Отишо је у вечну славу Бели Србин и бесмртни песник – Драган Симовић…!


Јуче 13-ог децембра нисам био на интернету, јуче ми је био рођендан, јуче је сахрањен Бели Србин и бесмртни песник Драган Симовић. Драган није умро, јер индивидуална свесност као део универзалне свести из које се родила, никад не умире! За њу нема смрти…!

Драган је завршио своју мисију у овом физичком животу, и отишо је да обитава на вишим нивоима егзистенције!

Србски песник и посвећеник Драган Симовић. Нека му је Вечна Слава…!!!

Увек ће бити у нашим срцима и души…!

Драган је својом поезијом будио србство у уснулим србима заробљеним разним бескрвним и безличним југословенствима, космополитизмима…. Он је одувек знао да је реч, та магична моћна реч пут ка повратку срба самима себи, ка СРБству!
Драганова магична и моћна реч, почела је да прича своју причу и вез на мом блогу», а касније је наставила своје моћно ткање и утицај на Драгановм самосталном блогу на СРБском Журналу».

Драганова поезија ће и надаље будити србство у душама срба, како младих генерација тако и оних старији, оних још непробуђених срба! Свака моја даља реч је сувишна, зато чујте, слушајте, и читајте, Драганову моћну магичну реч…!

Нека му је вечна слава…!!!

 

Драган Симовић говори своју поезију – Господе, мој Господе!

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Симовић: Поезија из књиге песама „Бела Србија“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Симовић – Бели Србин…

Интервју са Миланом Николићем Изаном о винчанској кабали и његовој књизи „Ланац Љубави“


Дајем вам на увид презентацију једне по својој прилици инспиративне и значајне књиге (духовна бајка која се може прилагодити свим временима) за србски народ, књиге Милана Николића Изана: „Ланац Љубави„. У представљању Изанове књиге учествовали су: Марина Буковички, драмски уметник; Велимир Абрамовић, филозоф; Вујадин Радовановић, илустратор; Дејан Поповић, дизајнер електронске књиге; Милан Николић Изано, аутор и Зоран Колунџија, издавач. На представљању књиге требао је доћи и композитор Александар Сања Илић, али био је оправдано одсутан.

Презентација је одржана крајем 2012.

После ове презентације иду 2 интервјуа са Изаном, који ће вам још више појаснити шта нам књига доноси, и кодирано, и некодирано, а пун увид ћемо имати ако будемо сами прочитали књигу. Ја је још немам, али волео бих да је имам, али …  🙂

Милан Николић Изано: „Ланац Љубави“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

*********************

Извор: Блог Весне Михајловић

Први текст: Представљање књиге „Ланац Љубави“

Аутор Милан Николић – Изано

Дакле, књига се чита у даху, заиста као бајка и долази се до закључка да је треба опет прочитати, јер, као деца што желе да им се изнова и изнова чита бајка да би савладали штиво, да би спознали механизме борбе између добра и зла, тако нас и ово штиво омамљује. Зашто је то тако?

Аутор књиге: Милан Николић Изано

Аутор књиге: Милан Николић Изано

Цела прича је осмишљена као нови мит у којој испод главне радње тече још скривених и слојевитих прича, по значају јачих од површинске. Замисао ми је била да читаоцима понудим једну духовну бајку помоћу које би успели да пробуде своју подсвест и прошире свесност. Писао сам је сликама и употребљавао симболе, јер сам мишљења да се на тај начин повезују лева и десна страна нашег мозга а то је и основа буђења подсвести које креће из пинеалне жлезде (трећег ока).

Можемо ли тачно одредити место и време догађаја?

Географски и историјски везао сам се за подручје Балкана, мени најпознатије, али прича се лако може пребацити и у било коју област света. Место догађања је дакле, Балкан-Алкан. Зашто Алкан? Сви смо алке (карике) повезане у један ланац, односно браћа и сестре, и међу људима не сме долазити до сукоба јер смо Једно. А друго представљање, извучено је из приче о централном Сунцу Алкион ( по митологији) око којег се врти и наш Сунчев систем. Ако смо ми људи, по најновијим научним сазнањима, материјализована светлост односно фотони, онда смо делићи и тог Сунца Алкиона односно мале алкице. Хронолошки, то је 14 и 15 век, а причу сам поставио тако да се уклапа у “пророчанство“ које сам представио (понудио). Историјске личности и догађаје извукао сам из тог доба и надам се да нисам ни једном речју угрозио њихов рад и дело. Што се тиче догађаја које наводим, описана су са годинама старог српског календара, зато су и Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић важни, јер су и они у своја дела уградили те године. Стефан на споменик његовом оцу на Косову а Ђурађ на улазу у тврђаву града Смедерева. Користио сам се и митологијом старих цивилизација, ослоњених на природу, а понајвише словенском и симболима везаних за њихова божанства. Такође, покушао сам дати објашњење зашто Срби себе називају небеским народом и одакле то долази. А то се односи и на све остале Словенске народе као и на цео Бели Род (ово нема везе са бојом коже).

Да чујемо нешто о појашњењима пророчанстава?

Дао сам моје решење за Тарaбићево Креманско пророчанство за Три Крстате Горе, а паралелно са тим убацио сам и своје жеље везане за времена која долазе. Покушао сам да дам објашњење на Тарабићеву поруку из Креманског пророчанства, где нам говори, “кад дође судњи дан људи ће наћи спас само у Три Крстате Горе“. Она се географски не може пронаћи, зато што се налази у нама. Тројица која владају небом, Отац, Син и Свети Дух владају и људима, ум, тело и душа, али ми имамо и дуалност која је присутна свуда око нас и у нама. Мушко-женско, добро-зло, материја-дух, талас-честица… Уједињењем тих двоје (дуалност и тројство) форми, надграђујемо се и побеђујемо време, које неки представљају као четврту димензију, а могло би да се каже да ми живимо у тродимензионалном свету ограђени са четвртом “силом“, временом. Зато сам га ја означио са бројем четири и по тој логици збир два и три дају четири. Значи, да би савладали време и достигли то четири, морамо се прво успети на Три Крстате Горе, односно схватити своју дуалност и своју небеску и земаљску Тројицу. А онда је пут ка петици, петој димензији, лако проходан.
Izano-Lanac-Ljubavi

Може се рећи да роман носи у себи поруку јединствености свега, како то да појаснимо?

Тачно, све у свему, покушао сам објаснити јединственост свега и наше место у њему. Потребу људи (човечанства) за повратак природи (једином видљивом духу), и схватање наше дуалности и тројства. Односно, понудио сам начин помоћу којег се може пронаћи у себи дух или невидљива природа. Покушао сам да објасним разлику измећу суштинске и личне (прва је судбина карме и душе, а друга ега и материјализма) судбине и важност да их разликујемо. Суштинска људска судбина је једина и само је она важна, а ова друга не постоји, већ само лажно живи у нашим овоземаљским чулима у илузији овог света. Наравно, све је ово скривено у причи и сваки читалац ће моћи да схвати онолико колико је проширена његова свесност. Мишљења сам, да онај који жуди за жељом сазнања, покушава да тражи решење, па ће ову духовну бајку читати више пута.

Коме је превасходно намењена порука и подука овог романа?

Циљ ми је био да, превасходно, поруку упутим нашем роду (Расима), јер осећам тоталну збуњеност и несхватање живљења живота, које је завладало у нама. Неслога и раздор који владају у друштву и породици прете да нас униште. Али са друге стране, књига се зове „Ланац љубави“ да би представила божанску повезаност свих народа које живе на овом простору и потребу за миром, јединством и проналажењу заједничке истинске вере. Вере Љубави. Упоредо, кроз судбину (личну или земаљску) главног јунака метафорично је приказана и судбина Раса (Рашки народ су чинили Срби, Хрвати, Словенци, Руси, Чеси…) тј. њихово претапање и одрођавање у различите нације захваљујући намерно уметнутих (од стране црног рода) погрешних и страних религија за наш род, које су својим лукавим варљивим утицајем довеле до тога да брат удари на брата.

Такође, ова духовна бајка показује и начине и методе помоћу којих се стиже до ширења свести, како код мушкарца а како код жена.

Какву улогу играју бројеви у роману, неоспорно да је роман препун симболике бројева?

Златни низ (Златни цвет у причи) или Фибоничијев број 1,618 је доминантан, али ту је и број Пи (3,14..). Они леже у основи свих уметничких дела која су за своју основу имали Божански закон стварања. Све на овом свету направљено је на основу златног низа па и сам човек. Ако је то закон божанског уређења, онда смо и ми људи, дужни да у нашим делима постављамо исти тај закон. Можда он и влада нама, а да нисмо свесни? Зато је он присутан у причи (скривен) и главни јунак после “буђења“ схвата његову важност. А број Пи, из математичких формула знамо да је у једначини израчунавања круга, а у овој причи то би био кружни циклус Универзума, свих тела и бића који у њему постоје. Објашњење тајне неких бројева из књиге, налази се у додатку, а значење већине бројева који су написани или оне који се требају израчунати, оставићу да сами спознају читаоци трагачи. Оне читаоце који су авантуристичког духа а жељни знања, обавештавам да је књига кодирана, бројевима и симболима. Шта тај код открива? Оно што ми зовемо будућност.

Можда можете само објаснити о чему се ради код броја 41?

Важност средњег броја 41, Петровог матрикса, види се када му се дода физичка ознака за фреквенцију Hz. 41 Hz je фреквенција на којој наш мозак прелази на виши ниво свести, онда је у могућности да доживљава астралне пројекције. Зато је и између 26 и 67 у средини златног низа (повезује). Главни јунак је свој први астрални пут, доживео у сну (сања у сну) после погибије породице, касније, при погибије Белца, а до краја живота ту вибрацију је научио користити и употребљавати по потреби. Највише пажње сам обратио на фреквенцију (мозга) и начин на који се она подиже. Да бих то учинио у овој књизи, био сам приморан да се послужим поезијом а у завршном делу књиге чак сам и прозу писао у стиху. Онај који те делове буде читао у даху, сигуран сам да ће осетити тај набој дизања фреквенције, а читаоцима остављам да сами забележе своја осећања које ће у тим тренуцима имати. Због те вибрације која подстиче “буђење“, направио сам и електронску књигу са музиком Балкана, композитора Сање Илић и групе Балканика, да би се у том другом читању стекао потпуни доживљај који ће читаоца одвести до тог шестог унутрашњег људског чула. Емоција срца и осећања душе.

Било би лепо да чујемо неку реч о рачунању времена?

Све године су писане са годинама старословенског календара осим Петрове године рођења, која је написана и по хришћанском календару како би је могли узети за основу рачунања. Узимамо да је старословенско и старозаветно рачунање времена кренуло од 5508 година пре нове ере, то произилази из споменика које и сада имамо по целој Србији. Као мали, видео сам те споменике на Кораћичком (очево село, поставио сам га у причу) гробљу, сада се више не могу пронаћи (зарасли су у коров и трње). Све ово је учињено да би се повезао и доказао континуитет нашег постојања на овим просторима од Винчанске културе све до данас. Зато је на корицама књиге написана 2012 година (година издавања књиге) словима, како се писало у средњем веку на овим просторима. Читаоци ће имати прилику да виде и илустрације које прате ову причу, а посебно је за ово о чему причам важна она која представља Смедеревску тврђаву, престоницу тадашње Србије. Илустратор, Вујадин Радовановић, остао је шокиран сазнањем да је пола натписа, деспота Ђурађа Бранковића, који је уписан на тврђави, данас премазан бојом и малтером. Било му је потребно више од месец дана да сазна шта ту пише и словима и “бројевима“.

Много би могло још да се прича о роману „Ланац љубави“ али само укратко да чујемо понешто о митологији, вери, астрологији ?

Користио сам се симболима везаним за митологију, углавном Словенском, са примесама старо Грчке, Египатске, Индијске, Маја. Нисам то чинио да би правио неку митолошку чорбу, него да прикажем њихово ослањање на природу и међусобну повезаност. Тако да имамо доста животиња (фауна), коњ, вук, орао, лабуд, голуб, лисица, змај. Присутне су биљке (флоре), храст, врба, смрека, брест, липа, багрем, сува трава и цвеће. Ствари из свакодневног живота која се везују за разна божанства старословенске митологије као фрула, секира, штап, слама, катанац, крчаг. Природне појаве и ватра (са посебном вредношћу), муње, громове, непогоде. Видећете да Белац од народа добија име Змај Перкан, по Богу Перуну као божанство светлости (Сунца). Душа је светлост, а самим тим и ми смо светлост. Све ово, горе наведено, су симболи који владају животом и имају своја значења, како у митологији (Словенској) тако и у мојој причи.

Борба главног јунака би личила на борбу Бога Волоса и Бога Перуна који га муњама гађа, као у Египатској митологији, борба Сета и Ра. Борба Месеца и Сунца, таме и светлости у којој нико не добија, већ се стално смењују. Видимо да после тога Петар постаје земљорадник, сточар, а по митологији знамо да је Волос њихов заштитник. Тако да кроз живот имамо таму и светлост, добро и зло, стално се смењују и део су нас или смо ми део њих. Спомињу се, или се из приче може схватити, још доста старословенских Богова. Сварог, Световид, Род,Триглав, Радогост, Мора. У први мах изгледа да је све ово посвећено старословенским боговима, погрешно названом (од злонамерних) религијом паганизма или многобожанством, схватиће те да је све сведено на једног јединог Бога, као и у основи правог хришћанства. На жалост, сведоци смо да је данашња религија (ја га називам материјално хришћанство), а посебно ови који се са њоме служе (продају је), изгубила своју духовност и нема решење да поведе човечанство у нову еру. У песмама сам написао за важност праћења звезда и њиховог кретања као и бројева који нас следе. Важност броја 108 по астрологији има везе са астралом. Ако нас лунарни држи везане у материјалном свету, соларни астрал нас вуче на горе ка духовности. Црни род који спомињем у причи, не везујем за народе већ за интересне групе, које држе људе у незнању или везане страхом у лунарном астралу. Да би се дошло до соларног или потпуне душевне слободе, прво се морамо ослободити страха и незнања, тада постајемо способни да полетимо. Мрежом којом је уловљен и Петар од стране мрачних сила и која у причи стоји над главама Белог народа, у ствари је лунарни астрал, вешто и лукаво саткан од оних који нас држе заробљене на овоме свету. Управљају тако њиме, да смо постали фигурице страха које само њима верују и слепо их служимо, немоћни да га се ослободимо и полетимо онако како душа жели и зна.

Да ли је „Ланац љубави“ весник новог златног доба?

Оно што ја осећам, а сигурно сте и Ви то исто осетили, да то што пулсира и даје неки нови ритам а стиже нам однекуд, терајући нас да се мењамо, тражи од нас да променимо и начин размишљања о божанском и о људском постојању. Нити се треба враћати на нешто што је иза нас, нити упорно тврдити како се мора поштовати нека традиција о којој сви говоре, а она јадна, нема никаквог сазнања од пред Немањићког доба (намерно скривена од нас), већ, једноставно ићи напред. Не окретати се већ тражећи себе, морамо да се окренемо ка унутрашњем ја, да га пронађемо и да тако освојимо ново доба човеченства које стиже у наше животе. Изгубили смо Оца, ритам неба, вибрацију која даје снагу живљења и стварања. Заборавили смо Мајку, природу, зато у овој књизи дајем читаоцу могућност сазнања, да су људи по Косовском боју још били свесни своје прошлости, али да после пада Смедерева (1439) у наш народ улази заборав и губе се сва знања старог света. Ланац љубави спаја у читаоцима прошлост и будућност, али трајно задржава у садашњости. Ја бих то назвао, проширена садашњост, која даје могућност људима да се присете старог знања и на тај начин дођу до свога духа. Улазак у пету димензију, златно доба, води кроз разумевања силе те димензије. То је сила свести, Универзално поље свести. Ова књига служи том циљу.

У чему лежи важност наших живота?

Важност нашег живота лежи у откривању суштинске судбине или судбине душе. Ми се сви, илузорно, боримо за судбину тела, као што је чинио и главни јунак али карма га води ка његовој правој судбини, и зато он нити гине у рату, нити га убија болест, куга. Петар “убија“ свој егоизам онога момента када умире Белац, или другачије речено,онога момента када се буди и издиже његова душа. Касније, читајући дедин Завет, учи и схвата своју праву судбину и до краја живота посвећен је само њој. Зато време губи смисао и због тога (само привидно) ова прича изгледа да се брзо завршава (мислим на године од повратка кући, па до смрти). Он успева у овоме животу и оставља поруку човечанству. Сви смо ми мали Богови, он је у нама, треба га пронаћи, а то је суштинска судбина свих нас.

Да ли би хтели да нас упутите и да нам откријете барем један важан детаљ тајног кода књиге и на који начин је она шифрована?

Као што сам у књизи навео, ова духовна бајка носи у себи веома велики број порука и скривених тајни које воде ка прочишћењу и просветљењу како појединца, тако и свих људи на овој лепој планети. Ова књига није научно дело, тако да јој није био циљ да она доноси нова “стара“ сазнања на начин школског уџбеника, већ су све те поруке скривене и кодиране на тај начин да их сви могу видети, али само мали број нас разумети. Оно што би могао у овом тренутку рећи, то је, да сам за тајни код користио нумеролошку вредност симбола старог винчанског писма, а затим сам разумевањем азбуке и значењу њених слова кроз поруку која она носи са собом, успео да пребацим нумеролошку вредност винчанског писма на данашња слова која користимо. Неко би рекао да је то ћирилица а мени је драже да је називам азбуком а зашто тако, разумећете када будете сазнали скривену поруку коју носи са собом Ланац љубави.

Рекли сте да ова књига има више нивоа, можемо ли сазнати нешто о њима?

Да, она је састављена из три принципа свести у седам нивоа. Волим по неки пут да кажем да човек говори речима, душа сликама, а Бог бројевима. То су принципи свести које сам применио у овој духовној бајци. Први је материјални или земаљски принцип. Други је духовни или небески принцип а трећи је божански или космички принцип.Сви они су прожети са седам нивоа човечијег бића кроз која треба проћи да би се достигло поновно сједињење са целином. Ко препозна и схвати ове принципе и нивое пред њиме ће се јасно отворити дванаест захтева у дванаест божанских корака која су пред нама постављена и која треба проћи да би схватили ко је и од чега је начињен ЧОВЕК.

А неки савет за сам крај?

Човек је енергетско биће и да би одржао свој опстанак мора пронаћи начин за уношење довољне количине енергије у себе. Прво сам то прочитао негде, а касније сам и сам почео да користим тај начин уношења енергије у организам, тако да све то могу навести из личног искуства.

60% енергије добијамо од воде (течности). Да би она имала дејства, мора бити антиоксидантна или Жива вода.
30% енергије добијамо до Сунца. Најбољи начин, соларна јога или гледање у Сунце.
5% енергије стиже нам из земље. Најбоље шетати бос.
Осталих 5% је чврста храна. Најбоља је она од свежег воћа и поврћа.

Тако је и Петар прочистио свој организам, спремајући се за завршну борбу, а богатио га је космичком енергијом (љубав).

Моја порука је, постанимо бољи људи, они који ће бити ближи једни другима, они који ће искрено осећати. Променимо овај сурови садашњи свет, свет индустријско-технолошког материјализма, у један нови свет – свет универзалне технолошке космичке духовности.

Књигу сам завршио са надом да ће вера љубави превладати у новој ери и то искрено свим својим бићем верујем и желим.

Књигу можете наручити и од аутора
Милан Николић Изано
Сајт: www.lanacljubavi.com
email: lanacljubaviizano@gmail.com

Ланац Љубави: Милан Николић Изано

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Други текст: Интервју са Миланом Николић Изано о винчанској кабали

Господине Николићу у предходном вашем интервјуу који сте нам дали, приликом представљања ваше књиге Ланац љубави, говорили сте о томе како је она шифрована тајним кодом и да са собом носи поруке које су важне за све нас у периоду који је пред нама.
Vincansko-pismo

Да ли би хтели да нас упутите и да нам откријете барем један важан детаљ тајног кода књиге и на који начин је она шифрована?

Као што сам у књизи навео, ова духовна бајка носи у себи веома велики број порука и скривених тајни које воде ка прочишћењу и просветљењу како појединца, тако и свих људи на овој лепој планети. Књига није научно дело, тако да јој није био циљ да она доноси нова “стара“ сазнања на начин школског уџбеника, већ су све те поруке скривене и кодиране на тај начин да их сви могу видети, али само мали број нас разумети. Оно што би могао у овом тренутку рећи, то је, да сам за тајни код користио нумеролошку вредност симбола старог винчанског писма, а затим сам разумевањем азбуке и значењу њених слова кроз поруку која она носи са собом, успео да пребацим нумеролошку вредност винчанског писма на данашња слова која користимо. Неко би рекао да је то ћирилица а мени је драже да је називам азбуком, а зашто тако, разумећете када будете сазнали скривену поруку коју носи са собом Ланац љубави.

Рекли сте да сте протумачили азбуку, можемо ли знати на који начин и која су ваша сазнања проистекла из тога?

Осим што пишем, волим и да читам. Нарочито старе мистичне записе, старосрбске и старословенске књиге, митологију, астрологију и све оно што се ређе може пронаћи на полицама библиотека. У једној таквој претрази, до мене је дошла руска црквена песмица са речима за свако слово наше азбуке. Познато вам је да су србска и руска азбука веома сличне а и редослед слова је скоро исти. Као малог, мајка ме је учила азбуку како је она некада научила у школи: Аз, Буки, Веди, Глагол, Ест…. на жалост, ја је никада до сада нисам научио. У претраживањима које сам радио за потребе књиге, проналазио сам преводе значења речи која означавају слова на данашњи србски језик, али се то свуда завршавало са словом “У“ , до слова “Ш“ нисам долазио . На разним блоговима или у чланцима, моји предходници су говорили да се азбука састоји од четири реченице, али мени није било јасно зашто недостају слова Ф, Х, Ч, Џ, Ш. Све док ми у руке није дошла горе наведена песма која је имала и нешто више но што је мени било потребно, и она слова која се користе у руском језику. Проучавањем санскртског језика, солидно познавање руског и одлично грчког (и он у себи има доста основа из санскртских речи), помогло ми је да дешифрујем значење азбуке до краја и да спознам које су то четири реченице што се крију у њој. Ја Бог видим речи и дела добра. Ја сам жив сила земљиног простора и знам како људи мисле. Наш Оче, опрости и реци слово закона правилног учења. Дај нама овде чашу знања у узаврело легло твоје на земљу одмах.

Приметила сам да говорите “србски“ а не како је књижевни правилно “српски“. Има ли то неке везе са сазнањима до којих сте дошли проучавајући наш језик? 

Одлично сте приметили и потпуно сте у праву. Ја вам сада нећу објашњавати зашто, али ће те ви сами доћи до истих закључака као и ја, када вам наставим са причом која ме је довела до тога да добијем нумеролошку вредност за свако слово данашње азбуке и зашто је важно да користимо “ћирилична“ слова. Ко је прочитао Ланац љубави, приметио је да су у њему све године осим једне, писане по старозаветним или СурБелским календарем. Вама је познато да већ велики број људи са ових простора зна да је сада 7521 година по том календару. Некако, хтели ми то или не, подсвесно везујемо то доба са Винчанском цивилизацијом. Читајући књиге наших цењених професора Радивоја Пешића, Светислава Билбије, Милоша Милојевића, Симе Лукин Лазића, Олге Лукић Пејановић и других, сазнао сам доста о винчанској и ертурској култури, а нарочито о писму које су користили. Мада је разлика између ове две културе пар хиљада година, писмо је скоро остало исто. У раду доктора професора Пешића, пронашао сам нумеролошку вредност коју је он дао за 26 симбола винчанског писма. Овај број је веома значајан, као и у златном низу код главног јунака моје духовне бајке. Да је то тако, уверио сам се сазнањем да је Библија писана на хебрејском и старогрчком са 26 основних симбола, остали су били помоћни. Тако исто и винчанско писмо користи за основу 26 симбола, а остали су помоћни или су само мало различити од основе варијанте.

Прича постаје све занимљивија. Хоћете да нам кажете да винчанско писмо не само што је старије од хебрејског и старогрчког, већ има исту основу од 26 симбола као и они. Да ли је то случајност и има ли и оно неку везу са Библијом?

Можемо водити дугу полемику о томе да ли случајност постоји или не, али када у једном раду имате десетине случајности на једном месту и оне се упорно понављају без обзира на то што нама није јасно како, јер тамо не би требале да стоје, онда то престаје да је случајност. Ја нисам имао могућности да проучавам речи винчанског и етрурског писма, а то ми није била ни жеља. Хтео сам да пронађем везу између данашњег говора на овим просторима и наше азбуке са винчанским писмом како би успео да створим оргинални код са којим би шифровао духовну бајку Ланац љубави. Дошао сам до невероватних резултата, дошао сам до Винчанске кабале. Успео сам да даншњу азбуку вежем за нумеролошку вредност винчанског писма, и да речима данашњег говора докажем да се, најблаже речено, србским језиком може у потпуности објаснити Библија и нумеролошка вредност свих њених бројева. Тако да сада могу открити ту тајну. Ланац љубави је кодиран Винчанском кабалом и азбучном нумерологијом.

Колико је мени познато у књизи доктор Пешић је дао нумерологију за свих 26 симбола Винчанског писма.

Да, ја сам се са њом користио али ми се никако нешто није уклапало, како би се у жаргону рекло, коцкице се нису слагале. Причом ћу вас вратити се на ону руску црквену песму која ми је помогла. Приметио сам да је реч код слова “Р“ некако спојена са наредним словом “С“. У песми се каже: “рци слово тврдог“ …Доктор Пешић је правилно поставио низ слова Р, С, Т и одредио њихову нумеролошку вредност 70, 80, 90. Међутим, код слова “С“ долази до једне неправилности, јер се реч “рЦи“ другом својом половином прелива на наредно слово тако да добијамо да је нумеролошка вредност за “С“ и “Ц“ једнака 80. Доктор Пешић је за слово “Ц“ одредио нумеролошку вредност 700, тако да је то оно што мени није дозвољавало да дођем до потребних резултата. Такође, са променом у задњем реду, након разумевања азбуке добио сам редослед слова, нешто мало различит од Пешићевог, У, Ф, Х, Ч, Џ, Ш и као последње у низу добио сам руско ШЋ или оно наше изгубљено ЏЗ. Остало ми је само да одредим редослед и бројчану вредност за слова Ђ, Ћ, Љ и Њ, што није било тешко и Винчанска или Азбучна кабала је била спремна.

Објасните нам зашто сте је назвали кабалом и како се она уклапа у вашу књигу? Поред тога, рекли сте да Ланац љубави има више нивоа, можемо ли сазнати нешто о њима?
Ilustracija-iz-knjige

Размишљао сам о томе како да је назовем, јер код нас влада погрешно схватање да је реч кабала хебрејског порекла. Ја је лично схватам као сложеницу Ка Балу или ка Богу. На питање да ли сам погрешио она ми је сама дала одговор, јер сам добио да бројчана вредност слова од Исусових речи “Ја сам Истина“ даје 350 или коначни збир 8 као и кабала која нам даје збир 35 или коначан 8. Кабала је нумерологија, а то је истина јер је све у бројевима. После ових резултата преломио сам и уместо Винчанског кода, који ми је деловао помало излизано, одлучио сам се за кабалу, а волим по неки пут да кажем да човек говори речима, душа сликама, а Бог бројевима тако да је самим тим цео систем склопљен. Што се тиче “дубине“ књиге, она је урађена на три принципа у седам нивоа. Први је материјални или земаљски принцип. Други је духовни или небески принцип а трећи је божански или космички принцип.Сви они су прожети са седам нивоа свести човечијег бића кроз која треба проћи да би се достигло поновно сједињење са целином. Ко препозна и схвати ове принципе и нивое пред њиме ће се јасно отворити дванаест захтевa у дванаест божанских корака која су пред нама постављена и која треба проћи да би схватили ко је и од чега је начињен ЧОВЕК, а самим достизањем тог ниво свести спојићемо се целином, односно, вратићемо се под скуте Богу.

Када је књига изашла из штампе пре шест месеци, деловало је све то као једна занимљива прича а и критичари су је прогласили новим жанром, али тек сада видимо да она у себи има много више него што се у почетку мислило и да тражи од нас да је поново узмемо у руке и да почнемо да истражујемо. Шта је то ново што ће те нам открити, нешто што би нас још више заинтерессовало?

Верујте ми, она и мене самога изненађује скоро сваког дана. Истражујући и радећи на Винчанској кабали, долазим до невероватних података. Раније сам рекао да је ова прича мени речена, да је дошла са неких виших нивоа. Сада сам и то спознао како а уједно, спознао сам како радити на себи да тај канал остане стално отворен. Мало пре сам рекао да Бог говори бројевима и верујте ми то је тачно. Наш велики научник Никола Тесла је говорио да са девет основних бројева и са четири основне рачунске операције можемо схватити како функционише свет и цео Универзум, сада сам потуно уверен да је то тачно. Припремам за септембар јавно предавање, а затим нову књигу која ће све ово потврдити, а до тада вам могу рећи један мали део од свега тога. Прво и основно је то да преко бројева можемо схватити да човек у истом тренутку постоји и на земљи и на небу. Духовни свет и божија реч утичу на физички свет човека а духовни свет чека да га слободном вољом физички свет осветли и тако врати у оно што ми називамо Рај. Друго, снага речи је у њеној вибрацији, а снага вибрације је у нумеролошкој вредности речи. Самим тим, када израчунамо и добијемо број речи, можемо га посматрати и тумачити на више начина, као збирну суму, као цео број и број састављен од више појединачних. Треће, невероватно је али истинито да нашим данашњим говором можемо потпуно објаснити све библијске бројеве а затим наставити још даље тако да на питања која нам она поставља дајемо тачне одговора који нас воде ка разумевању људског земаљског и космичког постојања.

Часопис Треће око прати ваш рад и надам се да ће те нас и наше читаоце обрадовати са неким детаљима пре званичне презентције ваших радова.

Поновићу, да би се разумело све ово о чему ћу говорити у септембру, требало би прво прочитати књигу. Неко ће помислити да се шалим, али ја заиста сматрам за себе да нисам човек знања већ човек осећања. Из тог разлога не желим да свој рад представљам као научни, јер ја нисам научник, већ као уметнички рад који је настао као последица буђења моје подсвести и ширења свести. Чврсто сам убеђен, а и од контакта који сам имао са људима који то исто осећају, запљускује нас талас из космоса који је све јачи, а његове вибрације носе љубав са собом. Они који успеју да споје своје унутрашње биће са спољашним, прочишћаваће себе са тим спознајама које навиру однекуд далеко, а тако близу и на тај начин долазиће до спознаја која су им до јуче била страна. Винчанска кабала нам говори да се свеобухваност знања налази у пољу свести и оно се мора делити, јер човек није на овоме свету да узима већ да даје. Они који себично користе благодети које добијају од виших сила, требало би да знају да добијају тренутно у материјалном свету, а то је безначајно у односу на оно што губе на духовном, вечном свету. Зато ћу и ја са вама поделити нешто од тих сазнања све док не припремим комплетно предавање које ће бити јавно, а планирам да све то снимим и јавно објавим на своме сајту. Запамтите, у једноставности се крије мудрост свеобухватности. Винчанском кабалом и азбучном нумерологијом решава се тајни код златног низа у Ланцу љубави. Замолио бих све да добро обрате пажњу на приче које нам се подмећу да се одрекнемо Косова и да коначно завршимо са небеском Србијом и да напокон живимо реално у земаљској Србији. То је једна веома опасна подвала са којом се не треба играти ако се не разуме, а оно који то говоре добро да размисле о чему говоре и да ли су свесни шта траже. То је покушај да се одвоји духовни свет од физичког и да се заувек пресече та веза. Винчанска кабала ће нам рећи да обратимо пажњу на број 42. На 42Hz човек је клинички мртав, на 42 степена телесне температуре човек умире. На 42-ом степену географске ширине налази се Пећка Патријаршија и Ватикан. Тај мистични број је веза духовног и матерјалног света. У историја словенских народа по хронологији руског монаха Нестора из 12-ог века, читамо да су Руси населили њихове просторе долазећи преко Карпата са ове стране Балкана. Писао је да и то да су Словени деца Нојевог сина Јафета, а он је имао сина Гомера који је предак данашњих Срба. Након потопа и повлачења великих вода, Јафет је дошао на просторе доњег Дунава и ту је основао прву цивилизацију.

Сада ћемо се играти мало Винчанске кабале.
Јафет = Сунце = 306 иста збирна вредност
Гомер = Раси = 160
Орао = Србија = 171

Да ли је све ово случајност или нам показује зашто срби за себе говоре да су небески соларни народ.

Библијски бројеви и њихова значења:

Закон = 109 = 1+9 =10 = 1
Тројица = 309 = 3+9 = 12 =1 +2 = 3
Бог Отац = 277 = 2 +7 +7 = 16 = 1+ 6 = 7
Исус Христ = 818 = 8 +1+ 8 = 17= 1+ 7 = 8

Да ли можемо видети Бога? Наравно да не можемо. Зашто? Зато што је невидљив,

НЕВИДЉИВ = 100 = 10×10 = 1
ЕНЕРГИЈА = 145 = 1 + 4 + 5 = 10 = 1

Аутор интервјуа: Вера Рашајски Гаврилов

*********************

Изнео бих само један детаљ који је изреко Изано, а битан је за схватање нашег србског идентитета, а то је да је пола натписа Ђурђа Бранковића који је уписан на смедеревској тврђави, било премазано бојом и малтером, тако да се није могао прочитати пун натпис. Да би открио пун натпис, шта тачно пише, илустратору Вујадину Радовановићу било је потребно пуних месец дана, уз сарадњу кустоса музеја смедеревске тврђаве, и сестре Изанове другарице која ради на филолошком факултету и познаје старосрбски језик на коме је написан тај натпис.

Утврђено је да на натпису пише датум изградње тврђаве, а он није 1430. година како нам званична „историја“ говори, већ 6938. Дакле… смедеревска тврђава изграђена је 6938. године по старом србском календару кога смо се одрекли, а то нам је изгледа мазохистичка особина, нашој ЗВАНИЧНОЈ интелектуалној „елити“ и највећем друштвеном шљаму србског колективитета (!!), да се зарад додворавања другостима одриче свега, па и србског идентитета, порекла и аутохтоности на овим балканским просторима, јер наш стари календар говори и о нашем ИСТОРИЈСКИ КОНТИНУИРАНОМ идентитету, будући да смо га користили за рачуњање времана и у разним писанијама док га нисмо укинули. Тај календар је део наше културе, наше писмености и културног постојања, наслеђа…!

Изано тврди да се србска духовност губи баш тада, за време изградње смедеревске тврђаве 1430. године, односно 6938. по старом календару. По мени, то се десило раније, баш када смо почели да мењамо свој оригинални духовни код и матрицу (прелазак у страно нам хришћанство), наш духовни запис, што је по мени модерним речником речено „непроменљива константа“ која је била извор наше снаге, слободарске само-свести, духовности, памети, базичног идентитета, културне моћи и мудрости…!

Тај се битан суптилан процес није примећивао на самим почецима само-одрођивања, јер он потиче са најдубљих дубина нашег БИЋА, тако да га наш фрагментарни ум (тзв. „будност“) не примећује баш одмах, јер има пуно начина за бекство и опсене, будући да ум плива по плићаку нашћег БИЋА, на фрагментарно свесном нивоу, а процес самоодрођивања се испочетка одвијао и ЗАПОЧЕО дубоко у подсвесном и несвесном, чега могу бити свесни само изузетно САМО-ОСВЕШЋЕНИ духовни мудраци и прегаоци. Зато су нам изгледа, историјски гледано, биле потребне толике несреће, скоро пуних 900 година, да би данас када смо скоро потпуно разбијени као народ, оно што је вековима било потискивано, под понором страха и свесности нестанка као народа, нагло почело да испливава на површину после открића разноразних историјских лажи и фалсификовања наше историје, за шта је најодговорнија наша одрођена „интелигенција“ која верно служу цару НАМЕТНУТЕ НАМ ЛАЖИ и дан данас!

Кад се једном тако БИЋЕ примитком хришћанства одроди од самосебства, немојмо се чудити што је касније дошло до следећих ситнијих одрођивања и расцепкивања већ расцепканог БИЋА, па су тако од Срба настали хрвати, муслимани-бошњаци, црногорци, македонци, а ако се не освестимо… добићемо и „војвођане“, „египћане“, „марсовце“, ове, оне…

Да би се вратили самосебству, потребна је духовност сваког појединца Србина, да склопимо очи и уђемо дубоко у њега, да нађемо спој и карику која недостаје, да се спојимо са самосебством које је тамо где и јесте, на извору нашег БИЋА и чека на нас. Претходно нам је потребна дубока друштвена СЛОГА и катарза привржена истини и само истини! После ридања и плача душе, доћи ће зора, доћи ће сузе радоснице нове зоре Србског БИЋА и повратка свом оригиналном идентитиету, примерено духу времена и нове Епохе у којој улазимо…

Ланац Љубави Милана Николића Изана у младеновачком хотелу „Селтерс“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Симовић: Тајна Знања Богова преузета из Акаше


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

p1200813
Лирски записи

01

Древни посвећеници, који су усмено преносили Знања Богова, сведоче о Три Сунца.
Када са Земље сазерцавамо, Прво Сунце (до нас, у односу на нас) јесте Појавно Сунце, које је Предајник Другог Невидљивог Оностраног Сунца које је много веће од Првог Сунца илити Сунца Предајника.
Могли бисмо рећи, да је Прво Сунце уистини Сунце Сочиво у којему са сабирају и ужижују зраци Оностраног Сунца.
Прво Сунце не ствара Светлост, Топлину и Топлоту, већ је Оно само Прималац и Преносилац Светлости, Топлине и Топлоте Другог (Оностраног) Сунца.

Древни су посвећеници могли да виде и са Земље, на неким местима и у неким тренуцима, и Онострано Сунце.
Видели су га као Светлосни Венац, као Светлосни Прстен, као сребрно-златну Ауру око Првог (Појавног) Сунца, пошто је Друго Сунце много веће од Првог Сунца.

Древни су, такође, знали и за Треће Сунце, Сунце Свих Сунаца, и то Сунце они су звали Поноћним Сунцем, будући да су Га сазерцавали у Тренуцима када се Свето Време усаглашава и усаображава са Светим Простором (а то се најчешће дешава у Поноћ), односно, када се отвара Тајни Пролаз, када се пројављује и указује Галактички Портал према Трећем Сунцу, према Сунцу Свих Сунаца.

Сунце Свих Сунаца јесте Првобитна Светлост која прожима сва сазвежђа,
сва звездана јата, све појавне и непојавне светове на свим ступњевима Присуства и Стварања.

02

Древни су били носиоци Знања Богова, и та су Знања претакали у бајке, у приче, у песме,
у митове и легенде, у усмена и писана Предања.
Древни су живели у Заједништву са Боговима.
Они су учили од Богова, Они су подражавали Богове.
Имена Богова – то је Стварност преточена у Име, у Реч, у Слово.

Дејство Стварности јесте Реч, јесте Слово, јесте Име Божанства.
Ко је Сварог?
Сварог је Име, Сварог је Реч, Сварог је Бог Оностраног Сунца.
Сварог је Друго (Онострано) Сунце; Он јесте Онострано Сунце.
Али, Сварог има Два Начела – Појавно и Непојавно; што значи, да је Он по Суштаству, гле,
Онострано Сунце, а по Дејству – Овострано илити Појавно Сунце.
Сварог је истовремено и Видљив и Невидљив.

Знамен Сварога (Коловрат) управо указује на то – да је Он у исти мах и Појавно и Онострано Сунце.
Када из Унутарњег сазерцамао Коловрат, тада ће нам се открити да су у Знамену Сварогову уписана Оба Сунца.
Да је Сварог само Бог Појавног Сунца, онда Сварогов Знамен не би био Коловрат, већ Точак или Круг.

03

Треће Сунце, Поноћно Сунце, Сунце Свих Сунаца, Древни су звали Великим Триглавом.
Ко је Велики Триглав?
Велики Триглав – то су Три Сунца: Сварог – Онострано Сунце; Перун – Појавно Сунце; Свевид – Треће Сунце, Поноћно Сунце (зато што Свевид и ноћу види), Сунце Свих Сунаца.

Морамо разјаснити да је Перун Сварогов Син, односно, да је Перун носилац оног Свароговог Начела које се односи на Појавност, на Појавно Сунце.
Перун је рођен из Свароговог Суштаства; Перун је Сварогово Начело Суштаства.
Перун има Дејство Сварогово, али нема Суштаство Сварогово.

Али, Суштаство Сварогово јесте Суштаство Великог Триглава, Суштаство Сунца Свих Сунаца.
Перун је Владалац Доњег Неба.
Сварог је Владалац Средњег Неба.

Велики Триглав је Владалац Горњег (Највишег) Неба.
Велики Триглав чине Три Сунца, Три Начела, Три Бога Једног Суштаства.
Три Бога јесу Један Бог, јесу Једно Суштаство Присуства и Стварања.

04

Немогуће је разумети и схватити Родну Веру без Галактичких Знања.
Зато бих ја Родну Веру назвао Родним Знањем.
Више одговара реч Знање неголи Вера!

Родна Вера илити Родно Знање јесте Предање Богова.
У Родној Вери јесте скривено Знање о Рођењу Богова, о Стварању и Рађању Светова.
Родно Знање јесте Галактичко Знање, Знање из којег су произишле све потоње митологије,
све потоње религије, сва потоња учења на Мајци Земљи.

Родна Вера бејаше дуго чувана и скривана, јер је тако одговарало мрачним владарима на Земљи.
Није смела да се открије и обелодани Истина о присуству Звездане Расе, о присуству Људи-Богова на Земљи, чији су изравни потомци ВедСрби.

05

Морамо схватити и освестити, да су ВедСрби изравни потомци Звездане Расе.
Морамо схватити и освестити да су одувек постојали ВедСрби, а да Словена никада није било.
Ову Истину морају да прихвате, да схвате и освесте, сви расејани ВедСрби који се данас зову Русима, БелоРусима, Украјинцима, Словацима, Чесима, као и иним именима.

Нису данашњи Срби постали од Словена, већ су данашњи Словени постали од Срба, од ВедСрба.
Нису Срби отпали од Руса, већ су Руси отпали од Срба, од ВедСрба.
Са становишта Тајне Науке, није битно што Срба има десет, а Руса стопедесет милиона, већ је за Тајну Науку битна Истина, а то значи, да су Срби Старији Брат Руса, а не обрнуто, како многи умишљају.

Људи у опсени овако размишљају: ако Руса има највише, онда су Срби постали од Руса.
Људи у Истини знају, да су сви постали од Срба, од ВедСрба; знају да су сви Словени – Срби у расејању; Срби који су заборавили да су Срби, да су ВедСрби.

Драган Симовић: Поштујем туђе, а своје Прослављам!


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Srbski posvecenik-2

ПОШТУЈЕМ ТУЂЕ, А СВОЈЕ ПРОСЛАВЉАМ!

Мој Бог јесте Живи Бог!
Бог мојих Великих Предака, ВедСрба Санскрићана.
Један је Живи Бог Створитељ, али свако га осећа, појима, види, препознаје, схвата и живи на само свој, непоновљив, начин.
Моја Вера није ни хришћанство, ни ислам, ни јудаизам, ни ђаинизам, ни будузам, ни зороатсризам, већ ПравоСлавље, РодоВерје, Родна Вера – Вера
Белих ВедСрба, Стриборјана, Северњака, Србових и Србониних потомака, Сварогових унука и ратника Светлости.
Моја Вера и Вера мојих Предака у свему осећа, види, појима и препознаје Живога Бога, Бога Срба, ДаждБога, Бога Светлости, Великог Триглава, као и Велику Мајку нашу – Мокошу!

Ја сам ВедСрб и славим и прослављам ВедСрбске Богове.
Туђинске Богове не прослављам!
Нека њих прослављају они чији су Они Богови.
Не прослављам семитске, јудејске, грчке, византијске и римске богове.
Нека сваки народ слави своје Претке и прославља своје Богове!
Поштујем туђе, а своје прослављам!

Сви народи су Божја деца, али су, истовремено, и сва Божја деца различита.
А у томе и јесте Лепота и Дивота овога света, као и свих светова иних.
Моји су су се Преци, од СрбИрије до Херцеговине, вековима опирали како покрштавању тако и свакој иној вери туђинској.
Живо је Предање у мојему Племену, у мојих Предака –
Горштака и Ратника од Урала до Динаре –
који крст и покрштавање повезују са најгрознијим злочинима над нашим Родом, над нашим Племеном!

У Паметарници, у Повесници мојега Племена, једно су те исто крст и полумесец, једно те исто кршћанство и ислам.
Зато и кажем: Моја Вера јесте Вера Ведских Белих Срба!
То је Жива Вера у Живога Бога!
Моје ПравоСлавље није ни хришћанско ни кршћанско православље; моје ПравоСлавље јесте ВедСрбско ПравоСлавље!

Има на овоме сајту оних хришћанских душебрижника који би хтели мене да преуме, да преокрену, да преусмере ка семитском, грчком и византијском хришћанству, да ме, како кажу, изведу на Прави Пут!
Нека свако путује својим путем, и нека се свако држи Вере својих Предака и Знања својих Богова!
Не води само један пут до Бога, већ многи су пути тајинствени што до Бога Живога и Створитеља воде.
Моје Племе памти, и никада заборавити неће, најгрозније злочине које су кршћани и ини христијани, заједно са мухамеданцима, у име вере туђинске и пустињске, над нама учинили.

Никада туђинска вера, не може бити Моја Вера!

А уколико вама смета моје песничко писаније, уколико вама смета моја поетика, и мој поглед на свет, уколико вама смета Жива Вера мојих Предака и Богова наших, онда ја више, после овога, и нећу писати на овоме сајту.
Писаћу за Своје, писаћу за Оне који су из Мојега Јата, на неким другим сајтовима и страницама.
Писаћу по Води, писаћу по Ваздуху!

Драган Симовић: Сварогов Пут Светлости


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

СВАРОГОВ ПУТ СВЕТЛОСТИ

Вертикала ратника чини ратником.
Будност и свесност, свесност и самосвесност.
Знање и вера, вера из Знања.
А то и јесте Пут Светлости.
Без Овога нема ратника.
Заиста, нема несувислог и бесловесног ратника.
Ратник је увек и вазда Посвећеник Духа.
Ратнички народи јесу словесни и самосвесни народи.
Зато што ратнички дух происходи из Духа Свести.
Оно што светина назива ратништвом, то је само дивљаштво и варварство.
ВедСрби су ратнички народ.
Сем Срба, у окружењу, на Балкану, нема ратничких народа.
Има дивљих, крволочних и варварских народа, али то нису ратнички народи.
То су хорде, чопори и крда дивљих зверова.
Дивљаци и варвари немају будућности, јер немају ни прошлости нити садашњости.
Дивљаци су само сенке и утваре.
Без Духа Великога ничега нема.
Зато ће у времену долазећем нестати сви дивљи крволочни народи.
Јер Мајка Земља неће више да трпи дивљаке и варваре.
Јер ПраВасељена неће више да трпи дивљаке и зверове у људскоме обличју.
Ни Велики Створитељ неће више да трпи бића која руше Ред и Поредак.
Време долазеће јесте време Будности и Свести.
Све друго је опсена и омаја.
Опсена и омаја светине бесловесне.
Само Будан и Свестан Србин јесте Србин.

Успаван и бесловесан Србин не може бити Србин.
Од успаваних и бесловесних Срба остаће само љуштура и грозота пустоши.
Будни и Самосвесни Срби дошли су, долазе, и долазиће из Будућности Великог Духа Стварања.
Није важно колико их сада има, битно је колико ће их бити.
А биће их више него што и замислити можемо.
Вертикала је усправница, божанска оса.
Вертикала није ни лево ни десно; ни левица ни десница.
Вертикала је средиште, Сварогов Пут Светлости.
У времену долазећем битно је дејствовати из Поља Свести.
Ништа у спољном, ништа у вештаственом, ништа у појавном.
Наши душмани и врази морају бити побеђењи у Унутарњем, у Духовном.
У појавном, материјалном свету, заиста, ратоваће још само сенке и утваре.
Они који не знају за Закон Карме, они који не познају Закон Сетве и Жетве.
Што више и жешће буду ратовали, све ће дубље тонути у Таму и Ништавило.
Нестаће сви они који буду ратовали у видљивом и појавном, нестаће као да их никада ни било није.
Будућност Срба и Србства јесте у Будности и СамоСвести.
Срби су од ПраВасељене давно изабрани, и одабрани, за посвећене ратнике у Духовним Сферама, у Пурпурној Сварги Свароговој.
Духовни ратници нити гину нити умиру; они само прелазе из Сфере у Сферу, из Света у Свет.
Духовни ратници јесу посвећеници Великог Духа Стварања, и стога су бесмртни и вечни.

Драган Симовић: Бела Земља у Сливу Троречја


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Препевано Предање Белих Срба

Бела Земља у Сливу Троречја

У Доба после Велике Студи, и после Великог Рата када су изненада заблистала Три Сунца Подневна, сишли смо са Белога Пупка Стриборије у осунчане и плодне земље Слива Троречја, и тамо затекосмо народе који су наличили животињама и зверима дивљим. Они обитаваху у стаништима под земљом, у рупама и раселинама, јеђаху све плодовље шумско и пољско и храњаху се месом пресним и сировим, јер још за огањ живи не бејаху знали.

Њихов језик бејаше немушт, без речи и смисла, само крици и гласови неразговетни. То бејаше у Време Колодажња Руна Перунових, када Огроман Месец јасно сијаше као Сунце Поноћно, и када ноћи биваху беле и светле попут сутона вечерњих или свитака праскозорја. На свим путима нашим, кроз бела снежна горја и кроз зелена бескрајна поља прошарана луговима и гајевима, нас сустопице пратише Богови наши и Велики Преци.

Обдан би лебдели над нама попут белих облака, а ноћу би блистали у висинама као разјасне плаветне звезде.
У Сливу Троречја подигосмо утврде и станишта, светилишта и зборишта, и стадосмо призивати оне дивље народе, који су зазирали и стрепели од нас, и почесмо да им откривамо нека своја Знања примљена од Богова наших.

Најпре им открисмо Тајну Огња Живога.

За њих то бејаше велико чудо, те сви они листом, да ли из страха или из благодарја, падоше ничице на Земљу, испуштајући гласове неразговетне и несловесне, подижући склопљене руке пут Сварге. После неког времена, ти народи, напредујући у учењима, постајаху словесни, примајући наша Света Знања благодарно и радосно, и не желевши више да се удаљују и одвајају од нас. Штавише, они су, убрзо потом, пошто примише наш Језик и Писмо, пожелели да буду једно с нама; казивали су нам да себе виде и осећају као граном нашега Дрвета Живота.

На Белој Земљи у Сливу Троречја, у миру обитавасмо на многа лета, примајући Тајна Знања о Животу и о Води, о Бесмртности и о Вечности, о тајинственим путовањима наших Богова и Великих Предака низа звездана јата ка Пупку Пра Васељене, о КоленДару и о Свароговом КолоЛету, о кретањима Планета и Сунаца око Звезда Стајачица, о Тајинственом Заједништву Богова с Родом и Племенима нашим. Заиста, то бејаше Велико Време Сварогово, када смо присуство Богова у сваком трену осећали, и када Душом и Срцем бивасмо повезани са Боговима и Прецима својим, и када бејасмо посве заштићени Сваруном Сваргом у Белој Пра Светлости.

Драган Симовић: Срби Стриборјани из звездане будућности


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Срби Стриборјани
из звездане будућности

Срби, који сте пробуђени,
који сте рођени будни,
ви сте звездана раса.

Ви сте из
будућности дошли,
у Праскозорје
Стриборије.

Ви сте
потомци Богова!

Ви нисте од овога света,
и немате
никога у свету!

Ваше Звездано Братство
у Пра Васељени
обитава.

Када ово познате,
и освестите –
Срби Стриборјани! –
и када уђете
у Поље
Божанске Свесности;
и када усаобразите
Свест
са Великим
Духом Стварања –
онда ћете, уистини,
овладати
свим Временима,
и свим
Пространствима,
у Великом Кругу
Сварога
Сваруне!

%d bloggers like this: