Драган Симовић: Велика Правасељенска Завојница


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

dragan simovic portret-3

Лирски записи

01

Све оно што се догађа и што ће се догодити, већ је давно догођено, и у праисконим спевовима опевано.
У Махабхарати, древном спеву ведских ришија, наћи ћете јасну и потпуну слику,
наћи ћете документарни филм у песничкој речи, наше блиске будућности.
Велики свети рат између бића светлости, на једној, и небића таме, на другој страни.

Већ је отпочело галактичко разлучивање, космичко разлучивање оних који су за Светлост од оних који су за Таму.
Оно што је доживела Стара Атлантида то ће доживети и Нова Атлантида.
Све се понавља, и све се враћа на Почетак, на НадПочетак, будући да се све одвија по Великој ПраВесељенској Завојници.
Велика ПраВасељенска Завојница јесте Потка Вечности.

02

У времену које долази, које ће убрзо доћи, биће битна Свест.
Свест о божанском пореклу, о прецима и о себи.
Свест ће нас ослободити страхова и брига, Свест ће нас ужижити у садашњи тренутак,
у овај тренутак, у вечно сада.

Галактичко разлучивање већ је отпочело.
Одвија се свуда око нас у концентричним круговима.
Одвија се и по Космичкој Спирали.

Приметићете како се свуда око вас људи опредељују из свог унутарњег бића,
како се разлучују, како се разилазе.
Разилазе се како по Вертикали тако и по Хоризонтали.
Приметићете како има Срба и Срба.
Како су Срби већ унапред опредељени и разлучени.
Како се једни окрећу ка Светлости а други ка Тами.
Како су једни за Светлост са Истока, а други за Таму са Запада.
Како једни прослављају Живот а други славе Смрт.

Приметићете како су им лица различита, како им је поглед различит, како им је мирис душе различит,
како су им мисли различите, како су им осећања различита.
Дојучерашње суседе нећете више препознавати.
Они су само привидно били ваши суседи.

03

Почетак великог космичког разлучивања догодио се на Косову,
али се од Крима све убрзано одвија.
Све се одвија по Великој Божанској Спирали.
Ништа више није као некад, нити ће, пак, ишта више бити као некад.
Разлучују се расе, разлучују се народи, разлучују се државе, разлучују се племена.
Још мало, само још мало, и кренуће немири у свим земљама, у свим народима, у свим родовима.

Распашће се све вештачке творевине, распашће се Империја Зла и Империја Звери, распашће се сви трабанти и сателити, распашће се све марионетске владе свуда у свету, распашће се све оно што су невидљиви жреци Црнобога вековима на крви градили.
Запада више неће бити.
Нове Атлантиде више неће бити.
Ничега од Зла и Звери више неће бити.

Љубодраг Симоновић: Животворни ум против деструктивног безумља


comrade@orion.rs

Љубодраг Симоновић: Животворни ум против деструктивног безумља
преузми текст

ЖИВОТВОРНИ УМ ПРОТИВ
ДЕСТРУКТИВНОГ БЕЗУМЉА

Постајући тоталитарни поредак деструкције капитализам је довео у питање модерни начин мишљења који се заснива на егзистенцијалном априоризму и одговарајућој идеји прогреса. У том контексту, доведен је у питање хуманизам који има есенцијални карактер и критика капитализма која полази од есенцијалних критеријума. Уништавајући све интензивније живот на Земљи, капитализам је укинуо онтолошки релативизам који се заснива на егзистенцијалној извесности. Оно што уистину јесте одређено је капиталистичким ништењем живота које има тоталитарни карактер. Ништа више није небиће, што значи есенцијално ништавило, већ потпуни и коначни нестанак човечанства.

Неопходно је створити такав начин мишљења који ће омогућити да се на прави начин схвати владајућа тенденција развоја света и да се, на темељу хуманистичког наслеђа, успостави широки друштвени покрет који ће спречити уништење живота. Историјски гледано, ум је стицао самосвест на основу борбе човека за слободу. Имајући у виду да капитализам све драматичније доводи у питање опстанак живог света, савремени умможе да стекне самосвест на основу борбе човечанства за опстанак. Критику капитализма која се заснива на есенцијалном релативизму треба да замени критика која полази од егзистенцијалних изазова које капитализам намеће човечанству. У односу према владајућем деструктивном безумљу, које производи тотално ништавило, треба афирмисати животворни ум који може да створи хумани свет.

Животворност као универзални и тотализујући принцип треба да постане полазиште у борби против капитализма. Он добија конкретни историјски смисао у односу према капитализму као тоталитарном поретку деструкције и на основу животворних потенцијала природе и човека. Животворност подразумева оживотворење животворних потенцијала материје, живе природе, човека, историје, људског друштва… Најважнији резултат животворне праксе треба да буде друштво као заједница слободних стваралачких људи и природа као оплемењена животворна целина. Капитализам не оживотворује, већ уништава животворне потенцијале материје, живе природе, историје… Он је инструментализовао и дегенерисао животворне моћи човека: оне служе за стварање „техничког света“ у коме нема места ни за природу ни за човека.

Људска животворност подразумева слободу, што значи превазилажење пуке природности делатно-мењалачким односом према природи и стварањем новог света. Специфични животворни потенцијали човека као највишег облика у развоју природе представљајуспону између природе и човека и основ су еволуције човека као специфичног природног бића. Ради се о претварању човека од пуког природног у слободарско биће. Путем оплемењене животворне праксе човек од родног постаје еманциповано животворно биће које не репродукује само своју животност, попут животиња, већ ствара свој свет. У том смислу, треба правити разлику између животворности као стварања пуког живота, и животворности као стварања хуманог света. Другим речима, треба правити разлику између натуралистичке и историјске животворности: суштина натуралистичке животворности је детерминизам; суштина историјске животворности је слобода.

Животворна природа човека, као природног и људског бића, може бити остварена само у природи као животворној целини. Делатни однос човека према природи пружа могућност за превазилажење пуке природности уколико подразумева очување и развој животворних моћи природе. Животворност је пупчана врпца која спаја човека и природу чинећи их животворном целином. Жива природа није пука материја, већ путем животворног процеса еволуције обликована, и у том смислу специфична материја и као таква основ је људског света као специфичног космоса. Она је организована као животворна органска целина која ствара више животне облике, што значи да њу карактерише животворни активизам. Човек је највиши животворни облик у развоју живе материје путем кога је природа постала самосвесна животворна целина. Слободарскo-стваралачка пракса човека је она моћ која материји даје историјску димензију, што значи, да путем ње бесмислено механичко кретање постаје смислено историјско кретање. Универзално стваралачко биће човека, које има неограничене саморепродукујуће потенцијале, представља основ људске животворности. Сваки стваралачки акт отвара у човеку нове стваралачке просторе и тако ad infinitum. Постајање човека самосвесним историјским бићем, што значи бићем будућности, представља најважнији резултат реализовања животворних потенцијала природе, аспособност да ствара будућност представља најаутентичнији израз животворне снаге људске заједнице.

Капитализам као тоталитарни деструктивни поредак не ништи само историју, већ и еволуцију живих бића, што пре свега значи еволуцију човека као највишег облика у коме постоји живот на Земљи. Ради се о капиталистички условљеној мутацији човека која се своди на његовo дегенерисање као природног, стваралачког и друштвеног бића. Капитализам уништава природно и историјски условљене животворне потенцијале човека и своди га на технички организовану материју, а људско друштво на механички мравињак. На тај начин, дегенеришу се и ниште у људским генима акумулирани, у току више од три милијарде година еволуције живог света, животворни потенцијали живе материје, као и стваралачке способности човека које су производ историјског развоја и које могу да се реализују само у друштву као хуманизованој природној заједници. У бити, капитализам обезвређује и укида човека као хумано и природно биће. Свеприсутнија теза да је „традиционално човечанство“ превазиђено и да треба створити расу киборга указује на то, да је човек као људско и природно биће постао препрека за развој капитализма и као такав сувишно биће.

Мосткоји је човек саградио у току свог историјског бивствовања, који га води у будућност, почео је да се руши. Капиталистичка пропагандна машинерија настоји да спречи да човек постане свестан тог процеса. Што је још горе, на капиталистички начин дегенерисани живот ствара такву свест која спречава људе да схвате природу опасности која се надвила над човечанством. Капитализам намеће начин мишљења који не дозвољава човеку да потражи одговоре на питања од којих зависи његов опстанак и слобода. Истовремено, економски суноврат капитализма, који непосредно угрожава живот све већег броја људи, маргинализује питања од којих зависи опстанак човечанства и релативизује њихову драматичност. Какав има значај пропадање шума и топљење глечера за човека који, заједно са својом породицом, умире у беди? Најпогубније је то, што је егзистенцијални изазов који капитализам поставља пред човечанство у потпуном противуречју с природом човека кога је капитализам створио. Ради се о малограђанину који се не осећа одговорним за опстанак света и за кога се питање опстанка човечанства своди на питање личног опстанка. Спонтана реакција атомизованог малограђанина на све реалнију могућност уништења света није настојање да спречи његову пропаст, већ да пронађе себи прибежиште. Ово тим пре, што очување моста представља изазов који далеко превазилази индивидуалне људске моћи и човек као усамљени појединац осећа се беспомоћно пред наступајућом катаклизмом. Најважнији задатак животворног ума је да укаже на егзистенцијални значај друштвености и на тај начин допринесе развоју потребе човека за човеком. Без еманциповане и борбене друштвености, човек је осуђен на усамљеничко безнађе које га води у смрт.

x x x

Драган Симовић: Не странке, већ личности!


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник»

Писмо Перуну Белобору,
оснивачу Покрета
Родоверје Белих Срба

Драги мој Господине, пали смо, како би рекао Песник, зато што смо били паду склони. А све је давно почело, то знамо добро и Ви и ја, и право је чудо да смо и довде доспели. Велим: чудо је да нас још има, после свега што смо сами против себе чинили!
Србски народ никада није неговао и одгајао културну елиту, илити духовно племство у изворном значењу те речи, већ је, напротив, све паметно, и узвишено, и племенито, и талентовано прогонио и изгонио из Србије.

У Србији се неговао и одгајао осредњак, медиокритет, а последњих година отишло се још даље, пало се још ниже, па се одгаја и узноси и велича, не више ни медиокритет, већ идиот (камо среће да је макар Идиот Достојевског!), којега се стиди и породица и племе и нација! Којега се све словесно стиди!

Колико сам се пута, последњих година, постидео пред самим собом, и пред родом, и пред народом, и пред Живим Богом, што у моје име, у име рода и племена мојега, иступа и наступа, било где у свету, човек без духа, без знања, без морала и етике!

Ако би неко у свету, кроз наше политичаре судио о нама, онда би вероватно, тај светски философ, дошао до познања (морао би тако да закључи!), да су Срби нека малоумна, малолетна, инфантилна нација, којој мора да се додели старатељ и надзорник; будући да је та нација толико заостала у умном, душевном и духовном развоју, те не уме саму себе да води, не зна да управља својом државом, нити одвећ може да разликује добро од зла, љубав од мржње, светло од таме, истину од лажи. Таквој инфантилној нацији, поверовао би наш философ, и није место мед словесним народима!

Овај наш пад може да буде и освешћење. Може то још и на добро да изиђе! И верујем да хоће! Очекујем да ће овај, не пад већ суноврат, све нас да продрма, да протресе и, на концу, да нас покрене! Дошао је тренутак кад ће Србски народ почети да мисли својом главом, да осећа и појима својим срцем, својом душом, својим бићем свеколиким. Доста је неко други, неко безимени и бесловесни, мислио (а боље да није мислио!), уместо њега! Дуго је Србски народ био крдо које неко, тамонеко, води на кланицу! Води у Недођију, на Пустолину!

Драги мој Господине, данас на политичкој сцени Србије, нема човека од визија, нема визионара, нема умног и мудрог и каракетрног човека, нема јаке и снажне Личности (стога реч Личност и пишем великим словом!), већ су све то персоне (како би Јунг рекао) које немају свој став, свој философски и визионарски поглед на свет, своју поетику и етику. То је све скупа само техничка интелигенција, само менаџери и манекени, односно, службеници и чиновници Великог Брата. Сваки индијански поглавица има више животне мудрости од свих њих скупа!
А у времену које долази, верујте ми, само ће најмудрији опстати. Најмудрији појединци, најмудрији народи!

У будизму је незнање највећи грех. И заиста је тако, у то сам се толико пута уверио. То сам још у раној младости познао. Ако ћемо да будемо у Истини, а морамо јер нам нема нам друге, овај србски суноврат јесте последица србскога вековног незнања, одбијања Знања, неприхватања Знања! Доста је било странчарења, доста смо се самозаваравали и самообмањивали! Нећемо више странке, већ Личности.! Србију не смеју више да воде странке, него самосвојне, аутентичне, образоване и карактерне Личности!

Или тако, или нас неће бити!

Верујем да у Србству постоје снажне, самосвојне Личности.
Песник мора да верује у спасење, у препород, у васкрс Рода и Племена својега!
Те Личности нису у политици. И добро што до сада нису биле у политици. Јер су медиокритети и идиоти од политике, од србске политике, направили циркус, лакрдију и спрдњу. Понављам: добро је што до сада, те аутентичне Личности, нису биле у политици, али ће сада морати да уђу, и то на велика врата, те да од политике циркуса и лакрдије, створе умну, философску и визионарску политику!

Овај век, како мудраци најављују, биће век великих искушења, за сваког од нас понаособ, али и за народе, за сваки народ, па и за Србски род! Само ће Знање (које се пише великим словом!) моћи да нас проведе кроз та свеколика искушења!

Верујем у словесни, и одуховљени и обожени, Род Србски!

У Београду, на левој обали Словенског Дунава,
у глуво доба ноћи, јесени позне, 2011.године

Љубодраг Симоновић Дуци: Интервју дат студентима о кључним проблемима


Поводом недавних студентских протеста студенти су се ангажовали да интервјуишу Љубодрага Симоновића Дуција, да чују његово мишљење. Дуци је био критичан према тим протестима, јер су они генерално били трговачког карактера, парцијални, краткорочни и реакционорног карактера. Дакако, овај критицизам се суштински односи на сву омладину у Србији, али студенти као млади људи су веома битна повезујућа карика у нашем друштву, интелектуални слој који треба да буде предводник свих истинских промена у нашем друштву које ће бити хумано и солидарно.

Љубодраг Симоновић Дуци:
Интервју са студентима о кључним проблемима (1)

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Љубодраг Симоновић Дуци:
Интервју са студентима о кључним проблемима (2)

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Поред разних других ствари, срж Дуцијеве критике студената је да занемарују свеопшти еколошки контекст живљења, који је све присутнији и драматичнији, јер свеуништавајући фашизоидни капитализам у све већем обиму загађује природу на Планети: воду, ваздух, земљу, нуклеарно загађење ( у Србији имамо злочин екоцида и геноцида путем загађења осиромашеним уранијумом) и ту сад произилази једно суштинско питање:

Где ће сутра ти млади људу да живе са својим породицама, својом децом?

Другим речима, шта Дуци поручује студентима, он им не поручује да се не боре за смањење школарине и сл. већ да у свим протестима доминантна водиља треба да им буде борба за један нови хуманији свет, опстанак у природном простору, очување животне средине у природном незагађеном облику, борба за исхрану природном незагађеном храном, јер у противном, ограничавање борбе студената на борбу за њихове парцијалне интересе, довешће их у ситуацију да ће бити прогутани, заједно са свима нама, у ништавилу капитализма на путу ка уништењу човека, природе, читавог човечанства!

И шта ће им онда вредети јефтинија школарина и сл., када ће кад дође време да оформе своје породице, ако их и оформе, тихо умирати заједно са својом децом од затроване хране пуне разних хемикалија, ГМО хране, затроване воде, загађеног ваздуха, фармацеутксе мафијашке тровачнице разним лековима…?

Наравно, то што Дуци критикује студенте и младе људе не значи да је негативан према њима, дапаче, он им се управо очински обраћа са пуно пажње, увиђајности и љубави, али мора мало пре свега да их очинском пажњом отрезни, управо зато што их воли! Разуме Дуци у потпуности студенте и младу генерацију, није им лако, има пуно странпутица на које их наводи систем капитализма који од човека ствара дехуманизованог човека, потрошачку животињу, робота и идиота које стоји пред телевизором пијућу смрдљиву кока колу.

Неупоредиво је теже данашњој генерацији студената да се изборе за било шта, него пре 50 година, треба заиста бити надчовек у људском смислу да би се данашњи млад човек одупро ништавилу капитализма, али зато стоји чињеница и одговорност данашње генерације младих људи у Србији и целом свету, они су заправо једина и задња генерација која може спасити Србију и човечанство од ништавила капитализма које прети да уништи човека, ма које нације или вере био!

Из тог разлога, ово је један од најбољих интервјуа којег је Дуци дао младим људима, са пуно пажње и увиђајности, али и са доминантном отрежњавајућом компонентом која може бити одскочна даска свим студентима и младим људима да се пробуде и почну да се боре за суштинске ствари, јер време је већ готово истекло, крајњи је час за креативну суштинску преорјентацију.

Питања су била добра, тако да је Дуци говорио о многим стварима које тиште студенте и младе људе: о образовању, о проблемима самих студената, о запослењу, о међуљудским односима, о љубави, о илузијама „бољег живота“ на западу и ЕУ које им сеје актуелни пљачкашки режим, о њиховим професорима, о дроги и марихуани која је све присутнија међу младима, за чиме они све више прибегавају.

Послушајте, заиста је много корисно.

Светозар Радишић о професионализацији војске, НАТО, медијском рату, борби за истину…


Пошаљите овај чланак пријатељима
Професор Др. Светозар Радишић био је гост телевизије „АС“ и ово његово излагање може се поделити у 4 сегментата.
То су све врло битне ствари за разумевању времена у коме живимо, за нас као народа сигурно најтежег у историји, јер против нас се већ дуже време води свеопшти рат, на више нивоа. Ратови се сада воде другачије… ако препарираш путем медија ментални склоп народа тако да он изгуби своју самосвесност и самобитност,  учинио си све…

1. Бар један српски ТВ канал у Србији
2. Препознавање истине
3. Борба за истину
4. Успешност медијског рата

( Налог професора Радишића са видео прилозима на You Tube )

Линк ка видео клипу на:http://www.viddler.com/
Преузми видео прилог путем овог упутства.

Светозар Радишић: Професионализација војске, укидање служења војног рока, НАТО

Линк ка видео клипу на:http://www.viddler.com/
Преузми видео прилог путем овог упутства.

Гости емисије „Стање нације“ на ТВ „Б92“ су генерал у пензији Слободан Косовац и пуковник у пензији Светозар Радишић. Тема емисије је била професионализација војске и укидање служења војног рока закључно са идућом годином. Да је професионализација српске војске нужна сложили су се и господин Косовац и господин Радишић, међутим оно што је најбитније, а што је рекао господин Радишић је то, да ми немамо пара за то, ту је срж свега, јер све то кошта. Наравно, професионалишација војске је нужно повезана са уласком у НАТО кад узмемо у обзир ко је спроводи.
Намеће се једноставно и суштинско питање:

Како је могуће да ДОС гарнитура која је разбила борбену моћ наше војске, сада треба поново да је повећа на већи борбени ниво путем професионализације?!

Подсетимо се чињенице да је за време док је садашњи Председник Србије, Борис Тадић био министар одбране, специјални саветник му је био генерал енглеске војне обавештајне службе Džon Mur Bik ( Један детаљ о томе можете погледати овде)!? Управо тада наша војска је највише упропашћена. Нека ми неко каже у којој је то земљи, сем Србије, саветник министру одбране генерал неке стране земље?
Осим тога, ови људи који данас воде и управљаљају војском Србије, не само да немају моралног кредибилитета јер су је уништили, већ немају ни знања о томе како треба управљати војском. Уништили су привреду, одакле им пара да ту професионалну војску наоружају најсавременијим и најскупљим наоружањем, кад све што дотакну обезвређују?

Нама требају креативни људи, нови људи, а не деструктивци…!

%d bloggers like this: