Ноам Чомски: Праведни рат? Тешко


У циљу разобличавања суштине заговорника теорије „праведног“ рата дајем један преведени текст од Ноама Чомског.

Текст са енглеског превела: Биљана Ђоровић
Khaleej Times, 9. маја 2006 .

Подстакнуте овим временима инвазија и евазија (изјаве које нису у потпуности лажне, али се пажљиво труде да не изнесу непријатне истине), дискусије о „праведном рату“ доживеле су праву ренесансу међу научницима, па чак и међу креаторима политике.

Концепти на страну, акције у стварном свету исувише често оснажују Тукидидову максиму по којој „јаки раде оно што могу, док слаби трпе оно што морају“ – која не само да је неоспорно неправедна, већ на садашњем ступњу људске цивилизације, буквално представља опасност за опстанак врста.

У својим веома хваљеним рефлексијама о праведном рату, Мајкл Волцер (Michael Walzer) описује инвазију на Авганистан као „тријумф теорија праведног рата „, који стоји раме уз раме са Косовом као „праведаним ратом „. На жалост, у ова два случаја, као и уопште, његови аргументи се ослањају превасходно на премисе какве су „чини ми се потпуно оправдано“; „Ја верујем“ или „нема сумње“.

При том занемарује све чињенице, чак и оне најочигледније. Размотримо Авганистан. Када је бомбардовање почело у октобру 2001, председник Буш је упозорио Авганистанце да ће се она наставити све док не предају људе које су САД осумњичиле за тероризам.

Реч „сумња“ је веома важна. Осам месеци касније, Роберт С. Мјулер (Robert S. Mueller III), челни човек ФБИ-а (FBI), рекао је уредницима Вашингтон поста (The Washington Post), након оног што мора де је било највећа потера у историји , „Ми мислимо да су креатори (напада изведеног 11.септембра) били у Авганистану, у највишем руководству Ал Каиде. Завереници и други – главнокомандујући – отишли су заједно у Немачку и друга места.“

Оно што је било још увек нејасно у јуну 2002. није могло бити дефинитивно познато у октобру који му је претходио, иако је мало ко сумњао да је то истина. Ни ја сам нисам, ако то ишта значи, али претпоставка и доказ су две различите ствари. Изгледа барем фер поставити питање: да ли је бомбардовање Авганистанаца било транспарентан пример „праведног рата“?

Волцерови аргументи су усмерени на неименоване циљеве – на пример, универзитетске професоре који су „пацифисти“. Он додаје да је њихов „пацифизам“ „лош аргумент“, јер он мисли да је насиље понекад легитимно. Можемо се сложити око тога да је насиље понекад легитимно (што ја радим), али „Ја мислим“ тешко да је необорив аргумент у реалним дешавањима у свету о којима овде расправљамо.

Због „праведног рата“ против тероризма или неке друге рационализације, САД себе изузимају из основних принципа светског поретка у чијем су формулисању и доношењу играле главну улогу.

После Другог светског рата, успостављен је нови режим међународног права. Његове одредбе о законима рата кодификоване су Повељом УН, Женевском конвенцијом и Нирнбершким принципима, усвојеним од стране Генералне скупштине УН. Повеља УН забрањује претњу силом или употребу силе, осим у случају дозволе од стране Савета безбедности, или, према члану 51, у самоодбрани против оружаних напада све док Савет безбедности делује.

2004. године, у панел дискусији у УН која се водила на највишем нивоу, бивши саветник за националну безбедност Брент Сковкрофт (Brent Scowcroft) закључује између осталог да „члан 51 не захтева ни проширење ни рестриксцију свог широко постављеног обима. … У свету пуном потенцијалних претњи, ризици за глобални поредак и норме неинтервенционизма на којима почива, су једноставно исувише велики да би се дала легалност превентивним унилатералним акцијама, толико удаљеним од колективно подржаних акција, да би могле бити прихваћене. Дозвољавајући једнима да тако поступају, дозвољавамо свима“.

Стратегија националне безбедности САД, из септембра 2002, углавном само поновљена у марту, даје САД право да спроводи оно што зове „превентивни рат“, дакле не пред – превентивни (pre-emptive) већ „превентивни рат“. Што јасно и једноставно значи: право да изврше агресију.

У терминологији Нирнбершког трибунала, агресија је „врховни међународни злочин који се разликује од других ратних злочина по томе што садржи у себи акумулирано зло у целини“ – сво зло у намученој земљи Ираку које је испловило из америчко- британске инвазије, на пример.

Концепт агресије био је доста јасно дефинисан од стране судије Врховног суда правде САД, Роберта Џексона (Robert Jackson), који је био главни државни тужилац САД у Нирнбергу. Његов концепт је унесен у званичну резолуцију Генералне скупштине. „Агресором се “, Џексон је предложио суду, сматра она држава која прва почини такве акције какве су „инвазија њених оружаних снага, са и без објаве рата, на територију других држава.“

Што се односи на инвазију на Ирак.

Такође, релевантне су Џексонове елоквентне правне формулације изнесене у Нирнбергу: „Ако су одређени акти повреде уговора злочин, они су злочин без обзира да ли су их извршиле САД или Немачка, и ми нисмо спремни да применимо правила о кривичном понашању на друге уколико нисмо спремни да их применимо на нас. И на другом месту: “Не смемо никад заборавити да ће записници о нашем суђењу оптуженима, представљати записнике по којима ће историја судити о нама. Пехар са отровом који приносимо њиховим устима, стављамо и на своја .“

За политичко руководство САД, претња због непридржавања ових принципа – је заиста озбиљна. Или би била, ако би се неко усудио да зачикава „једну немилосрдну суперсилу чије руководство намерава да обликује свет у складу са сопственим насилничким погледом на свет“, као је Рувен Педацур (Reuven Pedatzur) написао у Харецу (Haaretz ) у мају прошле године (2005. прим.прев.).

Дозволите ми да изнесем неколико једноставних истина. Прва је: процењујмо поступке на основу опсега његових могућих последица. Друга је у складу са принципом универзалности: примењујмо на нас исте стандарде које примењујемо према другима, ако не и строже.

Поред тога што су очигледне истине, ови принципи су и темељи теорије „праведног рата“, у најмању руку било које њене верзије која заслужује да буде озбиљно схваћена.

Мајкл Паренти – лажи америчке демократије, бомбардовање Југославије, видео на српском


Баш усред бомбардовања Југославије, 16 Маја 1999-те Мајкл Паренти је у америчкој држави Сијетл на „Univerrsity of Washington“ у великој дворани „Kane Hall“ одржао бриљантан говор америчкој публици о суштини капитализма и уређења САД-еа, ко води ту земљу, која класа људи, и на чему је базирана њихова спољна политика.

Мајкл Паренти: Лажи америчке демократије, бомбардовање Југославије 1999.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Да би имали кратак увид у оно што Паренти говори, најбоље је да га уз моја кратка објашњења цитирам, пре него што одгледате цео видео клип.

Транскрипт целог говора

Мајк Паренти:

[…] Све људе можемо поделити у три групе: Група А , Б и Ц. Групу А сачињавају људи који углавном живе од: дивиденди, инвестиционих улагања, акционарског капитала, тржишта берзе, прихода од издавања под закуп кућа, зграда, објеката, рударства итд. Групу Б и Ц чини остатак од 99.5% човечанства. Група Б живи од зарада, плата, пензија, комисиона, награда, поклона и слично. Група Ц је сачињена од десетине милиона људи који ни то све немају, и живе како се каже „од руке до уста“: оно што тог момента добију, нађу, приме, јер имају несталан приход.

Оно што је заједничко људима из групе А и Б је да живе на рачун дела људи из групе Б. Људи групе А су врло активни : зовемо их власничка класа и они су власници углавном свега: земље, фабрика, индустрије, банака, медија, а такође имају и део државе, тј државних права: они су представници, активни политички претставници и изузетно ангажовани. Зовемо их власничка група, јер имају, поседују углавном све и долазе на важна руководећа места. Они су државни секретари, министри одбране, спољних послова, ЦИА директори,… и они су присутни свугде, посебно у раној фази предизборне кампање и касније. То је фаза звана „Money Primary“, и ту се виде новчани прилози, види се ко може бити кандидат, и ко може бити изабран да буде кандидат, и ко може бити изабран да буде Front Raner, главни кандидат странке. […] Сада, они имају велике муке да држе свет на овој рути, путу. […] Добро, већина њих је свесна у вези инструмената, полуга организације која акумулира богатство за њих, која се зове гигантска мултинационална корпорација. Корпорација која репродукује интересе. Де факто, Они не производе ништа. Кажите ми шта корпорација производи, шта?

Шта главни, извршни директор производи? Шта је икада произвео?

Они су организације за извлачење вишка вредности од радне снаге, радника. Они су организације за мобилизацију економске и политичке моћи, да одржавају свет у безбедности, за групу А. Они то не раде директно у многим случајевима, али они и одабирају људе, плаћају лобисте, плаћају изборне кампање и раде многе друге ствари и одржавају односе са државом и то њеном специјалном компонентом, која је задужена за безбедност: бела кућа, министарство одбране, иностраних дела, ЦИО-м, војним врхом , војном безбедности, ФБИ и други важни делови државе. Тај део државе , национална безбедност, је у функцији да одржава безбедност света у интересу дела групе А, срећних 500 ! Сада историја,… историја спољне политике Америке, после другог светског рата, пуна је крваве, репресивне, интервенционистичке политике. Све у име људи групе А. {…]

Затим, Паренти наставља о спољној империјалној политици Америке објашњавајући како је Америка била кључан фактор у збацивању многих реформистичких демократских влада , попут  Гватемале, Гијане, Доминиканске Републике, Бразила, Чилеа у време Аљендеа, Ирана у време Мосадика, Уругваја, Сирије, Индонезије под Сукарном, Грчка два пута, Аргентина два пута, Хаити, Боливија, итд… итд…

Потом наставља:

[…] Америка је такође била ангажоване у покривању, ометању и благосиљала контра операције против народних револуција у Куби, Анголи, Мозамбику, Етиопији, Португалу, Јужном Јемену, Никарагви, Камбоџи , Источном Тимору, Западној Сахари, и другде. Биле су врло активне, притискајући реформске владе; Египта, Либана, Перу, Иран, Сирија, Заир, Јамајка, Острво Фиџи, Авганистан, пре него су Совјети интервенисали. ЦИА је такође била тамо преко Пакистана, радећи на дестабилизацији државе. Од другог светског рата, Америка је имала директне војне интервенције, не ратна застрашивања, не ЦИА дестабилизације, већ директне војне интервенције, са америчким снагама или као ваздушне интервенције бомбардовања: Вијетнам, Доминиканска Република, Северна Кореја, Лаос, Камбоџа, Либан, Либија, Гранада, Панама, Ирак, Сомалија, и сада Југославија. […] То је империја, пријатељи, империја […] То је империја са 300 великих војних база, 2000 мањих база свуда по свету. […] Садам Хусеин је био ЦИА човек! Њега је ЦИА поставила. Његов посао је био да угуши и заустави ирачку револуцију. Он је био наш момак! Био је момак беле куће у дугом периоду. […] Али, … онда је он почео да ради неке интересантне ствари! Као бесплатно здравствено осигурање, просвету итд. Ирачани су имали један од највиших животних стандарда на Блиском Истоку.

И онда је почео да се бори за нешто, што је било тотално забрањено, настојећи да преговара за боље, више цене нафте, против 7 сестара нафташког картела! Е, онда се морало ући унутра и учинити нешто. […]

Паренти објашњава и како функционише тржиште дрогe….

[…] Америка је такође један од најактивнијих промотера или заштитника дрога картела, који је у служби интереса њене политике терора, убистава, застрашивања. Крајем 40-их… корзиканска и сицилијанска дрога мафија срушила је и уништила поштену италијанску унију синдиката, усмерену на политичко деловање, за рачун ЦИЕ. ЦИА је вратила ову услугу дајући им одрешене руке у мафијашко дрога пословима. […] У Авганистану, муџахедини, који су се борили против Совјета, били су дилери дроге. Ја се сећам, видео сам негде при крају са стране у Вашингтон Посту, на страни, 23-ћег до 32-гог параграфа, да када су муџахедини дошли на власт, снабдевање хероином је достигло високу стопу, изобиље на улицама америчких градова. Казао сам, није ли ово чудно, невероватно, скоро као временска прогноза, само једна секвенца о томе.

Могу замислити, да је било речи о Фидел Кастру или сандинистима из Никарагве или неки други, они би о томе говорили у вечерњим вестима на ТВ три године касније, потсећајући људе на то! И то је било од ЦИЕ подржано. […]

По мени, најбруталније искоришћавање и пљачкање учињено је према пребогатом Афричком континенту, и то не само од Америке, већ и од многих евро-колонизаторских земаља. Паренти наводи  неке детаљe….

[…] Империјалисти, колонијалисти не иду у сиромашне земље, сиромашне крајеве. Они иду у богате крајеве. Они иду да узму њихово тржиште, њихову нафту, дрво, памук, злато, сребро, дијаманте, и хиљаде других ствари. Они иду да сурово експлоатишу њихов рад. Зато они иду.

Африка је богата. Само су људи сиромашни. И још увек, Африка је и данас проблем. Још увек стварају богатство у Африци. […] Ту је циљ, преусмерити популацију. Учинити је неспособном. Одвојити је од земље и присилити их да раде за ситне паре. Узмите пример Индије. Индија је била напредна , богата , развијена земља. Док Британци нису ушли у земљу око 1800-те.

Од 1800-те до 1830-те индијска текстилна индустрија која је надмашивала енглеску текстилну индустрију у извозу, квалитету, комплетно је демонтирана. И током 1840-те равнотежа је била поремећена у смислу да је сав експорт био прекинут из Даке и Мадраса, и тиме прекинут индустријски развој. Људи су били послати у поља да гаје памук за фабрике у Манчестеру, Лондону.

Између 1815-те до 1900-те , индијски национални доходак је опао за 65% !!! Тако значи, то сиромаштво трећег света, те такозване неразвијене нације, то такозвано неразвијено друштво, те развијене земље, сада почињу као мало дете да уче да ходају и ми ћемо им помоћи у ходању ?! Те земље нису неразвијене. Оне су супер експлоатисане. Оне су САДА неразвијене… […]

О суштини америчких „хуманитарних“ акција Паренти каже….

Је ли хуманост да се Америка уплиће у ратове у Анголи, Колумбији, и другим страним земљама? Је ли хуманост да се америчке вође брину за мањине? Зашто онда Клинтон не бомбардује турски народ због онога што њени лидери чине Курдима?

Зашто? Зар не би било ирационално бомбардовати обичне људе за оно што чине њихови лидери ??? Али то је оно што сада чине у Jугославији! Зашто ми не бомбардујемо Индонезију, због убистава од стране њихових генерал више од 200 хиљада људи Источног Тимора!!!

Шта је са бомбардовањем Израела , за оно што чине Палестинцима?

Зашто не бомбардујемо Чешку, због начина на који третирају Роме? Ми, их овде зовемо цигани. Како би било, да бомбардујемо Гватемалу, гватемалце, ајмо да бомбардујемо Gvatemala City, због систематског угњетавања десетине хиљада Maya,  њихових села, свуда по Гватемали!

У ствари, Америка неће то урадити, неће их бомбардовати, јер је помагала све то, Турској, Индонезија, Гватемала, дала им је помоћ тренинг , оружје, све и комплетно учествовала у свим овим непријатељствима.

Пре него што пређем на бомбардовање Југославије, цитираћу Парентија за оно најубитачније, а што је срж свега, оно што покреће те америчке „хумане и праведне интервенције“, што смо дебело осетили на својој кожи и ми, и Ирачани, и друге земље, а то је прљава, бестидна и лажна медијска пропаганда на основу које нас они „хумано“ бомбардују, кажу „легално“….

Сећате се приче о 500 прерано рођених беба , које су ирачани вадили из инкубатора у Кувајту, и смејући се трескали их о болнички под !!! … Тако да је под био прекривен мртвим дечијим телима?! Врло детаљно описан чин, чак су некима знали и име!!!… Жртве су биле прерано рођене бебе, сетите се….. На крају, СВЕ , тотално је било фабриковано!! 500 прерано рођених беба… Ако узмемо сав Лос Анђелос, сигуран сам да нема више од 50 инкубатора за прерано рођене бебе и нису сигурно сви употребљавани. Је ли Кувајт специјализовао, прерано рођење беба ?!!!!…

У следећем делу, Паренти износи нешто за шта сумњам да многи знају, а то је да је америка уз помоћ једног закона којег је њихов конгрес усвојио 1991-ве године, на неки начин озаконила разбијање Југославије….

Прочитај цео текст»

%d bloggers like this: