Емисија „Голи живот“: Гост Јован И. Деретић говори о лажној и фалсификованој историји Срба


Емисија „Голи живот“: Гост Јован И. Деретић говори о лажној и фалсификованој историји Срба

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Јован И. Деретић:

„Покојни Витас, новинар, знате за њега, чули сте… је питао Дејана Медаковића (тадашњи председник САНУ-а) када је он био…: „Зашто ви не прихватите округли сто који Деретић тражи“?
То је била прилика да ме они сатру (каже Деретић)

А Медаковић је рекао:
„А ко ће да седне с друге стране стола“?
Ми немамо стручњаке (Каже Медаковић)!??
Како немате стручњаке?! (пита новинар Витас)
Па немамо стручњаке за стару историју!?
Па ко пише уџбенике?
Е, то је друго…?!

Нека то други организује, а не ми.
И онда је додао (Академик Дејан Медаковић):
„Деретић има доказе које ми не можемо да прихватимо, нити можемо да дискутујемо“.

Ето, за наше „историчаре“ из САНУ историја Срба заправо почиње од берлинског конгреса 1878., а не од самог постојања Срба као народа, које задире и у античко доба, што је потврђено у архивским историјским списима и документима која обрађују античко доба. За САНУ „историја“ Срба дакле почиње фигуративно, од берлинског конгреса, када су од стране светских моћника зацртане смернице за фалсификовање србске историје и културе, од тада су у институцијама Србије што се тиче историје и културе, довођени на власти само слепи послушници германско-нордијске историјске школе, за коју си у сами немци признали да је нетачна!!

Немачка академија наука одрекла се своје нетачне германско-нордијске историјске школе, а србска САНУ шта чека?
http://wp.me/p3KWp-5MW

Деретић је потпуно у праву када каже да сви геноциди над Србима, односно сви Србоциди», почивају на првобитном културном геноциду на бази фалсификоване историје Срба и Словена, по којој смо ми Срби „неписмени дивљаци“ који су у 7 веку пали са Марса на Балкан, и почели да кољу и убијају све живо.

Милан Видојевић: У мосту на Ади у Беогрду трајно је инсталиран ХААРП


Видојевић говори да је изузетно висок статички електрицитет око овог моста на Ади, и зато сумња да је у централном стубу моста који се стручно назива „Пилон“, инсталиран неки ХААРП уређај. Све ово треба схватити озбиљно и треба пратити у следећих 3-5 година од дана отварања моста (31.12.2011. на 01.01.2012.). да ли ће људи добијати тешке болести и умирати од њих. То је жалосно да се овако каже, јер испада да су људи на 2-3 км. од моста на Ади, заморчићи, но то је наша стваерност, ГЛАВНИ мафијаши су у држави, кршење закона кад год им то затреба је основно „правило“ њиховог владања. Умрежили су се: полиција, судство, тужилаштво… не можеш им ништа. Такође, би могли и сви који су стручни из Београда (независни стручњаци, електроинжењери, довољно их има…), и који се разумеју око ових ствари повезаних са ХААРПО-м, да изврше своја мерења са својим апаратима, па нек дају своје извештаје и мишљења на нтернету: на сајтовима, блоговима, форумима, и-мејловима…

Милан Видојевић: У мосту на Ади у Беогрду трајно је инсталиран ХААРП
07.05.2013.

Линк ка прилогу на: http://www.youtube.com/
Прилог можете скинути преко овог сајта.

*****************

18.мај.2014.

Данас сам приметио да је овај прилог са Ју Тјуба, односно то је само део из радио емисије у којој је Видојевић гостоваоу, обрисан, па сам с тога поставио аудио снимак којег можете послушати на доњем ВордПрес аудио плејеру.

Милан Видојевић: У мосту на Ади у Беогрду трајно је инсталиран ХААРП
07.05.2013.

*****************

Мост на Ади у Београду

Мост на Ади у Београду

Поглед на мост преко Аде

Поглед на мост преко Аде

Разоткривање: Мост на Ади

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/!
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Народе, налазимо се под стравичном окупацијом државних криминалаца и државне мафије, умрежили су се свуда где треба у држави, на њеном челу и по инститицијама система поставили су своје људе: тужилаштво судство… итд… итд… па ти их сад тужи, направиће те на будалу, а сво ово мафијаштво и организовани криминал, може се јасно уочити када се погледају ова два доња видео прилога, односно како је огранак државне мафије: „грађевина“ повезан са целим владајућим усаглашеним системом, и брутално пљачка београђане поводом овог моста на Ади, задужује се енермно, а кредите ће отплаћивати и уници београђана, а каматица ће стално да расте, да бубри… Нико од одговорних још није ни рекао јавно колико кошта мост, јер далеко превазилази почетну одређену цену, тако да нити смеш да их питаш за цену моста, која је јавна ствар, по законима Србије треба да се зна, међутим, ако се неки новинар и усуди да пита за цену моста:

Да ли је мост на Ади најскупљи мост на свету?“

Долазе претећи одговори, попут овог Ђиласовог, са намрштеним шерифским погледом, ко из вестерн и крими филмова, мора да је то гледао и увежбавао улогу кад дође на власт, попут Роберта де Нира из Филма „Таксиста„: “ You Talkin’ me“?

Шериф, окружен са 2 помоћника, намрштених погледа, одговара, 02:31:

Да ли је мост на Ади најскупљи мост на свету?“ пита новинар, а шериф одговара: „Питање је изузетно интересантно, запамтите га, па кад будемо на мосту, онда га поставите?!“

Питање је изузетно интересантно, запамтите га, па кад будемо на мосту, онда га поставите?!“

Баш на мосту… аха, значи неко од вас двоје ће да лети са моста ако се нађете заједно на њему, браво шерифе, тако се ради на дивљем Западу што створисте од Србије! Ово је чиста претња, да има закона у овој држави, новинар би га тужио, и Ђилас би одговара за ове претеће одговоре са позиције власти. Но дотични новинар зна да нема ништа од тога. Ово је уједно порука свим новинарима, законобранитељима и стручним људима, да не таласају много и постављају „незгодна питања„.

Уреду шерифе, сад си „страшан и јак“, јер штити те „закон“, но доћи ће време када ће са пљачкашка владавина државних мафијаша у потпуно распасти, па не би било лоше да дотле запамтиш одговор на питање о цени коштања моста. Знам, биће то тежак задатак за тебе, јер цена ће стално расти, но ти бележи само, и ништа не брини, па кад се једног дана нађеш у судници на суду правде и поштовања реда и закона, биће интересантан твој одговор…“

Прича се: Архитекта Бранислав Јовин

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Погледајте обавезно оба ова задња 2 видео прилога у целости, ево само малог примера шта је рекао један од најбољих архитеката-урбаниста у Србији, о потпуном дилетантском промашају изградње оваквог скупог моста и то на погрешном месту:

Архитекта урбаниста, Бранислав Јовин, члан Академије архитектуре Србије:

„Да ли је нормално да се водени пут од 150 метара премости мостом дужине 969 метара, то само у лудилу може?!“

…………….

То ти је оно лудило, закољи вола за 100 грама меса! Према томе, то је тотални промашај! И конструкторски, фаталан! Кад кажем фаталан, мост преко Аде је фаталан урбанистички, јер унутрашњи магистрални полупрстен треба да кошта 2 милијарде и 400 милиона евра, еј!!?

*************

ПС.
19.05.2014.

Обавезно погледати овај најновији прилог:

Инфо ратници радија „Снага Народа“: Гост Велимир Абрамовић – Да ли су најновије катастрофалне и невиђене поплаве у Србији изазван харпом? Видео
http://wp.me/p3KWp-6HD

У емисији је било речи и о томе да ће се ускоро од стране 3 независна инжењера ових дана извршити сва потребна мерења на мосту на Ади, како би се утвдило да ли је у мосту стварно уграђен харп уређај, а резултати тих мерења биће објављени идуће недеље у емисији „Инфо ратници против новог светског поретка“ радија „Снага Народа“.

Мавро Орбин: Краљевство Словена – италијански оригинал


Свим србским научним историјским истраживачима, како старијим тако и млађим, новим генерацијама, сада се пружа прилика да на једном месту имају не само оригиналну књигу Мавра Орбина: „Il regno degli Slavi (Краљевство Словена), већ и њене проводе у руском, хрватском и србском издању. Додуше, ово србско издање наших драгих званичних „историчара“ је мало „измасакрирано“, недостаје му „само“ првих 241 сатрана. Шта ће те, наши академци више воле истраживаче и популацију која „размишља“ њиховом главом, не својом, па да би их ускратили мука од силног читања „непотребног“ матерјала, лакше је откинути једну трећину књиге, јер све је базирано на „савременим научним методологијама“ када је превођена Орвинова књига.

Да вас подсетим само, да се ова књига која крије истину о пореклу Срба и Хрвата, чува у Ватиканској библиотеци са упутством да је „недоступна за Србе»„. Књига је изашла из штампе 1601 године.

Мислим да би наши стручни историјски истраживачи могли сада да се ангажују на један тимски рад да се аутентично преведе на србски језик Орбинова оригинална књига, то је обиман посао будући да се ради о италијанском језику из XVII века, који вероватно није потпуно исти са садашњим језиком којим италијани говоре. Затим, да се упореди са овим хрватским преводом, јер могуће је да су га хрвати штеловали на своју руку помоћу својих коментара, можда и нису, не прејудицирам ништа, а не знам шта би могло да се упорећује са верзијом званичних србских „истотичара“, будући да у њиховом „научном делу“ нема првих 241 страна књиге. Но добро, нек се упоређује са оним што постоји.

Стручњацима ево везе (линк) ка бесплатној отвореној библиотеци где могу скинути, читати и проучавати оригиналну Орбинову књигу на италијанском језику: „Il regno degli Slavi (Краљевство Словена): http://archive.org/

Са овог линка (везе)» можете скинути оригиналну књигу (56 мб.), са овог» можете је читати, а са овог» такође можете читати текст књиге, али на белој подлози, тако је све читкије.

Следи руски превод оригиналне књиге…

Мавро Орбини: Славянское Царство

Затим хрватски превод…

Мавро Орбини: Краљевство Славена

И на крају дајем вам на увид овај чувен и славни превод србских званичних „историчара“ који нема првих 241 страна. Фабрика „историје“ увек је код наших званичних „историчарса“ радила пуним паром, тако да се не би мучили да читамо како они тврде: „фантастичну и неразмрсиво збркану слика о „царству Словена“…“ они су „научним“ методама свога времена, напросто откинули првих 241 страна оригинала.

Скините књигу:
Мавро Орбин – Краљевство Словена (9 мб.)

Мавро Орбин
Краљевство Словена

Не могу да одолим, а да не додам ово…

Какав научни кредибилитет могу уопште да имају историчари из САНУ-а када су тако срамно избацили прве 241 стране те књиге (односно то нису ни превели), са тако ненаучним и испразним неморалним објашњењем, да је то непотребно да се чита, „јер се не може веровати Орбину“?!!

Па да ли су то онда историјски научници или манипулатори?
На основу чега онда уоште и преводе књигу, ако им је Орбин непоуздан као аутор?!

Зашто нису превели целу књигу, па да препусте закључивању садржаја јавности, како официјелно-стручно историјске, затим независних историјских научних истраживача, исто тако и заинтересованих читаоца, да сви они сами просуђују о књизи, а не да им откину првих 241 страна књиге, говорећи да је то због тога што је то штиво безвредно, неозбиљно. Има ли већег цинизма из уста званичних „историчара“ у које се не сме ни сумњати, и још их третирати истинским историјским непристрасним научним радницима?

Ради се о томе, да Ватикан током историје није успео да покупи сва могућа научна архивска документа, да их илегално присвоји и тако чува у својој библиотеци и манипулише историјом по жељи и принципу: „Ко има знање, тај има и моћ“. Ватиканска библиотека је иначе највећа библиотека на свету, опслужују је око 2500 чиновника. Срећом, неки документи су паралелно били и на другим местима на којима ватикански „прсти“ нису допрли, а нека документа су и процурела из њихове архивве, зато и уводе ове строге мере.

Ватикан од 1. јануара микрочипује своје свештенике и сараднике
http://borbazaveru.info/content/view/5280/1/

Ево једно таквог дела:

Dr Alberto Romero Rivera: Ватиканске убице и исповест бившег језуите
Скини књигу

Прочитајте добро Риверину исповест, лакше ћете схватити зашто врх СПЦ одступа од свог заветованог Православног пута и све србске вернике путем екуменизма води у крило Ватикана, уз тужну истину да је по први пут у историји србског народа он истовремено издан и од своје државе и Цркве.

Доле у доњим цитатима, имате прилике да видите сам почетак ове Орбинове књиге из које су наши званични „историчари“ напросто избацили првих 241 страна, јер су „неверодостојни“ извори у питању. Аутор овог дела црвеним словима је дао своје коментаре, на основу којих се може видети како се фалсификује историја…

„`~~~~~~~~~~~~~~~~~„`~~~~~~~~~~~~~~~~~„`

СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА
Основана 1892 године
МАВРО ОРБИН
КРАЉЕВСТВО
СЛОВЕНА
БЕОГРАД
1968

ЧЛАНОВИ РЕДАКЦИЈЕ
ФРАЊО БАРИШИЋ. • РАДОВАН САМАРЏИЋ • СИМА ЋИРКОВИЋ

Превео са италијанског ЗДРАВКО ШУНДРИЦА

Мишљење сакупљача ових књига Када сам почео да се интересујем за ову тему (историју Срба пре фамозног 7. века) и почео да скупљам књиге и стављам их на овај диск, једна од првих књига коју сам желео да имам је ова. До ње сам ипак стигао пред крај овог скупљања и после пар година тражења. Када сам је коначно имао у рукама то је за мене било највеће разочарење. Зашто?
Не због Мавра Орбина него због оне тројице наведене изнад овог поглавља исписане дебелим
црвеним словима.

Када сам почео са овом темом неки старији познаваоци теме су ме уверавали да се оно што хоћу да видим сакрива од јавности, да бечко-берлинско-ватиканска клика не дозвољава да то изађе у медије, да су наши (вајни) историчари школовани у Бечу и Пешти и да су индоктринирани наведеном кликом и тд и тд.

Ова књига ме је уверила да су Милош Милојевић, Радивоје Пешић, Олга Луковић-Пјановић, Драшко Шћекић, Јован Деретић и други потпуно у праву што се тиче прикривања неког другог облика историје. Превод ове књиге има 628 страна. Првих 152 стране су пикантерије из живота Мавра Орбина (изгледа да су сви списи у дубровачком архиву само о Орбину). Следећих 87 страна су Коментари горе наведене тројке о књизи, следећих 49 страна је навод Орбинових извора и литературе, затим следи 47 страна Регистра. Превод књиге заузима осталих 290 страна, али који – почиње од –????—па наравно од Немањића (треба Европи потврдити да Србије пре тога није било као државе) а све пре тога је прескочено у преводу уз пола стране (само пола стране) објашњења тројице “стручњака“ да је прво и део другог поглавља изостављено из превода. Уосталом ево овако то пише на почетку књиге.

ЧИТАОЦУ

Овај превод почиње од стране 242. Орбинова оригинала, односно од поглавља које подробније излаже историју јужнословенских земаља Рашке и Србије, Босне, Хума, Хрватске и Бугарске. Претходна Орбинова разматрања, то јест прво поглавље под насловом Порекло Словена и развој њихова царства (р.5—203) и први део другог поглавља под насловом Историја краљева Далмације и осталих суседних земаља Илирика, од 495. до 1161. године (р. 205—239), овде су свесно изостављена. Наиме, Историја краљева Далмације … заправо је Орбинов превод са латинског Дукљанинове Историје (Летопис Попа Дукљанина, или Барски родослов), изворног документа који нам је данас доступан у осетно поузданијим верзијама од оне коју пружа Орбин.

Његов превод данас је од интереса само за уски круг специјалиста који, испитујући степен веродостојности Барског родослова, проучавају и рукописну традицију овог споменика. Што се тиче првог поглавља Орбинова дела, ствар је такође по себи јасна. Тај одељак, посвећен претежно ванбалканском Словенству, писан је на основу преднаучне, панславистички усмерене и потпуно некритичке литературе, као и пишчевих наивних етимолошких домишљања у истоме смислу. Резултат је једна сасвим нетачна, управо фантастична и неразмрсиво збркана слика о “царству Словена“. Да би читалац о томе добио одређенију представу, довољно је да прочита сажето и верно испричан садржај овог Орбиновог поглавља (стр. СХХХIХ овог изд.). Заморно читање пуног текста овог поглавља, сасвим је очигледно, привлачно је и није дангубно само онима који испитују историју нашег историописања.

РЕДАКЦИЈА

Погледајте само ову циничну последњу реченицу (подвучено). Треба ли овоме коментар. Па зар вреди преводити такву књигу? Ако књига не вреди, вреди ли писати коментаре и уводе који заузимају више страна него књига? Ако је истина да Орбину не може да се верује, чему уопште превод и остатка књиге?

Наравно ово разочарење има своје добре стране, показало ми је колико сам у праву што више не верујем нашим “признатим“ историчарима и тражим неку другу историју за коју мислим да је тачнија од званичне иако је зову романтичарска. Наћићу ја Орбина и у оригиналу, са свим поглављима. Јер и оно са „Наиме, Историја краљева Далмације … заправо је Орбинов превод са латинског Дукљанинове Историје (Летопис Попа Дукљанина, или Барски родослов), изворног документа који нам је данас доступан у осетно поузданијим верзијама од оне коју пружа Орбин.“ је исто тако цинизам јер ни Летопис попа Дукљанина не можете да нађете у преводу него само у објашњењима (Шишића, Кукуљевића, Црнчића, Мошина, Станојевића, Баранашића итд) и делимичним преводима, али само уз безброј коментара који вас упозоравају којим путем да размишљате. (Па не мислите ваљда да можете да имате своје мишљење.)

Сем тога сам Ћирковић у литератури ( под Docleato – под извори који се не наводе) наводи да превод Летописа попа Дукљанина у књизи заузима стране од 206-241. Пошто ова књига почиње са страном 242 Орбинове књиге ипак остаје још “само“ 205 страна првих поглавља који су практично сакривени, избачени или како вам се већ свиђа, одуком «Редакције».Дуго сам био у дилеми да ли уопште да радим ову књигу aли сам ипак одлучио да је обрадим из два разлога: први је да покажем како изгледа касапљење књиге (пресечена је на пола од
стране “стручњака“ и други – ипак у литератури и коментарима може да се нађе доста занимљивих детаља.

„`~~~~~~~~~~~~~~~~~„`~~~~~~~~~~~~~~~~~„`

Ватикан крије истину о пореклу Срба и Хрвата, али докле?


Извор: ФБР Монитор

БЕОГРАД – У библиотеци у Ватикану чува се историјска књига из 16. века дубровачког професора Мавра Орбинија за коју постоји Упутство особљу библиотеке у коме пише: „недоступна за Србе“ – полазна је чињеница књиге Вукашина Илића које је надавно промовисана у Центру за културу Раковица. Та књига крије истину о пореклу Срба и Хрвата, речено је на промоцији.

Уз помоћ бораца за истину попут Вукашина Илића и огромне снаге интернета, истина о Србима ће заживети у народу, биће присутна у умовима, то медији не могу да избришу, а кад се и контролисани медији ослободе мрака, јер стиснуту песницу не можеш да држиш нон-стоп 24 часа стиснутом, ма колико је стисак јак. Шака ће почети да се отвара, стисак лажи ће неумитно да попушта, попушта, попушта...

Уз помоћ бораца за истину попут Вукашина Ј.  Илића и огромне снаге интернета, истина о Србима ће заживети у народу, биће присутна у умовима, то медији не могу да избришу, а кад се и контролисани медији ослободе мрака, јер стиснуту песницу не можеш да држиш нон-стоп 24 часа стиснутом, ма колико је стисак јак. Шака ће почети да се отвара, стисак лажи ће неумитно да попушта, попушта, попушта…

Књига „Срби од искона“, према речима књижевника Милана С. Крсмановића, је напор да се српском а и осталим народима отворе очи и укаже на велике факсификате „германске Бечко-Берлинске школе према којима Срби на Балкану нису староседеоци, него дошљаци“. Илић, како каже Крсмановић, тврди да су у тој лажној историјској школи прескочени миленијуми како би тиме био постављена основа за политику продора немачког утицаја преко Балкана на Блиски исток познатог као политика „Дранг нах остен“.

„Жалосна је чињеница да историјску старост Срба на Балкану и не само на Балкану већ на целом евроазијском простору и афричком простору прешућују не само страни историчари, него и наши. То су бројне лажи од којих се памет мути“

– рекао је Крсманоивић.

Рецензент Илићеве књиге академик Петроградске академије Павле Џелетовић каже да аутор настоји да хронолошким редоледом упозна читаоца са стварним, а не фалсификованим историјским чињеницама.

-Врло апликативним стилом Илић презентира три изузетно значајна светска налазишта Лепенски вир, Старчево и Винча. Ови локалитети и материјали пронађени у њима омогућили су дргачије погледе на минуле цивилизације – наводи Џелетовић.

У књизи „Срби од искона“ наводе се многи факти о пореклу народа који су сврстани у Словене, што је појам настао око шестог века када се окончало формирање германске нације и немачког језика који Срби нису могли да разумеју па су отуда та, германска племена назвали Немацима тј. онима који су неми, док су сви остали народи настали из једног српског корена названи Словени – они који се међусобно разумеју тј слове. Илиће о пореклу Хрвата каже:

-О Хрватима и њиховом пореклу још је Грк Лаоник Халокондило писао: Прва Бела Србија протезала се све до Балтичког мора до Црног мора , а на југозападу до карпатских планина, на чијем се обронцима населило по злу чувено племе Хрвати, који су се од Срба одвојили.

Ова истина о пореклу Хравта доказана је недавно када је у ипсолун хромозомима Хрвата нађено да су они пореклом Срби што је у Хрватској јавности изазвало огорчење и неверицу. Ове чињенице објашњавају зашто се у ватинској билиотеци крије спис Мавра Орбинија који садржи истину о порекли Срба и Хрвата и само један у низу доказа да су Хрвати пореклом Срби и то не само од 19. века када су у западној Херцеговини Срби покатоличени него од самог настанка овог племена у давној прошлости.

*****************

Том скривању истине о пореклу Срба полако али сигурно ближи се крај. Своје фалсификоване германско-нордијске историјске школе одрекла се и немачка академија наука једино србска САНУ и Ватикан (што је и разумљиво за ватикан) узалудно ћуте мислећи да ће сакрити истину. Уз помоћ бораца за истину попут Вукашина Илића и огромне снаге интернета, истина о Србима ће заживети у народу, биће присутна у умовима, то медији не могу да избришу, а кад се и контролисани медији ослободе мрака, јер стиснуту песницу не можеш да држиш нон-стоп 24 часа стиснутом, ма колико је стисак јак. Шака ће почети да се отвара, стисак лажи ће неумитно да попушта, попушта, попушта…

Светлост истине продреће и у медијима.
Она већ продире, управо у овом тренутку!

Можда је то ова  Орбинова књига…

Скините књигу:
Мавро Орбин – Краљевство Словена (9 мб.)

Мавро Орбин
Краљевство Словена

Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика


Мој претходни текст о пореклу Срба коју званично обелодањују (само) руси, заснован на научним истинама, изазвао је прави бум код Срба на интернету, улио им је „свежу крв“ и пут ка самоосвешћивању у откривању праве истине о свом културно-духовном и историјском идентитету, што је изузетно битно у овим најтежим временима за Србски народ, за његов опстанак, за његов препород, за његово знање о свом постојању! Текст је пренет на више сајтова и форума који се највише прате на интернету, поменућу само Васељенску телевизију и ФБ Репортер. Само на мом сајту, првог дана након објаве текста, текст је прочитало 1722 особа.

Свему томе најзаслужнији је Србски језик, његово ВЕЧНО БИЋЕ!

Фабриканти лажне историје о Србима могу фалсификовати историјске догађаје и чињенице, али не могу изфалсификовати сам језик, његово БИЋЕ које је Србски народ за свој језик успео да сачува и поред свих мутација, његову срж и бит!

У Србији постоји један Теслијански генијалан и надарен човек, човек који је у потпуности одгонетнуо и открио суштину значења и знања о Србском језику. Тај човек је из Ниша, зове се Славиша К. Миљковић, ступио сам путем телефона са њим у контакт, затражио од Славише да напише један текст за мој сајт на теми одгонетања Србског језика, тако да ми је Славиша путем поште поред тог текста послао и један обједињени видео прилог са његовог предавања на теми одгонетања Србског језика, из циклуса: „Апостоли истине“. Предавање је одржано у Београду, у хотелу Бристол.

Препуштам сада реч Славиши К. Миљковићу…

**********

Аутор: Славиша К. Миљковић

Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Поздрављам накнадне гледаоце мог предавња одржаног у београдском хотелу „Бристол“ 27. 11. 2010. године.

Желим овде да укажем на неке податке које гледалац треба да има на уму док прати предавање, а у вези су са нашом сакривеном прошлошћу и нејасном будућношћу наше деце.

Нашем званичном језикословљу наметнуто је мишљење (наредба!) да је србски језик млад језик који је на Стаблу језика смештен/приказан међу гранчице. Наш језик готово да нема сопствених речи јер је препун грчког, латинског, немачког, албанског, турског… утицаја. Ово ненаучно, наказно, болесно и злонамерно виђење сопственог језика и целокупног колективног памћења, довело је до страховитог разарања србског националног (материјалног и духовног) бића.

Ако овоме додамо ничим доказану тврдњу званичних историчара да смо на Балкан/Хелм дошли у седмом веку као дивља и неписмена руља геноцидно расположена према староседеоцима, јасно је одакле потиче став да „цивилизовани“ и „умни“ народи (Грци, Латини, Немци, Мађари, Турци, Шиптари…) имају право да на овој територији слободно одстрељују Србе који су, јадни и никакви, још од класика марксизма проглашени за неисторијски народ.

Највећа пошаст која је икада задесила србски народ јесте деловање наших (да ли наших?) историчара и лингвиста унутар Српске академије наука! Од оснивања Академије до данас, унутар историографије и језика, званично делују искључиво људи који су у Академију дошли крајњом негативном селекцијом и могу се описати као: високо образоване незналице, кукавички каријеристи-подрепаши, људи без части и злонамерници према србском колективном памћењу и србској колективној будућности.

Насупрот њима стоји величанствена србска истина коју ја у овом делу приказујем само кроз језик.

У првој књизи („Нови србски митолошки речник“) обрађујем близу 700 појмова из светских митологија и религија и показујем да су обрађена имена и појмови настали унутар србске језичке матрице и старе србске духовности. Полазећи од појединачних примера, у књизи показујем нека основна језичка правила на којима су утемељене србске речи.

У другој књизи („Нови србски етимолошки речник 1“) полазим од књиге „Етимолошки речник србског језика 1“ коју је издала Српска акадија наука а израдила група аутора на челу са Александром Ломом. Обрадио сам појмове које су они насловили тако што сам дао њихову етимологију, а потом дао своју. Недвосмислено сам доказао да су аутори-академичари управо онакви какве сам их описао у подвученом тексту.

У свом трећем, шестотомном, делу („Одгонетање србског језика“) кренуо сам системски. Најпре сам утврдио значење сваког србског слова; потом сам, поштујући редослед слова из старе србске писмености, утврдио значење одредница типа сугласник + самогасник. Пример: утврдио сам значење одреднице аб, али сам одмах утврдио и значење одреднице ба (лево-десно читање) и њихове узрочно-последичне везе (видети табелу која следи). Број ових одредница јесте 200. Ово је стало у први том Одгонетања.

Потом сам кренуо у одгонетање сугласничких одредница опет поштујући редослед старог србског писма. Пример: утврдио сам значење одреднице бг, али сам одмах утврдио и значење одреднице гб (лево-десно читање); потом сам између сугласника убацивао самогласнике а, е, и, о, у и тако створене трословне одреднице сагледавао у пару, тј. баг/габ, бег/геб, биг/гиб, бог/гоб, буг/губ, тј. сагледавао их у левом-десном (узрочно-последичном) читању. Број овако обрађених двословних сугласничких одредница јесте 360; број обрађених трословних одредница насталих од сугласничких одредница уметањем самогласника јесте 1800. Ова грађа смештена је у пет наредних томова.

Шести том допуњен је трословним одредницама које се исто читају из оба смера. Дао сам значења одредница/речи које се једнако читају из оба смера. Следећи редослед слова старе србске писмености дао сам парове таквих одредница. Пример: аба/баб, ебе/беб, обо/боб, убу/буб; ага/гаг… – и тако до задњег слова. Број овако обрађених одредница јесте 200.

Укупан број насловљених појмова у делу „Одгонетање србског језика“ јесте: 32 (слова) + 200 (двословне самогласничке одреднице) + 360 (двословне сугласничке одреднице) + 1800 (трословне одреднице) + 200 (трословне одреднице које се једнако читају из оба смера) = 2592 србске одреднице. У овај број нису ушле многобројне друге обрађене одреднице које нису обухваћене поменутим системом.

Одгонетајући србски језик кроз овај систем одредница, трудио сам се да користим речи из што више мени доступних језика. Ипак, у доказивању да је србски језик Мајка Језик свих језика, поред речи из србског језика, трудио сам се да највише примера буду из следећих језика: санскрт, старогрчки, латински, јеврејски, кинески, јапански. Сматрао сам: ако се србска језичка матрица покаже као примарна у овим језицима, србски језик јесте Мајка Језик свих језика! Свако ко прочита моје књиге схватиће да сам доказни поступак извео до краја!

У мојим књигама нема ни једне стране речи!

Напомена: поред објављених књига, имам написаних књига које морају чекати објављивање целокупног (шестотомног) Одгонетања: „Србизми у француском језику“, „Србизми у латинском језику“, „Србизми у старогрчком језику“, „Србизми у јапанском језику“, „Нови србски етимолошки речник“ (томови 2 и 3). Имам грађу и за многобројне друге наслове.

Број обрађених речи у мојим књигама одавно прелази број од 100.000. Свака србска реч и сваки обрађени појам јесте необорив доказ да нам је Академаија онаква какву сам је (подвученим) описао у петом пасусу.

Ово што ћете чути унутар овог предавања само је врх врха огромног леденог брега који се зове Србски Језик, који од искона (још увек неотопљен) плута језичким Океаном створеним од Божје творне/плодне воде: река и реч јесу исто/једно: реч/речни, река/рекнем.

Србски Језик јесте Реч од Бога/Творца. Србски Језик јесте савршен, јер почива на најједноставнијиом (Божјим) правилима. Нека од њих јесу:

  • свако србско слово има утврђено значење проистекло из старе србске духовности и из виђења физичког света;
  • свако србско слове јесте својеврсни хијероглиф који својом графиком употпуњује поменуто значење;
  • свако србско слово има и бројчану вредност, тј. србским словима могу се изражавати бројеви:
А=1 В=6 К=20 О=70 Т=300 Ш=800
Б=2 З=7 Л=30 П=80 У=400 Ц=900
Г=3 Ђ=8 М=40 Ч=90 Ф=500
Д=4 Ж=9 Н=50 Р=100 Х=600
Е=5 И/Ј=10 СТ=60 С=200 Џ=700
  • два ма која различита сугласника твориће значење спојеност/спајање ако први сугласник има мању бројчану вредност; ако први сугласник има већу бројчану вредност, значење сугласничког склопа биће истуреност/одвојеност; поменути сугласнички склопови задржавају своја значења и ако су раздвојена самогласником;
  • значења двословних и трословних србских одредница јесу у узрочно-последичном односу; тај однос се огледа у левој-десној супротности, условној супротности или неким другим јасно видљивим/препознатљивим односом; пример: ша (вода) – аш (камен); ул (ватра) – лу (хладноћа); ал (Бог) – ла (Земља); ик (небо) – ки (земља)…; нер (вода) – рен (земља)…;
  • изворна значења србских слова суштински негирају постојање префикса и суфикса као утемељене вредности;
  • одреднице и речи које се исто читају (или имају иста одређења) из из оба смера, означавуају: Сунце, округлост, творност/родитељство, појмове који немају утврђен физички облик.

Следе табеле:

САМОГЛАСНИЧКО-СУГЛАСНИЧКЕ ОДРЕДНИЦЕ

Ово је табела насловљених одредница у „Одгонетање србског језика 1“. Свака одредница носи поруке из левог и десног читања (укупно 200 одредница). Те поруке стоје у препознатљивом узрочно-последичном односу. Одређене су значењима србских слова, србском духовношћу и спознајом физичког света. Редослед одредница јесте у складу са бројчаним вредностима србских слова.

ЧЕТИРИ ПИСМА СА БРОЈЧАНИМ ВРЕДНОСТИМА СЛОВА
(кликни на приказ да га видиш максимално увећано)
Приказ Табеле


_________________________

1. Слово дигама више не постоји у грчком језику.
2. После слова ђ, у грчком језику η је била дуга ета (е), данас је ита (и).

Управљајући се по првој колони, ово је уједно и шифра како треба сагледавати поједина слова у грчким и јеврејским речима.

Уживајте у предавању.

Ако пожелите да прочитате неку од мојих књига, јавите се! Телефони за контакт јесу:
061 202 85 85
или
018 584 263.

Поздрав од Славише К. Миљковића!

**********

Да би се овај Славишин текст ширио што више, скините га са доњег линка у Word-u 2003, текст је у ћирилици, али пре тога требате знати да Славиша користи један специфичан фонт под називом „Times-Cirilic“, и да би вам се његов текст отворио у ћирилици, потребно ја да на свом рачунару имате инсталиран исти такав фонт, у супротном, текст вам се неће отворити у ћирилици, већ у латиници, са грешкама за поједина слова, уместо њих биће знаци интерпукције, зарези и разне цртице.

Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика (Word 2003, фонт- „Times Cirilic“)

Са овог линка можете скинути фонт „Times Cirilic“ и инсталирати га на свом рачунару:
Скини фонт „Times Cirilic“

Кад отпакујете овај фонт путем „WinRar-a“ или неког сличног програма, инсталирајте га у фолдеру за фонтове путем следеће „операције“, речено интернет речником, који је на енглеском: „Copy/Paste“ или „Drag and Drop„, а фолдер за фонтове можете пронаћи следећи ову путању: Start>Settings>Control Panel>Fonts.

Не покушавајте да овај ћириличан текст у фонту „Times Cirilic“ пребаците у неки ваш омиљен фонт који репродукује ћирилицу, рецимо „Verdana“ , „Arial“ „Times New Roman“ и сл. јер ће сви текстови бити аутоматски претворени у латиницу са грешкама.

Ово Славишино предавање је само кап у мору онога што је он открио и у својим књигама доказао, а доказао је да је Србски Језик Мајка свих језика! Да би се истина и спознаја Србског језика у потпуности спознала, потребно је прочитати Славишине књиге. До сада Славиша је издао следећих 5 књига о суштини значења и порекла Србског језика: „Нови србски митолошки речник„, „Нови србски етимолошки речник 1„, „Одгонетање србског језика 1„, „Одгонетање србског језика 2„, „Одгонетање србског језика 3„. На горње бројеве телефона које је Славиша дао можете лично од њега да купитре књиге, као и да поразговарате са њим преко фиксног броја телефона: 018 584 263 путем коришћења бесплатних импулса у периоду од 21:00 до 07:00. свакога дана. Да би то остварили, потребно је да одете у најближој пошти, да пријавите да желите да користите ту услугу бесплатних разговора у периоду од 21:00 до 07:00 и да на месечном нивоу уплатите за то само 100 динара.

То сам сазнао од самог Славише кад сам га контактирао, будући да он редовито користи ту услугу, па смо све разговоре водили на његов позив после 21:00. јер ја још нисам отишо у пошту да уплатим за ту услугу.

Као што се да видети из мојих досадашњих текстова на теми „Србски (Српски) језик и идентитет)“ уочава се колико је србски језик битан за доказивање нашег историјског идентитета, битисања и постојања, праве истине о србској дубокој културно-духовној прошлости као ПИСМЕНОГ народа, јер све задире у дубоку прошлост и саме почетке постојања људске расе. На обелиску из Сирбина, уклесан је законик из VIII века пре нове ере писан сербо-рашанским писмом, затим, имамо откриће Винчанског писма на археолошком налазишту Винча у Србији, које је најстарије писмо пронађено до сада, потиче из IV века пре нове ере, а њега је после дугогодишњег рада и истраживања дешифровао, систематизовао и објаснио наш Проф. др Радивоје Пешић 1980 године.

Зашто је ово битно за нас Србе?

Зато што када се најстарије винчанско писмо упореди и изанализира са до сад постојећим писмима, недвосмислено се види да наша ћирилица, или још тачније србица, има највише сличности са њим, што је доказ о томе, поново и поново, да смо веома стар народ који је одувек живео на просторима Балкана/Хелма, и пре нове ере и с почетка нове ере!

Има један веома интересантан детаљ око тога, али изузетно битан, око научног доказивања овога што причам, а уједно то је и потврда онога што прича Славиша да у нашој академији наука седе људи који су задужени за брисање србске историјске прошлости и културног идентитета, служећи интересима бечко-германске историјске школе за фалсификовање србске историје.

У Новом Саду 2004. САНУ је у својим просторијама, а по иницијативи 2 академика, нашег Тасића и Брукнера, организовао научни симпозијум под називом: „Знаци цивилизације„, са намером да на овом научном скупу докажу да Винчанско писмо није никакво писмо, већ да су то некакви знаци, хијероглифи. Зашто? Зато што је Проф. Пешић открио систем „Винчанског писма“ још 1980. године, 8000 година после његовог настанка, оно је старије од египатског и сумерског, и зато што Срби у својој садашњој азбуци имају идентична 22 слова са исто толико из Винчанског писма! То недвосмислено говори да смо ми много старији народ него што тврде наши академци, будући да се послушнички и некритички држе Порфирогенитове фалсификоване историје, само напамет понављају научену причицу која каже да су Срби дошли на Балкан у 7-мом веку, од тада, они за „званичну историју“ и постоје..

О томе детаљно говори академик Јован И. Деретић у следећем прилогу:

Завери ћутања, срба против срба, полако, али сигурно, долази крај – истина излази на видело!

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Захваљујући непристрасном америчком научнику, Милтон Шон Вину, наши академици су доживели шок! Цео покушај да докажу како винчанско писмо није писмо, већ некакви знаци, пропао је! Милтон је свима на том скупу доказао да је Винчанско писмо најстарије писмо које постоји, и да ми Срби треба да будемо поносни на то, јер у данашњој азбуци имамо 22 слова идентична са 22 слова из Винчанског писма. Кад је то рекао, наши академици су изгледали ко покисле кокошке, каже Деретић…

Погледајте доњи упордени приказ идентичности 22 слова из наше ћирилице и из винчанског писма, и све ће вам бити јасно, срби су аутохтон и веома стар ПИСМЕН народ, који ОДУВЕК обитава и живи на Балкану…!

Винчанско писмо (5300-3200 год. пре н.е. (нове ере)

Не треба грешити душу, и зато ћу поменути један светао пример, сада већ покојног академика Михајла Марковића, који је 21.06.2007. у време када је био члан Председништва САНУ-а, организовао у просторијама академије научни скуп под називом: „Aлбанци – лажни Илири“. Скуп је био посвећеном методолошком истраживању порекла Албанаца. Нешто више о том скупу можете сазнати са сајта Српска Политика: „Порекло Албанаца и Шиптара»“ као и путем следећег видео прилога на Ју Тубе: „Научни скуп у САНУ – др Радомир Ђорђевић»„.

Додуше, академик Михајловић је одшкринуо врата истине не покренувши одмах вруће теме о фалсификованој историји Срба, већ Албанаца и Шиптара, али је ипак започео отопљавање врха леденог брега на релацији „САНУ – Србска фалсификована историја. Нажалост, то је кратко трајало, смрћу академика Михајловића врата истине за србску историју поново су запечаћена од наших званичних „историчара“ из САНУ-а.

Али, поврх свега, захваљујући интернету, истина из Србске историје се шири, лаж раскринкава, критична маса људи која све више спознаје праву истину из србске историје непрекидно се повећава, људи се „герилски“ едукују, ни један печат то не може потпуно да запечати, тако да ће са доласком неке будуће народне власти бити припремљен терен да са неким новим академцима, тама из просторија САНУ-а заувек изађе, уместо ње, осветлиће је светлост истине!

Када ми је Славиша послао диск са његовим видео наступом и текстом, послао ми је и прегршт матерјала наше народне музике, песама, појења. Одлучио сам да вам дам на слушање 2 песме и 2 инструментала, kao и да дам инспирацију једној особи, која на Ју Тубеу има профил под називом „stari sloven14„, да по одабиру преузме једну музичку нумеру, да је сликовито прилагоду за Ју Тубе и објави, будући да то одлично ради, што се да видети из његовог прилога: „Слике: Сенке заборављених предака„.

Ај-берем грожђе, Боривоје Борић

Скини

Ај-игра Миле-играм ја до њега

Скини
Дајдарско оро-запис
Скини
Фрула
Скини

Извештај Др Велимира Абрамовића о току и резултатима тродневне посете Москви 23 – 27 марта 2012.


1. У Суботу 24. Марта одржао слово на Конференцији ЕТИКА И НАУКА БУДУЋНОСТИ – СИНТЕЗА ИДЕЈА, одржаној у организацији научно-философског магазина ДЕЛФИС, у згради Геолошког института РАН, улица Космонаутов бр. 2.
Тема излагања:

Обједињење духовности на планетарном нивоу (Объединённая духовность на планетарном уровне)

Главне тезе:

У нашем добу, нови, светски тип религиозности одговарајући планетарном друштву у настајању, појављује се у науци и то у Физици, која се већ бави пореклом Света – Космогонијом и његовим најопштијим законима – Космологијом.

Никола Тесла са својом науком исто је толико значајан и непроцењиво велики за савремени свет планетарног телекомуникационог система и разрешење дубоке кризе вредности научно-технолошке цивилизације, која тражи своју философску онтологију, као што је за Хришћанску цивилизацију био значајан мит Исуса Христа. Интересантно је да смо током стотина и хиљада година имали толико много великих научника, али ни један од њих није добио своју цркву као што је има Тесла у Калифорнији, у Сан Дијегу, управо у центру светске научно-технолошке моћи. Ни Планк, ни Ајнштајн, ни Бор, ни Паули, ни Њутн, ни Кеплер, и поред бављења алхемијом и теологијом (Њутн), или астрологијом (Кеплер), или мистиком (Лаплас, Планк, Жолио-Кири), нису убедили колективно несвесно човечанства у трансценденталну димензију својих научних погледа.

Хришћанска цивилизација је метафора ослоњена на патњу, жртву и искупљење, на тајну крштења, ускрснућа и загробног живота, она је трајно обојена човеком и његовом осећајношћу. С друге стране, сцијентистичко доба има Теслу као хумани симбол јединства духа и материје, а уместо митологије и религијске метафоре успоставља веру у научне принципе и јасно виђење најдубљих космолошких закона. У историјском смислу, Тесла фундаментално мења облик религиозности на планетарном нивоу. Дакле, он није обичан научник, па ни само генијалан човек, већ светско-историјска појава највишег ранга, која духовност теологије замењује духовношћу науке. Уосталом, савремена физика већ је постала философија новог доба јер се отворено бави структуром материје, генезом космоса, а од скора и етиком.

Начело новог планетарног типа религиозности је научно, засновано на свести о Космосу и позитивном доказивом знању, али је такође и теозофско, јер је основно Теозофско духовно начело “Нема више (нити дубље) религије од истине” у потпуности научно. У суштини се ове две идеје подударају, (синтеза идеја), што није необично, јер је Теозофија настала у 19. веку, када је отпочео и нагли развој науке и технологије.

Уједињеној планети неопходан је и нови вид религиозности, који ће засигурно бити одуховљена наука.

Свака религија имала је и свог људског инкарната, оснивача, Аријевци – Раму, Хиндуизам – Кришну, Хришћани – Христа, Будисти – Буду, Исламисти – Мухамеда. Нова научна религија, на истеку информатичког доба, примерена је сцијентистичком глобалном друштву, има аскетског научника највиших духовних и душевних својстава – Николу Теслу. Људи широм Русије ово већ осећају и знају. Доказ за ово су многобројне руске књиге о Тесли, које за основу Теслиног растућег мита имају конкретну позитивну науку и Теслине успешне, али загонетне експерименте и научна открића.

Зар у Библији описано васкресење Христово није доказ да Бог нема ништа против постизања физичке бесмртности човека средствима нове, духом прожете и етиком оплемењене науке? Зар је само Исус Христос Божји син, зар не чујемо како нам он, и управо он, каже: Не само ја, Исус – сви су људи Божја деца!
Наше је да савремено артикулишемо видовиту деветнаестовековну теозофску мисао о долазећем споју науке и религије, мисао која ће у физици ускоро дати фантастичне експерименталне резултате у истраживању времена, простора, светлости и тешке масе. Али се ово може постићи само на један начин: схваћеном и поновљеном, али и унапређеном Теслином технологијом. За почетак , неопходно је у физику увести доказиву Хипотезу Времена.

Само Време нигде се не појављује, оно је изван људске чулне спознаје, натчулна основа Света, једини природни Континуум, једина свакодневна и сваком и свима доступна природна Бесконачност. Наше једино искуство света иде искључиво преко садашњости, која је исто што и наша свест. Синхроницитет је нижи облик свесности, он је међусобна веза делова, док је надлична свест увек непрекидна, то је веза свих делова заједно и сваког понаосеоб са целином, дакле, са Бескрајем.

2. У Недељу 25. Марта дуго и детаљно разговарао са Проф Др IGOROM EDMUNDOVICHEM BULYZHENKOVIM, физичарем, вишим научним сарадником Физичког Института (имена Лебедева, Ленински проспект 53) Руске Академије Наука, а који је стручно опредељен за развијање Теслиних идеја у Физици. Проф Др BULYZHENKOV је са одушевљењем и у потпуности прихватио мој предлог изнет у руском Магазину ДЕЛФИС, а који је пренет у више руских часописа (http://www.delphis.ru/) да се формира руско-српски међународни Институт у Београду и Москви у коме би светски научници могли да проучавају Теслину архиву у Београду. У телефонском разговору са колегама Проф Др Dr BULYZHENKOV је на лицу места добио подршку још двојице колега познатих физичара, који такође желе да учествују у тим истраживањима.

3. У понедељак 26. Марта, пре подне:

Проф Др BULYZHENKOVA и Проф Др АБРАМОВИЋА примио је члан президијума Руске Академије Наука (Президијум РАН – улица Ленински проспект 32) и директор Института ласерске физике Руске Академије Наука, светски познат научник академик BAGAEV SERGEI NIKOLAJEVICH (који такође руководи свим иновационим физичким истраживањима у Академгороду, Сибирско одељење РАН). У двочасовном разговору утврђени су кораци у процедури оснивања Института, за чије оснивање је практично обезбеђен одушевљени пристанак руске стране:

  • а) Да се, ако је могуће, на е-маил адресу академика

RAS Member, Prof. Sergei Bagaev
Head of the RAS Laser Council
Director of the Institute of Laser Physics
Siberian Branch of RAS
Lavrenteva 13/3, Novosibirsk 630090, Russia

подпредседник САНУ за природне науке (то би било одговарајуће, ако српска држава хоће сарадњу) изрази лични интерес, односно генералну подршку САНУ овом пројекту, неколико општих реченица…

  • б) Да се формира научни тим стручних физичара са Београдског Универзитета и Института за Физику… филозофи науке + теоријски и експериментални физичари.
  • ц) Да се добије подршка Београдског Универзитета за програм Нових Идеја у савременој филозофији и науци (пре свега Физици) и пронађу научници за израду заједничког српско-руског научног програма са посебним силабусом који би фокусирао теоријско и експериментално истраживање Теслиног научног архива, односно Теслине студије.

Напомена: Ово је лако оствариво при Центру за мултидисциплинарне студије Београдског универзитета (Центар ради у згради Ректората БУ и ту је већ добијен пристанак, јер имају одговарајући општи програм Историја и филозофија природних наука и технологије, који треба само прецизирати новим силабусом).

  • д) Укључити Министарство за науку и образовање Републике Србије, односно Конкурисати за финансирање дугорочног пројекта истраживања Теслиног научног архива и понављање његових необјашњених, а успелих експеримената и патената.

Напомена: Проф Др Prof Dr BULYZHENKOV који је био саветник Руског министарства науке и образовања у одељењу за фундаментална истраживања већ је обавио потребне разговоре и добио подршку за финансирање посебних студија Тесле.

4. У понедељак, 26. Марта, после подне па све до касних вечерњих сати:

У редакцији часописа ДЕЛФИС (улица Покровка 3) одржан је састанак шире групе за подршку иницијативи оснивања Института, на коме су присуствовали, између осталих, Проф Др A.P. LEVICH са Ломоносова, Факултет за Биологију и шеф Руског Интердисциплинарног Темпоролошког Семинара на Ломоносову – телеконференција, Проф Др BULYZHENKOV из Физичког Института РАН, Проф Др С. БОРИСОВИЧ, виши научни сарадник Института за општу физику Московског државног Универзитета за физику и технологију, кандидат математичко-техничких наука ВИТАЛИЈ ПРАВДИВЦЕВ из научне редакције Московске државне телевизије Русија 1, који је аутор више научно-документарних програма» о Тесли и који је и писмено подржао предлог.

Састанак је протекао у веома конструктивној и пријатној атмосфери, са закључком да се При институту за општу физику одмах отпочне са специјалним научним Семинаром Теслина Физика, и заказан је први састанак за 24. Април 2012. Основа за семинар биће 4 тома Теслиних радова објављених на Руском (Патенти, Предавања, Чланци, Белешке о експериментима у Колорадо Спрингсу).

Напомена: за поменуте четири књиге, које садрже целокупан Теслин рад објављен на енглеском језику, за руска издања, један од три научна редактора био је Проф Др ВЕЛИМИР АБРАМОВИЋ.

%d bloggers like this: