Цео свет треба да уведе санкције САД-у…!


Због овог рата у Украјини између Русије и САД-а (Украјинци су само топовско месо за Амере) свесни смо да човечанство пролази кроз најтежи период од како постоји људски род, а то је све због имбецилних и шизофрених политичара из Америке. Ти лудаци и кретени желе да униште, не само Русију, већ и цео свет, јер су свесни да је њихово време доминације и САД-а као водеће светске силе, – прошлост, па су у свом шизофреном лудилу решили да кад већ пропадају и тону у смрдљиву клозетску шољу, да кукавички „ратују“ против руса преко индоктринирарних украјинаца и Украјине. Наравно, да победе русе то им неће поћи за руком, јер је Русија војно најмоћнија земља на свету, а Амери ће доживети најтежи пораз и дебакл од када постоји САД као држава, у овом свом прокси рату против надмоћних руса!

Жао ми је само украјинаца, што су као народ дозволили, да их њихови наци-политичари (Порошенко, Зеленски, Кличко, итд…) искористе за своју личну корист, јер их амери дебело плаћају да униште сопствени народ и државу, будући да је свима јасно да Украјина не може да добије рат против војно супериорних руса!

Не вреди америма ни то што украјини непрестално шаљу оружје, јер рат против руса су већ изгубили…

Русима треба пропагандно помоћи, јер ту су најтањи, зато предлажем да многи почну да пишу текстово на својим блоговима и сајтовима да се америма уведу санкције, на политичком и економском нивоу, од велике већина држава на земаљској кугли, јер тако би те државе помогле и својим грађанима, и целом свету, човечанству.

Овај мој текст није уперен против америчких грађана, јер управо су они највеће жртве својих полуделих политичара! О томе најбоље говори наш човек Зоран Ивковић, који живи и ради у САД. Међутим, он говори да се американци све више буде, да су све више свесни како су њихови највећи противници њихова водећа политичка елита, која им од живота праве пакао, и сигуран сам да ће у кључном моменту схватити да своју државу треба да поделе на више целина. Америка има 52 држава у свом саставу, и најбоље би било, по мени, да се 6-7 дражаав чији грађани слично живе, уједине и направе једну државу, и да тако од САД-а напрве 6-7 сличних целина. То ће бити боље и за њих и за цео свет.

Већински слободарски свет, водећи државници свих тих земаља и држава, треба да апелују да се америма уведу немилосрдне економске и политичке санкције, исто као што они то раде русима, јер ти њихови имбецилни политичари схватају искљућиво језик силе. САД треба избацити из свих међународних политичких и економских организација, и тек када се то деси, у овом свету ће завладати мир!

Zoran Ivković Srbin iz SAD: Duboka država uvodi u Americi „Putinov“ porez (19.06.2022.)

Исти текстови на руском и енглеском језику

Весь мир должен ввести санкции против США…!
https://dzonson.wordpress.com/2022/06/25/ves-mir-dolzhen-vvesti-sanktsii-protiv-ssha/

The whole world should impose sanctions on the USA …!
https://dzonson.wordpress.com/2022/06/25/the-whole-world-should-impose-sanctions-on-the-usaanctions-on-the-usa/

Руси и Американци не сарађују око Украјине…!


Од како су Руси почели са војном интервенцијом у Украјини, од разних људи по јутјубу чујем мантру која се стално понавља: „Све је то договорено између Руса и Амера“, а издвојих бих, у краћој верзији, оно што су о томе рекли Горан са ФЕС ТВ и Велимир Абрамовић:

INTERVJU: Velimir Abramović – Ceo svet je pozornica, sve što se dešava je dogovoreno!»
Шта се заиста дешава у Украјини – Највећа обмана (ФЕС ТВ – 25.02.2022.)»

Велимир увек и стално помиње ово:

„У Малтешком меморандуму из 1989-те,… састали се Горбачов у Буш, ту је потписан уговор на 750 страна где пише о Уједињењу Косова са Албанијом, нема Србије, Срби немају међународно гарантоване границе…“, итд, итд…

Вељо, од момента Руске интервенције у Украјини, више не важе никакви уговори, споразуми и Mалтешки меморандуми, из претхофног периода, пре Руске интервенције. Међународно право је одавно срушено првенстено од стране американаца у случају бомбардоваањ Србије 1999-те, па затим њихове интервенције у Ираку, Либији, итд… и зашто би сада Руси било шта поштовали и договарали се са САД, кад су супериорни у односу на САД и над целим тим Атланским савезом који је на климавим ногама, и који се урушава пред нашим очима?

То је сулудо.

Дакле, Руси ће сада само да гледају своје, и наравно заједничке интересе са Кином, и највероватније се иде ка цивилизацијској подели света на исток и запад, а САД ће кад-тад да се уруши и подели на 52 државе које су сад тренутно у саставу САД-а.

Једино кад се САД, та империја зла, уруши на 52 независне земље које је сачињавају, једино ће тада бити мира у Свету!

А то ће се десити, кад-тад!!

Идемо редом…

Горан са ФЕС ТВ-а каже ово:

„… Систем света у коме живимо је јако прост, да се никада није променио и да је увек био исти, и да постоји само једна једина подела, ја не знам колико сам пута ово рекао, али ајде рећи ћу још једном,… постоји само једна подела,… на богате и сиротињу, све остало је фарса…“

… „Америка и Русија су одувек и увек радиле заједно, јер су то две најјаче силе, а најјача сила“

„Тај измишљен сукоб између Америке и Русије, никада није постојао, нити ће постојати, јер они увек раде заједно“

Горане то што кажеш је како мали Перица замишља свет, јер није све баш тако просто, како ти се чини. Гледам те како са надмоћним смешком свезналице причаш о овоме, его ти је набубрио до неслућених висина, а баш такав его је највећи непријатељ сваког човека и интелектуалца, који размишља својом главом. Паметан си ти човек наравно, далеко од тога да ниси, али не може се укапирати свет коришћењем само здраве памети, у ту групу људи рачунам и себе, већ само путем здраве памети и праћењем одабраних школованих политиколога који су на страни истине, а у ту групацију убрајам рецимо, изврсног Александра Павића, Стеваан Гајића и осталих, као и моје најновије откриће политиколога Данила Копривице, који је бриљантно анализирао ситуацију у Украјини, и по њему нема ту никаквог договора између САД и Русије, то је напросто смешно.

Четри године трају студије политикологије, и ту има пуно предмета који се обрађује да би се што боље схватили светски процеси, а међу њина су: увод у политичку теорију, историја антике и средњовековне политичке мисли, политичка економија, саверемена политичка историја, савремена политичка теорија, савремена политичка економија, филозофија, основа права, социологија, филозофија, упоредна политика, студија рода, увод у студију безбедности, студија мира, наука о организацији и управљање, јавна управа, локална самоуправа,… и остали предмета, да сад не набрајам све.

Тек када то студент положи, онда се добија диплома образованог политиколога, који наравно кад објашњава неку ситуацију у свету има темељну подлогу да дубински схвати светске процесе, а ово што ја и ти Горане, као и многи други здраворазумски људи, користимо искључиво здрави разум, је недовољно да се комплетно схвате светски процеси.

Ово што Горан каже да су увек постојале поделе на богате и сиритињу је просто нетачно, јер у СФРЈ у којој сам се ја родио (1958 год.) најмасовинији је био средњи слој грађанства у трајање од 35-до 40 година битисања и живљења у СФРЈ, до самог распада СФРЈ. Рецимо, моја мајка која је била најобичнија, али добра дактилографкиња, плаћала ми је као клинцу, од своје плате, одлазак на море са школом, 1966 купила је црно-бели телевизор, па се чак дешавало да по некад 2 пута годишње идем на море, и са школом, и са мајком. Све сам имао што сам хтео, за време свог радног века 2 пуа мајка ми је добила стан од државе, и све то као дактилографкиња, која је припадала том средњем слоју.

Дакле, може се кад се хоће…

Јак средњи слој је имала и цела Европа, то су познате ствари. Наравно, било је и у СФРЈ богатих појединаца, али не екстремно богатих као данас, где појединци имају милијарде и милијарде долара на свом рачуну. Било је и сиритиње у СФРЈ, није да је није било, али углавном су то били људи који се услед неког свог менталног недостатка нису сналазили кроз, или пак појединци који су били без родитеља, па су проводили време у разним домовима, али тога је било врло, врло мало, занемарљив број.

Ово што Горан каже:

„Америка и Русија су одувек и увек радиле заједно, јер су то две најјаче силе, а најјача сила“

затим:

„Тај измишљен сукоб између Америке и Русије, никада није постојао, нити ће постојати, јер они увек раде заједно“

Наравно, и ово је нетачно, јер је због „Кубанске ракетне кризе»“ 1962. године, је замало је избио трећи светски рат, када је тадашњи СССР инсталирао нуклеарне ракете на Куби.

Око тога погледајте изванредан филм: „The Courier (2020)„. Филм можете наћи преко торента, има и превод.

Друго, кад постоје две велесили као данас, није тачно да оне нужно сарађују како тврди Горан, већ све је супротно Перице. Свака од тих велесила тежи да путем хладног рата и обавештајних служби, ослаби ону конкуретну велесилу, да би постојала само једна велесила која ће да уређује свет, а не две. Томе смо били и сведоци, кад је највише захваљујући Горбачову СССР ослабио, па је сходно томе САД био једно време једина велесила, па се после Распустио Варшавски пакт…

Кад је пропао СССР, Амери су обећали Русима да се неће ширити НАТО пакт ван подручја Немачке. Обећали и слагали, јер 12. марта 1999, бивше чланице Варшавског пакта и земље наследнице Мађарска, Пољска и Чешка су приступиле у НАТО. Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија и Словачка су се придружиле у марту 2004.

Па Горане, јел су се и ово Руси договорили са Америма?!

Па нису Руси идиоти:

„ОК, ви ширите свој НАТО пакт на земље које нас окружујуа, Инсталирајте хуклеарне ракете,… али кад дођете до Украјине ми ће да попиздимо! Ви ћете да се „бијете“ са нама до последњег украјинца, а за нас ће да гину само наши војници. У реду, ок договорено…“

После распада СССР Русију је изнутра разбуцао пијањи Јељцин, амерички корисни идиот, и нарвно Горане: „Све су се то Руси и Амери договорили, зар не?

Мислим, видите колико је то сулудо: „Ма све су се они договорили“.

Данило Копривица:

„И онда долазимо до финала где Британаски премијер Џонсон каже: „Ми ћемо увести такве економске санкције, које ће обогаљити Руску економије“. Бићу потпуно отворен, ово је кључни циљ Атланске империје, обогаљити Руску економију. Не омогућити слободу и независност Украјини, већ управо обогаљити Руску економију….“.

„Атланска империја очекује да ове мере, и санкције Русију баце на колена…“

Ето то је циљ Амера, те империје зла, да обогаљи Руску економију, јер би потпуно урушена економија Русије значајно ослабила и Русију на војном плану, довела би је до потпуног краха и слома…

Само, то неће моћи ове ноћи, Руси су се одлично припремили за све опције.

Данило Копривица:

„Ако демонстрација силе у Украјини буде окончана по руској замисли, улазимо у најновији светски поредак, у доба ТОПЛОГ РАТА, то јест доба Руске и Кинеске спремности да стратешке циљеве реализују по скраћеном поступку. Али ако Руске војне амбиције не испуне макар минималне циљеве, а то је формирање и одржавање Новорусије», пред Руском државом и нацијом су деценије тешког таворења на маргинама Атланске цивилизације.“

А сад погледајте бриљантну анализу политиколога Данила Копривице…!

„Ukraine Files“ lecture by Danilo Koprivica / „Dosije UKRAJINA“ predavanje Danila Koprivice

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Миротворни пројекти академика МСА Војислава Девића


Почетком јануара 2017-те објавио сам, на молбу једне пријатељице, седам стратешких миротворних пројеката академика МСА Војислава Девића, за седам стратешки суштинских проблема Срба и Србије. На молбу исте пријатељице, објављујем најновије миротворне пројекте Војислава Девића, који су садржани у следећа 2 видео прилога…

Геополитичким путем Светосавља – 26.07.2018.

Линк ка видео прилогу на YouTube. Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Trump-Put-Inn-Serbia-1

Линк ка видео прилогу на YouTube Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Првих 15 година постојања Совјетског Савеза индустријски развј и наука расли су гигантским темпом, али је све одмах стопирано од комисије за сузбијање псеудонауке


Неки се данас са чуђењем питају, под утицајем огромног развоја руске моћне напредне војне индустрије и технологије којој данас нема премца, како то да руси могу да направе тако сложене машине и системе, а рецимо као не знају да направе одличне, али доста простије апарате, рецимо одличан фрижидер, аутомобил, већ нам те ствари у најбољој производњи долази све са запада.

Ту привидну загонетку разрешава руски доктор физичко-математичких наука Сергеј Албертович Салљ који је још доцент и секретар Санкт Петербурбушког дела „Руског друштва физичара“ и помоћник је председника „Руског друштва физичара“.

ruski-naucnik

Првих 15 година постојања Совјетског Савеза наука је расла гигантским темпом, па је у то време Совјетски Савез имао најбоље рачунаре, боље од америчких, боље аутомобиле, па и боље фрижидере, руси су направили специјални фрижидер који није користио енергију из мреже, затим је још 1958. године научник Иван Филимоненко открио нуклеарну хладну фузију, и на бази те технологије почели су да се праве генератори и мотори. Међутим, убрзо је на сцену ступила совјетска „Комисија за сузбијање псеудо науке“ (продане душе), та технологија је нагло прекинута да се развија, проглашена је псеудо науком, а неки научници су на мистериозан начин умрли, и касније је следила инструкција да се треба копирати америчка технлогија. И, гле „случајно“, почетком 80-их година прошлог века, у Америци је почело да се ради на пројекту нуклеарне хладне фузије, а научна основа за то преузета је од Ивана Филимоненка.

Више о свему томе, и много тога још, можете сазнати из доњег чланка и преведеног видео прилога.

Извор: Беба Мур

Совјетски научници против илумината

8399000_orig

Зашто су убијени руски научници и зашто се догодила Фукушима

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Сергеј Салљ: „Наша академска наука успјешно се развијала само око 15 година после рата. Тада је врх Академије наука био очишћен од троцкиста, и заиста развој совјетске науке у то вријеме је ишао гигантским темпом. У то вријеме су биле створене најбоље рачунарске машине на свијету, боље од америчких. Најбољи аутомобили, „Волга“ је била призната као најбољи ауто. Најбољи бродови, подморнице. У Космосу смо били далеко испред Американаца.
Били би још напреднији да је наша Академија наука дозволила да се развија такав правац као хладна нуклеарна фузија. Физичар Иван Филимоненко 1958. године открио је ту појаву, хладну нуклеарну фузију. На тој основи почели су се израђивати генератори и мотори. Академик Корољов на бази енергије хладне нуклеарне фузије намјеравао је да развије свемирске програме, лет на Мјесец и Марс, на Венеру, све је то било планирано помоћу нових мотора који би користили хладну нуклеарну фузију. Курчатов је на бази хладне нуклеарне фузије намјеравао да развије нову енергетику. Академик Глушков намјеравао је да изгради нове моторе. Цио овај програм је уништен од стране академика, они су га назвали псеудо-научним, потпуно неодрживим.

Дакле, сви ови академици под чудним околностима су умрли. Сви ови програми су затворени, а наши научни програми почели су се оријентисати на стара америчка истраживања, укључујући и свемирску технологију, али најважније је да је на овом погибељном путу била усмјерена наша рачунарска техника. То јест, сва наша истраживања из рачунарске технологије постепено су била прекривена. Речено нам је да треба копирати америчку технологију.

Почели смо да копирамо америчку технологију и до чега је то довело? До тога да Совјетски Савез није био спреман за те револуционарне промјене које су се догодиле у рачунарској технологији и информатици. Дакле, то је један од разлога распада Совјетског Савеза. У ствари, све је то било урађено, по програму који је спроводила наша Академија наука. Као што видите, све то има веома дугу историју.

А уопште са енергетиком, ствар је поражавајућа. У послератним годинама наша академија наука спроводила је програм по тзв енергетској инверзији. Шта је то? То је добијање енергије из енергије окружења. У суштини, то је изградња вјечног мотора друге врсте. Сада је то апсолутно забрањено, али замислите да је у то вријеме Академија наука усвојила такав програм? Упркос противљењу већине академика, енергетска инверзија се спроводила и резултирала је на примјер, стварањем хладњака који је успјешно радио не користивши никакву енергију из мреже. Специјални хладњак, који се производио неколико година у Москвској фабрици расхладних уређаја. Да, то је било. Па, наравно, није се производио дуго времена, све је то било затворено.

Међутим, технологија хладне нуклеарне фузије почетком осамдесетих почела је да се развија у Америци. За основу су узели технологију Ивана Филимоненка, која се нашла у рукама Американаца. Али у Америци се појавила жестока кампања за дискредитују ових програма, јер је постало јасно да ако се ови програми спроведу у Америци, да ускоро неће бити потребан ни бензин, ни угаљ, ни гас, ни систем за пренос и продају електричне енергије. Све то у блиској будућности неће бити потребно, јер су се толико успјешно спроводили програми засновани на хладној фузији. Само у Америци је уништено неколико десетина истраживача који су радили на програму хладне фузије, физички су уништени. Остали су застрашени, многи од њих су пошли у Европу, чак и у Јапан.

Јапанци су такође почели да се баве хладном фузијом. Али све је то било угушено. Упркос томе неки ентузијасти су почели да израђују моторе на бази хладне нуклеарне фузије за аутомобиле. У Санкт Петербургу, постојала је фирма до око 2005. године, која је на обичној „Лади“ израђивала аутомобиле, који су радили на хладној фузији. И ови аутомобили, ручно произвођени продавали су се. Та фирма је 2004. године изложила свој модел на изложби „Експо 2004“ у Паризу. После тога код њих је дошао замјеник министра енергетике Француске и рекао: „Момци на вас је пошао лов, савјетујем вам да брзо побјегнете из Париза. „. Сјутрадан њихово ауто је већ било спаљено, уништено, али они су ипак успјели да дођу у Петербург. Наставили свој рад још неколико година, док под мистериозним околностима, главни конструктор те фирме није умро. Уопште, фирма је била уништена.

Ево то је историја хладне нуклеарне фузије. Али, ипак, захваљујући другим истраживачима, таквим људима као што је Уруцкојев, програм хладне нуклеарне фузије развијао се и 90-их година и 2000-их година. Одржаване су конференције о хладној нуклеарној фузији. Све ово је било подвргнуто клевети од стране Комисије за борбу против псеудонауке, укинуто је финансирање ових пројеката, иако ове пројекте није финансирала Академија наука, већ су се тиме бавили спонзори. На спонзорима је извршен такав притисак да су прекинули финансирање. Замислите само колике могућности има ова комисија.

Што се тиче енергије без коришћења горива, ми смо имали таква истраживања још крајем деведесетих, али све је било угушено. Такви уређаји успјешно се развијају у различитим земљама: Швајцарској, Немачкој, Турској. Све то постоји на интернету, постоје снимци.

349051Јапан је на бази мотора Мината, тзв. Минатовог точака, можете на интернету видјети шта је то, то је проналазак од прије тридесет година. Јапанци су усавршили такве моторе и постави их на мотоцикл СУМО. Мотоцикл Сумо има погон на оба точка. Један точак се покреће обичним електромотором, а други магнетним мотором, на основу Минатове технологије. Прво се мотоцикл убрзава, потребан је акумулатор за рад електричних кола, за стварање импулса и за управљање положајем магнета. Али, упркос томе, мали акумулатор омогућава да мотор прелази 200 или 300 километара при брзини од 150 километара на сат. То јест, економичнији је од обичног електромотоцикла, десетоструко.

Видите, минимална потрошња енергије. Чега је то почетак? Револуције у аутомобилској индустрији. Компанија „Тојота“, у то вријеме је спроводила програм увођења таквих уређаја у својим аутомобилима. За вријеме министра финансија Јапана -Такинакиа, Јапан је почео да води независнију политику. Јер су Јапанци схватили да ако развијају такву технологију, у будућности им неће требати велика количина нафте и гаса. Да Јапан може да постане практично самодовољан.

Дакле, тада може да се удаљи од финансијске власти Илумината у Јапану, зар не? Јапанци су почели да спроводе такву политику, али је тада на Јапан почела уцјена од свјетских банкара, и по истраживањима новинара Бенџамина Фулфорда, који живи у Јапану, имао је интервју са министром финансија Такинакиа. Такинаки му је рекао, и прије тога је изјављивао да му је запријетио израелски премијер Нетањаху да ако се Јапан не придржава политике Међународног монетарног фонда и Федералних резерви, да ће против Јапана бити примијењено геофизичко оружје.

Јапан вјероватно није у потпуности испунио захтјеве свјетских банкара и против њега је примијењено геофизичко оружје, као резултат тога главни „Тојотин“ погон је уништен, уједно се догодила и страшна катастрофа на нуклеарној електрани Фукушима. Ето шта стоји иза трагедије у Јапану. Јапан је пожелио да води независну политику.

Но, геофизичко оружје сада се користи и против Кине, и против Европе, и против Русије. Последње поплаве на ријеци Амур су резултат примјене геофизичког оружја на сјеверну Кину. То јест, оружје је у ствари коришћено против сјеверне Кине, али је већином страдао наш далеки исток, губици су огромни, штета нанесена држави огромна.

Све је то наставак глобалне политике представника црне аристократије, који владају Федералним резервама-САД, коју руководе Међународним монетарним фондом, и другим међународним глобалистичким организацијама. Као што можете да видите, ситуација у том смислу је веома озбиљна.“

Сергеј Албертович Салљ је доктор физичко-математичких наука, доцент, секретар Санкт Петербурбушког дијела „Руског друштва физичара“ и помоћник предсједника „Руског друштва физичара“.

Превод: Беба Муратовић

Украјинска криза – Отварање пандорине кутије


Аутор: Љубодраг Симоновић
Београд, Србија
E-mail: comrade@orion.rs
Скини текст
Украјинска криза – Отварање пандорине кутије

УКРАЈИНСКА КРИЗА – ОТВАРАЊЕ ПАНДОРИНЕ КУТИЈЕ

           „Истина је целина.“ – то је став којим се руководио Хегел када је стварао своју дијалектику. Тај став пружа могућност да се на прави начин схвати природа кризе у Украјини.

          У суштини, криза у Украјини је појавни облик егзистенцијалне кризе савременог света који се заснива на америчком „новом светском поретку“. Природа тог поретка условљава однос Запада према Русији и у том контексту однос Запада према Украјини и украјинским грађанима. Америка је изазвала кризу у Украјини да би наметнула такав начин „решавања кризе“ који ће јој омогућити да реализује своје стратешке интересе у односу према Русији и Европи. Прави циљ „решавања кризе“ у Украјини од стране Америке је стварање кризе на европском континенту која ће довести до слабљења како Русије, тако и водећих европских држава и до јачања позиције Америке како у војном, тако и у економском погледу. Направити око Русије војни коридор и изоловати Русију од Европе, и истовремено интегрисати Европу у амерички економски систем – представљају два стратешка оријентира која непосредно условљавају начин на који Америка настоји да „реши“ кризу у Украјини. Док Русија настоји да Украјина буде мост сарадњеизмеђу Европе и Русије, Америка настоји да од Украјине створи непремостиви бедем између Русије и Европе.

           Када је реч о економским односима, не ради се о томе колика је данас економска размена између Европе и Русије, већ о изванредним могућностима за развој економске сарадње између Русије и Европе. Америка је на путу да доживи економски колапс. Интеграција Европе у привредни механизам САД обновила би економску снагу Америке и истовремено угрозила економску експанзију Русије која се, добрим делом, заснива на економској и научној сарадњи са Европом.

              Ако анализирамо потезе Америчке спољне политике у свету у задњих двадесетак година, можемо да уочимо да се Америка у својим „хуманитарним интервенцијама“ не руководи настојањем да овлада, већ да уништи земље и народе. Деструктивна пракса Америке условљена је тиме, што Америка није више у стању да влада светом. Она више није најмоћнија економска сила света, а ускоро неће бити ни најмоћнија војна сила. Русија, Кина, Индија, Бразил, Белорусија, Иран, Јужна Америка, Венецуела, Куба… то су земље које се све успешније супротстављају америчком империјализму. Америка се данас понаша на исти начин на који се понашала нацистичка Немачка после пораза код Стаљинграда и Курска, када је Хитлеру постало јасно да његова солдатеска не може да победи Црвену Армију и уништи СССР. Немци су применили систем „спаљене земље“. Предвођени најоданијим Хитлеровим генералом Валтером Моделом (Walter Model), Немци су у СССР-у уништили 70 000 села, 1710 градова, 2766 цркава и манастира, 4000 библиотека и 427 музеја, 32 000 фабрика – и убили преко 27 милиона људи. То што су нацисти и немачка солдатеска урадили у СССР-у, то су НАТО солдатеска и амерички плаћеници урадили у Србији, Босни, Ираку, Авганистану, Либији, Сирији…

               Оно што приморава Америку да уништава све око себе је све дубља егзистенцијална криза која прети опстанку САД. То што је Америка изгубила позицију „лидера“ у свету неминовно се одражава на стабилност и перспективу америчког капитализма. Као што је Хитлеров режим могао да обезбеди подршку Немаца само путем освајања „животног простора“ (Lebensraum), тако и амерички режим може да обезбеди подршку Американаца само дотле док им пљачком читавог света обезбеђује потрошачки стандард. Амерички „нови светски поредак“ је огромна хоботница чији пипци упијају животну снагу човечанства и природе. Када они буду одсечени, Америка ће се суочити са таквом економском и опште-друштвеном кризом која ће довести до њеног распада. Амерички властодршци су свесни тога. Упоредо са слабљењем америчке позиције у свету, амерички режим, под видом „борбе против тероризма“, укида основна грађанска права у Америции ствара полицијску државу. У САД има преко 3200 тајних служби које запошљавају преко 850 000 агената. Створена је посебна армија која броји на стотине хиљада специјалаца који имају најсавременије оружје и који су спремни да побију милионе америчких грађана. ФЕМА концентрациони логори ничу широм САД…

               Права природа Западне „демократије“ види се по томе које политичке групе Запад користи да би остварио своје интересе у свету. У Украјини то су „бандеровци“ који не да не крију, већ се поносе својом фашистичком идеологијом. Политичком инструментализацојом таквих група Запад само показује какву „демократију“ настоји да успостави у Украјини. Монструозни злочини „мајдановаца“ у Одеси, и другим деловима Украјине, и подршка за те злочине од стране Запада указују на то да нема битне разлике између Хитлеровог и савременог „продора на Исток“ (Drang nach Osten). Уништење Словена, а то пре свега значи руског народа, и заузимање њиховог животног простора представља основни и нескривени циљ Запада. Отуда се лојалност Америци пре свега исказује у виду непријатељског односа према Русији. Они народи који одбијају да се окрену против руског народа добијају статус издајника које треба уништити. Србија, под руководством председника Слободана Милошевића, одбила је да се претвори у непријатеља Русије и зато је уништавана санкцијама и немилосрдно бомбардована, а председник Милошевић је од стране српских издајника (америчких плаћеника) киднапован – и касније убијен у Хагу.

                 Што се тиче америчке „помоћи“ Албанцима на Косову, Американци су „спашавали“ Албанце од Срба тако, што су на простор Косова бацили преко 30 000 уранијумских пројектила – што одговара дејству преко 450 атомских бомби које су Американци бацили на Хирошиму и Нагасаки. На хиљаде Албанаца и њихове деце (као и Срба и српске деце) умрло је од леукемије и других болести изазваних америчким бомбардовањем. И други делови Србије затровани су уранијумом и засејани касетним бомбама. Али, ни овог пута руски народ није изневерио Србију. Председник Путин послао је специјалце: Американци су бомбардовали и убијали, а Руси уклањају бомбе и спашавају животе грађана Србије!

Шта Русија може да очекује од Европске Уније? Владајући политички кругови Европе поистовећују Европу са „Европском унијом“, исто као што су нацистички идеолози „нови европски поредак“ прогласили „Европом“. Управо они који се залажу за Европу као заједницу равноправних народа и који инсистирају на њеном еманципаторском наслеђу – најљући су противници „Европске уније“ која је оруђе најмоћнијих европских концерна за уништавање еманципаторског наслеђа европских народа. „Европска унија“ гради се на илузији да улазак у „Унију“ обезбеђује свим народима Европе „просперитет и бољи живот“. Овде треба подсетити да је главни прокламовани циљ нацистичког „новог европског поретка“ био да „сви европски народи буду срећни“! „Европска унија“ је анти-људски и деструктивни поредак који се заснива на владајућим принципима монополистичког капитализма „Уништи конкуренцију!“ и „Паре не смрде!“; њена владајућа политичка сфера не пружа могућност за изражавање политичке воље грађана, већ је политички облик владавине капитала над људима; читава институционална, нормативна и пропагандна сфера тог поретка усмерена је на уништавање културне и слободарске самосвести људи и на њихову интеграцију у духовну орбиту капитализма на нивоу идиотизоване радно-потрошачке „масе“.

Прочитај текст до краја»

Тодор Вулић: Ханибал анте портас, или – Трећи светски рат је пред вратима


Као што најавих», Тодор Вулић је на основу проучавања цикличног понављања великих историјских догађаја по тачном временском интервалу, још јануара 2009. написао текст на основу изучавања тих временских циклуса, где предвиђа да ће запад напасти Русију баш на Криму 2013./2014., што се и догодило, али пре тог текста којег ћу објавити, прво треба прочитати 2 текста који описују историјске догађаје који у одређеном повезаном контексту претходе том догађају, први је овде», други овде» и сад следи највљен текст из јануара 2009.

**********************

Аутор: Тодое Вулић, јануар 2009.

Ханибал анте портас, или – Трећи светски рат је пред вратима

Историчари данас верују да је историјски процес низ случајних и непредвидивих дешавања. Упорно и убеђено тврде да се историја не понавља. Проверимо зато заједнички ову њихову тврдњу, почевши од блиске нам 2006. године. Те 2006. године, са гашењем заједничке државе Србије и Црне Горе, умро је и њен творац, Црногорац рођен у Србији, Слободан Милошевић. У години Милошевићевог рођења, у страшној и по Србе кобној 1941. Србија и Црна Гора су вољом фашистичких сила такође раздвојене.

  • У тој 1941. години, у ратном вртлогу догодио се распад Краљевине Југославије.
  • За време Милошевићевог председниковања доживели смо ратни распад СФР Југославије.
  • У 1941. години немачка авијација је брутално бомбардовала Београд и Србију.
  • За време Милошевићевог председниковања доживели смо брутално бомбардовање Београда и Србије од стране НАТО пакта.
  • У 1941. години вољом Немачке основана је злочиначка Независна Држава Хрватска.
  • За време Милошевићевог председниковања доживели смо вољом Немачке (и не само ње) оснивање независне Републике Хрватске.
  • У 1941. години, стотине хиљада српских избеглица из Хрвтске, Босне и Косова, потражоло је спас од погрома у Србији.
  • За време Милошевићевог председниковања доживели смо сливање стотина хиљада српских избеглица из Хрватске, Босне и са Косова, који су опет од погрома тражили спас у Србији.
  • У 1941. години, вољом фашистичких сила Косово је одвојено од Србије.
  • За време Милошевићевог председниковања доживели смо да НАТО силе одвоје Косово од Србије.
  • У 1941. години срушена је прва српска комунистичка „Ужичка република“.
  • За време Милошевићевог председниковања доживели смо и пад комунизма у Србији.
  • У 1941. години Срби су у рату против непријатеља са стране, започели и свој сопствени крвави грађански рат, поделивши се на два идеолошки непомирљива табора.
  • За време Милошевићевог председниковања, у рату са спољњим непријатељем поново смо се поделили на два идеолошки непомирљива табора.
  • У 1941. години, британске и америчке обавештајне службе су организовале војни пуч и свргавање кнеза Павла Карађорђевића. Овим пучем је све то напред набројано и почело.
  • Своје председниковање Милошевић је завршио у „пучу“, који су добрим делом поново организовале америчке и британске службе.

У тој 1941. години… ето „случајно“ нам се родио Слободан. Оно што су Србима 1941. урадиле фашистичке силе и Тројни пакт, то су нам у време Милошевићеве владавине поново учиниле САД, Европска Унија и НАТО пакт. Дакле, историја се стварно не понавља.

У својој чувеној студији Сукоб цивилизација, Семјуел Хантингтон констатије да од 1789. године (или од Француске буржоаске револуције) престају ратови краљева и почињу ратови народа, од краја Првог светског рата престају ратови народа и почињу ратови идеологија (либерално-демократске, фашистичке, комунистичке), а од распада Совјетског Савеза престају ратови идеологија и почињу ратови цивилизација (западне протестантско-католичке, муслиманске, кинеске-конфучијанске, јапанске, православне …). Међутим, Хантигтон не спомиње да у свакој наредној фази, сукобљене стране представљају архетипске наследнике сукобљених страна из претходнг периода. Тако савремена западна цивилизација не баштини само америчку, француску и британску либерално-демократску идеологију већ и немачки нацизам и италијански и шпански фашизам. Односи између држава унутар западне цивилизације данас су доминантно либерално-демократски, али односи те цивилизације према државама припадницама других цивилизација су доминантно нацистички. Стога Запад и НАТО пакт као архетипски наследници и нацистичке идеологије и Тројног пакта, у грађанском (и међуцивилизацијском) рату на просторима бивше СФР Југославије, непогрешиво подржавају исте оне народе које је 1941. у њиховој тежњи за осамостаљењем подржавао фашистички Тројни пакт. И поред петооктобарског („коперниковског“) обрта на политичкој сцени Србије 2000. године, политика Запада према нама остаје објективно иста. Хрвати и Албанци остају савезници и улазе у НАТО (али не и Македонија), а интереси Србије никако да дођу на дневни ред. Однос Запада према Србији са новим руководством је такав, јер он представља архетипскио наслеђе односа нацистичке Немачке према Недићевој Србији.

Ако је историја објективно нужан (или закономеран) процес, као што тврдим, шта нас онда као народ и државу чека у блиској будућности? Већ је речено да Запад и НАТО од 1990/91. у најновијем периоду ратова цивилизација, делом представљају наследнике Хитлерове Немачке и Тројниг пакта из претходног периода идеолошких ратова. Хитлерова Немачка је опет архетипски наследник Наполеонове Француске из периода ратова народа. Да поновимо, по Хантигтону, ратови народа почињу 1789. а ратови идеологија 1918. или око 130 година касније. И гле, Наполеон Бонапарта је крунисан за цара 1804. године, а 130 година касније или 1934. Адолф Хитлер постаје вођа (фирер) Немачке. Наполеон пре напада на Русију лако пацификује Немачке државе на челу са Пруском, и претвара их у своје сателите. Хитлер пре напада на Русију лако пацификује Француску, претварајући је у свог сателита (Вишијевску Француску). Иако је на бојном пољу остала Енглеска, Наполеон 1812. напада Русију. Иако је поново на бојном пољу остала Велика Британија, Хитлер око 130 година после Бонапарте 1941. такође напада Русију (или прецизније Совјетски Савез). У првој фази рата Наполеон стиже до Москве, али у другој фази рата Руси улазе у Париз. У првој фази рата и Хитлер стиже до Москве, али се рат завршава уласком Руса (Совјета) у Берлин. Руси су ушли у Париз 1814. а у Берлин 1945. око 130 година након Париза. Бонапартина царска владавина дефинитивно је окончана 1815. а Хитлерова 1945. или 130 година касније. (Не заборавимо да данас Француска и Немачка чине језгро Европске Уније). Победник над Наполеоном, руски цар Александар Први, владао је до 1825. Око 130 година након 1825. завршила се владавина победника над Хитлером (Стаљин умире 1953). Историја се заиста не понавља, зар не.

Водећа земља западне цивилизације, Сједињене Америчке Државе, настале су у ратном сукобу у којем на овај или онај начин учествују све западноевропске силе. Ипак, своју независност САД у највећој мери дугује Француској. Реплике Америчке револуције су Први и Други светски рат. Да би се избегло заморно поновљање саобразних збивања два пута, упоредимо дешавања из Америчког рата за незавост само са дешавањима из Другог светског рата.

Америчка револуција почиње 1775. а Други светски рат 164 године касније, 1939. САД проглашавају независност 1776. а Француска губи независност 164 године након тога, 1940. Французи улази у рат за америчку независност 1777/78. на страни Американаца, а Американци после 164 године, 1941. улазе у Други светски рат на страни Француза. Француски експедициони корпус искрцава се на територију САД 1780. а 164 године касније, 1944. американци се искрцавају на територију Француске („Лафајете ето нас“). Ратни сукоби у Америчком рату практично престају 1781. а 164. године након тога, 1945. завршава се и Други светски рат. У Америчком рату, Американцима је командовао Џорџ Вашингтон, а командант америчких (и савезничких) трупа у Европи у Другом светском рату био је Двајт Ајзенхауер. Џорџ Вашингтон постаје председник САД 1789. године а после 164 године, 1953. за председника је изабран Двајт Ајзенхауер. Вашингтонова владавина окончава се 1797. а 164 године касније 1961. и Ајзенхауерова владавина. Вашингтон умире 1799. а 164 године након њега 1963…убијен је Џон Кенеди. Ипак историчари и даље тврде…. ма није важно шта тврде.

Француски цар Наполеон Бонапарта је у периоду ратова народа, свргнут још једном, 1870. године. Овога пута је то био Наполеон Трећи, који је те године поражен у рату против Севернонемачког савеза на челу са Пруском. Победнички пруски краљ Вилхелм Први Хоенцолерн, да би до краја понизио Французе, крунисан је у дворцу француских краљева – Версају 1871. за цара тада основаног Немачког царства. Ратном победом, победник преузима и архетипско наслеђе пораженог, па тако и Немци постају баштиници пораза и Наполеона Првог и Наполеона Трећег. Прво им се 1918. вратио ратни удес Наполеона Трећег. Као што је Пруска на челу Севернонемачог савеза 1870. поразила и срушила Француско царство, тако је 1918. Француска на челу Антанте поразила и срушила Немачко царство. У 1871. Вилхелм Први је у Версају крунисан за цара, а у истом том Версају пресуђено је 1919. и Немачком царству и њеном цару Вилхелму Другом Хоенцолерну, који под притиском револуционарних збивања у Немачкој абдицира и напушта земљу. У 1871. поражена Француска предаје победнику Алзас и Лорену, а 1918. Немачка враћа одузете покрајине Француској. У 1871. Француско царство постаје република, као што после пораза 1918. и Немачко царство постаје република… А како се Немцима вратио Наполеон Први 1934. већ је речено. Срећни су народи који губе ратове – тешко победницима.

Који је то рат НАТО (или Северноатлантски) пакт, као архетипски наследник Севернонемачког савеза Вилхелма Првог, добио око 130 година после 1870. Онај који је водио 1999. – против Србије. Али какве побогу везе има Србија са Француским поразом код Седана и целом том ратном причом из 1870. и 1871? На рационалном нивоу, заиста баш никакве, као што и идеја историје, коју у овом чланку покушавам да представим, такође нема везе са рациом (или српски речено, разумом). Међутим, по ирационалној идеји историје (између осталог) симболи имају снагу и вредност реалних збивања. На том нивоу и Срби учествују у борбама код Седана, симболично представљени својим будућим краљем Петром Првим Карађорђревићем. У том рату Петар Први се тукао уз Французе, а против Немаца као и његова војска у пробоју Солунског фронта 1918. У 1870. Петар Први је ратовао у туђој земљи као изгнаник из сопствене земље, као штоје 1918. и његова војска ратовала у туђој земљи изгнана из сопствене земље. У рату 1870. Петар је у Француско-немачком рату рањен и заробљен, а у Првом светском рату Петрова Србија је такође „рањена“ и окупирана. Петар бежи из заробљеништва препешачивши гладан и исцрпљен целу Лоарску област, као што је и Српска војска заједно са њим гладна и исцрпљена препешачила Албанију. На крају, препливавши Марну Петар наставља борбу против Немаца, као што је и Српска војска препловивши море (у француским лађама) наставила на Солунском фронту борбу против Немаца и њихових савезника. Може ли ратна прича једног човека постати матрица по појој ће да се одвијати ратна прича целог народа? Наравно да може, ако тај човек постане владар тог народа. Могу ли збивања из године рођења једног владара, обележити његову владавину? На примеру године рођења Слободана Милошевића и то је показано. Зар мислите да се Барак Обама случајно родио у години у којој је Џон Кенеди постао председник САД? Наравно да није, али то ће те тек видети.

Саобразност збивања из 1870/71. и 1999. може се и посредно показати. Седам година по крунисању Вилхелма Првог, или 1878. Србија и Црна Гора на Берлинском конгресу постају самосталне независне и међународно признате државе. Седам година по НАТО бомбардовању 1999. или 2006. Србија и Црна Гора поново постају самосталне, независнеи међународно признате државе. Тако смо опет дошли до почетне 2006. године.

Период идеолошких ратова трајао је по Хантингтону од 1918. до 1991. када се распада Совјетски Савез, оквирно 73 године. Од почетка периода ратова народа 1789. до Наполеоновог напада на Русију 1812. протекло је 23. године, а од почетка периода ратова идеологија 1918. до Хитлеровог напада на Совјетски Савез 1941. протекло је такође 23 године. Следећи напад Запада на Русију врло вероватно ће почети 23 године од краја периода идеолошких ратова: 1990/91 + 23 = 1941 + 73 = 2013/14.

Предстојећи рат са Западом за Русе ће представљати реплику и Руског грађанског рата, који је вођен од 1918. до 1922. године уз учешће западноевропских интервенционистичких снага и експедиционих корпуса САД и Јапана. На европском делу ратишта под бољшевике последњи пада Крим. И као што се тада све завршило на Криму, тако ће сада све почети на Криму. Поражене снаге белих Руса на челу са генералом Врангелом евакуишу се прво у Истамбул, а затим највећим делом у Србију. Генерал Врангел умире у Бриселу, али је по сопственој жељи сахрањен у Београду, 1929. И гле, баш у Бриселу донета је одлука о бомбардовању Београда и Србије. НАТО бомбе (или ракете) бачене на Београд и РТС погађају и руску цркву Свете Тројице у којој су сахрањени земни остаци генерала Врангела. Бог увек на симболичан начин упозори људе на зло које се спрема, али шта вреди слепима махати а глувима причати.

На почетку периода ратова цивилизација, 1990/91. Србима се десио Слободан Милошевић. За време његове владавине свој крст (сакован 1914. и прекован 1941.) Срби су изнели на Голготу и (чини ми се) тиме донекле искупили своје безумље. Нама се 1941. већ поновила, збивање по збивање, па верујем да Србија у Трећем светском рату неће учествовати. Али те 1941. у Други светски рат улазе Совјетски Савез и Сједињене Државе.

И да не заборавим, ако се питате у коју ће то престоницу ући Руси пред крај Трећег светског рата, одговор је – наравно, у Цариград, или ако вам се више свиђа , у Константинопољ. Толико од мене о уласку Србије у Европску Унију. Не верујете? А зашто би сте и веровали кад су историчари непобитно доказали да се историја не понавља.

Француска револуција, Прва република и Наполеон Бонапарта – Немачка револуција, Вајмарска република и Адолф Хитлер


Као што најавих», Тодор Вулић је на основу проучавања цикличног понављања великих историјских догађаја по тачном временском интервалу, још јануара 2009. написао текст на основу изучавања тих временских циклуса, где предвиђа да ће запад напасти Русију баш на Криму 2013./2014., што се и догодило, али пре тог текста којег ћу објавити, прво треба прочитати 2 текста који описују историјске догађаје који у одређеном повезаном контексту претходе том догађају, ово је тај први текст.

*********************

Аутор: Тодор Вулић

Светлана Велмар Јанковић: Све ово (је) већ одавно отиснуто у историји у којој су
садржани модели сваке будућности, па и наше, само их ваља распознати.
Човечанство, свакако, за такво распознавање и не хаје као што никада и није, и
зато сада не може да види да Хитлера чека пораз, смрвиће га велика Русија,
самлеће га, као што је и Наполеона… 1)

Саобразност Владарских каријера и владавина Наполеона Бонапарте и Адолфа Хитлера је давно примећена и опште је позната. У својој књизи Скривени закони судбине 2), наводи је Спасоје Влајић, а била је и предмет уметничких обрада, као у наведеном цитату из романа Светлане Велмар-Јанковић.

  • Наполеона Бонапарту је изнедрила Француска револуција и Прва република.
  • Адолфа Хитлера је изнедрила Немачка револуција и Вајмарска република.
  • Крунисањем за цара, Наполеон је укинуо француску Прву републику.
  • Поставши фирер, Хитлер је укинуо Вајмарску републику.
  • Пре напада на Русију, Наполеон је пацификовао Пруску, претварајући је у свог сателита.
  • Пре напада на Совјетски Савез, Хитлер је пацификовао Француску, претварајући је (вишијевску Француску) у свог сателита.
  • У рату против Наполеона једино је остала Велика Британија, коју је од пораза спасао Ламанш и моћна морнарица.
  • У рату против Хитлера само је остала Велика Британија, коју је поново од пораза спасао Ламанш и моћна морнарица.
  • У првој фази рата против Русије, Наполеонове трупе су стигле до Москве, где их је затекла „руска“ зима.
  • У првој фази рата против Совјетског Савеза и Хитлерове трупе су стигле до Москве, где их, такође, затиче „руска“ зима.
  • У другој фази рата против Наполеона, руске трупе су ушле у Париз.
  • У другој фази рата против Хитлера, совјетске трупе су ушле у Берлин.
  • Уласком руских трупа у Париз окончана је Наполеонова владавина.
  • Уласком руских трупа у Берлин окончана је и Хитлерова владавина.

__________________________________________
1) Светлана Велмар-Јанковић: Лагум. БИГЗ, 1991, стр. 44.
2) Спасоје Влајић: Скривени закони судбине. ИПА „Мирослав“, 2006, стр. 37.

Преломна збивања у историји француске Прве републике
и немачке Вајмарске републике

(Ритам од 130 година)

1789 – Почетак Француске буржоаске револуције.
1918/19 – Почетак Немачке револуције и Вајмарске републике.>
Међувреме: 130 година.

1793 – Тулонска побуна. Прво истицање Наполеона Бонапарте у јавности.
1923 – Пивнички пуч. Прво истицање Адолфа Хитлера у јавности.
Међувреме: 130 година.

1794 – Убиство Максимилијана Роберспјера, првог лидера
Комитета јавне безбедности Француске републике.
1925 – Смрт Фидриха Еберта, првог председника Вајмарске републике.
Међувреме: 130 (+1) година.

Osnova-1
1795 – Директоријум преузима власт у Француској републици.
1925 – Паул фон Хиндербург изабран за председника Вајмарске републике.
Међувреме: 130 година.

1799 – Нагли успон Наполеона Бонапарте, који на челу Конзулата
постаје доминантна личност Француске републике.
1929/30 – Нагли успон Адолфа Хитлера, чија Нацистичка партија
на парламентарним изборима остварује велики успех.
Међувреме: 130 (+1) година.

1804 – Крај француске Прве републике.
1934 – Крај немачке Вајмарске републике.
Међувреме: 130 година.

Наполеон Бонапарта – Адолф Хитлер

Адолф Хитлер је постао вођа немачког Трећег рајха 130 година после крунисања Наполеона Бонапарте за цара Француског царства.

Osnova-1

1804 – Наполеон Бонапарта крунисан за цара Француског царства.
1934 – Адолф Хитлер постаје фирер (вођа) немачког Трећег рајха.
Међувреме: 130 година.

1812 – Напад Француског царства Наполеона Бонапарте на Русију.
1941 – Напад Трећег рајха Адолфа Хитлера на Совјетски Савез.
Међувреме: 130 (-1) година.

1812 – Бородинска битка (на домак Москве).
Команду над руским трупама преузео Кутузов.
1941 – Битка за Москву.
Команду над совјетским трупама преузео Жуков.
Међувреме: 130 (-1) година.

1813 – Одлучујући пораз Наполеонових трупа код Лајпцига.
1943 – Одлучујући пораз Хитлерових трупа код Стаљинграда.
Међувреме: 130 година.

1814 – Руске трупе ушле у Париз.
1945 – Совјетске трупе ушле у Берлин.
Међувреме: 130 (+1) година.

1814/15 – Крај Француског царства и владавине Наполеона Бонапарте.
1945 – Крај немачког Трећег рајха и владавине Адолфа Хитлера.
Међувреме: 130 година.

Александар I – Јосиф Стаљин

По истом ритму, победник над Хитлеровом Немачком, Јосиф Стаљин, поновио је владарску матрицу императора Александра I, победника над Наполеоновим Француским царством. Стаљин је започео владавину СССР-ом око 130 година после почетка Александрове престолонаследничко-императорске владавине Руском империјом, окончао је око 130 година после краја Александрове владавине и умро је око 130 година после императора Александра I.

Osnova-1

1796 – Смрт императорке Катарине II Велике.
1924 – Смрт совјетског властодршца Владимира Уљанова Лењина.
Међувреме: 130 (-2) године.

1796 – Почетак владавине императора Павла I
с престолонаследником Александром Павловичем (Александром I).
1924 – Почетак владавине Јосифа Стаљина у сенци Леибе Бронштајна Троцког.
Међувреме: 130 (-2) године.

1801 – Крај савладарства императора Павла I и Александра I.
(Павле I убијен. Александар био умешан у убиство оца).
1929 – Крај савладарстваСтаљина и Троцког.
(По Стаљиновој одлуци Троцки протеран из СССР-а.)
Међувреме: 130 (-2) године.

1825 – Крај владавине императора Александра I.
1953 – Крај владавине совјетског властодржца Јосифа Стаљина.
Међувреме: 130 (-2) године.

1825 – Смрт победника над Наполеоном, руског императора Александра I.
1953 – Смрт победник над Хитлером, совјетског властодржца Јосифа Стаљина.
Међувреме: 130 (-2) године.

Историја се, дакле, ипак понавља.

Луцидно запажање Светлане Велмар-Јанковић о нехају човечанства према феномену понављања саобразних историјских збивања забрињава. Одбијање људи од науке (историчара, филозофа, политиколога) да упоредо анализирају понављања чак и овако грандиозних историјских догађаја чију саобразност уочавају и „лаици“, за аутора ове књиге је необјашњиво и злослутно. Злослутно је, јер је историјски усуд већ припремио наредну реплику исте драме.

%d bloggers like this: