начин чини.

Која је сврха такве државе?

*********************

Драго ми је да су млади Србије почели да се буде, покрећу, показују иницијативу, и организују, а неке младе људе Србије из организавције и покрета: „Млада Српска Снага“» можете чути у доњим емисијама „Гнева Србије„, коју води Милан Миленковић  на интернет радију „Снага Народа“».

Гнев Србије 08.12.2015. – Игор Антишић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Гнев Србије 04.03.2016. – Игор Антишић, Јован Јовановић (Млада српска снага)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Национални програм за борбу против сиве економије


Данас вам представљам једног изванредног пре свега човека, и генијалног економисту, Драгана Радовића, који је од 1990. године на тржишту. Драган је као власник књиговодствене агенције радио по целој Србији, где је по његовим речима прикупио око 600 завршних рачуна, зна начине рада свих бранши, тако да код њега нема преваре и лажи, добро је упознао бит како „мајстори оперишу“, наравно на државном нивоу, у спрези са државо, где су прави криминалци! Стручњак је за порезе и сиву економију, и указује на главну ствар око сиве економије, а то је да је права сива економија развијена на високом нивоу у види високо организованог криминала, где се ништа не може урадити без веза у државиу, а не као што се обично мисли да је сива економија оно што обичан јадник шверцује по улицама и бувљацима, који пристаје на сва понижења само да би зарадио за голи живот, да му егзистенцијално преживи породица. Обични смртници који су принуђени да шверцују по улицама и бувљацима нису никакав проблем у кочењу развоја државе у привредном смислу, ни криви ни дужни, само су последица тоталне криминализације друштва! О томе сам писао баш на дан отварања овог блога, марта 2007. године: „Тотална криминализација друштва!„».

После пренесеног текста следе 2 емисије са Драгановог гостовања на интернет радију „Снага Народа“», јединог слободног медија у Србији, где је Драган више пута гостовао. Ако хоћете да останете здрави и нормални престаните да гледате телевизију, почните да слушате многобројне емисије на Ју Тјубу» интернет радија „Снага Народа„.

**********************

Извор: Васељенска ТВ (26.12.2015.)
Аутор: Драган Радовић

Драган Радовић: "Бирократија је близу коначне победе, НЕЋЕ НАС БИТИ..."

Драган Радовић: Бирократија је близу коначне победе, НЕЋЕ НАС БИТИ…

После годину дана од оснивања Координационог тела за борбу против сиве економије Влада је усвојила НАЛЕД-ов Национални програм за борбе против сиве економије. Анализом програма сигурни смо само у једно: жестоко ће зарадити страни произвођачи фискалних онлине каса и увозничке фирме, све на штету привредника. Вероватно то тако и треба, обзиром да се глас оних који ће претрпети највећу штету није ни чуо.

Какву то борбу, односно, какав финансијски ефекат у борби против сиве економије ће донети Национални програм погледајте сами:

  • У првој години већа наплата 100 милиона евра, утајивачима остаје 3,9 милијарди евра,
  • У другој години већа наплата 200 милиона евра, утајивачима остаје 3,8 милијарди евра,
  • У трећој години већа наплата 300 милиона евра, утајивачима остаје 3,7 милијарди евра,
  • У четвртој години већа наплата 400 милиона евра, утајивачима остаје 3,6 милијарди евра!!!

За само четири године борба против сиве економије биће завршена, смањена са 30% на 26%! У будуће на годишњем нивоу буџет ће бити богатији за 400 милиона евра, „само 3,6 милијарди евра ће остајати сиромашним грађанима на уличним и пијачним тезгама да преживе“!

И овај програм је „усвојио“ председник Владе.

Као једини истраживач сиве економије, пуних 25 година, недвосмислено доказујем да је:

  1. СИВА ЕКОНОМИЈА највећи ресурс Србије за излазак из тешке економске кризе.
  2. Утаје су достигле четири милијарде евра на годишњем нивоу, никако 3 млрд., податак који користи Налед.
  3. Пореска управа Србије је највећи кривац, свака реформа пореске политике је осуђена на пропаст ако се не уради реформа ове службе.
  4. Сива економија је перфидан начин богаћења ЗАШТИЋЕНИХ бизнисмена, никако начин преживљавања сиромашних (да сиромашни окрећу преко десет милијарди евра робе и услуга без евидентирања промета и врше утају од 4 милијарде евра сигурно не би била „сиротиња“).
  5. САМО привредници који раде легално опстају. Како се повећава удео рада на црно, обрнуто сразмерно се скраћује време до банкрота фирме. Највеће неплатише имају највише примедби на висину пореских оптерећења.
  6. Најсиромашнији региони управо су они где је највећа сива економија. Ту је и најмања запосленост, највећа корупција, највише запослених у државним службама, највећа миграција становништва, најмањи наталитет, највећи број неожењених младића.
  7. За само годину дана сива економија се може свести на европски просек 12 %, постоји програм (више пута достављен Влади, Министарству финансија, Пореској управи, разним министрима) који гарантује у првој години милијарду евра већу наплату, у другој години скоро тотално сузбијање сиве економије (нико га не жели, нико се није удостојио да потврди пријем програма).
  8. Криминализовани део бирократије не жели сузбијање сиве економије, свим силама се бори да заштити утајиваче (уз примање мита).
  9. Утаје на акцизној роби сваке године све су веће, достигле су 400 милиона евра (183 милиона литара горива на црно, 180 милиона литара пива, 75 милиона литара вина, 8 милиона кг. кафе, 300 милиона евра пласираних цигарета, 50 милиона литара жестоких алкохолних пића, најмање 20 милиона евра на струји која се украде).
  10. Боља наплата омогућава смањење оптерећење зарада за трећину, најјача мера која би значајно поправила привредни амбијент: смањење оптерећења праћено одређеним начином контроле привредника и јаком репресивном политиком омогућило би тотално сузбијање рада на црно, привредници би због мањих трошкова повећали запошљавање нових радника, повећана потражња за радницима би повећала и зараде ….

Управо је објављена вест о хапшењу 80 особа због корупције и криминалних радњи које су почињене од 2004.г. Логично питање је: каква је то држава у којој се криминалне радње неоткривено обављају преко десет година? Корупционашка, једноставан је одговор. И сива економија се неометано обавља две деценије, многи актери су познати, заштићени, вероватно ће следећа „велика вест“, као данашња, бити ускоро на РТС-у, уместо иницијала ухапшених биће објављена пуна имена и презимена.

**********************

Гнев Србије 11.07.2014. – Драган Радовић (економиста)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Део са Драганом почиње од 01:37:25 али преслушајте емисију од почетка до краја, водитељ Милан Миленковић је такође феноменалан, има кликер за све, а такође се јављају и обични људи да нешто прокоментаришу, а ти коментари су далеко паметнији и сувислији од испразне и заглупљујуће ТВ реторике актуелних политичара, који са много речи не објасне и разјасне ништа. Напротив, том реториком само производе код многих људи додатну конфузију у циљу све веће овцоизације Србије.

Гнев Србије 02.11.2015. – Драган Радовић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Део са Драганом Радовићем почиње од 01:41:47, обавезно преслушати целу емисију…

Шема по којој можете пратити емисије интернет радија „Снага Народа“.

Понедељак:

10-12ч Контраспин (противзамајавање)
12-15ч Гнев Србије
15-17ч Србија, земља чуда
17-19ч Профилисање
19-20ч Има ли нам лека?
20-21ч Рокомотива

Уторак:

0-12ч Контраспин
12-14:30ч Гнев Србије
14:30-16:30ч Интервју недеље
16:30-18:30ч МЕДЕНИЦА
19-20ч Децивилизатор
21ч Узбуна

Среда:
10-12ч Контраспин
12-15ч Гнев Србије
15-17ч Србија, земља чуда
17-19ч Ронин

Четвртак

10-12ч Контраспин
12-15ч Гнев Србије
15-17ч Србија, земља чуда
17-18ч Економија за почетнике
18-19ч Снага речи
19-20ч Душа ћирилице

Петак:
10-12ч Контраспин
12-15ч Гнев Србије
15-17ч Хоризонт догађаја
18-19ч Глас гусала

Субота:
14-16ч Инфоратници
17-18 РадиоАктив

Др Владан Петровић: Соларне топлане шанса века за Србију! Србија би била монополист нове еколошке технологије! Србија би доживела економски препород! Србску власт ово не интересује!!!


Ширите ову вест широм интернета!

Ово су кључни моменти за економски препород Србије!!

Погледајте прво доњи видео прилог о револуционарном решењу нашег генијалног Др Владана Пантелића са својим пројектом соларних и еколошких топлана. Ствар је у јединственом решењу акумулатора за складиштење сунчеве енергије, које је јединствено у свету!

То је кључ свега!
То је јединствено решење Др Владана у свету до сада!

Иначе, док је радио у Немачкој, др Владан Петровић био је шеф развоја инжињеринга у чувеном немачком концерну Круп!

Енергија се може складиштити и чувати 6 месеци у јединственом акумулатору за то, то је најсавршеније решење у свету до сада, и практички тако ускладиштена енергија може се користити целе године 24 часа током 365 дана!

Ово је шанса века за Србију!

Са овим пројектом Србија може направити светски бум! Може се економски препородити! Цела индустрија, машинска и остала за производљу главне и пратеће опреме. То би се производило у Србији! Решио би се проблем незапослености! Србија би светски била моноплист једне нове еколошке технологије! Своје знање и производњу соларних топлана и електрана, србске фирме би имплементирале не само у Србији, већ и широм света!

Погледајте и послушајте…!

Професор др Владимир Пертеровић: Соларне топлане, шанса века за Србију!
(24.март 2012.)

Линк ка видњео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

*************

Извор: http://www.vesti-online.com/

Србију не занима бесплатна струја

13.11.2012.

Иако је још прошлог новембра професор др Владан Петровић у Бадњевцу код Крагујевца поставио соларно постројење без панела, које сакупља и складишти сунчеву енергију која целе зиме може да се користи, нико у Србији није заинтересован за његов изум. С друге стране, представници 19 земаља, попут Индије, Шведске, Немачке, Норвешке, Шкотске, Енглеске, Италије, Турске, долазили су да се увере у снагу постројења. Професор сваког дана преговара са њима и, уколико нико из наше земље не буде заинтересован, он ће постројење продати најбољем понуђачу из иностранства.

Продаћу постројење странцима па ће онда Србија да га увезе: Владан Петровић

„Наша земља се понаша као да јој ништа није потребно. Ми ћемо радије да купимо технологију од странаца. С једне стране имамо младе који су најбољи на свету, а с друге немамо самопоштовање и сигурност у себе. Тако ће се десити да постројење продам странцима, а онда ће Србија да га купи од њих по много већој цени.“

, наводи професор Петровић за „Вести“.

Он додаје да би то постројење омогућило да све топлане у Србији раде на сунчеву енергију тако што би је сакупљале преко лета, а користиле зими. У оквиру овог система могао би да се уради и систем грејања на биомасу, а постоји и могућност да се производе енергане.

Петровић каже да су долазили стручњаци из Јордана који су желели да се увере да постројење може да складишти енергију 48 сати. Професор им је показао да сунчеву енергију, која је достигла 300 степени Целзијуса, могу да чувају четири до месеци. Након тог времена температура је била 200 степени, иако је спољна температура падала и на минус 28 степени.

– Систем се састоји од концентратора пречника 10 метара и термичке снаге 50 киловата. Ради по принципу оптичког сочива тако што прихвата сунчеву енергију и сакупља је у једну тачку, односно жижину раван, чији је пречник 300 милиметара. Када са толиког концентратора сакупите сунчеву енергију и ставите је на малу површину, у жижиној равни добијате температуру од 1.800 степени Целзијуса. Немци су успели да достигну само 1.000 степени. Ово је прва јединица соларне топлане у којој се енергија акумулира током лета да би се током зиме користила за грејање објеката. Тај извор топлоте може да се користи и у индустрији за сушење воћа и поврћа, хемијској или индустрији дрвета, као и за процесе стерилизације, пастеризације, избељивања или прања. У овом систему може да се акумулира топлотна енергија од 40.000 киловат-часова – додаје Вуксановић.

Прототип има снагу 10 вати: Марко Вуксановић

„Прво смо пре три године урадили прототип лабораторијског типа, који је могао да се смести у просторију. На тај начин смо, заправо, хтели да покажемо да је професорова идеја изводљива. Прототип је снаге десетак вати, јер је урађена парна турбина која има мали степен корисности. Она је могла да сакупља сунчеву енергију преко дана, а потом да емитује струју 24 сата.“

, објашњава физичар Марко Вуксановић који у професоровој фирми Алтернативне енергије ради на пословима развоја соларне топлане.

Када су Амарџи Ријат и Хардип Сеира, представници лондонске фирме Стор Енерџи (Store Energy), препознали потенцијал ове технологије, затражили су да урадимо идејно решење и развој великог система. Они су финансирали читав пројекат, јер су желели да виде ефекте пилотског, већег постројења. Ова лондонска фирма и даље финансира пројекат професора Петровића.

„Систем се састоји од концентратора пречника 10 метара и термичке снаге 50 киловата. Ради по принципу оптичког сочива тако што прихвата сунчеву енергију и сакупља је у једну тачку, односно жижину раван, чији је пречник 300 милиметара. Када са толиког концентратора сакупите сунчеву енергију и ставите је на малу површину, у жижиној равни добијате температуру од 1.800 степени Целзијуса. Немци су успели да достигну само 1.000 степени. Ово је прва јединица соларне топлане у којој се енергија акумулира током лета да би се током зиме користила за грејање објеката. Тај извор топлоте може да се користи и у индустрији за сушење воћа и поврћа, хемијској или индустрији дрвета, као и за процесе стерилизације, пастеризације, избељивања или прања. У овом систему може да се акумулира топлотна енергија од 40.000 киловат-часова.“

, додаје Вуксановић.

Он каже да тренутно раде на изради мале јединице за кућну употребу. Концентратор ће имати пречник два метра, а служиће само за производњу топле воде. Он би могао да нађе примену у хотелима, болницама и сличним објектима.

Знање стекао у Немачкој

Петровић је у Србији завршио Машински факултет и радио као професор у Техничкој школи у Крагујевцу, био је потпредседник Гоше у Паланци и Београду, а потом је постао технички директор крагујевачке фирме Романија. Давне 1972. године отишао је у Франкфурт где је за само шест месеци постао шеф Манесманове испоставе у Манхајму. Био је и шеф развоја инжењеринга у концерну Круп у Есену, која запошљава 180.000 радника. За две године је докторирао у Ахену. Написао је 55 научних радова, а има и 36 патената. У Србију се вратио 1998. и у Крагујевцу отворио фирму Алтернативне енергије у којој ради на производњи соларне, геотермалне и енергије ветра.

Живи у Бадњевцу са супругом Сузаном. Његов син из првог брака Данијел студира у Карлсруеу, а други син Мишел ради у крагујевачкој општини.

Сунце стабилан енергетски ресурс

Тачно је да би сада требало обезбедити новац за прављење тих система, али би све касније било бесплатно. Цела Србија би бесплатно добијала електричну енергију, јер смо ми успели да направимо постројење које 365 дана без престанка од сакупљене сунчеве енергије може да производи електричну енергију. Тачније, претворили смо сунце у стабилан енергетски ресурс – објашњава Петровић.

Како је уведен телефон у Србији?
Може, ако није против бога

Владан Петровић сматра да његово постројење није прихваћено у Србији, јер је „наш народ против свих новина“. За читаоце „Вести“ испричао је анегдоту о увођењу телефона у Србији.

– У то време живео је неки инжењер Пантић из Богатића код Мачве, који је радио у Сименсу. Пошто је стекао велики иметак, решио је да дође у Србију и уведе телефоне. У листу „Видело“ објавио је конкурс на који могу да се јаве сви који хоће да уведу телефон. Једини који се јавио био је индустријалац Ђорђе Вајферт, који је имао пивару. Панта потом оде код министра војног Свете Николића и замоли га да прво њему уведе телефон како би народ следио његов пример. Министар га доведе до прозора, показа му три коњаника и рече да му бољи телефон од њих не треба. Панта онда замоли Косту, помоћника министра, да уведе телефон у министрову канцеларију када овај буде био одсутан. И он пристаде. Када се министар вратио, Коста га позва из своје канцеларије. Министар подиже слушалицу и када препознаде његов глас, спусти слушалицу и поче да га тражи испод стола и у ормарима. Пошто га није нашао, онда је својим службеницима рекао да ништа не дирају док не дође поп да види да то није нешто против бога. Тако је Србија последња у Европи увела телефоне, а Панта се дао на пут у Америку и никада се није вратио – испричао је професор Петровић.

Извор: http://77.46.136.66/novosti/

Бадњевац – српка престоница соларних топлана

01.03.2012 10:17

КРАГУЈЕВАЦ – У селу Бадњевац надомак Крагујевца у завршној фази је изградња пилот постројења соларне топлане, у коју може да се концентрише сунчева енергија на високој температури и да се месецима чува, а која ће ускоро и бити пуштена у рад.

Реч је о систему соларне топлане са концентратором и високотемпературним акумулатором, које је изумео Владан Петровић, директор фирме „Алтернативна енергије“.Он је својевремено био професор Машинског факултета у Крагујевцу и директор развоја у компанији „Круп“ у Немачкој где је живео око две деценије.

Петровић у изјави за Тањуг објашњава да пилот постројење соларне топлане, прво у Србији, представља значајан продор на пољу енергетске ефикасности имајући у виду да је код обновљивих извора енергије велики проблем њихова константност.

„Предности овог система у односу на постојеће у свету су континуирана производња енергије из акумулиране сунчеве енергије, као и до пет пута већи капацитет акумулације од постојећих“

, тврди Петровић.

У свету постоји мали број соларних електрана, али оне раде на принципу акумулирања топлоте фазног прелаза.

Постојећи соларни системи задовољавјау једну трећину дневних потреба за енергијом из разлога што Сунце у просеку сија осам сати дневно, а да би се надоместио јаз од 16 часова, многе компаније поред соларних постројења имају и електране које раде на гас.

Он свој изум – пилот постројење соларне топлане подиже у дворишту своје куће изграђене у шумадијско-јапанско-баварском стилу, и како тврди Петровић, њиме ће грејати кућу површине око 500 квадратних метара као и мањи производни погон поред ње.

Соларна топлана у Бадњевцу је пречника 13 метара и висине 18 метара, и са концентратором и високотемпературним акумулатором омогућава да се акумулирана енергија из сунца производи по потреби и у континуитету – 24 часа на дан, и тако 365 дана у години.

„Овај систем може да значи привредни препород Србије, јер би упослио на хиљаде фирми које се баве технологијама, упослио би целу машинску индустрију, транспортне системе и друге сегменте српске привреде. Отворио би и се велики број радних места и значајно би се редуковао увоз гаса“

, истиче Петровић.

Објашњавајући да пилот постројење соларне топлане у Бадњевцу може да загрева неколико станова, Петровић тврди да повећањем пречника концентратора за само један метар повећава се број станова који би се загрејавао за за чак десет пута.Соларна топлана, додаје Петровић, наравно да није само за грејање станова, већ може да се користи и у привреди, али и у пољопривреди где би се пластеници зими загрејавали.

„Спреман сам да помогнем Влади да са овом технологијом направимо један привредни бум. Нису овде проблем финансије, за ову технологију новац неће бити проблем, моћи ће да се добије из света, овде је битна воља и жеља државе да стане иза овог пројекта да се имплементира у Србији“

, каже Петровић који се из Немачке у родни Бадњевац вратио средином 90-их година.

Када би држава, додао је он, стала иза тог пројекта, врло брзо би се технологију извозила на светска тржишта, која, како је указао, већ сада показују интересовање, попут Енглеза одакле су и инвеститори изградње пилот постројења, затим Јордана, Немачке, Кине и Норвешке.

Норвежани ће, додаје Петровић, већ у уторак посетити постројење у Бадњевцу јер њих занима високотемпературни акумулатор како би сачували енергију ветра.

Овај шумадијски машински инжењер, који је већину својих 36 изума патентирао у Немачкој, објашњава да би изградњом соларних топлана у Србији, за 10 до15 година, након отплате те инвестиције, грађани би могли практично бесплатно зими да греју своје домове, односно плаћали би само трошкове одржавања система.

Примера ради, каже Петровић, да би се цео Крагујевац грејао, потребно би било изградити соларану топлану чији би концентратор био пречника и висине 90 метара, и та инвестиција би у догледно време била исплатива, имајући у виду да Крагујевац за енергнетне за грејање за наредних 20 година треба да плати око 800 милиона евра.

Према његовим речима, за сада у Крагујвцу нема таквог интересовања, али је заинтересована општина Велика Плана за коју је припремљено идејно решење за соларну топлану која ће носити назив „Лозовик 1“, и чији ће концетратор бити пречника 55 метара како би се грејало 108 станова у тој варошици.

Изградња пилот постројења соларне топлане у Бадњевцу коштала је до 100 хиљада евра каже Петровић и додаје да је ижвођач радова чачанска фирма, а инвеститори су пословни партнери из Енглеске, иначе Индијци пореклом.То су Амарјит Ријад и Хардип Сиера, власници софтверске и трговачке куће, који су, како наводи Петровић, у изградњу топлане уложили приватно, а не у име компанија.

Акумулатор за соларну топлану јединствен је у свету по запреминским капацитетом од 450 киловат часова по метру кубном а, максимална температура до које се загрева акумулациона маса износи 800 степени Целзијусових.

, истиче Петровић.

Он додаје да систем изолације језгра акумулатора, који је такође његов изум, омогућава да топлотни губици буду мањи од шест одсто на годишњем нивоу.

*************

Ево још једног додатног прилога, из текста са ове» веб странице, од 5 засебних видео прилога где је др Владан говорио кључне ствари о овом пројекту, направио сам четвороминутни аудио запис.

Послушајте!

Др Владан Петровић о револуционарном еколошком и економском пројекту соларних топлана који може да препороди Србију, само ако то власт жели и хоће! Паре нису проблем, само хтење и жеља!

Скини аудио прилог

У праву је др Владан, није ствар у инвестицијама, паре се могу обезбедитио, што из Србије, што од наших људи из иностранства, а ту су Руси и Кинези. Ствар је само у хтењу власти у Србији да стане иза свега овога и осигура препород Србије на креативан начин, не задуживањем, већ радом у производњи, да се запосле хиљаде и хиљаде незапослених! Србија би постала економска сила на Балкану и шире! Била би предводник нове технологије! Али власт ћути о овоме! У медијима се ништа не прича о овом револуцинарном пројекту који би препородио Србију за сва времена! Али су зато медији препуни вести како ће се влада задужити милионима евра за „млаћење празне сламе“! За попуну буџета и њихов опстанак на власти у процесу тоталног упропашћавања Србије путем дужничког ропства!!!

Дакле, да сумирамо….

И основцу је јасано да нема дилеме о компетентности и стручности Др Владана Петровића, као и његовој сигурности у реализацију целог пројекта са соларним топланама, и свим надовезујућим могућностима попут соларних електрана и широке индустријске примене његовог изума. Наравно, наравно, знам да се не чудите да ово још не прихвата политичка гарнитура на власти и цела страначка структура Србије, апсолутно свих странака!

Просто је зачуђујуће, да ову генијалну идеју и пројекат ни једна странка није користила у кампањи на претходним парламентарним изборима, будући да су горњи прилози из марта ове године, јер како видимо, решио би се проблем незапослености и сиромаштва, човек би поново био човек, а радник радник!! Са пуним достојанством и самопоштовањем према себи! Са нормалном зарадом за нормалан живот! Отварала би се нова радна места за хиљаде и хиљаде радника! Србија би се економски препородила! Оживела би машинска индустрија и све остале пратеће индустријске гране у производњи соларних топлана и свега осталог што се може комплементарно реализовати, јер кључ је у:

Јединственом акумулатору за складиштење сунчеве енергије!
То решење једино је урадио наш човек овако генијално, ко нико у Свету!
Генијални и величанствени др Владимир Петровић!

Одушевљава ме његова природност, једноставност и народна природна поетичност, која се одражава у његовим следећим речима:

„Ако могу да „уберем“ енергију, могу да је складиштим, могу да је чувам дуго са малим губицима, шта хоћу више..?!“

Са изумом величанственог др Владана, решава се и битна еколошка компонента, јер ако би Србија временом и постепено потпуно прешла да загрејава градске станове и куће широм Србије путем еколошких соларних топлана, решили би се огромног постојећег загађења угљен диоксидом због постојећих термоелектрана са својим угљенокопима!

Све би било јефтиније, и после одрећеног времена скоро потуно бесплатно грејање!

Људи широм Србије били би зрдавији, нарочито ови из Лазаревца који живе поред рудника Колубара као великог загађивача из постојећег угљенокопа одакле се вади угаљ!

Србија има шансу да постане монополист нове технологије коју би извозила у свету и зарађивала на основу интелектуалних права и индустријске ИЗВОЗНЕ ПРОИЗВОДЊЕ СОЛАРНИХ ПОСТРОЈЕЊА!! Радници у индустријској производљи имали би сталан и сигуран посао!!

Хранили би своје породице радом, а не понижавајућим шверцом!!!
Сада не могу ни то да раде, нема ко шта да купи, јер сиромаштво је толико велико, да људи немају пара ни за хлеба!

Наравно, зарађивао би и др Владан, али и Србија која би као држава стајала иза целог пројекта, јер и сам др Владан говори да се ту више не ради о њему. Да му је до пара, он би одавно реализовао свој пројекат у некој страној земљи, али човек је изгибио стрпљење чекајући на Србију, јер власт и политичари ћуте о свему и евидентно не желе да стану иза свега!!

То је оно историјско „али“ које Србима живот и судбину увек поквари, док народ једном не каже ДОСТА!!!
То је проклета антисрбска, антисрбска, антисрбска, страначка и политичка квази елита са својом „интелектуалном“ камарилом, багром и свитом, која уназад више од 100 година води Србији и Србе као нацију у тоталну пропаст!

100 година им је требало за то!

Најтрагичнији период започео је од када су нас угурали у Југославију 1918 са „браћом“ Хрватима која су нас убијала и клала!!!

Дошли смо скоро до краја!
Само још један корак, и гурнуће нас у провалију!

Један мали историјско антисрбски економско-штеточински осврт из доба СФРЈ, у коме се може јасно сагледати како су Срби који су партиципирали у комунистичкој власти, идеолошки као „југословени“ и „комунисти“, били анационално и антисрбски орјентисани, што из стида и комплекса што се „примитивни ратнички“ народ, што из опседнутости идејом југословенства и несвесности да се та идеја и те како може злоупотребити у борби против Срба, што из прикривене и нескривене мржње према сопственом народу и његовим „традиционалним вредностима“, његовом родољубивом патриотском менталном склопу, кога је требало „убити“ путем „југословенства“, јер је „реметилачки“ на путу њихових „узвишених идеја“, док су истовремено комунисти Хрвати и Словенци»», и те како водили рачуна о својим националним и економским интересима, а не југословенским!!!!

То је данас тако горко јасно!!!

Јавности је познат податак, да је после разлаза Тита са Стаљином у периоду између 1948. до 1953. један део индустрије из Србије премештен у Хрватску, Словенију и БИХ. А образложење је да се тако жели „заштитити индустрија од евентуалног агресора, Совјетског Савеза“, будући да су се Тито и КПЈ Југославије разишли са Стаљином.

Али гле апсурда, па зар према границама Хрватске и посебно Словеније не вреба прави агресор који је и напао Југославију 1941.?
Потенцијални агресор је Немачка и Аустрија која је представљала остатак аустроугарског царства.

Па са стране Словеније и Хрватске је и дошао тзв. „југословенски“ агресор Хитлер, али тај агресор бомбардовао је само Србију и Србе, Београд, не Хрватску, не Загреб, не Љубљану, не целу Југославију!! А касније су Србију бомбардовали и гле, наши „савезници“!!!

Дакле, тај агресор није бомбардовао индустрију Словеније и Хрватске која му је била успут, већ индустрију Србије, као и њене грађане наравно. Уосталом, из овог»» прилога можете видети како је цео Хрватски народ дочекао „агресора“ цвећем!!»»

Но, пустимо сад то, будући да говоримо о економији. За пресељење одрећених индустријских постројења из Србије у Словенију и Хрватску, није крив Тито и КПЈ, они су радили оно што су хтели и наумили. За то су криви искључиво Срби комунисти који су партиципирали у власти КПЈ и КП Србије, јер су из разлога које сам већ навео, били искључиво антисрбски настројени и дозволили су да се тај део индустрије пресели из Србије на „развијени запад“, на штету „својих“ Срба и Србије!!!

Овај историјски осврт сам навео, јер ти исти југословенски антисрби имају историјски властодржачки континуитет, они данас партиципирају у свим странкама после распада СФРЈ, то је та иста антисрбска историјска вешто издресирана школа, било да се ради о „опозицији“ или позицији. Неки од њих су сада отворени и неприкривени антисрби, неки су „европејци“ или тобожњи „националисти“ попут бившег „великог србина“ Вука Драшковића и сличних.

Добро су се распоредили…!

Сви они као такви, као антисрби, који на овај или онај начин раде на уништавању Србије као државе и Срба као нације, то раде отворено или методом „куване жабе“, било да су на власти, „опозицији“ или невладиним организацијама којих има прегршт.

Зато и ћуте око овог величанственог економског пројекта др Владана!
Они не желе искрено економски напредак Србије, већ само пропаст!

Зато ће нам рећи: „Немамо инвестиција“ … „ми смо мала земља“… “ не можемо ми то…“, а не би ме чудило ако би рекли да је овај економски пројекат: „великосрбски национализам“, будући да смо ми као народ за њих гамад и биолошки отпад којег треба потпуно уништити и сатрти, како егзистенцијално, тако духовно и културно!!

Углавном, оно што је сигурно, ако се редовном протоколарном процедуром, као што је урадио др Владан са својим тимом, понуди на разматрање овај пројекат властодржачким и страначким структурама, нећемо чути никакакв позитиван одговор од њих, могућ је само негативан!

Зато је сва одговорност на Србском народу и свим осталим грађанима Србије да некако натерамо власт да стане иза овог пројекта! У то наравно укључујем и наше часне интелектуалце и стручњаке који се нису продали режиму и страначко-мафијашком стратишту и губилишту!

Има их!
Потребни су нам!
И они нама, и ми њима!!!

И ми као Србски народ и они као наш најелитнији део, бићемо одговорни пред собом и будућим покољењима ако не извршимо притисак на актуалну власт да стане иза овог генијалног пројекта ради препорода Србије!!

Ако то не урадимо, Србија и Срби треба да пропадну, неће ни заслужити ништа боље ако дозволе да их шачица антисрбских политичара спречи у имплементацији пројекта века и нове технологије која би била дело Србских руку и државе Србије!!!

Дело Србских генијалаца и Теслијанаца…!!!!

Ја сам против апсолутно свих садашњих странака, но касно је сад за неке нове изборе, ствар је сувише врућа и треба што хитније реаговати, ово је шанса и за те тзв. Томине „напредњаке“ да учине генијалну ствар за препород Србије!!!

Ако то не учине, биће одговорни пред генерацијама Срба и наших потомака!!

Али опет, ми као србски народ и наша стручна и национална поштена елита, требамо да изгурамо ово и помогнемо др Владану и себи као народу!

Нашој деци и будућим покољењима!!
На нама је највећа одговорност!
Само од нас све зависи!
Наша садашњост и будућниост!!!

Јер, са соларним топланама, соларним електранама, соларном технологијом, можемо бити потпуно енергетски независни, светски монополисти новог технолошког знања! И уз органску пољопривредну без пестицида и ГМО, можемо бити изузетно економски моћни и јаки!

Живећемо здраво, живећемо нормално од свог рада!
Економија је кључ свега!!

Драган Симовић: Сви смо ми духовно умрежени


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Сви смо ми Једна Душа, Један Дух, Једно Суштаство!
Сви смо ми, да се песнички изразим, духовно умрежени!
Сви смо ми Једно Биће!
Једно Свесно и Самосвесно Биће!
И сви ми спасавамо једни друге.
Свако од нас спасавајући себе спасава и све ине око себе, јер је свако од нас у свакоме од нас преко Духа Стварања присутан!
Самосвојност и самобитност није раздвајање, већ прожимање и спајање!
Тек кад постанеш самосвојна и самобитна личност, тек кад се у Духу Стварања уздигнеш до Остварења Личности, тада, и само тада, можеш појмити и схватити да си Једно са Свима!
Не само са људима, него и са свим иним бићима и суштаствима у свим световима, појавним и непојавним.
Ако не можеш да сагледаш Целину, онда нећеш моћи да видиш ни удове те Суште Целине!
И опет, ако ниси у стању да видиш Суштога Човека, Сушту Личност, онда нећеш моћи да познаш ни Онога који је створио све то што видиш, чујеш, осећаш и појимаш!
Преко Човека Суштог долазиш до Бога Живога, и од Бога Живога идеш ка Суштоме Човеку који у срцу твојему тајинствено обитава.
И гле! опет, и изнова, сведочим о себи!
Ништа у овоме свету не бих учинио без помоћи пријатеља, без помоћи дивних људи.
Без помоћи дивних људи, преко којих ми је Живи Бог помагао!
Заиста, без пријатеља не бих ни једну једину књигу објавио!
Без пријатеља, Божјих људи, био бих само суво дрво, само трска на ветру коју ветар њише!
И ових дана, када су ме из наше мреже искључили због неплаћених рачуна, припомогли су ми пријатељи!
Бог ми је преко пријатеља послао новац да платим рачуне, и да се поново вратим мед вас, да будем с вама на нашој мрежи.
Да будем с вама, и да будем један од вас, један од нас!
Нећу рећи имена оних који су ми послали новац, зато што то они тако желе!
А кад они тако желе, онда тако желим и ја!
Све што се тајно учини, много је снажније, и делотворније.
Све што се тајно учини за ближње своје, то има исцељујуће дејство!
Бог наш и жели да ми тако спасавамо једни друге.
А када ми спасавамо једни друге, онда нас и Бог наш све заједно спасава!
Све заједно!
Све За Једно!
На својему сам Путу имао многе и различне учитеље.
Учитељи су ми били туга и сета, патња и боли душе.
Али један од најстрожих мојих учитеља било је сиромаштво!
Сиромаштво је строг и престрог учитељ!
Учитељ који ти не дозвољава да се погордиш, да се понесеш и узнесеш мимо ближњих својих, да би те, на концу, тај учитељ довео до познања да си нико и ништа без других, без ближњих, без иних бића и светова, без Бога Живога и Духа Стварања!
Сиромаштво ме је научило да развијем уметност живота и живљења, да живим вечни тренутак, вечно сада, да познам Вечност у сваком трену, у једном једином трену!
Да, сиромаштво је строг и диван учитељ, али тек пошто га прихватиш!
Све док не прихватиш сиромаштво као учитеља, биће ти, уистини, немилосрдан мучитељ!
Сиромаштво је суров мучитељ, све док га не прихватиш као Милост Божју; све док му се не обратиш као Бићу; све док му не кажеш: Добро си ми дошао, Божански Учитељу мој!
Јер све што стоји наспрам нас, као огледало живо, то и јесте наш учитељ!
Али, људима је најтеже да узрасту до те једноставности!
До једноставности прихватања свега што нам долази, свега што дође!

Председничко дисциплиновање поданика


Аутор: Ратко Крсмановић, професор

Многи аналитичари и политичари су покушали да објасне феномен хулиганства и насиља у српском друштву. Мало је оних анализа и јавних реаговања из којих није препознатљива отворена пристрасност.

prevara
Под паролом „Готов је“ крила се права истина коју сваки изманипулисан, разочаран и понижен грађанин Србије види: Готови сте!!

Док власт, која је на таласу незадовољства грађана освајала своје позиције уз примену свих врста оружја и насиља данас најоштрије осуђује овакве појаве, прети и спроводи своје претње, са друге стране се тражи разумевање за таква понашања уз препознатљиве облике изражавања симпатија за навијачке групе и НВО чије је учешће у нередима препознато.  Имају право они који говоре да је млади човек обезвређен, понижен и обманут. Обезвређење, не само младог човека већ човека уопште, представља тако снажно и интезивно заслепљивање лицемерством власти, израженом у паролама о бољем животу и „европској будућности“иза  чега, на другој страни остаје сурова реалност свакодневног урушавања и демистификовање велике преваре која је уследила након насилног преузимања власти, ватреним, медијским, хладним и свим могућим оружјем и оруђем.

delije
Некада су им петооктобарци додељивали медаље за храброст и допринос демократији, а данас су то за Тадићев режим „хулигани“. Врхунско лицемерје и цинизам.

Слику таквог стања и односа није тешко специфицирати и описати.  Оно што поменутим  анализама постојећег стања и објашњења чиниоца револта младих људи углавном недостаје,  јесте игнорисање околности да су тако потребнеи важне реформе друштва преусмерене у правцу старих и историјски преживелих односа, доводећи Србију као и друге земље тзв. транзиције у колонијални и вазални статус. По среди је један антиисторијски и антицивилизацијски процес који своје наказно лице више није у стању да прикрива медијском шминком и лажима.

Виртуални свет, сурова реалност и бунтовничко срце

Не може имати карактер трајања виртуални свет сачињен од малобројног слоја богаташа, њихових чланова породице, страначких првака, манекена, подобних глумаца, промотера, парадера, криминалаца и спортиста који живе срећним и безбрижним животом. Порука је да срећа и богатство и не зависе од  знања, рада, образовања, хуманизма, пожртвованости и солидарности већ од способности да се изрази лојалност властима, снисходљивост пред свим наметнутим, најчешће нама туђим вредностима  и ултиматумима. Неодрживе су бајковите слике живота у доколицама, на „фармама“, банкетима, свечаностима у земљи од седам милиона људи где посао тражи скоро два милиона (званично око 950.000).

realnost
Све чешћа слика „реформи“ и обећаног привредног „препорода“. То су те лажи „слободног тржишта“ за рачун профита корпоративног капитализма

Слике тих људи, њихове патње, бриге, ноћне море и живот нису предмет пажње оних који обликују слику Србије.

surova reralnost
Призор из реалности. Када ће многим оваквим породицама бити боље? Кад уђу у причу из бајке звану ЕУ?!

Слика те Србије смета и ремети причу о срећи и светлом путу „ без алтернативе“.
Они који виде и ову Србију, не умеју предуго да носе згрчени јаук испод језика, већ сваки повод а све чешће га налазе и користе да искажу револт и незадовољство.

  • Зар је тешко препознати скрнавитељски однос према земљи?

  • Зар је могуће реформама, тачније имитацијом реформи, правдати социјално дистанцирање и осиромашење људи, арчење имовине и ресурса земље, енормно инострано задуживање..?

  • Зар мислимо да су свету стваралаштва и младих људи потребни посебни тумачи дела и намера властодржаца?

Разумљиви су напори власти да спречи пожар и потресе  услед незадовољства и револта грађана, али, свака брутална репресија према бунтовничком срцу младих људи има за последицу још већи осећај беспомоћности и безперспективности а дипломирани психолог би морао имати у виду релацију:  очекивање –  фрустрације – конфликти и компензације . За дивно чудо, када смо код психологије као науке, да се игнорише и важност „формираног обрасца реаговања“. Начини на који то раде челници власти, представља својеврсну увреду разума. Подручје части и разума оних који су обезбедили право грађанства, настраностима попут хомосексуализма,  насиљу, криминалу, препуштању судбине земље центрима изван ње, са сигурношћу се може рећи да не прелази ни границе писаћег стола.

pederi
Срећан ти пети октобар

Протест на такво стање није хулиганство, већ ствар избора, ствар личности, способности разумевања па и образовања. Са ове временске дистанце се данас лако може говорити о манипулацијама делом грађана и инструментализацијом незадовољства услед низа притисака на Србију пре десет и двадесет година, када није пристајала на понижења и окупацију.

Србија се одупирала колонијализму двадесет две године. Не без последица! Глобални тутор или „империја зла“ (https://dzonson.wordpress.com/2008/08/24/globalizam-i-antiglobalizam/)  није бирала средства да колонизују Србију. Указивања на изворе и смисао њихових притисака је неретко подвођен под „умишљену“ категорију „теорија завере“(омиљени термини барјактара октобарског пуча). Србији су наметнуте санкције од дела међународне заједнице, са којима се уз велике напоре носила не тргујући нити са својом територијом, нити са добрима и без икаквих иностраних задуживања. Није скршен антиколонијални отпор. Очувани су независност, интегритет, идентитет и слобода Србије и СР Југославије. Отпор нису угрозили ни унутрашњи ослонци глобалног тутора,  инспирисани и плаћени  споља у лику једног дела странака, углавном десне орјентације по мери Запада, профитерске или без икакве орјентације.  Када би такви досијеи данас без фалсификовања били предочени овдашњој јавности, било би то много жешће разочарење од оног које је уследило демистификовањем сарадње власти и „земунског клана“, о коме говори сам „надзорник радова“ на „обарању Милошевића“ (http://www.nspm.rs/hronika/vilijam-montgomeri-milosevica-smo-srusili-sa-100-miliona-dolara.html).

montgomeri
Вилијам Монтгомери: Слободана Милошевића смо срушили са 100 милиона долара. Кликни ». Било је и више, нисте ви шкртарили, него ајд сад, да ти не кваримо књигу.

Међутим и „вријеме је мајсторско решето“.

Тај отпор није скршен ни током активирања  плана са терористичко-сепаратистичким покретом на Космету, којим је требало не само дестабилизовати  Србију, већ је лишити сопственог родног места, места на које је српски народ с’ правом осетљив и рањив. Одлучност Србије да спроведе уставну обавезу  и одупре се тероризму био је разлог да се исфабрикују лажи и конструкције о вршењу тобожњег геноцида, што је био повод за одмазду у виду бомбардовања од стране НАТО-а. Рат се могао избећи, али само капитулацијом, нашта тадашња Србија није пристала и нашта ће увек, она слободољубива Србија бити поносна.  Ни тада Србија није побеђена. Очувана је свака њена стопа територије.

Терет свих ових битки за суверенитет, независност и слободу, у значајној мери је носила младост Србије, са неким, не баш часним изузецима – онима који су, док се та битка за Србију  водила похађали разне напредне курсеве и боравили у НАТО -камповима ради дресуре за извођење пуча у Београду у лику „Отпора“ , уцењених и купљених појединаца и неких НВО, о чему данс отворено говори поменути  Монтгомери у својој књизи.

Жеља да Космет постане албански или натовски није реализована а на Косово су дошле снаге Уједињених нација на годину дана. Свој гнев и дуго припреману одмазду за непокорност, глобални тутор је реализовао 5. Октобра, након првог круга гласања на председничким изборима, када је направљен најмоћнији савез самог врха криминала, дела тајних служби, ДОС-а, тајкуна и дела НВО. Овај савез, ојачан и разним навијачким групама, тада херојима а данас „хилиганима“, склепан по мери и укусу оних који су у претходних десетак година испробали сва средства како би колонизовали Србију,  одолева до данас, али сам карактер и последице њиховог деловања сагласно интересима спољних тутора а наспрам интереса и потреба грађана Србије у значајној мери је демистификован. Демистификована је велика превара и манипулација.  Када се грађани, а нарочито младост једне земље суочи са таквим стањем, револт је неизбежан и оправдан.

Актуелно дисциплиновање стварних и потенцијалних учесника протеста има за циљ да предупреди понашање и латентну претећу експлозију незадовољства грађана изазваног демистификовањем улоге и карактера власти, пљачке,  дробљења државе и свакодневног понижења. Да згњечи патриотска осећања , солидарност и бригу за друге, храброст, пожртвованост…  Да Србију претвори у уснуло племе без наде и снаге да може постати слободна, развијена и срећна земља богатих људи са својим етничким, културним, националним и верским идентитетом. Десетак година узалудног ишчекивања да се обезбеди бољи и сигурнији живот, представља крупан разлог за сумњу и исправност постојећег „транзиционог“ пута. У чему је тај живот бољи, сигурнији и праведнији у односу на онај пре транзиције, не рачунајући терет иностраног дуга и стално испоручивање нових и нових, често и увредљивих захтева према Србији од стране разних окупационих гувернера?

Навијачке групе и власт

Владари су кроз историју зналачки примењивали познате римске максиме, попут оне  „хлеба и игара“, чиме су учвршћивали своју власт и популарност. А када смо код Рима, публике и навијања, указао бих на својеврстан континуитет пароле „Готов је(Habet, hoc habet!) . Није у питању никаква оригиналност наших „отпораша“, већ више од две хиљаде година коришћен узвик оркестриране публике у арени којим се означава врхунац самог спектакла.  Од тог момента судбина губитника је зависла само од покровитеља борбе, од положаја његовог палца. Окренут палац на доле, значио је смрт за борца а нагоре опроштај живота. Онога дана када је цео Београд претворен у страшно борилиште под истом паролом, нисмо могли видети палац покровитеља, али данас, десет година касније, видимо и покровитеље и њихове пресуде.

Хомогенизоване навијачке екипе, са респектабилним бројем чланова, разним реквизитима и хијерархијски уређеном организацијом и са специфичним разумевањем храбрости (што више буке, дима, обрачуна са „муријом“,  жестоки одговори на лоше суђење и бруталност чувара реда у спортским аренама и на улицама, постали су подвизи а не ствар нереда и хулиганства), нису одолеле разним поткупљивањима мимо самог спорта. Они се разликују по свом делу града, „фазону који фурају“, по старости, по месту на стадиону свог клуба, својим заставама, начину навијања… Поред тога, навијачке групе имају своју навијачку инфраструктуру у виду секција, како по Србији, тако и изван Србије. Значајан део политичких странака Србије, ослоњених на јасле својих покровитеља, поједине навијачке групе сматрају својим експозитурама, чиме се померају границе спортског навијања.  Својевремено је сукоб навијача који су себе називали „војском Драшковића Вука“, са полицијом представљан храброшћу, борбом против комунистичке диктатуре и жељом за променама.  На тим основама су после петоктобарског пуча дељена разна признаља за „демократију“ навијачким групама, не слутећи да ће ти „подвижници демократије“ убрзо постати „државни непријатељи“. Блиске везе или јединство навијачких група и „извођача радова“ на „рушењу Милошевића“ не представља никакву мистерију, али се сада догодио својеврстан обрт.

Навијачке групе, младе усијане и страствене главе са неспорно развијеним осећајем за пожртвованост и солидарност са припадницима групе  (реаговање на пресуду Урошу Мишићу, унука истакнутог српског војводе),  сада нису спремне да се клањају пред влашћу у чијем позиционирању су својевремено саме учествовале, већ суочене са посве другачијим амбијентом у односу на обећања, прете челницима власти, режимским новинарима, судијама, полицајцима и управама својих клубова. Некада пожељна бука и заглушујуће скандирање навијача на стадионима и улицама, сада улива страх властодршцима по њихов „европски пут“, „европску перспективу“  међународни углед земље, мир и безбедност грађана. Наравно, не помиње се оправдани страх од помрачине коју су сами произвели, па сада тај страх желе да одагнају галамом и доступним инструментаријумом државне принуде, јер ето није угрожена њихова лична власт већ сама држава, боље рећи оно што је од ње остало након десетогодишњег арчења и наплате револуционарних заслуга.

Власт експресно демонстрира и примењује расположиве капацитете репресије уз несмањену жестину медијског обрачуна са „хулиганима“.  „Прво се третирају шефови организованог криминала, после се у правну процедуру стављају насилничке навијачке групе и политичке организације. А сви ће доћи на ред… јер једино држава сме да се користи силом“, поручио је председник Републике Србије Борис Тадић својим грађанима. Међутим, треба приметити да на ред  још нису дошли батинаши Драгољуба Милановића, пљачкаши и потпаљивачи  Скупштине, нападачи полицијских станица  и поред тога што су познате персоналне улоге. Може ли судија, поступајући по закону, судској пракси и слободном судијском уверењу осудити „хулигана“ који је из револта гурнуо  контејнер низ улицу, по наредби промотера насилног освајања власти, насиља у Београду од пре десет година?! Може и мора ако не жели да ризикује свој статус и своју егзистенцију. Наивно је и нереално очекивати да успостављају и поштују законитост у друштву они који си насиљем дошли на власт, они који живе и богате се кршећи законе, али одмах посежу за пуном применом закона када им се неко испречи на путу споконог остваривања функције владања. Ту је и могућност експресне измене постојећих законских решења, само да се обезбеди трајање на власти.

Да би се убрзао и олакшао најављени редослед процесуирања изгредника, „откривена“ је веза организованог криминала и „хулигана“, али се не говори о претходној, очигледно пољуљаној вези истих тих „хулигана“, некадашњих барјактара демократије и телесне гарде садашњих властодржаца. Зар није онда логична и веза организованог криминала и саме власти? Хоће ли и та веза бити обухваћена санкцијама? Јасно је да власт истрајава на безусловном подчињавању и да ћемо на то бити приморани, а таква порука је упућена од највећег ауторитета власти – председника државе лично. Охолост, цинизам и хвалисање нису препоручиве у озбиљној полтици нити су одлике великих умова.

Дијалектика „слуге и господара“

Све у свему, манипулација са навијачким групама се показала као „батина са два краја“. Активирање другог краја проистиче из револта на двоструки морал, јер један је морал прокламован а сасвим други се збива у стварности уз сазнање да живимо земљи са границама од паучине која ропоће у испуњавању понижавајућих ултиматума, беди, преварама и свеукупном транзиционом глибу. У таквој стварности нису остварљиви њихови идеали и очекивања.  Тешко је контролисати насиље које настаје из револта због сиромаштва, превара, очаја и напуштености. Власт, њихови ментори и саветници превиђају чија су деца ти и такви „хулигани“ и „фашисти“. Превиђају да су то деца оног милиона родитеља који су остали без посла, без права на рад а тиме и на егзистенцију, да су то унуци оних стваралаца добара, градитеља, професора и лекара, чије пензије не покривају ни трошкове наметнутих пореских и комуналних рачуна, то су студенти на факултетима које купују криминалци и заштићени сведоци, деца која се не мире са решењима у којима преваре и лажи постају  морални императиви и да су то деца која препознају „мачкову пређу“ и „шарене лаже“. Таква, сурова реалност подстиче агресивност и насиље.

Власт губи из вида да су нове генерације увек имале сопствене пројекције, своје вредности и идеале без чега би људска срећа и слобода била обесмишљена и саката.

Превише се занемарује аспект узора свету младих људи а верује се у делотворност празних речи иза којих нема дела. Данас се на стадионима оре неке нове песме од којих подилази језа властодршце, попут оне која се чује на Маракани: „Слобино време, враћа се Слобино време!“

Навијачке групе су озбиљна претња и тајкунима, не толико због њиховог савеза са влашћу, јер тајкуни имају извежбан рефлекс благовременог „престројавања“, већ због сметње њиховим намерама да запоседу власништво над спортским клубовима и ресурсима.

Следи измештање пажње јавности са горућих проблема

Након ових дешавања а у условима најављених редоследа корака у обрачуну са хулиганима и носиоцима насиља, будно око контролора над овдашњим вршењем власти прво ће „обрадити“ понуђену слику стања и понудити формулу решења сагласно својим циљевима ширења америчког колонијалног канцера  (https://dzonson.wordpress.com/2009/05/18/bela-kuca-crta-nove-karte-na-balkanu/).  Отуда је, на основу уобичајеног шематизма глобалног тутора, реално очекивати извесне промене и померања унутар саме владе и владајућих странака као и кондиционе припреме резервних тимова. Тиме се измешта пажња јавности са мучног социјалног стања и ствара привид тобожњих промена. Поред поменутих измена у влади и странкама, не треба искључити ни неке локалне изборе са истим циљем (позориште за масе) и стварањем услова за увођење неких играча са „резервне клупе“, како би се пољуљала снага неподношљиво ојачале опозиције и неки делови увезали у структуру власти, чиме се купује тишина појединих опозиционих галамџија жељних власти по сваку цену.  Стварни циљ је континуитет колонијалног статуса Србије.

Модерни свет и стварност не допуштају ни једном народу да срља, да се клања пред  ауторитем власти и да тавори у колонијалном статусу, већ да допусти и  створи простор за креацију највећих појединачних и колективних вредности, око којих ће се окупити целокупна заједница и сачинити развојне планове своје земље у којој ће живети деца данашње деце.

Стиче се утисак да наша судбина и не зависи од нас. Да је наша судбина у рукама других.

marioneta
Тадић на четири (туђе) ноге

То може опстајати све док се делује неорганизовано и неповезано. Злу које прети, отпор може да пружи онај коме је зло намењено.

Глобална империја зла – Криза животне средине


Аутор:Пајо Илић
Преузми текст:
Глобална империја зла – Криза животне средине

Превео сам целокупну књигу „Глобална Империја зла“, Светска превласт САД, и нова геополитичка прерасподела снага у свету:


Аутори су: Лисичкин и Шељепин (Лисичкин, Шелепин). Нашао сам издавача у Србији и књига ће скоро изаћи из штампе. Ово прво поглавље које сад објављујем делимично сам раније поставио на Небојшином сајту, овде. Сада је тај део комплетан, у целости.

Поглавље 1.  Криза животне средине
1.1.   Животна средина
Нови стадијум развоја цивилизације.

Наше време  је само календарска граница XX и XXI в., другог и тећег миленијума наше ере, али и одређени преломни моменат развоја човечанства. У новим условима постојања претходне теорије имају ограничену област примене. Тако се претпоставља да основни и на крају крајева условљавајући фактор историјског процеса, производне снаге, ниво који карактерише степен човековог овладавања природним силама. Заиста од времена почетка индустријске револуције економска средина (материјални услови живота друштва) се брзо мењала. Посматраћемо непрекидан раст производних снага, и одговарајућих предмета потреба. Помоћу техничких достигнућа човек је обезбедио себи комфорне услове егзистенције. Раст његових могућности чинио се безграничним. Међутим паралелно са растом производње и одговарајућих, потреба све већи значај стичу и наличја цивилизације. Ако је раније било могуће  сматрати, да човеково друштво постоји и креће се по својим законима, у значајном степену независно од својстава средине, то сада ето већ није тако. За последњих сто година делатност човека се издигла  на планетарне размере: непрекидно расте антропогено оптерећење на животну средина, човек је потчинио природу, натеравши је да служи његовим интересима, али као резултат су се догодиле непланиране квалитативне промене. Све се нашло под ударом: вода, ваздух, земљиште, флора, фауна, здравље људи па чак и само постојање биосфере. У тим условима већ не можемо разматати човека и средину одвојено једно од другога, већ само у једном систему природа-друштво.

У наше време човек се налази у информационом пољу, формираном новим средствима комуникације, нарочито средствима јавног информисања. То поље делујући непосредно на мозак, може вршити на човека не мањи утицај  него његов материјални положај.  Он непосредно утиче на стање производних снага, које се већ неможе разматрати одвојено од информационе средине. За последњих пола века такође се изменио и сам карактер производње. Наука је постала непосредна производна снага настали су и развили се микроелектроника, информатика, роботика, биотехнологије, које утичу не само на  начин живота, него и на биолошке основе човекове егзистенције. Данас када је развој цивилизације пришао критичној граници, само сфера разума може указати на путеве излаза из нарастајућих глобалних тешкоћа.

Еколошка криза

Практично све стране делатности људе воде у загађење биосфере: стихијски раст индустрије, енергетике, транспорта, хемизације пољопривреде, начина живота, бржи темпо раста и становништва и урбанизације. Годишње се из утробе Земље извлачи 100 милијарди тона различитих руда, сагорева 1 милијарда тона конвенцијалних горива, избацујући у атмосферу 20 милијарди тона CО2,  300 милиона тона CO, 150 милиона тона  оксида азота, 150  милиона  тона  СО2, 5 милиона тона H2S4 , 400 милиона тона аеросоли (соли, чађи и прашине): у хидросферу се избацује 600 милијарди тона индустријског и свакодневног отпада, 10 милиона тона нафтних деривата, на растварање отпадних вода троши се приближно 40% обима речних токова , у земљу се уноси 100 милиона тона минералних ђубрива, производе се стотине хиљада тона хемијских једињења, која се не срећу у природи, укључујући и она веома постојана према растварању.

Данас су размере привредне делатности толико велике, да процеси метаболизма и растварачке способности атмосфере и хидросфере у многим регионима света већ нису у стању да неутралишу антропогено оптерећење и њихов штетан утицај. Посебно се мења сва атмосфера, океани, земљиште и биосфера у целини. Настало је читаво клупко еколошких проблема. Око три десетине њих имају значаја за планету у целини. Њих често класификују по времену успостављања нормалног стања после обустављања дејства. У приоритетне везано са кратким временом обнове или са потпуном непреобратљивошћу, спада и промена климе, смањење животног простора, промена озонског омотача, нестанак врста и генетске измене.

Као проблеми другог реда се разматрају: загађење хербицидима, пестицидима токсикантима, киселим кишама, еутрофикацију, биохемијске потребе кисеоника, изливи нафте, загађење подземних вода, ширење радионуклида, киселински отпад, термалне воде. Ипак степен еколошке опасности не зависи само од времена обнављања, него и од динамике процеса. Накратко се зауставимо на најважнији процес с те тачке гледишта. На рачуна антропогеног утицаја мења се састав атмосфере. Тако је за последњих 100 година као резултат човекове делатности у атмосферу је избачено око 360 милијарди тона угљен-моноксида, тј. његов садржај се увећао приближно на 15%  (а у ближој перспективи се очекује раст на 30%). CO2 служи као регулатор топлотног баланса на површини земље дејствује слично као топли кров, који пропушта сунчеву светлост, али делимично задржава топлоту. Повећање концентрације ЦО2 може довести до ефекта стаклене баште, када се када ће се топлота у значајно мањој мери расипати. Као резултат може се десити општа промена климе са глобалним загревањем које изазива топљење леда на Арктику и Антартику и потапање нижих територија, где живи око трећина становништва света.

Треба узети у обзира такође и раст количине метана у атмосфери, чија концентрација иако много мања, него CO2 али је зато делотворност у стварању ефекта стаклене баште неколико пута већа.

Не мању забринутост изазива промена састав стратосфере, где је смештен озонски омотач. У великом количинама у атмосферу се избацује фреон (флоуро-угљеник) који подижући се у стратосферу, ступају у сложен процес узајамног дејства са озонским слојем, који је заштитник свег живог на земљи од ултравиолетног зрачење сунца. Истраживања су показала да се за последњих четврт века ефективна дебљина озонског омотача смањила, појавиле су се такозване “озонске рупе”. Ситуација  се усложњава скривеним карактером процеса. То што посматрамо данас, условљено је догађајима који су претходили годинама уназад. Загађење хидросфере доводи до целе свеукупности негативних последица. Тако се у светски океан непрекидно избацују најразноврсније нечистоће, ту годишње доспе само нафте и нафтних деривата више од 10 милиона тона. Морске животиње накупљају у себе отрове, нарочито живу, олово, кадмијум и друге. Опасна ситуација се ствара у више мора око Европе, где се око обала у великом броју  срећу салмонела и цревни бакцили. На рачун доласка у води нитрата и фосфата појављује се еутрификација – интензиван развој биљака: зарастају приобалске зоне, смањује се провидност воде и садржај кисеоника у њој, доводећи до масовног угинућа природних организама.

Биолошки процеси на копну такође су изложени утицају загађења. Приликом сагоревања фосилних горива у атмосферу доспевају оксиди сумпора и азота. Доспевши у састав кишних капи, они чине киселим и уништавају земљиште, водене басене и шуме. Већ око пола шума Северне полулопте су деградирале услед киселих киша. И то је само почетак. Пошто је киселинска средина активна, то она може ступити у реакцију стварајући токсине. Може наступити моменат, кад са растом концентрације скоковито расте и степен његовог утицаја на биосферу.

Средина је такође изложена брзом увећавајућем радиоактивном зрачењу, условљеном растом количине радиоактивног отпада, испитивањем радиоактивног наоружања, развојем атомске енергетике. Елементи који раније нису постојали у природи немарно су расејани по целој Земљи. Сада у свету нема детета у чијим костима, иако у малим количинама нема садржаја Стронцијума-90 (Sr-90). До средине следећег века маса радиоактивних елемената у објектима биосфере може порасти вишеструко.

Све веће тешкоће ствара брзо увећање масе отпада. Сачињавајући у својој биомаси хиљадите делове процента живе материје планете, човечанство ствара хиљаду пута већи отпад него сва биосфера, удвостручавајући га сваких 15 година. Одржи ли се постојећа тенденција избацивања отпада, то ће до 2020 г. у животној средини довести до увећања олова 10 пута, живе 100 пута, арсеника 250 пута. Експоненцијално нарастајућа бујица свакодневног и  производног отпада, који садржи тешке метале и друге абиогене материје, нарушавајући формирање глобалних циклуса, и стварајући претпоставке генетских промена. Заоштрава се криза градова. Велики градови (заједно са приградским зонама) заузимају широку територију, концентришући више од половине становништва Земље, они собом представљају засебну, вештачки одрживу животну средину.

Бујица животних средстава, укључујући чист ваздух и воду, долази извана, а унутра се формира моћна бујица отпада. Нагло су се променили сви природни екосистеми, у току је процес акумулације штетних материја у земљишту, води, подземној средини. Расте број оболелих, смртност, рађање деце са различитим аномалијама. Нараста дебаланс материја животне средине. Ако отпади животне активности организма, органски уносе у сложеније процесе за милион година распадања и утилизације, то силовито нарастање бујице производног и свакодневног отпада и загађења доводи до дебаланса хемијског састава средине. Као што је познато, еволуција живе материје је ишла у основи на рачун лаких елемената. Сто милиона година подржава се њихов оптимални узајамни однос. Данас се дешава нагло увећања концентрације тешких елемената. Особито на процес метаболизма утичу тешки метали, који по својој хемијској природи врше комплексну формацију.

Постоји мишљење да је 70-80%  онколошких обољења, изазвано општим утицајем животне средине, јавља се опасност генетских катастрофа. У сваком од обележених проблема тече непрекидан пораст параметара, који карактеришу погоршање еколошке ситуације, такав раст није безграничан и постоји критично значење параметара, на којима могу почети катастрофалне појаве. У предсказивању промена средина важну улогу треба да игра наука, иако овде има много тога непознатог. То се тиче граница стабилности, недовољног знања, споредних ефеката везаних са антропогеним утицајима, а такође и могућношћу постанка катастрофалних појава. Уобичајени лабораторијски експерименти ни издалека не дају увек адекватне описе таквих објеката као атмосфера, геолошка средина, космос.

Неусаглашеност у биосфери

Особиту бригу изазивају негативни процеси у биосфери. Понекад их обједињавају у схватању биосферске кризе. Као што је познато, биосфера собом представља, целовит усклађен систем, а човек је нераздвојиви део. Баш тако, као и сваки живи организам, популација, биоценоза, биосфера има своје границе одрживости. Ако је раније антропогено оптерећење било далеко од тих граница и није могло утицати на биосферу у целини, то сада, кад је делатност човека достигла планетарне размере, тај проблем је постао веома актуелан. За последњих пола века процеси, условљени антропогеним утицајем, у овом или оном степену дотакли све организме, популације и екосистеме. Отровне и штетне материје (укључујући и радиоактивне), које су садржане у отпадним водама, ђубре, производни отпад, издувни гасови, доспевши у екосистем не нестају без трага.

Као резултат тога, нарушава се избалансираност биоценозе, губи се способност за самоочишћењем и саморегулацијом, кидају се створене везе у току дуге еволуције, следи њихова деградација. Ситуација се заоштрава са појавом све новијих хемијских препарата, широко примењених за животне намернице, пољопривредне и медицинске циљеве. Годишње се уводе у праксу стотине нових хемијских материја, а синтетише се хиљаде; уопште њихов број премашује 6 милиона. Многи од њих постају узроци критичних хроничних обољења. Наступа преломни момент у стању екосистема и биосфере у целини, убрзава се процес потискивања дивље природе, смањују се места становања природних биоценоза. Под непосредним привредним утицајем већ се налази 50% копна а 20% је лишено природног покривача. Природни системи се замењују вештачким потпуно зависним од човека. Годишњи темпо уништавања шума износи око 10 милиона хектара. Сједињена са опасношћу планктона на рачун загађивања мора, то у перспективи може створити проблем обнављања кисеоника. Интензивирају се процеси опустошења, деградације и загађење земљишта. Годишње смањење броја животињских и биљних врста може се назвати катастрофалним. За осамдесет година је у просеку једна животињска врста нестајала свакодневно а једна биљна врста нестајала недељно. Изумирање прети више од 1000 врста сисара и птица. Пред опасношћу потпуног уништења налази се више од 25 хиљада врста вишег растиња. Губитак разноликости води у нестабилност. Одвија се процес дебалансирања система регулације биосфере. У биосфери постоје механизми регулације прилагођавања, обнављања на свим нивоима, али само до одређених граница, даље наступа разбалансирање. У условима савремене еколошке кризе могуће је издвојити два основна фактора интензивност утицаја и брзина измена околности.

При интензивним и брзим изменама спољних услова, суштинску улогу може играти разлика карактеристичних времена мутационих и метаболичких процеса код једноћелијских и вишећелијских организама. Њихови односи могу достићи милионе. Другим речима, за релативно кратке рокове за више организме микроорганизми могу суштински изменити своје особине. Многоћелијски, а нарочито виши организми, не успијевају се прилагодити измењеном свету микроорганизама у толико  скраћеном року. Осим тога и у нижим карикама ланца могу се скупљати одређене токсичне материје из животне средине, а такође се акумулирају и патогене бактерије.

Као резултат  интензивне мутагенезе јављају се видови и узорци раније безопасних микроорганизама, који су се показали способним да паразитирају на човеку и иницирају тешка инфекцијска обољена. Како је примећено у /2,3/ време раздвајања микроорганизама на патогене и непатогене бесповратно је прошло. Настао је појам потенцијалне или условне патогености. Посебан значај он има за сапрофите – микроорганизме, који се користе за исхрану органских једињења мртвих тела или излучевина (екстремитети) животиња, и сачињавајући важну карику у биолошком кружењу материје и енергије. Ти организми раније нису били патогени. Међутим сада, када је човек изменио услове живота сапрофита у природној средини форсира њихову промењивост, настају квалитативно ново стање. Данас у вези са доследним појачањем антропогене пресе и раста концентрације загађења средине је тешко прогнозирати, који од сапрофита могу попунити константно растући списак инфекционих агената. При том се могу појавити нови видови инфекције, нове болести. Превентива и њеном традиционалном виду ће постати све више неделотворна како због обиља  техногених резервоара узрочника, тако и њихове брзе прилагодљивости новим лековима. Као пример могу служити неочекивани изливи легионелеза, јерсениоза, унутра – болесничке инфекције. Најстрашније је што је могућност излаза из тих процеса ван контроле. Постоји опасност од настанка масовних епидемија,  које прете да надмаше мрачне слике средњевековља: тада је изумрло више од половине становништва. Већ су сада на хоризонту видљиве муње, које упозоравају на приближавање урагана. Наведимо одломак из публикације, које у последње време говоре о новим епидемиолошким обољењима, од којих су нека засада неизлечива. Једно од њих је епидемија Еболе /4/ :  „Кроз недељу после кобног контакта код зараженог почиње страшна мигрене, очи се набубре од крви, на кожи избијају црвене мрље; брзо се шире, стапају се и отичу у гроздовима ситних пликова. Млаз прска, све пукотине и отвори тела почињу крварити. Несрећник, се загрцава, искашљава и повраћа црне масе скупа са ситним честицама језика и дисајним путем, његови унутрашњи органи, препуњени крвљу отказују рад. Савије се у грчевима, он сеје у кругу око себе крваве капљице које носе заразу. Осуђени на пропаст умире кроз неколико дана; за то време вирус, халапљиво прождирући ћелије тела, претвара скоро сво ткиво човека у полутечну масу. Први случај ње био забележен у септембру, у болници приликом белгијске религиозне мисије у јамбуку – што је у тропским шумама Бумба, на 1000 км према северо-истоку од престонице Заира Киншаси. Кроз месец се болница морала затворити, јер је изгубила више од половине особља за обслуживање. Инфекција се брзо ширила све до реке Ебола, уништивши становништво 55 села. На срећу, околног рејона несреће владајућа војска је зауставила њен победнички караван, осигуравши немилосрдан карантин… Али унутра су опкољени људи умирали као мухе. Иако су тачне цифре непознате, по најскромнијм проценама, помрло је више од 90% инфицираних (за поређење: за време епидемија куге у Европи је умирало приближно 2/3 заражаних). Кроз неколико недеља помоћу електронског микроскопа су успели идентификовати убицу – невидљиву структуру из породице филевируса убачених у ћелију, она се претвара у њега слично мехурићу, напуњеном зеленкастом течношћу. По топониму места преступа утврђени је добио име Ебола“.

Тесна веза између најразличитијих региона планете такође заоштрава проблем епидемијског ризика. После откића Америке, болести, према којима су европљани имали имунитет, изазвале су страшна пустошења, међу староседелачким индијанским становништвом. Данас могу представљати потенцијалну претњу природни резервоари обољења и то, пре свега у Африци. Тако је средином 1999 године у САД у Русији била забележена грозница Западног Нила, која је изазвала менингоенцифалит. У Волгограду је од 588 оболелих са дијагнозом „менингитис“ био постављен у 150 случајева, а у 320 се болест није могла поуздану одредити /5/. „Нилска“ верзија објашњава једну важну особеност епидемије која је уочена у Волгограду а то је отсуство случајева заразе људи који су контактирали са обољелима. Абровирус је чудновата грозница и заиста се преноси само комарцима и никада не прелази са човека на човека. Највеће природно жариште тог обољења се налази у делти Нила – мочварна места где је много птица и комараца. Управо пливајуће и копнене птице (патке, чапље, морски гаврани) су „резервоари“ за вирусе и преносе га углавном комарци. У Египту, се грозница Западног Нила сматра дечјом болешћу, више од 90 % египћана већ има имунитет према том „вирусу“.

Претећи замах је задобила епидемија АИДС-а, која је засада неизлечива. Од момента настанка од АИДС-а је оболело 50 милиона земљана. Крајем 1999 г. се очекивала смрт 2,5 милиона оболелих. Број оболелих непрестано расте, при чему је посебно тешка ситуације стекла у тропској Африци. Модели развоја епидемије су размотрени у раду /6/. Наведимо као илустрацију материјал из „Комсомољске правде“, посвећен проблему АИДС-а у Уганди „Нови тенкови и пушке локални ратници скоро нису виђени. Уместо њих команда планира закупити 1 милион и 200 хиљада презерватива. И то при том што бројност ВС Уганде не прелази 50 хиљада људи! Узрок такве одлуке је прост: АИДС годишње у Африци односи више живота, него било који ратни конфликт. У самој Уганди је сада више од 2 милиона инфицираних (око 10 процената становништва земље), скоро исто толико је већ умрло од страшне болести. Говоре да ће у деловима бити уведена служба „секс-политрука“, која ће објаснити начине примене „производа Но2““. У америчкој армији су створили специјални комитет министарства одбране на челу са Билом Калвертом /8/  за превентиву обољења, преносива полним путем, пошто у том погледу САД престижу све развијене земље ситуација са  случајевима оболелих од АИДС-а у Русији крајем деведесетих година, је разматрана у публикацији /9/:

„Сада се о томе може говорити као о свршеном факту: у Москви је у тој години почела епидемија АИДС-а. По подацима од 17.11.99. у Москви је од момента првог случаја оболења регистровано 3640 ХИВ позитивних инфицираних житеља престонице. Од њих је дијагноза АИДС-а установљена у 117 оболелих, 87 људи са дијагнозом АИДС-а је умрло. За 8 месеци 1999 г број оболелих се увећао 8 пута у поређењу са тим истим периодом прошле године. Вирус се како се и очекивало шири геометријском прогресијом. Без обзира на настојања наставника, од одгонетања тајни АИДС-а такође нисмо далеко одмакли као и пре 20 година.

Већ сада се на лечење једног ХИВ-инфицираног сав период до смртног исхода кошта буџет Њујорка 134 хиљаде долара, Сан-Франциско 25-32 хиљада, а у Лондону на то се троши 7-20 хиљада фунти стерлинга. При чему је реч само о болничким расходима. Ако се урачунају апсолутно сви трошкови, те цифре се почињу удвостручавати, па и утростручавати у очима.

Главна и јединствена заштита од АИДС-а, данас је не допустити болест. Чини се – тако просто. Главни начини преноса инфекције су познати. Анални или вагинални полни сношај;  кориштење зараженим иглама при уношењу наркотика унутра;

Од мајке на дете за време трудноће, при порођају (а могуће и при дојењу); преко таквих донорских органа и ткива, као сперме, бубрега, коже, коштане сржи, рожњача, срчане коморе, тетива и тако даље. Одавно су познате и категорије грађана, међу којима је највиши проценат ширења АИДС-а: међу наркоманима у разним земљама (у зависности од њихове цивилизованости) – од 30 до 80% болесних; проститутке – од 10 до 90%; међу њиховим сталним клијентима – до 30% ; хомосексуалцима – 10 до 76% ; хемофиличарима – до 40% ; даваоцима крви – до 10%.

Данас се суштински мењају не само микроорганизми, него и људска популација. Треба споменути и високу густину становништва у градовима, нарочито у производним просторијама и болницама; флуктуација људи, укључујући миграционе процесе и смену контингената, карактеристичну за болнице и хотеле; људе примарног и секундарног имунодефицита, који настају при стресу, загађењу животне средине, примању лекова, неких обољења. Висока интензивност узајамна дејстава узрочника и човека, нарочито у блиском окружењу, а такође и интензификације узрочника и појаве нових путева заразе човека нагло повећава епидемиолошку опасност.

У тим условима се развијају обољења, која по сликовитом опису чланка /10/ :

„Реч је о вирусу хепатитис Ц. И у томе и јесте узрок. Ако је ХИВ-инфицирани на Земљи око 20 милиона, то је, по последњим подацима медицинске статистике вирусом хепатитис Ц инфицирано од 170 до 200 милиона људи. То је официјелно. Неки стручњаци сматрају, да те цифре треба умножити, минимално пет пута, пошто често оболели од хроничног хепатитиса, цирозе јетре просто не знају, да су раније преболели вирус хепатитис Ц, јер су га научили дијагностиковати пре само неколико година.“

Прогнозе за будућност су неутешне. Претпоставља се да ће се у ближој будућности за 10 година, број инфицираних хепатитисом Ц увећати на 5-10 пута. Хепатитис Ц остаје основни узрок настанка хроничне болести јетре (од тога 2/3 са смртним исходом). У поређењу са хепатитисом Б он 5 пута чешће узрокује цирозу. У протеклих 10 год број цироза чији је узрок хепатитис Ц увећао се на 61%.  хепатокарцином (рак јетре) на 68% . Што се тиче хепатитиса Ц, он је опасан не само због често без симптоматичног тока, него и тиме сто се може пренети са свим човековим телесним течностима, не само при расецању и ињекцијама за време операције, него и са спермом, вагиналном течношћу, крвљу, течношћу кичмене мождине, са сузама итд. Али сигурно је највећа опасност хепатитиса Ц у томе што против њега не постоји вакцина а данас хепатитис Ц све чешће региструје код омладине 15-20 год, што је директно везано са порастом броја наркомана.

У америчким затворима, број затвореника инфицираних хепатитисом Ц, достиже 40%  а у неким и 80%. Данас је у порасту опасност за здравље од лошег квалитета прехамбених производа. Тако је велики одјек и свету изазвало масовно обољење крупне рогате стоке “кравље лудило” у Енглеској. У августу 1999 г. криза достиже свој врхунац због обелодањивања присуства диоксина у белгијским месним производима. Испоставило се да је његов првобитни узрок додатак масноћа у сточној храни. У целини, ситуација се приближава неконтролисаним границама. У условима неусаглашености процеса у биосфери, потребне су повећане мере предострожности при експериментима са биолошким објектима а такође и научни и практични залози у микробиологији, вирусологији и епидемиологији. Иначе се катастрофа може разбуктати неочекивано и показати неповратном.

1.2. Материјална средина
Постиндустријско друштво

У току индустријског развоја човек је створио за себе вештачку  средину, која је детерминисана материјалним условима живота, укључујући оруђа у средства за производњу. О њој је могуће говорити као о материјалној (или економској) средини. Друга половина XX в. карактерише се квалитативним променама у материјалним условима живота друштва, који су умногоме условљени научно-техничком револуцијом (НТР). Наука је постала непосредна производна снага, а у први план су изашле информационе технологије. Десио се скок буквално у свим областима живота. Интензивно расту велики градови са комфорним становима.
Прочитај текст до краја →

%d bloggers like this: