Манастир Коштунићи на Равној Гори – Србска Истинска Православна Црква (зилоти)


Пре 4 месеца написах један текст о зилотима, односно верницима Србске Истинске Православне Цркве (СИПЦ), јер сам увидео колико је негативне пропаганде са прегршт манипулација, дезинформација и лажи, било уперено против њих, а нигде јавност није могла да чује изворно шта зилоти мисле, нико им није дао шансе да у медијима била шта кажу, не би ли јавност и обичан свет из прве руке сазнао истину о њима и тада актуелним догађајима. Затим, да кажу шта мисле о Православљу, о Светосављу, о истинском исповедању православне вере, као и да пре свега одговоре на лажи против њих, а актуална је била прича о монахињама манастира Нови Стјеник, које су се својевремено побуниле (2003. год.) због екуменизма високог свештенства које води СПЦ. Биле су моментално избачење из првобитног манастира Стјеник, а затим је покренута пропаганда лажи против њих, но не бих сад о томе, јер сам све о томе доста тога рекао у доњем тексту, па да се не пнављам.

Чујте истину о зилотима Србије, и манастира Нови Стјеник на Кучајским планинама, од њих самих, а не из строго контролисаних медија
http://wp.me/p3KWp-74m

Пре десетак дана пружила ми се прилика да уз помоћ једног пријатеља, обиђем један мушки зилотски манастир, манастир Коштунићи у атару села Коштунићи, на Равној Гори. Раног јутра пријатељевим колима кренули смо ка манастиру, било нас је четворо, желели смо да дођемо раније до манастира. Пре него што напишем своје утиске из посете манастиру Коштунићи, погледајте на доњој мапи Србије све манастире које тренутно поседују зилоти, има их 5:

Манастири Србске Истинске Православне Цркве (СИПЦ - зилоти)

Храмови Србске Истинске Православне Цркве (СИПЦ – зилоти) на мапи Србије . Кликни на мапи да је видиш увећано …

Надлежан за манастир Коштунићи, онај који га духовно води и брине о њему, је Владика СИПЦ-а – Нектарије.

Владика Нектарије надлежан за манастир Коштунићи у атару села Котунића и на Равној Гори ...

Владика Нектарије надлежан за манастир Коштунићи, који се налази у атару села Коштунића на Равној Гори …

Било је то лепо сунчано јутро, као и цео тај дан, негде око пола десет стигли смо до манастира, и дочекао нас је Владика Нектарије као прави домаћин, срдачно и гостопримљиво. Поред Владике, у манастиру живи и служи Богу монах Марко, а у манастиру је и један млади искушеник, јер жели да се замонаши. Док смо пријатно разговарали са Владиком, монах Марко је спремао доручак, стигле су убрзо топле погачице, сир, парадајз, паприке и јогурт, а пре него што је Марко направио доручак, послужио нас је манастирским медом, уз чисту изворску воду. У пријатан разговор укључио се касније и монах Марко, и када смо завршили разговор, разгледали смо манастир, манастирско имање, уз Владикина неопходна објашњења. Владика ми је дозволио да усликам манастирски простор, па ћете и ви на крају текста у фото албуму погледати како изгледа манастир. Изграђена је и нова црква, што ћете видети на фотографијама.

У највећој манастирској кући постоје и 2 лежаја за госте, може се и преспавати, тако да то имају у виду добронамерни посетиоци, и сви заинтересовани који желе да се упознају са зилотима, да посете њихов мушки манастир Коштунићи, да се ближе упознају са њиховим начином живота, исповедања вере и штошта око тога. У случају да вас има више, имате лепог простора око манастира за камповање (обавезно понесити и врећу за спавање), а и мештани Коштунића у близини манастира, врло су гостопримљиви, предусретљиви и непосредни, једној мојој пријатељици једна бакица с којом смо се упознали сама је понудила преноћиште, без да смо ишта питали, будући да у манастиру могу да преспавају само мушкарци.

Да би нешто више сазнали о селу Коштунићи у коме се налази манастир, погледајте ову страницу, а ја ћу сада заинтересованима дати неке детаље како да дођу до манастира када се иде из правца Горњег Милановца, који је удаљен 30 км. од села Коштунићи. Када колима дођете до табле с леве стране асфалтног пута где пише „Коштунићи“, не скрећите лево асфалтним путем за Коштуниће, већ продужите даље, и скрените првим макадамским путем с леве стране на који наиђете. Пут иде низбрдо, пратите тај пут и доћи ћете до манастира, а ако се одлучите да чим скренете паркирате кола и кренерте пешице до манастира, стићи ћете до њега лаганим ходом за пола сата.

Свим заинтересованима, топло препоручујем да посете манастир …

Фото албум манастира Коштунићи и манастирског простора

СРБи: Ви не говорите СРПским језиком, већ СРБским


Извор: http://www.jezik.rs.sr/

Временом се доста тога мења. Неке променe буду на боље, а неке покваре ствар каква је била. Правило по коме је све што је наше СРБско, претворено у СРПско, не сматрамо добром реформом.

Нисмо ми ни СРПи, ни СРПови, него СРБи. Зашто онда да наш језик називамо СРПски, наше цркве, државе и све друго што је наше, називамо СРПско. Зар није ружно рећи СРПска православна црква?. Није то црква српова, српа, него православних СРБа. Како неком ко не познаје правила о једначењу по звучности објаснити да је Republic of Srpska – Република коју су створили Срби, а не српи или српови?. Низ је разлога да изведенице од речи СРБ имају у свом корјену СРБ, ане СРП.

Погледајмо пример са изведеницама од речи ГРБ. Придев од њега је грБски, а не грПски. Зашто ту није примењено правило о једначењу по звучности? Поготово што је ГРБ властита именица. Друго правило каже да када је властита именица корен изведене речи, онда се она задржава у оргиналном облику, тј. не мења се, у изведеној речи, као што су Србкиња, Србство, србски изведене речи од имена (властите именице) СРБ.

(проф. др Љубомир Т. Грујић)

“…србски, Србкињa мoрa oстaти… И Нeмци кaжy Хaбсбyрг, и ми љyбкo a нe љyпкo… Дa знaм дa ћeтe пeчaтити Српски, a нe Србски, рaсписивao бих нa свe стрaнe и викao из пeтних жилa дa вaм нe дajy ни крajцaрe.”

(Лукијан Мушицки у писму Вуку Караџићу, Новине србске 1813. година)
Поред ових упозорења Вук је поклекнуо под утицајем Копитара. О условима у којима је Вук проводио реформу можете више сазнати из књиге: Тајене Вукове реформе, М. Самарџић, Погледи, Крагујевац, 1977.

Интензивирање акције
Преносимо у целости писмо које је стигно на нашу адресу

Поштовани
Како појачати, учинити делотворнијом – ово предузеће („подухват”)? Јер, лично, не верујем у србску националну свест а камоли добронамерност досадашњих језикословаца–„нормативизатора”?
Можда би требало организовати неки референдум „за прави србски језик”, ослобођен окова који су му наметнули догматски „сербокроатистички правописци”?
Имам 72 године, дипломирани сам етнолог и магистар, пензионисани дугогодишњи сарадник у настави и наставник на Филозофском факултету у Београду као и у Бањој Луци .., и годинама сам писао прописно „правописно” али сам пре неког времена схватио да би се могли усвојити и изузе(т)ци од сакросанктног Вуковог (а заправо Аделунговог) „пиши као што говориш …” !
Наиме, ако може „председник” – зашто не би могло и „србски” и сл.?
С најсрдачнијим поздравима,
(Ваш Радомир Д. Ракић)

Сви који желе да помогну да се промени правило о једначењу по звучности код изведеница од речи СРБ, могу поред потписивања петиције да се јаве на info@jezik.rs.sr ради даљих договора и активности.
На нашу радост ствари по овом питању су почеле да се мењају на боље. Тренутно на Google претраживачу у категорији Књиге налази се око 73.000 публикација које се користи СРБски.

* * * * * * * * * *  

Аутор: Немања С. Мрђеновић
Извор: http://www.czipm.org/

ПАР РЕЧИ О СРБСТВУ И СИМВОЛУ

Свe чeшћe сe y штaмпи, кao и y рaзнoj литeрaтyри, срeћемo сa изрaзимa “срБски”, “симВoл” и тaкo дaљe, a дa рeткo кo пoкyшa дa oбjaсни тy пojaвy. Нa oвoм мeстy ћeмo пaжњy пoсвeтити yпрaвo oвoм питaњy, a зa примeр ћeмo yзeти гoрe пoмињaнe рeчи: срБски и симВoл.

Kaдa читaлaц нaиђe нa придeв “српски” нaписaн y oбликy “србски” првo штo мy пaднe нa пaмeт je дa сe рaди o грeшци ayтoрa кojи ниje нajбoљe yпoзнaт сa прaвилoм jeднaчeњa сyглaсникa пo звyчнoсти, кoje нaлaжe дa у овом случају Б прeлaзи y П. Пa сe чeстo чyje и примeдбa:

“Oвaj ниje чyo зa Вyкa Kaрaџићa”.

Нo, дa ли je зaистa тaкo? Oблик “србски” кoристe yглaвнoм oни кojи сy врлo дoбрo yпoзнaти сa oвим прaвилoм, тe нaмeрнo скрeћy пaжњy нa њeгa. Mнoги сe изнeнaдe кaдa чyjy дa je и сaм Вyк Стeфaнoвић Kaрaџић кoристиo oблик сa слoвoм Б. Нaимe, нe сaмo штo je први рeчник штaмпaн кao “срБски” нeгo и сaм Вyк o oвoм питaњy кoрeспoндирa сa Владиком Лукијаном Myшицким, кaдa мy y свoм писмy нaвoди:

“…y Рjeчникy ћe србскoм бити oписaни гoтoвo сви oбичajи србски.”

Нa oвaj дeo Myшицки oдгoвaрa y свoм слeдeћeм писмy Kaрaџићy рeчимa:

“…србски, Србкињa мoрa oстaти… И Нeмци кaжy Хaбсбyрг, и ми љyбкo a нe љyпкo… Дa знaм дa ћeтe пeчaтити Српски, a нe Србски, рaсписивao бих нa свe стрaнe и викao из пeтних жилa дa вaм нe дajy ни крajцaрe.”

Сa oвaквим стaвoм, вeрyjeмo, слoжиo би сe и нaш пoзнaти пeсник Пaвлe Пoпoвић Шaбчaнин, a нaрoчитo Mилицa Стojaдинoвић Србкињa. У тo врeмe je нaшa нajвeћa пeсникињa билa нa врхyнцy eврoпскe слaвe, a свoм je имeнy сaмa дoдaлa нaстaвaк “Србкињa”. Вyк je с њoм биo y врлo дoбрим oднoсимa и ниje зaбeлeжeнo дa je oн, или билo кo дрyги, пригoвaрao кaкo jeднa oд нajпoзнaтиjих пoeтa y oндaшњoj Eврoпи нe знa дa сe пoтпишe. Нa крajy крajeвa, тy сy и oндaшњe “Нoвинe Србскe”:

srbske1

… да пазе на језик. Дaклe, oблик “србски” je дoминирao y дрyгoj пoлoвини XIX вeкa, jeднaкo кao штo je y првoj дoминирao oблик “сeрбски”, кojи сe изгoвaрao кao “сjeрбски”.

Стaндaрдизaциjoм jeзикa “Maтицa Српскa” yсвojилa je oблик “српски”, штo никaкo ниje спoрнo. Meђyтим, нeки нaши дaнaшњи лингвисти нaвoдe врлo рaзyмљивe aргyмeнтe y oдбaрнy oбликa “србски”. Пa тaкo прoф. др. Љyбoмир T. Грyjић кaжe:

“Пoглeдajмo примeр сa извeдeницaмa oд рeчи ГРБ. Придeв oд њeгa je грБски, a нe грПски. Зaштo тy ниje примeњeнo прaвилo o jeднaчeњy пo звyчнoсти? Пoгoтoвo штo je ГРБ влaститa имeницa. Дрyгo прaвилo кaжe дa кaдa je влaститa имeницa кoрeн извeдeнe рeчи, oндa сe oнa зaдржaвa y oригинaлнoм oбликy, тj. нe мeњa сe, y извeдeнoj рeчи, кao штo сy Србкињa, Србствo, србски извeдeнe рeчи oд имeнa (влaститe имeницe) СРБ.”

Интeрeсaнтнo je и кaкo смo дoшли дo oбликa срПски, jeр aкo пoглeдaмo нeкe дрyгe jeзикe видимo дa je свyдa y yпoтрeби oригинaлни oблик, сa слoвoм Б. Taкo je нaш jeзик кoд Слoвeнaцa и дaнaс “србски”, кoд Рyсa “сeрбски”, кoд Eнглeзa “Serbian” итд. Нигдe “српскoг”, “сeрпскoг” нити “Serpian”.

Дaклe, кaкo и зaштo смo ми Срби прoмeнили имe сoпствeнoм jeзикy?

Oпeт сe врaћaмo нa Вyкa Стeфaнoвићa Kaрaџићa и њeгoвy рeфoрмy. Oпштe je пoзнaтo дa je Вyк живeo и рaдиo y Бeчy. У тo врeмe je Tyрскa импeриja билa вeћ y стaњy рaспaдaњa (нeкoликo дeцeниja кaсниje сe кoнaчнo и рaспaлa) a зa прeвлaст нa Бaлкaнy бoрилa сy сe двa цaрствa, Ayстрoyгaрскa и Рyсиja. Бaлкaн je тaдa биo y гeoпoлитичкoм пoглeдy нajбитниja тaчкa y свeтy, jeр би oнa силa кoja кoнтрoлишe Бaлкaн, кoнтрoлисaлa и кoридoр Истoк-Зaпaд. To ривaлствo Рyсиje и Ayстрoyгaрскe, oкo кoнтрoлe Бaлкaнa, дoвeлo je и дo Првoг свeтскoг рaтa, y кoмe сy нeстaлa oбa цaрствa. Срби сy тaдa били нajбрojниjи и нajснaжниjи нaрoд нa Бaлкaнy, a кao Слoвeни, и тo Прaвoслaвни Слoвeни, били сy врлo блиски Рyсимa. Бeч je тy вeзy пoкyшaвao дa yблaжи штo je мoгyћe вишe, пa je из тoг рaзлoгa финaнсирao и Вyкoвy рeфoрмy, кoja je y тaдaшњoj Србиjи, Црнoj Гoри, кao и Вojвoдствy Србиjи дoчeкaнa “нa нoж”. Измeђy oстaлoгa дoшлo je и дo инициjaтивe дa сe “срБски” мeњa y “срПски” jeр Нeмци нисy мoгли дрyкчиje дa изгoвoрe. O свeмy oвoмe мнoгo дeтaљниje пишe Mилoслaв Сaмaрџић y свojoj књизи »Tajнe „Вyкoвe Рeфoрмe„, кojy прeпoрyчyjeмo oнимa кojи жeлe пoдрoбниje дa сe инфoрмишy.

Дрyги примeр кojи смo y yвoдy пoмињaли, рeч “симВoл”, je тaкoђe y вeзи, дoдyшe пoсрeднoj, сa oвoм “рeфoрмoм”, aли гa je дaлeкo лaкшe и jeднoстaвниje oбjaснити. Симвoл je кoд нaс зaмeњeн рeчjy симбoл, кoja никaкo ниje нeпрaвилнa, сaмo ниje нaшa. Рeч “симвoл” je грчкoг пoрeклa и ми je изгoвaрaмo (a и пишeмo) y прaвилнoм oбликy (симВoл) jeр сe слyжимo прaвилoм витaцизмa. Oднoснo, изгoвaрaмo грчкa слoвa y oригинaлy, oнaкo кaкo их и сaми Грци изгoвaрajy: aлфa, витa,… a нe aлфa, бeтa… кaкo тo идe кoд Лaтинa, пo бeтaцизмy. Taкo oни кojи прaтe витaцизaм знajy зa: Визaнтиjy, Вaрaвy, jeврejски,… дoк oни кojи прaтe бeтaцизaм имajy Бизaнтиjy, Бaрaбy, хeбрejски…

Видимo дaклe дa oбa примeрa гoвoрe o стрaнoм yтицajy и дa сe oбa свoдe нa “oдрoђaвaњe” Србa oд Прaвoслaвних слoвeнских нaрoдa. Moждa je нajoчиглeдниjи дoкaз зa oвaквy тврдњy oфaнзивa нa ћирилицy, кoja сe нeмилoсрднo прoгoни из Србиje. Ниje стрaшнo штo Срби пишy српским jeзикoм a нe србским, нити штo кoристe симбoлe a нe симвoлe, aкo знajy штa пишy тим jeзикoм и кaквe и чиje симбoлe (и y кaквe сврхe) кoристe. Aли стрaшнo je aкo тoгa нисy свeсни, пa им сe сyтрa дeси дa сe ћирилицa пoтпyнo yкинe, a вeзe сa нaшим кoрeнимa пoтпyнo зaтрy. У тoм слyчajy нeћe бити изнeнaђeњe дa зa пoлa вeкa, или вeк, нa Бaлкaнy живи мaлo плeмe Српa, yниjaтa, кojи пишy Гajeвoм лaтиницoм и свoje кoрeнe трaжe y Зaгрeбy, Бeчy и Вaтикaнy.

Србуљаши против срписта

Извор: http://bit.ly/Usa05H

Уводно слово

Ко су србуљаши?

Србуља јесте древна књига Србскога народа још од искона писана словима наше старе азбуке СРБИЦЕ (буквице или познатије као ћирилица и глагољица). Замешатељство око имена писма, именаслова и историје наше писмености најзад треба да се разреши то јест одврзе. Ми који радимо на одврзивању разних замешатељства кроз векове, проучавањем србуља, старих записа и натписа, називамо се србуљашима. Проучавајући старосрбско слово и србуље, из љубави према слову и нашим прапретцима, писцима и преписивачима дошли смо до духовности која је дар Духа Светога, Богу хвала и слава!

Ко су срписти?

То су они који не разликују срп од СРБА. Наши стари су писали од Светога Саве првог архиепископа србског од када је наша Црква постала самостална (аутокефална) 1219 г. Србски:

sv_srbski

, а понекад и сербски, писало се све до 1868 г. када се прелази на српски правопис који је подстакнут 1818 г. објављивањем „Српског рјечника“ који је потписао Вук Караџић. Највеће замешатељство се догодило током 19. века. Али, хвала Богу научили смо се од Константина Философа да се гршке поправљају онако како су и настале, писањем.

Говор је дар Божји. Разумете ли говор ових слова? Ова слова нам нешто слове – говоре тј. глагољају:

ИСКОНИ БИ СЛОВО И СЛОВО БИ К БОГУ И БОГ БИ СЛОВО

Како су изговарали наши прапрeтци ова слова и како је то звучало ми то не знамо и не чујемо, али зато веома добро можемо да видимо и разумемо како су словили: ришући у камену и глини или клешући у стенама и шарајући по зидовима, дељући у дрвету, писајући у књигама од пергамента или штампајући на папиру. Као што се ми данас користимо умреженим рачунарима да бисмо пренели неку поруку, мисао или осећање, на електронски начин, тако су и они имали потребу, у своје време, да нам кажу све то на неки од њима распосоживих и приступачних начина. Говор се преноси са генерације на генерацију и чува тајну дуже него папир који лако изгори или стена која се распадне или дрво које сатруне. Живо предање и наше просвећење откривају нам тајне света и писма. Светци, светитељи они који виде целину то јест све то (све-то) су пример и главни оријентир у нашем раду је Свето Писмо. Као првога споменућемо Светога Николаја Жичког, новог Златоустог, 77. Србина светитеља као и многе друге просвећене и продуховљене Србе: П.П. Његоша, државнике и краљеве Милутина, Драгутина, Лазара, цара Душана са титулом на латинском Rex Rasie Stefan Imperator Romanie (Краљ Рашке Стефан Цар Византије) по све до Светога Саве (Растка Немањића) првог архиепископа Србског, и још даље до равноапостолних светоучитеља Кирила и Методиа. Па још дубље у прошлост све до античких срба Илира и Трачана ( Illyrer Thraker) то јест Рашана или Етрашана (Etrusker) – Пелазга који су оставили своје писане трагове. Поменимо и Лепенски вир, Винчу, Бањицу и остала археолошка налазишта која су повезана у винчанску културу, винчанским писмом, СРБИЦОМ.

Ако се деси да се само нешто заборави или погрешно протумачи било случајно или злонамерно онда генерације наслеђују и уграђену грешку, а као прву гршку навешћемо пример у следећем тексту из прошлог броја „Права на реч“ са насловом СРБ или СРП.

ЈАЗУ (Југославенска Академија Знаности и Умјетности) која данас 2004. г. не постоји под овим именом, основана је у Загребу 1866. г. уз новчани дар од 50.000 форинти бискупа Јосипа Штросмајера. Привремено укинута од усташких власти 12.07.1941. обновљена 1946-47. Поред низа издања из области историје и књижевности и др., већ од 1878. започиње Ђуро Даничић (срписта) рад на Рјечнику хрватског или српског језика, који је настављен у каснијим годинама комунистичке диктатуре и лажног братства (српова и кравата), а како се завршило видимо сада: размножио се на неке „нове“ језике. Ми србуљаши тврдимo да је увек био само Србски. А што су се хрвати одрекли свога и примили наш то је већ њихов проблем. Они сада покушавају да кваре помало не би ли изгледало мало другачије али словокрадице остају то шта јесу: кривотворци. ЈАЗУ је променила име 1991 г. у ХАЗУ (Хрватска Академија Знаности и Умјетности) Ако би смо сада тумачили Даничића значило би и да је Хрватска и Српска то јест Хрватска или Српска, значи Српска Академија Знаности и Умјетности! Ако они могу да замене југославенску за хрватску онда по том принципу и ми можемо с правом је звати хрватскосрпска или српскохрватска то јест српска.

СРБ или СРП

Српски језик је веома оштар језик, јер се користи при жетви. Да би срп био оштар потребно га је исковати. Како и зашто је искован српски језик? Одговор ћете можда пронаћи у овом запису господина Србенде Теодулића.

Одакле то да Б пређе у П? Како је Буки постало Покој?, када у старосрбском писму није било никакве забуне: Срби слове србски док се српом и српским језиком жање жито, али и коров. Срп је једно старинско оруђе, земљорадничка алатка, која се скоро више и не користи, али пре око 200 година у време реформисања нашег писма, направљена је велика заврзлама и замешатељство испод које се потписао неуки Вук Караџић.

Доказ и Извор: Сабрана дела Вук Стеф. Караџић књига „СРПСКИ РЈЕЧНИК ” у издању ПРОСВЕТА-НОЛИТ. Наводимo цитатат из поговора који је написао Др. Павле Ивић стр.38 и 39:

„Вуково знање како немачког, тако и латинског језика било је непотпуно (он је латински управо учио у Шишатовцу током свог боравка 1816). Вук и Копитар су се надали да ће око превода на немачки Вуку помоћи Мушицки. Али тај књижевник пун великих планова, који је у животу ипак тако мало урадио – није имао времена. Сав посао остао је Копитару. „Ја сам Вама казао ”, писао му је Вук августа 1816, „да ћете Ви имати посла око Србског Рјечника више него ја”.

Обратите пажњу да и сам Вук користи Б када када слови око Србског Рјечника. Тек под Копитаревим утицајем прелази на П. Зашто? Ко је? И шта је био Копитар?

Извор и одговор: Мала енциклопедија ПРОСВЕТА стр. 862.:

КОПИТАР Јернеј-Бартол (1780 – 1844) славист (Словенија); цензор за словенске и грчке књиге код бечке владе; један од оснивача славистике; учитељ, помагач и заштитник В. Караџића. Бавио се проучавањем свих, нарочито словенских језика. Написао (1808 – 09) прву научну граматику словеначког језика (Grammatik der slavischen Sprache in Krain, Karnthen und Steiermark); био је за народни језик у књижевности, иако сам није писао словеначки, и за један упрошћен правопис; те своје идеје пренео је на Вука; од њега је Вук научио каква треба да буде азбука за један језик. Подстакао је Вука да скупља народне умотворине и упутио га да напише српску граматику и речник. Први је издао Брижинске споменике (1836), и у вези с њима поставио тзв. Панонску теорију о пореклу старословенског језика. Био је аустрофил и одушевљени јозефинист.”

С. Теодулић одговара: име СРБ је исправно јер то значи: СловоРециБог, док је кривао сечиво СРП са значењем: СловоРециПокој.

Образложење

СРБ је корен имена народа нашег СРБСКОГ, СРБИ или СРБЉИ, СРБИН, СРБКИЊА, СРБЧЕ, СРБСКИ, СРБИЈА, СРБАДИЈА, СРБО итд. Корен се не може мењати само се наставци могу мењати. Ако се измени корен мења се и смисао.

Свети САВА први архиепископ СРБСКИ. Тако стоји написно у Дечанима! И тако треба да се пише данас, а и у будућности!!!

Србски је исправно – српскочекићарски није!

Богу хвала и слава.

*****************

Књигу Милослава Самарџића: „Тајна Вукове реформе“ можете скинути са овог линка. Можете је и читати у доњој постави.

Милослав Самарџић: „Тајна Вукове реформе“

Приказ старих србских књига где у наслову постоји придев „срБски“…

Извор: http://www.jezik.rs.sr/arhiva

Србски љетопис за 1860. годину:
https://dzonson.files.wordpress.com/2013/02/matica_srbska_1860.jpg

Србаки летопис за 1864 годину:
https://dzonson.files.wordpress.com/2013/02/matica_srbska_1864.jpg

Србски летопис за 1865 годину:
https://dzonson.files.wordpress.com/2013/02/matica_srbska_1865.jpg

Луча Микрокозма 1845 година:
https://dzonson.files.wordpress.com/2013/02/mikrokozma.jpg

Разговор – Доситеј Обрадовић 1867 година:
https://dzonson.files.wordpress.com/2013/02/srbska_dositej.jpg

Србске јуначке песме 1886 година:
https://dzonson.files.wordpress.com/2013/02/srbske_junacke_pesme.jpg

итд … итд …

Раније сам и ја на ову тему написао нека своја запажања, међутим то је било на неким другим текстовима или коментарима. Интересантан је овај детаљ, историјски факт. На Буки блогу нашао сам једну фотографију старог Београда која датира између 1876. и 1878. Буки ју је назвао: „Хотел Српска Круна“, међутим на фотографији пише овако:

„Гостионица код СрБске Круне“

Гостиона код СрБске Круне. Кликните на слику да је видите у правој величини

На тој слици, гледајући ка хотелу виде се фасаде према Кнез Михајловој и Париској улици. Том блатњавом улицом данас иду трамваји. Такво сам објашњење добио од аутора који је први обелоданио ту слику, Буки, док је прави власник слике „srebrnastopaperje“ како је Буки објаснио.
Кад кликнете на фотографију и погледате је у пуној величини видећете да на тој хотел-згради пише: “Гостионица код СрБске круне“, а не „СрПске“.

Драган Симовић: Народ Белог Ветра


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Ми смо Стриборјани!
Ми смо ВедСрби!
Ми смо Северњаци!
Ми смо Сварогов
Народ Белог Ветра!
Песник Перун Стрибор

Србски песник и књижевник, Драган Симовић

Сврха вековног ратовања против ВедСрба, сврха свих војни, и похода кроз векове, на Србство и Србију, јесте, песнички речено, болесни порив Западњака, да се ВедСрбима избрише сећање, поништи памћење да су ВедСрби, да су Стриборјани, да су Коловени, да су Пра Аријевци! И ово потоње поробљавање Србије и Србства, има исти онај и узрок и разлог који је, вазда и увек, имао у минулих седамдесет и седам векова!

Зато се србска повесница и кривотворила у свим временима, у свим добима; зато кидишу на србско предање, на србски језик и писмо, на песме и на приповести србске!

Не воде они рат против нас због Земље, због природних блага, због шума и руда, већ, пре свега, рат воде због порекла нашег, због повеснице наше, због Истине коју само ми знамо! Рат против ВедСрба, јесте истовремено и војна против ВедРуса, будући да су ВедСрби и ВедРуси један те исти народ са два истородна имена.

Јер кад год су мрачне силе кретале на Србију, кретале су у исти мах и на Русију, и обрнуто! На свим европским дворовима, вековима су коване завере против ВедСрба и ВедРуса. Није било ни једног јединог века, није било ни једне једине године, кад се није темељно, на свим западним дворовима, разрађивао поход на Србе и Русе, кад се није припремало сатирање и уништење Срба и Руса! Само они Срби који Бићем својим нису Срби; само они Срби који су у опсенама и омајама овога света, неће и не могу (јер им није дано!), да поверују у ово! Вероватно сте приметили, да све западне испоставе у Србији, да сва она демонска удружења, да све оне сатаничке организације диљем Земље Србије, најжешће кидишу на наше порекло, на нашу повесницу, на наше предање, на наше памћење. Још сам у раној младости освестио, када сам објављивао србске књиге, да им ништа тако не смета као србска књига!

Могао си да урадиш ово или оно, да украдеш или да опљачкаш, да учиниш не знам какво злодело, али за то никада ниси био кажњен тако жестоко, као када си објавио србску књигу! Дакле, чини све што ти је воља, само немој да објављујеш србске књиге!
Тако је и данас!

Стога су сви медији у Србији поробљени.
Стога културну политику у Србији воде западни плаћеници!
Стога је у свим србским издавачким кућама цензура.
Стога су у сва србска уметничка удружења убачени саботери и доушници!
Стога се из званичне употребе истискује србица илити ћирилица!
Да се пороби србски ум, и да се избрише србско памћење!
Шта је, зацело, Истина коју знаду ВедСрби, а због које синови таме вековима
ратују против нас?
И то ратују до потпуног затирања и уништења Србства!

То није класичан рат једног народа против другог народа, већ је сваки рат против Срба вођен до потпуног уништења, до сатирања. У светим се књигама ВедСрба налазе тајинствена Знања о Пореклу, о Боговима и Прецима, о међузвезданим путовањима наших Великих Предака, о сазнањима и искуствима са тих путовања низа звездана јата, о Рођењу Земље, као и Тајна о Постању Воде. Ту је и предање да су се ВедСрби, наши Велики Преци низвели Одозго, на Беломе Ветру, како је у песничким сликама опевано и описано.

Застаните на тренутак, и размислите! Како ће синови таме да завладају светом, како да поробе човечанство, ако постоји народ који је свестан својега божанског порекла?!

Народ који не прихвата вековима смишљану лаж, црних опсенара и чаробњака, да је Његово порекло мајмунско! Можда су неки народи и постали од мајмуна, али ВедСрби знаду да Они, зацело, нису! Зато су спаљиване и уништаване србске свете књиге кроза све минуле векове.

Уништена је књижница Светога Саве.
Уништена је књижница Деспота Стефана Лазаревића.
Уништене су све књижнице Новога Брда.
Уништаване су књижнице и ризнице србских великаша и краљева.
Грчки су калуђери у седамнаестом веку спањивали србске рукописне књиге.
Више су они, за кратко, спалили србских књига него Турци за све време!

У двадесетом веку сваки рат против Срба, био је, уистини, рат против србске књиге, против србског памћења, против србског ума! Рећи ћу, овде и сада, оно што знам, па ма како то некима звучало! Србске су свете књиге, кроз векове, највише сметале инородним хришћанима! И то не само западним! Сметале су и грчким свештеницима и калуђерима! Само су Руси спасавали и чували србске књиге, као што су и Срби спасавали и чували руске књиге!

И ово нам потврђује да су Срби и Руси један народ.
Један Ведски, Хиперборејски народ!
Зашто вам песнички беседим о овоме?
Да бисте и сами кренули да истражујете о Себи и Прецима својим.
Само нас Знање у Истини спасити може!
Колико је Знања у нама, толико је и Снаге у нама!

%d bloggers like this: