Немачка: Срби су поставили камен темељац данашње цивилизације


Извор: СрбинИнфо
ist

Немац Јирген Шпанут, истражујући немачку историју, открива србска гробља на тлу Шпаније, Португалије и Бретање од 3.000 година пре Христа. Он такође у пећини код места Мас-д’ Азил у Француској открива белутке, који представљају прве почетке стварања писма, почев од леденог па до раноисторијског периода. А у месту Глозел открио је камење на коме је нашао иклесане јелене, медведе и животиње које могу бити пантери или дивљи коњи, са ознакама које приписује филистинском или синајском писму.

Ове ископине процењене су на девет до десет миленијума старости пре Христа. Француски археолог Морле назвао је то писмо азбука Глозел, а Јирген Шпанут наводи:

“Они који су измислили ово писмо су поставили камен темељац наше цивилизације”.

Он мисли да се ради о Филистинцима, а по упоредби са нашом ћирилицом произлази да се ради о Србима. Платон сматра да је исто краљевство владало Средоземљем и Египтом и преко Тиренског мора протезало свој утицај све до Гибралтара. На све то Илија Живанчевић написао је да је Словенство било растурено од Владивостока до Јадрана, као кичма човечанства.

Најстарији халдејски, асирски и мисирски рукописи и камени споменици људске цивилизације стари су око седам хиљада година. По њима најмање толико је стара и србска историја. У тим споменицима спомиње се име Србин, али не и Словен. И “Кинески дворски дневник”, који је непрекидно писан од око две хиљадите година пре Христа, садржи податке да су тада Срби живели у азијској Сарматији и у земљама иза Дона. Тада је србски народ живео на просторима од Сибирије до италијанске Венеције. Француз Робер Сипријан развио је теорију о пореклу свих Словена од Илиро-Срба, тј. од подунавских балканских Срба, који су се простирали од Балтичког и Црног мора до Кавказа и Каспијског језера.

Србе доњег Дунава он назива прото-Срби или првобитни Срби и за прото-Србе тврди да су та подручја настањивали раније од времена у коме је живео Мојсије. За каснији долазак Срба на Балкан Сипријан каже да су они само дошли сабраћи у помоћ у борбама против Римљана. Није чудо да су од тада неки народи модификовали језик па чак и давали себи друга имена, због огромних раздаљина и отежаног комуницирања. Имена Чеха, Хрвата и Руса помињу се први пут у писаним споменицима од шестог века н.е., неколико хиљада година после Срба. О томе Шафарик пише:

“Никада до шестога века није поменуто име Чех, Лех или Словен, а и о Пољацима и Русима писана историја говори тек у деветом веку.”.

nat

Према записима Јорнанда и Прокопија, Венди и Срби су два имена једног истог народног стабла. Лужички Срби за себе кажу да су они из балканске Србије, што потврђују немачки историчари Сетген (Schoettgen) и Крајсих (Kreysig), узимајући за основ иста имена људи, река, планина и других географских појмова. Пољаци су у новијим истраживањима утврдили присуство Словена (Срба) на балтичкој обали од пре 2.000 година пре Христа. То су били Протословени (Протосрби), чији су потомци данашњи Лужички Срби. Олга Луковић-Пјановић каже да су Босна и Славонија биле србске и звале се “Бела Србија”, а простирала се све до данашњих немачких граница. Робер Сипријан закључује да су Срби најстарије стабло словенске расе и да су их на Западу називали Венди, као и да су житељи Сарматије аутохтони Срби.

По Илији Живанчевићу Душанов Законик представља само континуитет традиционалног вендског порекла, а Валтер Вист (Walter Wuest) пише да је санскритски језик настао из вендског, али му не може одредити време. Он тврди да је у Индију дошао са северозапада, а по свим упоређивањима, једина је могућност да је то био србски језик. То је у сагласности и са Илијом Живанчевићем, који каже: “Словени су осталим народима дали реч.” И он као време настанка санскритског језика одређује 4.500 година пре Христа, док Емил Бурнуф (Emil Burnouff) налази да је то било далеко пре, чак у доба “мраче праисторије”. Он није усамљен у тврдњи да су грчи и латински језици настали из пелазгијског језика. А за народ Пелазга каже да су живели у Средоземљу и по Алпима. Пелазге су многи прословековни аутори идентификовали са старовековним Србима.

Један огранак Срба, који је из Сарбарске, преко Мале Азије, стигао на Балкан 3.000 година пре Христа, населио је Стару Рашку (Тракију), а један део истих се морским путем спустио до Крита у три таласа 1.800, 1.500 и 1.400 година пре Христа. Победили су Крићане али су се са њима измешали и претопили у нови народ – Грке или Јелине. Подаци говоре да ни имена града Атине и истоимене богиње нису грчка. Има записа који тврде да су и Акрополис саградили Срби. Сами Грци за себе верују да су они настали од народа званог Пелазги и да су говорили “варварским” језиком, а налази указују да су то били Срби.

Олга Луковић-Пјановић за Грке каже да су они остатак хорди асирских и Рамзесових трупа, које су се помешале са србским племенима, а такав став заступа и сам Херодот. На Криту се задржало једно племе Боруси, које се није мешало са Крићанима. Када су се и они упутили на север, запосели су обалу Балтика и одржали свој језик све до пре 200 година, од када су их Немци германизовали и преименовали у Прусе (Пројзен изговарају Немци написано Преусен). Срби са Пелопонеза населили су области изнад Саве и Дунава створивши прву Панонску Србију. О самој Троји записи Михаила Ломоносова и Мавра Орбинија, као и певање Ивана Гундулића, иду у прилог умешаности Срба у тројански рат. Падом Троје Срби су у другом таласу 1860 година пре Христа, опет дошли на Балкан и проширили се до Венеције.

Катарина Велика, руска царица, је лужичко-србског порекла, што су историчари потврдили по титули њенога оца (био је принц области Anhatt, Zerbst – Serbiste). Катарину су у младости звали “Северна Семирамида”. Она је сама за себе говорила да је словенске расе и писала Гриму 1784. године да је словенски језик био првобитни језик људскога рода, а како каже наш народ: “Царска се не пориче”.

Никола Фрере, како наводи Шафарик, сматрао је србски мајком трачког и грчког језика. Шафарик у свом делу “Старожитности” пише:

“Срби живе у Европи од најдавнијих времена или од праисторијског доба, а тако распрострањен народ води своје порекло од најдаље прошлости”.

Он тврди да су Срби настањивали готово целу Европу и многе делове Азије, па отуда она наша стара изрека: “Говори србски да те цео свет разуме”. За србски језик Шафарик каже да је:

“Тако оригиналан, чист, граматички савршен и богат, те није могао да се обликује без постојања једног јединственог првобитног и самосталног народа”.

А стари србски језик био је сасвим сличан данашњем, савременом, што је реткост у историји језика. Кад је реч о писму још нико се није ни приближио Вуковом правилу: “Пиши као што говориш, читај како је написано”.

konstantinopolj

Сигисмунд Хербестајн наводи да су Срби живели на целој обали Јадранског мора, од Венеције до Константинопоља, укључујући ту и србски Цариград, па наводи Мизију, као балканску област, коју су грци и Римљани делили на Горњу и Доњу Мизију, те даље Лужичке Србе и Србе у данашњој Мађарској. Робер Сипријан за Дунав каже да је србска река, а Србе назива почетним народом и мајком народа а србски језик – језиком мајком. Нестор Кијевски, Леоник Халкокондило и Робер Сипријан се слажу и сви називају подунавски басен прасловенском колевком Европе.

Подунавље, прва србска постојбина

Милош Милојевић пише да су Срби од искона живели на својим садашњим земљама, од Италије или Средоземног мора до Грчке и од Јадранског до Црног мора, ту су имали своје свештенство и уређену црквену управу у лицу својих архиепископа са седиштем, између првог и четвртог века н.е. у Сирмијуму, другој римској престоници, данашњој Сремској Митровици. У четвртом веку, под навалом Хуна, повукли су се у Звечан, на Косово, где су такође створили Косовску Митровицу. По Милојевићевим налазима србска црква старија је од римске и грчке.

Зна се да су Срби у прастара времена били монотеисти (веровали су у једнога бога), док је многобоштво настало касније у Грчкој. Према Веселину Чајкановићу србска религија претежно је индо-европска и у њој има највише елемената из индо-европских времена. Казимир Шулц наводи писмо апостола Павла, према коме је он (апостол Павле) проповедао “Христово Јеванђеље”, Христову веру код Срба, од Јерусалема до Италије.

Драшко Шћекић у својој књизи “Сораби – истина о србству од исконе” износи да су Срби на нашим данашњим просторима живели више од 7.500 година. Он такође тврди да су Срби званично почели да броје године од 5508. године пре Христа, према чему се наводи да је деспот Стефан Ђурађ Бранковић погинуо 6935. године и да је кнез Лазар погинуо на Косову 6893. године. Према томе, аутор овога текста пише ово године 7511. у Канади. Шћекић такође наводи да су Месопотамци почели бројати године 3.200 а Египцани 3.000 година пре Христа, Римљани од 743. године пре н.е. (година стварања Рима), Грци од 776. године пре нове ере, од првих олимпијских игара. Према томе Срби су почели мерити време давно пре свих. Према том србском календару Цар Душан је прокламовао свој Законик на празник Вазнесења, 21. Маја 6857. године.

Душанов Законик има готово световни карактер, базиран на хиљадугодишњим традицијама србског народа, које се налазе у Ведама, а оне носе печат непролазне мудрости изван времена и простора. Сви данашњи словенски народи били су уједињени под именом Срби, говорили су заједничким језиком, из кога се касније развило 12 различитих говора. Шћекић такође приказује, кад је реч о праколевци србства, Индији, да је тамо настала прва Србија, под именом Сарбарска. Одатле су око 4.500 година пре Христа започеле прве сеобе и то у три правца: прва у правцу рајске земље Месопотамије, друга ка средњој Азији, а трећа ка северној Азији, данашњој Русији, где је створена племенска држава названа Сирбидија, Сирбирија или Сирбија – Сибир. Ово је у сагласности и са другим ауторима који ће у даљем тексту бити приказани.

kralj

У време краља Милутина (1282. до 1321.) на србском двору јело се златним виљушкама и кашикама, а у Европи је виљушка први пут уведена у XVI веку, у време Хенрика III и то је доживљено као изузетан догађај.

У трагањима за србским коренима Огњен Радуловић наводи да је Балканско полуострво био први насељени регион из кога су касније насељавани остали делови Европе. Срби се овде нису доселили, већ су ту живели од свога почетка и одатле су се расељавали. Подунавље је колевка европске, па и светске цивилизације. Према томе, садашњи становници Балкана су потомци племена Рашана, који су ту живели од најстаријих времена. Историју Трибала, тринаест векова пре Христа, Херодот смешта у Поморавље, како каже западно од реке Исткар, где из илирске земље река Ангро тече на север и улива се у Асткар.

То према садашњем стању одговара сливу западне и велике Мораве и Дунава. У књизи “Цивилизација Германа и Викинга” издатој 1976. године у Швајцарској, Патрик Лут (Patrick Louth) пише да су 2.000 година пре Христа у Скандинавске просторе дошли народи из Подунавских равница. За многе истраживаче остали су “мистериозан” народ. Други Швајцарац Јуџин Питар (Eugene Pittard) каже да су ти “мистериозни” народи населили и обале Норвешке и Шкотске, а сматрали су их припадницима динарске расе, били су високог стаса и лепи. По Питару кретали су се од Венеције, преко Централне Европе и Немачке, до Шведске и Норвешке, а друга грана прешла је мореуз Кале и настанила британска острва. Све су то били наши претци, Срби.

Обелиск из Ксантоса садржи натпис уклесан у камену, који претставља збирку закона старих Срба. Овај законик старији је неколико векова од Мојсијевог. Према Птоломејевој “Азијској и Европској Сарматији и делу Индије” у Грчкој на острву Халкидики једно место, на коме је персијски цар Ксеркс превео 1,700.000 војника у петом веку пре Христа, још увек се зове Превлака. Сензацију у свету изазвао је руски историчар Јуриј Мирољубов 1954. године када је почео да објављује преводе “Велесове књиге”, која претставља храстове дашчице на којима је урезана словенска хроника од 650 година пре Христовог рођења. Светислав Билбија први је дешифровао етрурско писмо, приметивши да етрурска слова потсећају на слова Вукове ћирилице. Када их је почео читати с’десна у лево, успео је да склапа речи које су имале исти корен као многе речи у савременом србском језику. Претходно су се многи западни научници безуспешно мучили да дешифрују етрурски језик, упорно одбијајући да за то употребе словенски, дакле србски.

Тако је нађен кључ за етрурску браву. Билбија је затим нашао да се ћирилица развила из клинастог писма Низана, народа у литератури забележени као Хити из Мале Азије, који су 2.000 година пре Христа у области Ликији подигли град Срб. Упоредивши записе са обелиска из Ксантоса са знацима Вукове ћирилице, Билбија је прочитао све споменике етрурског народа и тиме утврдио да сви ти народи потичу из Подунавља, са подручја на коме данас живе Срби. Познато је да су Етрурци пре Латина живели у данашњој Италији и себе су називали Рашанима. Опште је прихваћено тумачење научника да реч Рас означава сој, расу, припадност племену које говори истим језиком. Ми данас знамо да су Рашани били житељи Немањине државе и још постоје рушевине града Рас. Према томе говорити о Етрурцима, значи говорити о Рашанима који су живели на подручју винчанске културе, северозападно од Прокупља.

Коментаришући истраживања професора Деретића, Огњен Радуловић наводи да су Римљани преласком Јадранског мора, кренули у освајачке походе и наишли на Илире, а касније и на Трачане, народе који су насељавали те области. Илири су заправо били Венети или Венди – србски народ, а Римљани су им дали име Илири према тадашњем владару који се звао Илија, који је владао у подручју данашње Херцеговине и дела Црне Горе. И на острву Рабу постојао је град Сарба. За Трачане се наводи да су били врло жилав народ, а по бројности одмах иза Индуса.

rep-milorad-stojic_620x0

Према истраживањима др. Милорада Стојића, Трибали су насељавали области целог србског Подунавља, комплетно Поморавље, доњу Посавину, део Колубаре, источну Србију, северозападну Бугарску и простирали се на југ до Скопља. Континуитет Трибала на овим подручјима траје од тринаестог века пре нове ере, па до другог века после Христа. Имали су уређену државно-правну територију, што сведочи њихов грб, који се појављује после пропасти средњовековне србске државе. Србска држава Немањића имала је свој грб: на црвеном штиту двоглави бели орао, а грб Трибалије се јавља од седамнаестог до осамнаестог века као грб Шумадије.

У новије време бројни истраживачи сматрају да су Илири и Сармати, односно Словени јединствен етнос. Херодот је тврдио да су Венети и Илири исти народ, а Птоломеј да Венети чине део Сарматије. Милан Будимир описује појаве Венета на обалама Атлантика, Балтика, у Алпима, у долини реке По, на Балкану (Далмација, Тесалија, ушће Дунава) и у северној Анадолији. Наш књижевник Милош Црњански, навео је имена на десетине географским појмова у Британији који одговарају називима на тлу наше земље. Анонимни аутор из седмог века писао је да су постојале три Србије: једна до Грчке, друга у Дачији, а трећа у Сарматији. Целокупну ову област освојили су Римљани, под својим именом Илирик. Управни центар био им је у Сирмијуму, где владавина “илирских и дачких царева” траје од 248. до 392. године нове ере.

Срби у северозападној Европи

За Хрвате се говори да се то име помиње први пут од шестога века нове ере и да се односило на Србе који су живели по планинским пределима, хрбатима, слично данашњем називу Загорци. Сам хрватски историчар В. Кљајић у својој историји “Сеоба Хрвата” пише да се део Срба називао Горанима или Хорватима, што није означавало народ него племена. Чеси су их називали Хрбатима, а Шафарик наводи да реч Хрват означава брђанина. По Далимилу и Шафарику, Хрвата, као народа, уопште није било. Руски историчар Никола Дурнов каже:

“Милиони Срба примивши католичанство претворише се у Хрвате”. Он у “Руском Странику” описује Загреб као престоницу покатоличеног србства. У “Варшавском дневнику” генерал Гурка писао је 1880. године: “Никад Русија неће санкционисати историјско насиље, да се створи засебно од србског народа хрватска католичка краљевина, где живи србски покатолишени народ”.

На просторима данашње Галиције и Пољске од пре преко три миленијума постојала је Бела Србија. Њен други део обухватао је просторе данашње Чешке и Баварске. Чеси су живели у Белој Србији, а само име Чех имало је почасни карактер. Око реке Мораве живели су Моравци. Блиски Моравцима били су Словаци, чије порекло такође датира од Срба по тврдњи аустријског историчара Синисе, као што су и Срби Корутанци, данашњи Словенци, према немачком историчару Димлеру. Они Срби који су живели по гајевима и шумама добили су име Леси или Шумадинци (шума се на руском зове лес), а они који су живели у низинама названи су Пољацима. Пољски истразивач Јозеф Кострижевски потврдио је име Пољске, које је дошло од србске речи „поље“, а односило се на земљорадњу. По Јовану Луцију, Бела Србија била је у Карпатским горама, а Шафарик је писао да је за Татрама, данашњи делови Пољске и Русије, живео велики србски народ. Управо из тих простора Беле Србије догодила се последња велика сеоба Срба почетком седмога века нове ере, прецизније 632. године. За Пољаке, као народ, каже се да настадоше од преосталих Белих Срба, који су се и даље задржали у старој постојбини.

Римски и грчки историчари Плиније и Птоломеј, који су живели у доба Христа, писали су о Србима који су били настањени иза Дона у Сарматији. Отуда их Руси сматрају за своје прародитеље. Реч Рус јавља се тек од деветог века, па Шафарик у књизи “Србове в Руску” тврди да су: “…Руси остатак оног србског огранка који се иселио на Балкан”. Пољски историчар др. Вацлав Мацјејовски каже: “Треба знати да су словенска наречја у Бугарској и Србији створила старословенски црквени језик, а из овога је постао руски језик”.

За Бугаре се наводи да су уралско-монголског порекла, који су окупирали пределе садашње Бугарске и покореном србском становниству наметнули своје име, примили њихову културу, веру и језик који су веома искварили. Сматра се да су вековна раздвојеност и утицаји суседних народа са делимичним укрштањима, довели до извесних опречности међу племенима некада истога народа, баш као и утицаји религија, што је све резултирало у настанку посебних данашњих народа на европским просторима.

Најстарије србско порекло

Напред је наведено да су халдејски, асирски и мисирски рукописи и камени споменици једни од најстаријих докумената људске цивилизације, стари преко седам хиљада година и да се у њима помиње име Србин. По неким научним теоријама настанак људских насеља одређује се за разне крајеве у разна времена. По другима сматра се да су прва насеља настала у средњој Азији, одакле су се народи даље временом расељавали. По таквој тврдњи за Србе се сматра да су огранак аријског, или индо-европског соја, коме припадају и романски, келтски и германски народи. За тај доказ узима се исти језик свих словенских народа, произашао из прасрбског језика индо-азијског порекла.

srb

Велики је број научника који Индију сматра србском прапостојбином. Сви се они слажу да су сеобе Срба из Индије започеле пре шест до седам хиљада година и да су трајале око хиљаду година. Један од заговорника србског порекла из Индије је и др. Ненад Ђорђевић, који у својој обимној студији “Историја Срба” доказује да и ми припадамо индо-европском стаблу. Он тврди да Срби од свог постанка носе своје име. Постоји теорија да су се прве сеобе Срба одвијале у правцу кретања сунца, од истока ка западу.

За колевку свих европских народа сматра се Индија, одакле су сеобе за запад започеле пре петнаест хиљада година. Доказ томе су многобројне речи у санскритском језику, истог значења као и на србском, а забележене су пре више од три хиљаде година. Као прва историјска забелешка је реч Сербх што има значење родбине, семена и колена. И у данашњим језицима, индијском и србском има много речи истоветног значења. Ево неких:

аган – огањ; багас – бог; братх – брат; бхала – бела; цхата – чета; дети – дете; див – див; дина – дан; даса – десет; дама – дом; гирја – гора; град – град; искра – искра; када – када; кута – кућа; лип – леп; лот – љут; лагхи – лаки; љубхва – љубав; матр – матер; мала – мали; море – море; мил – мили; набас – небо; нава – нови; параха – прах; прати – против; панца – пет; пена – пена; рабх – роб; роса – роса; са – со; сила – сила; сас – сест; стан – стан; сабха – соба; стала – стол; тата – тата; та – тај; твар – ствар; трасти – трести; транг – траг; тамас – тама; три – три; тријдоса – тринаест; тада – тада; врт – врт; вицур – вече; ватара – ватра; ви – ви; вас – вас; вива – живи.

У санскритском језику имена родбине су потпуно идентична србским, као: тата, нана, брат, прија, сестра, стрина, свекар, свекрва, девер, кум, свастика. Постоји истоветност и многих других речи као: гувно, хлад, стока, говече, јама, апсара, мана, рака, јад, мед, гудити и друге. Има их свакако још. Други доказ порекла Срба везан за Индију су обичаји, који су веома слични код оба народа, на пример: отмица девојке, уношење и палење бадњака, гатања, мотиви на везовима и надгробним споменицима, друштвено и државно уређење и многи други.

Чак су код Срба били сачувани и обичаји спаљивања мртвих. Речи жупа и жупан у србском и код Индуса имају значење удружења или задруге, а у санскритском значе повезивање. Енглески писци истицали су истоветност индијских и србских друштвених јединица, општина, које су у оно време биле најдемократскији облик друштва, сачуваних у Србији до данас. Макаров је записао многа имена србских станишта, која су остала до дана данашњег: Индостан, Авганистан, Курдистан, Раџастан и јос многа друга.

На Рубу знаности: Теслино наслеђе за 21 век – Гост Велимир Абрамовић


Емисија је снимљена у марту 2013.

На Рубу знаности: Теслино наслеђе за 21 век – Гост Велимир Абрамовић

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинуту преко овог сајта.

Тема емисије била је Теслино наслеђе за 21 век, односно шта је Тесла оставио новим генерацијама радозналих научних умова и његовим следбеницима – Теслијанцима. То научно наслеђе у виду 60.000 научних списа налази се у Теслином музеју у Београду, у коме je запосленo и раде деветорица људи, а занимљиво је, ни један од њих није електроинжењер. Та научна Теслина документа још су недоступна јавно, још им се нема слободан приступ, приступ за многобројне Теслијанце и „чудаке“ којима треба „карика која недостаје“ да би им дала подстрек за идеју, експеримент:

Зашто?

Зашто?

У музеју се налази и Тесалин медицински патент који за сво ово време није ни једном укључен и пробан, да се покуша видети како ради и функционише, будући да се њиме лично Тесла служио приликом самолечења. И не само то, држава Србија и надлежни за то, никоме ко би то желео, није ни одобрено да се може позабавити тим Теслиним медицинским патентом, не би ли се открило како се може користити за лечење и самолечење људи, ако би се евентуално открила законитост по којој тај апарат ради, па да се после умножава и продаје народу да га користи, а не да се трује лековима и буде још болеснији.

То је само један делић суштинског непоштовања Тесле, јер ствар је у реализацији његове нове Етарсаке Науке, а не у испразним државничким церемонијама са „великим“ и још испразнијим речима.

Много тога интересантног је причано, а између осталог и о томе ко данас, и где, озбиљно ради да открије и проникне у тајну Теслине науке, ради њене реализације у пракси. Рецимо, поред Русије и у Бразилу се ради озбиљно на државном нивоу око Теслиних непревазиђених научних достигнућа и тајни

Драган Симовић: О Аријевцима и о човеколикој раси Гуштера


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Видовито Знање илити Поље Божанске Свести

Човеколика раса Гуштера, која је створена у Упоредним сеновитим световима, загосподарила је посве Западом, пре осамдесет и осам година, преко лихвара и зеленаша, који су, уистини, најпослушнија и најоданија војска ове Тартарске расе Рептила.
Присуство те човеколике расе без божанског светлосног записа, осећало се и раније, превасходно у пределима Средње Азије; расе којој су Аријевци (док су још бивали сложни и јединствени), успешно одолевали, али, вечита неслога међу Аријевцима, расколи и суревњивости, условили су јачању и успону Гуштерске расе која је, по свему судећи, највећи непријатељ Словесног Човечанства, а првенствено ПраАријеваца!
Западни су Аријевци сасма поклекнули пред ударом Гуштера, односно, преко њихове војске лихвара и зеленаша, тако да у последње време не пружају скоро никакав отпор, приставши без борбе, на потпуно поробљавање својега ума и духа.
Поробљени Западни Аријевци, штавише, бивају употребљавани и као војска у свеопштем рату противу ПраСрбских, ПраКолоВенских Аријеваца на Истоку.
Први и Други светски рат били су само увод у Свеопшти рат против Словесне расе Аријеваца, расе која је једина сачувала ПраСветлосну ИзвиИскру у Језгру Своје Божанске Душе!
У оба ова рата гинули су Аријевци и на једној и на другој страни; то и јесу били ратови између Аријеваца, будући да је све ратове у последње време осмишљавала раса Гуштера, у сарадњи са светским лихварима и зеленашима.

Ја унапред знам, да многи од вас неће поверовати овим песничким речима, зато што су и то свестрано осмислили Гуштери, на свим пољима и на свим ступњевима бивања и битисања; али, свеједно, моје је да речем оно што ми је задато и дато од Великих Предака!
Нећете поверовати, између осталог и стога, што се већ три столећа, подмукло и потуљено, ради на потирању и поништавању нашега Видовитог Знања; а то је оно Знање које смо, још пре рођења, примили од Великих Предака, који су се низвели Одозго на Беломе Ветру, како стоји записано у Кедровој Књизи Живота.
Ви данашњи Аријевци можете да разумете још само позитивистичка и материјалистичка учења, и, донекле, да наслутите неке тајне у Оностраној Вишој Стварности!
Дубоко у вама запретено је Видовито Знање, тако да само на тренутке, ретке тренутке, из дубине проструји, и ви тада имате магловито присећање на своје БожанскоПорекло!
Ово што се данас дешава и збива на Планетарној Позорници, то је, уистини, Космичка Драма која је већ догођена у Будућности.
Али, и Догођена Будућност може се преиначити, уколико се Словестан Човек (којега они који не знају србски зову још и хомо сапијенс!) пробуди и узнесе на Поље Божанске Свести.

А Поље Божанске Свести јесте васаображено са Видовитим Знањем!

Драган Симовић: Књига Тајне Неба – Визије Милојка Креманца


Данас вам представљам још једно дело нашег Србског песника, књижевника и духовњака, Драгана Симовића. Да би целу презентацију читали преко целог екрана кликните на прву команду Scribd плејера на доњој командној линије почевши с лева у десно. Сликовито упутство можете погледати у овом приказу.

Ово Драганово јасновиђење писано је у јесен и зиму 1991./1992. и може се поделити на следећа поглавља:

  1. Унутарњи човек
  2. Живећемо као у рајским вртовима
  3. О судбини Срба
  4. Виђење небесног света
  5. Дворана огледала вечности
  6. Од пролећа биће боље
  7. У пределима красоте
  8. Ко је писао свете књиге
  9. Како заслужити Небо
  10. Рат злих духова
  11. Отићи ћемо одавде
  12. Небо се отворило

Преузмите књигу у целости:
Књига Тајне Неба – Визије Милојка Креманца (Word 2003)
Књига Тајне Неба – Визије Милојка Креманца (Pdf)

 Књига Тајне Неба – Визије Милојка Креманца

Мајкл Паренти – лажи америчке демократије, бомбардовање Југославије, видео на српском


Баш усред бомбардовања Југославије, 16 Маја 1999-те Мајкл Паренти је у америчкој држави Сијетл на „Univerrsity of Washington“ у великој дворани „Kane Hall“ одржао бриљантан говор америчкој публици о суштини капитализма и уређења САД-еа, ко води ту земљу, која класа људи, и на чему је базирана њихова спољна политика.

Мајкл Паренти: Лажи америчке демократије, бомбардовање Југославије 1999.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Да би имали кратак увид у оно што Паренти говори, најбоље је да га уз моја кратка објашњења цитирам, пре него што одгледате цео видео клип.

Транскрипт целог говора

Мајк Паренти:

[…] Све људе можемо поделити у три групе: Група А , Б и Ц. Групу А сачињавају људи који углавном живе од: дивиденди, инвестиционих улагања, акционарског капитала, тржишта берзе, прихода од издавања под закуп кућа, зграда, објеката, рударства итд. Групу Б и Ц чини остатак од 99.5% човечанства. Група Б живи од зарада, плата, пензија, комисиона, награда, поклона и слично. Група Ц је сачињена од десетине милиона људи који ни то све немају, и живе како се каже „од руке до уста“: оно што тог момента добију, нађу, приме, јер имају несталан приход.

Оно што је заједничко људима из групе А и Б је да живе на рачун дела људи из групе Б. Људи групе А су врло активни : зовемо их власничка класа и они су власници углавном свега: земље, фабрика, индустрије, банака, медија, а такође имају и део државе, тј државних права: они су представници, активни политички претставници и изузетно ангажовани. Зовемо их власничка група, јер имају, поседују углавном све и долазе на важна руководећа места. Они су државни секретари, министри одбране, спољних послова, ЦИА директори,… и они су присутни свугде, посебно у раној фази предизборне кампање и касније. То је фаза звана „Money Primary“, и ту се виде новчани прилози, види се ко може бити кандидат, и ко може бити изабран да буде кандидат, и ко може бити изабран да буде Front Raner, главни кандидат странке. […] Сада, они имају велике муке да држе свет на овој рути, путу. […] Добро, већина њих је свесна у вези инструмената, полуга организације која акумулира богатство за њих, која се зове гигантска мултинационална корпорација. Корпорација која репродукује интересе. Де факто, Они не производе ништа. Кажите ми шта корпорација производи, шта?

Шта главни, извршни директор производи? Шта је икада произвео?

Они су организације за извлачење вишка вредности од радне снаге, радника. Они су организације за мобилизацију економске и политичке моћи, да одржавају свет у безбедности, за групу А. Они то не раде директно у многим случајевима, али они и одабирају људе, плаћају лобисте, плаћају изборне кампање и раде многе друге ствари и одржавају односе са државом и то њеном специјалном компонентом, која је задужена за безбедност: бела кућа, министарство одбране, иностраних дела, ЦИО-м, војним врхом , војном безбедности, ФБИ и други важни делови државе. Тај део државе , национална безбедност, је у функцији да одржава безбедност света у интересу дела групе А, срећних 500 ! Сада историја,… историја спољне политике Америке, после другог светског рата, пуна је крваве, репресивне, интервенционистичке политике. Све у име људи групе А. {…]

Затим, Паренти наставља о спољној империјалној политици Америке објашњавајући како је Америка била кључан фактор у збацивању многих реформистичких демократских влада , попут  Гватемале, Гијане, Доминиканске Републике, Бразила, Чилеа у време Аљендеа, Ирана у време Мосадика, Уругваја, Сирије, Индонезије под Сукарном, Грчка два пута, Аргентина два пута, Хаити, Боливија, итд… итд…

Потом наставља:

[…] Америка је такође била ангажоване у покривању, ометању и благосиљала контра операције против народних револуција у Куби, Анголи, Мозамбику, Етиопији, Португалу, Јужном Јемену, Никарагви, Камбоџи , Источном Тимору, Западној Сахари, и другде. Биле су врло активне, притискајући реформске владе; Египта, Либана, Перу, Иран, Сирија, Заир, Јамајка, Острво Фиџи, Авганистан, пре него су Совјети интервенисали. ЦИА је такође била тамо преко Пакистана, радећи на дестабилизацији државе. Од другог светског рата, Америка је имала директне војне интервенције, не ратна застрашивања, не ЦИА дестабилизације, већ директне војне интервенције, са америчким снагама или као ваздушне интервенције бомбардовања: Вијетнам, Доминиканска Република, Северна Кореја, Лаос, Камбоџа, Либан, Либија, Гранада, Панама, Ирак, Сомалија, и сада Југославија. […] То је империја, пријатељи, империја […] То је империја са 300 великих војних база, 2000 мањих база свуда по свету. […] Садам Хусеин је био ЦИА човек! Њега је ЦИА поставила. Његов посао је био да угуши и заустави ирачку револуцију. Он је био наш момак! Био је момак беле куће у дугом периоду. […] Али, … онда је он почео да ради неке интересантне ствари! Као бесплатно здравствено осигурање, просвету итд. Ирачани су имали један од највиших животних стандарда на Блиском Истоку.

И онда је почео да се бори за нешто, што је било тотално забрањено, настојећи да преговара за боље, више цене нафте, против 7 сестара нафташког картела! Е, онда се морало ући унутра и учинити нешто. […]

Паренти објашњава и како функционише тржиште дрогe….

[…] Америка је такође један од најактивнијих промотера или заштитника дрога картела, који је у служби интереса њене политике терора, убистава, застрашивања. Крајем 40-их… корзиканска и сицилијанска дрога мафија срушила је и уништила поштену италијанску унију синдиката, усмерену на политичко деловање, за рачун ЦИЕ. ЦИА је вратила ову услугу дајући им одрешене руке у мафијашко дрога пословима. […] У Авганистану, муџахедини, који су се борили против Совјета, били су дилери дроге. Ја се сећам, видео сам негде при крају са стране у Вашингтон Посту, на страни, 23-ћег до 32-гог параграфа, да када су муџахедини дошли на власт, снабдевање хероином је достигло високу стопу, изобиље на улицама америчких градова. Казао сам, није ли ово чудно, невероватно, скоро као временска прогноза, само једна секвенца о томе.

Могу замислити, да је било речи о Фидел Кастру или сандинистима из Никарагве или неки други, они би о томе говорили у вечерњим вестима на ТВ три године касније, потсећајући људе на то! И то је било од ЦИЕ подржано. […]

По мени, најбруталније искоришћавање и пљачкање учињено је према пребогатом Афричком континенту, и то не само од Америке, већ и од многих евро-колонизаторских земаља. Паренти наводи  неке детаљe….

[…] Империјалисти, колонијалисти не иду у сиромашне земље, сиромашне крајеве. Они иду у богате крајеве. Они иду да узму њихово тржиште, њихову нафту, дрво, памук, злато, сребро, дијаманте, и хиљаде других ствари. Они иду да сурово експлоатишу њихов рад. Зато они иду.

Африка је богата. Само су људи сиромашни. И још увек, Африка је и данас проблем. Још увек стварају богатство у Африци. […] Ту је циљ, преусмерити популацију. Учинити је неспособном. Одвојити је од земље и присилити их да раде за ситне паре. Узмите пример Индије. Индија је била напредна , богата , развијена земља. Док Британци нису ушли у земљу око 1800-те.

Од 1800-те до 1830-те индијска текстилна индустрија која је надмашивала енглеску текстилну индустрију у извозу, квалитету, комплетно је демонтирана. И током 1840-те равнотежа је била поремећена у смислу да је сав експорт био прекинут из Даке и Мадраса, и тиме прекинут индустријски развој. Људи су били послати у поља да гаје памук за фабрике у Манчестеру, Лондону.

Између 1815-те до 1900-те , индијски национални доходак је опао за 65% !!! Тако значи, то сиромаштво трећег света, те такозване неразвијене нације, то такозвано неразвијено друштво, те развијене земље, сада почињу као мало дете да уче да ходају и ми ћемо им помоћи у ходању ?! Те земље нису неразвијене. Оне су супер експлоатисане. Оне су САДА неразвијене… […]

О суштини америчких „хуманитарних“ акција Паренти каже….

Је ли хуманост да се Америка уплиће у ратове у Анголи, Колумбији, и другим страним земљама? Је ли хуманост да се америчке вође брину за мањине? Зашто онда Клинтон не бомбардује турски народ због онога што њени лидери чине Курдима?

Зашто? Зар не би било ирационално бомбардовати обичне људе за оно што чине њихови лидери ??? Али то је оно што сада чине у Jугославији! Зашто ми не бомбардујемо Индонезију, због убистава од стране њихових генерал више од 200 хиљада људи Источног Тимора!!!

Шта је са бомбардовањем Израела , за оно што чине Палестинцима?

Зашто не бомбардујемо Чешку, због начина на који третирају Роме? Ми, их овде зовемо цигани. Како би било, да бомбардујемо Гватемалу, гватемалце, ајмо да бомбардујемо Gvatemala City, због систематског угњетавања десетине хиљада Maya,  њихових села, свуда по Гватемали!

У ствари, Америка неће то урадити, неће их бомбардовати, јер је помагала све то, Турској, Индонезија, Гватемала, дала им је помоћ тренинг , оружје, све и комплетно учествовала у свим овим непријатељствима.

Пре него што пређем на бомбардовање Југославије, цитираћу Парентија за оно најубитачније, а што је срж свега, оно што покреће те америчке „хумане и праведне интервенције“, што смо дебело осетили на својој кожи и ми, и Ирачани, и друге земље, а то је прљава, бестидна и лажна медијска пропаганда на основу које нас они „хумано“ бомбардују, кажу „легално“….

Сећате се приче о 500 прерано рођених беба , које су ирачани вадили из инкубатора у Кувајту, и смејући се трескали их о болнички под !!! … Тако да је под био прекривен мртвим дечијим телима?! Врло детаљно описан чин, чак су некима знали и име!!!… Жртве су биле прерано рођене бебе, сетите се….. На крају, СВЕ , тотално је било фабриковано!! 500 прерано рођених беба… Ако узмемо сав Лос Анђелос, сигуран сам да нема више од 50 инкубатора за прерано рођене бебе и нису сигурно сви употребљавани. Је ли Кувајт специјализовао, прерано рођење беба ?!!!!…

У следећем делу, Паренти износи нешто за шта сумњам да многи знају, а то је да је америка уз помоћ једног закона којег је њихов конгрес усвојио 1991-ве године, на неки начин озаконила разбијање Југославије….

Прочитај цео текст»

Етар је “ништа“…!


Аутор: Небојша Стојковић

Из мог истраживања и сазнања о бесконачној енергији етра.

Захваљујући постојању електро-магнетне природе ЕТРА, постоји, исте природе сваки атом као и исте природ свако атомско поље сила. „Електро“- статичко поље линија силе није обична (геометријски нацртана крива) линија,она је интегративистички електрично-магнетни склоп супер струје ЕТРА који се испољава из „НАЕЛЕКТРИСАНОГ“ЕНЕРГЕТСКОГ СТАЊА АТОМА, његовог генератора и извора егзистенције. (електро „статичко“ ја видим као ФОРМУ СТОЈЕЋЕГ ТАЛАСА ЗАТВОРЕНО, СУПЕРСТРУЈНО-ДИНАМИЧКО, ЕЛЕКТРИЧНО-МАГНЕТНО у ЕТРУ).

(ОВО ЈЕ ПОТПУНО НОВ ДОМЕТ, нов квалитативни рекорд СЛИКОВИТОГ РАЗУМЕВАЊА у атомској физици КОЈИ МОЖЕМО СЛИКОВИТО ПОСМАТРАТИ У ФОРМИ И ФУНКЦИЈИ ЕНЕРГИЈЕ ЕТРА!).

Ли Де Форест, први научник који је правио електронску ДИОДНУ И ТРИОДНУ цев (од које је настао по истом функционалном принципу ТРАНЗИСТОР) је по Теслиним нацртима (за прављење „електронског“ осцилатора непрекидних немодулираних носећих „електро“-магнетних осцилација Теслиног радио предајника и пријемника)направио и тих 12 цеви. Тесла је тим осцилатором кроз електрично коло цеви и ел.мотора и успео да каналише проток електричне струје ГЕО-ЕЛЕКТРИЧНОГ-ЕЛЕКТРИЧНО-МГАГНЕТНОГ, ЕЛЕКТРО-СТАТИЧКОГ ПОЉА, БЕСКОНАЧНЕ ЕНЕРГИЈЕ ЕТРА.

Закључак је, ако се према званичној науци „Ни из чега неможе добити енергија, онда се нарочито код мене у Лесковцу (безобзирно према правопису) из „НИЧЕГА“ мoже добити чиста бесконачна струјна енергија!

Даклем „НИШТА“је ЕТАР.

Овај начин Теслиног коришћења космичке енергије, идеалан за земаљску употребу,није употребљив као генератор у НЛО-има за транслаторно и трансрелационо(кроз) кретање у космосу,али је могуће и из ЕЛ.-СТАТ. поља, директно добити струју независно од јоносфере!
Један од задатака „Теслине интернет радионице“ би ће истраживање мноштва концепција различитих могућности генерације енергетске трансформације.

%d bloggers like this: