Иван Миљковић, брат украденог близанца по рођењу, говори о крађи и продаји беба!


Добра страна интернета као медија је та што ми грађани можемо интернет и те како да искористимо за пласирање и ширење одређених тема о којима контролисани медији ћуте или врло мало и стидљиво говоре, поготову када се ради о високо организованом криминалу, јер покретач, организатор и контролор таквог криминала је један део врло моћних и утицајних државних службеника, као и један део криминалне бирократије стациониране у свим институцијам једног друштва, како на високом републичко-државном нивоу, тако и институцијама у локалним самоуправама, односно градовима, варошицама, па и селима…

То је, може се слободно рећи, један криминални унутрашњи клан који покреће и контролише организовани криминал једног друштва, они покривају апсолутно све. Тај криминални клан чини затворен систем „одабраних“, они су држава у држави, они чине ту „дубоку државу»„, о чему се у задње време доста прича, па се користи појам „дубока држва“. Људи из тог криминалниог клана могу све, они могу да раде шта пожеле у јудном друштву и држави, а да ну буду кажњени. Они одлучују апсолутно о свему, они су ненорлмално моћни и штите један другог од кривичне одговорности, да се пирамида моћи тако не би срушила, а сва њихова моћ у Србији, види се на једном од најтежег и највећег криминално акта и злочина, а то је крађа беба по рођењу и продаја истих за наручиоца! Цифре су веома велике, велике су паре у питању.

Цео тај повезани клан који у ланцу организованости и садејства учествује у крађи и продаји беба, чини моћну беби-мафију.

Гледајући по интернету прегршт случајева отмица и крађа беба, за ову прилику одабрао сам да вам представим случај породице Миљковић. Та породица је јединствена у борби против беби мафије, делују по принципу „сви за једног, један за све“, а носиоц те борбе Је Иван Миљковић, коме је по рођењу отет брат близанац и продат једној шиптарској породици, а све се десило те 1979. године.

Прво погледајте један реламни трејлер за документарни филм „Рођени отети“. У филму су обрађена више случајева отмице беба, а међу њима је и случај са отимањем Ивановог брата близанца…

Рођени Отети (трејлер – Ускоро ће бити премијера целог документарца…!)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Филм је креирао и урадио продуцент и новинар Милан Лакић, и ево шта се каже у тексту са Ју Тјубе канала где је постављен овај трејлер, цитирам:

„РОЂЕНИ ОТЕТИ“ је документарни филм који сведочи о мукама родитеља који су остали без своје новорођене деце, чије су бебе отете… Овај филм сведочи о најгнуснијој отмици беба деценијама уназад. Истинит, болан, рађен за оне који су изгубили своје најмилије на начин какво човечанство садашњег времена није видело. Такође, филм је подршка родитељима да се чује њихов глас како би надлежни реаговали, спречили и зауставили ова дешавања за сва времена. Овај филм је сниман искључиво за родитеље и њихову децу, коју они сами немају снаге да врате, те се овим начином оглашавања о истини публици ставља тачка о „сумњи“ да све оно што се десило, није тачно. Да, итекако је тачно и желимо да укажемо овим истинитим филмом само на истину. Истина је болна, али се мора чути…

Филм покрива случајеве од 1965. до 2016. године.

Филм је настао тако што је продуцент Милан Лакић, чувши за Ивана и његов случај, позвао Ивана да га интервјуише, и тада се родила идеја за овај документарац, а да би вам ситуација била још јаснија, одабрао сам са Ју Тјубе 4 видео прилога са Иваном, па да кренемо са представљњем овог злочина са отимањем и продајом беба, најчешће су близанци у питању… и кад све чујете коса ће вам се дизати на глави, на шта је све спремна беби мафија…!

Економија у пракси – Иван Миљковић, борац против крађе беба – 20.06.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Економија у пракси – Иван Миљковић о крађи беба – 19.09.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

У Центар – Иван Миљковић о украденим бебама из Србије коју су купили албанци (30.10.2017.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Афере „Нестале бебе“ – Иван нашао брата близанца (26.11.2017.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Ја ћу вам сада пратећи и проучавајући Иванов случај, онако сажето описати шта се све и како одвијало око отмице и продаје Ивановог брата близанца, то ће бити најбитнији и кључни моменти, а остале опширније детаље чућете од самог Иваан и продуцента Милана Лакића, који ће претставити свој документарац „Рођени отети“.

Иван Миљковић, храбар и упоран борац у борби против беби мафије! Иван све детаљно и прецизно описује, документује и доказује…!

Тог 07. маја 1979. године у Свилајначком породилишту Иванова мајка одмах иза поноћи у 00:05 и 00:010 рађа живе и здраве једнојајчане близанце, Ненада и Ивана. Иван је рођен као други близанац. Одмах затим у протоколу порођаја, а по „нечијој изјави“ (?!), уписује се да је једно дете егзитирало (умрло), а да је друго живо. Иако су рођена 2 детета, 2 близанца, у протоколу порођаја дат им је један број, број 80, а треба дакако уписати 2 броја, јер ради се о 2 људска бића, а не једном, тако да нам све ово говори да је терен за крађу бебе од стране беби мафије већ припремљен, извршено је типовање и то је сам почетак операције крађе беба, јер, поред само једног броја протокола за 2 бебе, а како и сам Иван наглашава, нема имена и презимена по чијој изјави је написано да је једно дете егзитирало, већ тог имена нема, зато Иван и каже по „нечијој“ изјави…

Дакле, закључак је јасан, јер кад се роде 2 бебе, а у протоколу порођаја упишеш само један број за те 2 бебе, то значи да си СМИШЉЕНО једно дете правно прогласио мртвим, дакле непостојећим, да би ТОМ ИСОМ ЖИВОМ ДЕТЕТУ НАПРАВИО НОВ ИДЕНТИТЕТ, ради продаје наручиоцу у неком другом месту.

Затим… тог 7. маја 1979. год. ујутру, без знања и сагласности мајке, Ивана и Ненада пребацују на неонатологију у Београду (Раније: Специјална болница за недоношчад), а објашњење је било да је због мало плодове воде у плућима. Е, сад, ако је првобитно по нечијој изјави једна беба егзитирала, дакле умрла, како је могуће да се на неонатологији пребаце 2 бебе!? Још уз то, када се бабица Мира Петковић тог 07. маја 1979. год, која је пратли близанце до неонатологије, касније касно поподне вратила у Свилијанцу, рекла је да су бебе добро поднеле пут!? Међутим, по мени, беби мафија не оставља тако чудне и небулозне документ-трагово свог злочина баш случајно и бахато, јер само чланови те мафије разумеју по тим писаним траговима (док операција крађе и продаје бебе траје) шта се стварно догађа. Ти писани трагови по документима су им као неке потребне „шифре“ за међусобно праћење и „споразумевање“ како се ток, план и операција крађе беба спроводи и одвија, како је текао цео процес од почетка до краја. Тако да поред тога што у протоколу порођаја Иванове мајке пише да је једно дете егзитирало, по Ивановим речима, у рубрици „Компликације“ тог истог протокола порођаја пише „упућени за Београд“, дакле обе бебе!?

Одмах ујутру 8. маја те 1979. године, Иванов отац долази у породилиште да обиђе мајку и близанце, незнајући да су му близанци пребачени на неонатологију у Београду. Кад је дошао до породилишта, неко га је на вратима сачекао и рекао да иде до матичне службе да упише имена деци, јер је једно дете умрло на неонатологији у Београду, а друго је живо, али у критичном стању. Иванов отац одлази у матичну службу и уписије имена деци, затим одмах одлази за Београд на неонатологију, да преузме леш бебе ради сахране. На неонатологији су му рекли да не могу да му дају леш умрле бебе, јер сахрана иде по процедури и трошку болнице, још су му рекли и то да ће о свему добити документацију на кућној адреси, и да чува ово дете што је остало живо, јер је у критичном стању.

Јасно је да ово што су му рекли да чува ово дете што је остало, је ради скретања пажње да је дете продато, јер нормално је да родитељ који је скрхан болом за умрлим дететом, не може да размишља и разматра да ли му је дете украдено или не.

Иако је у протоколу порођаја написано да је једно дете егзитирало, Иван има папирнати доказ да су оба близанца била на неонатологији у Београду, јер за њега неонатологија поседује матични лист отпусне листе и отпусну листу, а за брата Ненада постоји само матични број отпусне листе, али не и отпусна листа, што значи да је Ненадова отпусна листа отишла у ту нову породицу која га је купила. Ивану су из неонатологије за Ненада такође рекли да је исписан из неонатологије 8. маја 1979. Друго, Иван објашњава да у неонатологији такође кажу да је Ненад наводно умро 8. маја 1979. год, пре подне у 11:45. Па како неко ко је умро у неонатологији, може да буде исписан из ње…!??

Само живи људи се исписују из неке институције, а не и мртви.
Дакле, трагови беби мафије су врло јасни и упечатљиви!

Такође, Иван говори да му у неонатологији нису дали званичну потрду о братовљевој смрти, јер наравно она у реалности и не постоји, јер да постоји, из неонатологије би му је дали. Повезано с тим, не постоји ни обдукциони налаз. Треће… Иван је још открио да нема ни гробног места за наводно умрлог Ненада, јер приликом истраживања Иван је отишао и до погребног завода у Рузвелтовој улици у Београду, јер би на њиховом гробљу да је Ненад заиста умро, требао бити и сахрањен, будући да је то гробље најближе неонатологији. Међутим, Иван поседује документацију из поменутог погребног завода, да ни једна беба целог тог месеца маја 1979. године није сахрањена на њиховом гробљу.

Истраживајући тако о свему шта се дешавало на неонатологији у Београду, Иван је сазнао једну врло битну чињеницу око тамошњег тобожњег крематоријума, јер кад год би односили умотане бебе доле у подруму, говорило се:

Некој мајци је умрло дете!

, као и:

Носите га доле у крематоријуму.“

Међутим, тада та неонатологија није имала крематоријум, јер, по Ивановим речима, ту доле је била кухиња и апартман шиптара Рамадана Руждија. На адреси тог апартмана Рамадан Ружди био је и пријављен са адресом боравка, а уз то, исти тај Рамадан био је 30 година директор те неонатологије.

Касније, кад је Иван сазнао да је Ненада купила једна шиптарска католичка породица из Косовске Митровице, јасно је да је у том криминалниом ланцу беби мафије, шиптар Ружди био битна карика, и ко зна колико је србске» деце било украдено и продато шиптарима за велике паре!

Хајде сада да видимо како је Иван открио братовљев нов идентитет, и да је продат шиптарској католичкој породици која живи у Косовској Митровици…

Главни подаци о томе налазе се у Ненадовом документу о држављанству, то је био главни траг за проналажење Ненада, јер је у књизи држављана, тадашње СФРЈ, његово име било прецртано и уписано име Петровић Зорана Верица која је рођена у Јагодини и то 1978. године, а знамо да је Ненад рођен 1979. године. Међутим, главни траг за проналажење Ненадовог новог идентитета и места где живи, био је сумњиви матични број, што ће рећи сумњиви ЈМБГ број (Јединствени Матичнуи Број Грађана).

Основни траг у том сумњивом ЈМБГ броју за Ненада, био је регионални број по коме се одређују матични бројеви за грађане. За Шумадију и Поморавље где су рођена оба близанца, тај регионални број је 72. Међутим, у Ненадовом ЈМБГ броју у књизи држављана био је број 92, а то је број за регион Косовске Митровице, али у том ЈМБГ броју за Ненада био је измењен и датум рођења, уместо почетних цифара ЈМБГ броја за датум рођења, који је за Ненада 0705979 (јер рођен је 07.05.1979. год.), било је уписано 0902978, као да је наводно рођен 09.02.1978. и у додатним бројевима после овог лажног броја, број за регион је био 92, тако да је породици Миљковић тај број за регион био главни траг у потрази за Ненадом.

И на крају крајева, после опсежног истраживања и кад је Иван лоцирао брата и придобио све податке о њему, решио је да га прво позове телефоном, и ево како је у кратким цртама протекао тај разговор:

Позвао сам га телефоном и рекао: „Здраво, овде Иван. Питао ме је: „Који Иван?“, одговорио сам: „Твој брат близанац“. Убрзо после тога сам и покуцао на његова врата, срели смо се и пресрећни смо што смо се на крају, после свега упознали!“

Извор за овај цитат
Интересантно је и то да је и поред разних брљотина беби мафије, разних писања, прецртавања и брисања, Иван открио да за Ненада папиролошки постоји 4 датума када је умро, па с тога по протоколу порођаја испада да је умро 07.05.1979. год, по неонатологији 08.05.1979. год, по матичарки Весни Марковић умро је 02.07. 1979. год, док му у решењу о брисању матичниог броја стоји да је умро 08.07.1979. године?!

Ето, кад беби мафија оперише, може да се деси да се неко роди једном, а умре 4 пута, а да ни једном не буде сахрањен!??

Све у свему, после приватне истраге породице Миљковић, папиролошки се 2004. године ушло у траг где се налази Ненад, шта је и ко је, а 2005. године први пут су се срели и упознали два брата близанца, Иван и Ненад. Наравно, из безбедоносних разлога Иван врло мало говори о Ненадовом новом-лажном идентитету, али је рекао то да је Ненад одрастао у шиптарској католичкој породици у Косовској Митровици, која га је и купила. До своје 13-14-те године живео је у Косовској Митровици, па кад се осамосталио кренуо је неким својим путем и пословима. Испоставило се касније, да Ненаду у књизи држављана није случајно уписано име Петровић Зорана Верица, јер је њен матични број уписан у Ненадовој личној карти. У ствари, ту се види да је беби мафија све прецизно одрађивала, морало се тачно знати ко је ко, и где је ко. Кад је сазнао да је купљен, Ненад је самостално вратио православну веру, има своју породицу, свој живот, жив је и здрав је, у Београду је.

Погледајмо сад мало шта о крађи беба говори продуцент филма Рођени отети, Милан Лакић и као што рекох једном, поред Ивановог случаја, документарац покрива случајеве од 1965. до 2016. године.

Крађа беба – Милан Лакић продуцент филма ‘Рођени отети’ – 04.11.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Што се тиче Ненада, та шиптарска породица која га је купила имала је троје деце, а и остало двоје су купили из србских породилишта. По приватној линији извршена је ДНК анализа Ненада и Ивана, и потврђено је да су они браћа, тако да је то решено питање, међутим циљ породице Миљковић је да натерају државу да Ненаду врате биолошки идентитет, и право на припадање биолошкој породици. Такође, Иван ће у име породице терати државу да се сви упетљани у крађи Ненаад и његове продаје, кривично гоне и казне, а неће се поштедети ни та Ненадова папиролошка породица…!

Иван је поднео кривичне пријаве против одређених актера криминалног дела отмице његов брата, међутим, од стране тужилаштва доживљава непрсталне опструкције, са образложењем да је процес застарео, или да је предмет неуредан. Због свега тога Иван се жалио вишем тужилаштву, па му је касније одговорено од стране вишег тужиоца из Јагодине Радослава Вучковића, а у одговору стоји да иако су актери вршили противзаконите радње, не сносе никакву кривичну одговорност?!

Просто да не поверујете да овако нешто може да напише виши тужиоц, овако нешто ни у пародијамаа не би било могуће, а камо ли у стварном животу, али у избушеној аморалној Србији све је могуће, и плус тога, Ивану је речено да нема право жалбе и приговора!??

Лудило….!

Наравно, Иван је одмах поднео кривичну пријаву против вишег тужиоца Радослава Вучковића вишем републичком јавном тужиоцу. Педмет није био одбачен, већ је био упућен специјалном тужиоцу за организован криминал. Након одређеног времена, Иван је добио одговор од заменика специјалног тужиоца, да су: тужиоц, заменик јавног тужиоца, судија и виши тужиоц, прекршили члан закона 360 о јавним тужилаштвима, а у том члану закона каже се да су они остварили противправну имовинску корист, и да треба да одговарају за своја злодела…!

Сад ћу мало обрађивато матерјале из видео прилога под називиом: „Афере „Нестале бебе“ – Иван нашао брата близанца (26.11.2017.)“. Овај видео прилог је само снимак емисије „Одговорни“ са ТВ Белами, а емисију уређује и води Душица Дејић.

Невероватне идиотске ствари ради ова држава када се ради о случају породице Миљковић, око отмице и продаје Ненада, они упетљавају у све ово и Иванову мајку, јер они наплаћују сахрану за њу (!?), а жена је хвала богу жива и здрава.

Погледајмо…

Иван (18:08):

„Ово је на пример документ из социјалног, у коме се наплаћује сахрана и обдукција за мајку где је 2 пут рађена, а мајка је богу хвала и дан-данас жива и здрава.“

Душица Дејић:

„А како сад то објашњавате, сахрана за мајку која је… апсурдно је.“

Иван:

„Морали су негде да оперу папирологије за прављење новог идентитета, зато у пријавама о рођењу, надовезујем се на овај документ, стоји свугде податак, воде нас под бројем 80, да је мајка, иако је удата била – девојачко презиме јој је било Марјановић, удато Миљковић. Венчана је 1976. године. 1977. године прва трудноћа, рођено женско дете, сестра је богу хвала жива и здрава. 1979. године, у пријавама о рођењу мајку воде свугде на девојачко презиме. Једна је ћирилична, а једна латинична пријава, чак мајка има и…“

Душица Дејић:

„У породилишту, где је воде?“

Иван:

„У Свилајначком породилишту, попуњавају пријаву о рођењима…“

Душица Дејић:

„А зашто је воде тако?!“

Иван:

„Па да би лакше прали идентитет детета код кога се краде. И у многим случајевима воде мајке на девојачко презиме. Чак код њега (Ненада) пише и да није умро, код мене је та рубрика празна. Мајка чак има 2 датума рођења и године, 1954 годиште и 1959. годиште. Јер је садашња папирната мама 1959. годиште.“

Душица Дејић:

„Хоћете да кажете да се у датом тренутку тачно зна…?“

Иван:

„Тачно се зна, јер је…“

Душица Дејић:

„… та будућа мама, које је годиште…“

Иван:

„Све знају податке, јер морали су да знају коме дају децу, односно ко купује децу. Они су наручиоци бебе, и зато ја њих не ослобађам кривичне одговорности, и тражим њихову кривичну одговорност. Јер они су све подплатили да се заврши.“

Душица Дејић:

„Хоћете да кажете да се узима годиште будуће маме?!“

Иван:

„Да. 1954-та, па са тране 1959-о годиште.“

Душица Дејић:

„Невероватно…!“

Иван:

„Па сад ће још мало рођендан папирнатој мами, 30-ог новембра.“

Наравно, беби мафија је врло свесно водила овакву евиденцију, да би знали тачно Ненадов нов идентитет, ко су му папирнати родитељи наручиоци, све је то морало бити покривено папирима да би контролисали целу ситуацију, и наравно, само они знају да тумаче и да се сналазе у овако небулозној документацији.

Поништавање Ненадовог идентитета

Беби мафија је моћна, она преправља незаконито документа како хоће, мења податке, пише, брише, преправља и додаје.

Иван (15:36):

„По захтеву министарства Свилајначкој полицијској станици, тражили смо да се утврди ко је сад тренутно уписан у књизи држављана под бројем 7590, пошто је мом Ненаду 2004-те године 9. фебруара баш обрисано држављанство са даном уписа у матичну књигу рођених, поништавају му и чин рођења, као да није ни рођен. И ја се обратим полицијској станици, каже:

„Обавештавамо вас да се подаци о бившем Ненаду Миљковићу, рођеном 07.05.1979. године, не налазе у евиденцији Министарства Унутрашњих Послова.“

Али је документ заведен, значи он је вршио по матичном броју, само не знам ком, дал… вероватно по новом матичном броју који носи, јер каже: „бивши“ Ненад Миљковић, што и јесте, сад има ново име и презиме…“

Затим…

Ово доле што говори Иван мислим да се односи на Милицу Новаковић, шефа отсека матичне службе Со Савски Венац из Београда.

Иван (24:04):

„Ово је исто врло битна ствар, доказујем да нису радили само кривична дела 1979. године, него су од 2003. год. наставили. Ово је из 2015. године, Савски Венац самостално доноси решење, на основу члана 26 закона о матичним књигама. А закон каже да орган доноси самостално решење, ако је била виша сила или ванредна ситуација. И нису дужни да позивају странку у поступку. У том решењу, начелница тврди да је утврдила да је мој брат преминуо, али на основу фотокопије моје личне карте!?

Она изиграва мртвозорника.
Зар тако нешто може?

И врши допуну и преправку података у матичној књизи умрлих, као да јој је деда оставио све оно у аманет. Сад је чак Миљковић Ненад без имена. Тако стоји упис у матичној књизи умрлих, да је то стварно мизерија. Решењем обрисан матични број, па се питамо коме је обрисан матичан број, јер имамо идентични, и ја тај матични број носим у личној карти. И обрисано му држављанство на најбруталнији начин. Поништен чин уписа у књигу рођених. Значи, увек су правили једног, да би прикрили све остале арбитраже државних органа.“

Све ове небулозе и безакоње донете су под ставком „виша сила или ванредна ситуација“, јер у том случају орган валасти не мора да позива странку на поступак. Али, која је то ванредна ситуација, или виша сили била у Србији те 2015. године? Никаква! Но ко зна, изгледа да је била виша сила или ванредна ситуација само у Со Савски Венац, можда су у згради СО Савског Венца слетели ванземаљци, па је све урађено под претњом ванземаљаца.

Шта држава предузима да реши проблем отмице деце, и како се организују родитељи отете деце, да би издејствовали правду

Дакле, хајде сад да видимо шта држава предузима да реши проблем са беби мафијом и како се родитељи отетих беба организују да би издејствовали правду, да пронађу своју украдену децу, и да се сви криминалци у процесу крађа беба казне! Све је кренуло тако што је Зорица Јовановић» из Баточине добила процес у Стразбурском суду око своје украдене бебе, али тај суд је донео одлуку да јој држава Србија да новчану надокнаду као одштету у износу од 10.000 €, не и да се открију и казне починиоци. Такође, тај суд је дао рок Србији да најкасније за годину дана донесе неке механизме, односно неки закон, којим би се решавали ти криминални злочини отимања беба родитељима.

Прочитајте нешто о томе:

Стразбур дао рок за нестале бебе»
Међутим, прошло је од тада више од 3 година, а Србија није донела било какав закон. Ево неког сажетка око тога…

Душица Дејић (00:16):

„У међувремену, закон о несталим бебама, као и остали закони, повучен је из скупштинске процедуре, са формирањем нове владе. Он ће поново морати да прође све правне степенице и врати се у скупштину. Родитељи се надају да ће се опет наћи у јавној расправи, јер нису задовољни првобитном верзијом. Њихова главна примедба је та, што закон не предвиђа формирање тела која би имала широка истражна овлашћења, већ ће се поступак утврђивања истине сводити на ванпарнички поступак. То значи, како кажу, да се никада неће утврдити одговорност оних који су учествовали у једној од најмрачнијих прича домаће послератне историје!

Такође, родитељи морају сами да докажу да су им бебе украдене, а тек ретки успевају да дођу до документације. Закон предвиђа и да право да поднесу тужбу имају само они који су се већ обраћали држави до септембра 2013-те када је суд у Стразбуру пресудио у корист Зорице Јовановић, чије је дете нестало из породилишта у Ћуприји пре више од 30 година. То је велики проблем, јер су многи родитељи одустали од обраћања државним органима, будући да су они масовно одбијали ове случајеве као застареле, каже Ана Пејић из Руме. Она је мајка девојчице за коју сумња да је нестала из болнице у Сремској Митровици 1988.године.

Предлог закона о бебама ушао је у скупштинску процедуру прошлог октобра. До данас међутим, није дошао на дневни ред, иако је држава у буџету за ову годину већ определила новац за одштету родитељима…“

Ево како је текао дијалог између Душице и Ивана око тог закона…

Душица Дејић (27:53):

„Да се вратимо ми сад на овај нацрт закона о несталим бебама, и на ову информацију да су медији пренели да негде у септембру-октобру месецу требало је да буде формирана посебна комисија, коју ће чинити чланови разноразних министарстава, и да ће поново бити покренуто ово питање.“

Иван (28:13):

„Ево овако, што се тиче прво тог лекс специјалиса, или тог предлога закона који је ушао био у скупштинску процедуру, то је нешто најсрамније после одлуке скупштине из 2011. да су ови предмети апсолутно застарели. Фантом групе и удружења су платиле преко неких невладиних организација професорки са приватног факултета, да изради неки нацрт закона, лекс специјалис. Прво, лекс спец

ијалис, не може да се користи за дуг ретроактивни период уназад, него за кратке временске периоде. Прво то. Тај предлог закона је чиста небулоза, и гледање како да се дође до пара.

Скупштина је и влада наше државе, уз радну групу министарства здравља… каже: наводно несталих беба, аутоматски прејудицира неке ствари. Каже, утврђиваће се чињеница смрти за сваки случај. На основу чега ће да утврђују чињенице смрти за живе људе? И… то пада у воду. Друго је било да све иде ванпарничким поступком, избегавања одоворности људског фактора. Све се своди да родитељи нешто доказују. Ја доказујем да је мој брат жив. И држава на основу тога што ми докажемо, одређује цену људског живота. Нећемо добити истину, нећемо добити враћање идентитета тим новим законом, само може да се добије, оно како они кажу „правичном надокнадом“, износ до 10.000 € . Значи, нечији живот ће да кошта 50 € на основу документацију коју поседује, нечији живот ће да кошта 10.000 €.“

… … … …

Иван (31:43):

„Нисам одговорио на оно питање у вези те независне полицијске комисије. То је смејурија тек. Како може прво комисија да буде независна када је предлаже министарство полиције, која ће да буде потчињена влади. Значи, нема независности. И министарства која штите извршиоце кривичних дела: министарство полиције, министарство правде и здравља, да дају чланове комисије. Прво, комисија нема никакву законодавну нити правосудну важност. Комисија може да састави, што ја кажем, пописна комисија, може да састави само извештај, никакав други… једино, треба да се деблокира рад судства и полиције, наши закони су већ добри који постоје. Да се скине скупштинска одлука из 2011. године о апсолутној застарелости. Да се похапсе сва лица из организованог криминала, и пуна истрага…“

Пратио сам све ово неких пар дана док сам припремао сав материјал око састављања чланка, и Иван је све то брзо укапирао, види се да је интелигентан, све има у малом прсту. Исто тако се види да су многи родитељи наивни и верују да ће им држава, оваква каква тренутно јесте, да реши проблем, али нема шансе за то, по мени. Наравно, има у том државном апарту и поштених људи, али су они немоћни (не држе полуге власти они у својим рукама), јер као што сам на почетку рекао, организован криминал унутар државног апарата води и контролише мала одабрана ПОВЕЗАНА ПУПЧАНОМ ВРПЦОМ клановска група мафијаша! Они имају сву моћ, они контролишу све институције у Србији, они држе цео систем корупције, безакоња и пљачке у својим рукама, и има их у свим институцијама, почевши од републичког нивоа, па тако и на локалном. И наравно да они неће да реше ни један случај отмице беба, јер кад би га решили, пирамида моћи би се распала, и морали би они сами да буду кривични гоњени, а пошто они одлучују ко ће да буде кривично гоњен, а ко не, нису ваљда луди да сами себе кривично гоне, већ ће себе да штите на сваки бескрупулозан начин!

Државни службеници који су ван тог мафијашког клана, свесни су тог клана и њихове моћи, тако да ће сваку њихову криминалну и небулозну наредбу да се прекрши неки закон, или Устав земље, морати да испоштују и спроведу, ако им је до положаја и фотеље, а ко им се супротстави од оно мало поштених којих има, брзо их мафијаши уклоне, смене их са дужности коју обављају, или их пензионишу, а оне упорније, ликвидирају.

Да подсетим наивне, Иван је причао о томе, Славица Ђукић Дејановић је 2011. године, када је Скупштина била формирала радну групу, потписала одлуку да су сви случајеви отмице беба застарели, и сад само наиван човек може да верује да ће држава да му реши проблем отетог детета.

Па наравно да неће, јер упетљан у све ово, мафијашки клан ће по сваку цену да штити себе, неће ваљда сами себи да суде, али ће медијски све да се спинује и приказује како држава „ради“ на решавању проблема отете деце, да наводно жели да их реши, јер мора се дати формални привид да смо ми нека морална држава где влада закон. Међутим, наравно, то је само привид.

Тај суд у Стразбуру такође служи за залуђивање, самозалуђивање, и манипулацију, јер ево, прошло је 3 година како Србија није донела закон о несталим бебама, а Стразбур им је дао рок од годину дана да то ураде. Па зашто онда не уведу санкције државном апарату, зашто тај суд у Стразбуру не захтева од моћнике из ЕУ да се казни државни апарат Србије који није испоштовао наложени рок за доношење закона?

Па зато што је тај захтев суда из Стразбура, да Србија за годину дана донесе неки закон о несталим бебама необавезујући, на нивоу предлога је, тако је то формулисано кроз текст, јер само је обавезујуће да се Зорици Јовановић исплати новчана надокнада. Па неће ваљда ЕУ преко суда у Стразбуру, и преко тамо неких родитеља и отмица њихове деце у добропослушној квислиншкој Србији, да руши овај квислиншки апарат који им испуњаав све ГЛАВНЕ налоге у процесу потпуног уништавања Србије… све око бриселског споразума, отимања Космета, итд… итд…?

Док квислинзи послушно извршавају све задатке, наравно да неће, али ће се медијски спиновати популација у Србији као да се суд у Стразбуру и ЕУ нешто тобоже као интересују за поштовање људска права, за законе. У прилогу тог замајавања иде и доњи чланак…

Савет Европе изразио жаљење због неусвајања закона о несталим бебама
07. децембар 2017. 17:57
Линк ка тексту

Да сагледамо сад каква су то удружења родитеља отете деце…
Душица је поставила питање Ивану, шта он мисли о тим удружењима, и ево шта Иван одговара…

Иван (36:45-):

„Не мислим ништа…“

Душица Дејић:

„Имају различите ставове по питању решавања ове проблематике…?“

Иван:

„Да, али сви се боре за неки лични интерес. Једни имају привилегију од државе да добију државне возаче, неки су добили државни посо, неки су овамо, неки су онамо. Сви гледају неку правичну надокнаду, лични интерес, и неку медијску промоцију. Тако да… зато их је држава инфилтрирала у народ.

Како неко може да се бори за неког, ко није прво решио свој случај?
Мени то никад није било јасно.

Душица:

„Ал чекајте, зар није ствар сувише јасна, да негде сви ви уједињени, имајући у виду да вас је јако, јако пуно…?“

Иван:

„То је држави и циљ, да разједини ту критичну масу.“

Душица:

„Једино тако можете доћи заправо до циља“.

Иван:

„Зато је држава инфилтрирала групе и удружења, и те њихове вође како они кажу, експерте разне како се називају. Разби критичну масу на групе и групице… једни су вође синдиката, други су овамо били по неким институцијама, трећи су добили неке функције, четврти отишли у иностранство, пети су чак били у управним одборима, директори управних одбора центара за социјални рад.

Тако да су све направили да се маса разбије, и да се купује време. Појео вук магарца. Једни ће да полуде, други ће да умру, трећи ће да одустану, и то ће тако да плива још годинама.“

Иван је у праву, и не само у овом случају, за било коју побуну и незадовољство грађанства, држава, односно овај мафијашки клан који је сам по себи држава у држави, има вековима опробан рецепт за умиривање бунтовника, и разних „вођа“. Поткупе га нечим, или парама, или привилегијама, функцијама, фотељама, лепим женама, проституткама… и ту многи „бунтовници“ и „вође“ поклекну и покажу своје право лице. Понекад верујем и на сопствено изненађење, јер никад нису били на позицији власти, и нису знали како ће се у тим ситуацијама понашати, јер то су велика искушења која они раније нису имали, само најчвршћи одоле свему. Али, кад поклекну и систем их увуче у себе… више нема повратка, мораш да слушаш, или те брзо уклоне.

Е, ту се види прави караткер бунтовних људи, и ретки су људи, попут Миљковић Ивана, који су непоткупљиви и који су принуђени да сами бију битку са мафијом, додуше Иван није баш усамљен, јер има подршку целе породице што много значи, он само у оквиру целе породице на јавној сцени воду битку, јер код њих влада девиза:

Сви за једног, један за све!

Такође, Иван је у праву кад каже да Србији не треба никакв нови закон да би се решиле отмице беба, јер по већ постојећим законима све може да се врло брзо реши, ево шта каже Иван…

Душица Дејић (35:21):

„Рекли сте заправо да се деблокира рад, дакле полиције, и рад правосуђа, јел тако? И да није потребан никакав нови закон…?“

Иван (35:29):

„Кључ и катанац је у МУП-у, у другом примерку матичних књига који се чува у МУП-у. Ја имам доказ у овој документацији, да се наш први примерак матичних књига не поклапа са другим, и ту је нови идентитет мог брата близанца. Значи, тужилаштво мора да се деблокира, да наложи истрагу, а полиција да уради квалитетну истрагу, да приведе сва лица која су наведена у кривичним пријавама, и да отвори други примерак матичних књига, или воскираних књига како се каже. Изаћи ће сваки опран идентитет, и ту је кључ и катанац!! То је цела мистерија.“

Дакле, кључ и катанац за победу над беби мафијом је у том другом примерку матичних воскираних књига, које се чувају у МУП-у!! Што се тиче Ивановог случаја, у преводу то значи да се то шиптарско име његовог брата близанца Ненада, налази у том другом примерку матичних књига.

Још једном… не требају нам нови закони нити помоћ Стразбура, све се може решити постојећим законима, само тужилаштво треба да нареди МУП-у да отвори родитељима отетих синова и кћери, те друге примерке матичних књига, и ствар је решена…!!

Наравно, одговор је јасан:

„Врана врани не вади очи.“

Пустимо ми те вране, нас обичних људи има далеко више, и питање је зашто се ми не организујемо и не чиномо ништа да заштитимо своја права, интересе и правду?

Храбром Ивану, и његовој целој храброј породици, желим од срца да се изборе за своју правду!!

То желим и осталим родитељима отете деце, али морају да се угледају на Ивана, и као такви упорни и храбри борци, да се међусобно повежу и изборе за своју истину и правду…!

На крају да погледамо каве све компликације могу да се догоде код отмице беба у породилишту, једна од најстрашнијих од којих се коса диже на глави је родоскрнављење, јер незнајући да међусовно постоје, могу да се венчају брат и сестра, да добији дете, и онда настаје хаос….

Овај видео прилог је снимљен по истинитом догађају где су се родитељи развели док су им деца, син и ћерка, биле бебе, а слично се може догодити и код отетих близанаца, брата и сестре…

Необјављене приче 8. – Епизода сазнања да су брачни другови брат и сестра

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Још један прилог…

Необјављене приче – Бебе 9 (Случај Гране Штефан)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овде имамо пример да је гинеколог који је порађао Грану, хтео да јој помогне, и помогао јој је након неког времена после Граниног порођаја, јер јој је рекао да је њен син, за кога су јој претходно одмах по порођају рекли да је умро, жив и здрав и да се налази у другом граду од града где Грана живи, али тај поштен човек кад је схватио с каквом бескрупулозном мафијом се сукобио (држава у држави) морао је да за 10 дана побегне са комплетном породицом из земље (тадашња СФРЈ), или би га убили. Побего је у Уједињеним Арапским Емиратима, где је у Дубајиу радио као гинеколог, касније је по Граниним речима прешао у Израелу да живи, тамо сада ради у министарству здравља. Грана је преко палестинске амбасаде добила његов број телефона, и кад се створе повољне околности, ако икада у овој лудој банана творевини која се зове Србија, дођу неке заиста патриоте на власти, да направи праву истинску државу, државу закона и морала, Грани ће тај доктор послужити као сведок, јер још није решила свој случај украдене бебе.

Спас за родитеље! Један од синдиката запослених полиције Србије, против је актуелног закона о обавезној вакцинацији деце…!


Добио сам синоћ на мејл, једну добру вест за успаничене родитеље, а поводом најновијег закона о обавезној вакцинацији деце, јер се тим законом предвиђају драконске казне за оне родитеље који не желе да дају децу на обавезну вакцинацију, казна је 150.000,00 динара!

Радосна вест је та да је један од синдикат запослених полиције Србије, будући да их има више, упутио саопштење председнику Репубике Србије Томиславу Николићу и премијеру владе Републике Србије Александру Вучићу, да се поништи најновији зкон о обавезној вакцинацији, да се из поменутог закона избрише реч „ОБАВЕЗНА“ и да се по важећем Уставу Србије остави слобода родитељима око избора да ли ће своју децу да дају на обавезну вакцинацију или не. Исто саопштење синдикат Запослених полиције Србије упутио је и јавности Србије, јавном мњењу.

Доле сам поставио и текстуалне слике тих саопштења где се све јасно и читко види, тако да можете то да скидате, да штампате и да ширите даље вест оним родитељима који немају интернет, а не желе да дају своју децу на обавезну вакцинацију!

Будући да на саопштењима нема печата, посетио сам фејсбук страницу тог полицијског синдиката који је објавио ова саопштења, и сазнао сам да су у коментарима одговорили људима, када су их питали зашто нема печата на саопштењима, да државни органи и медији знају да им они своје дописе шаљу својим синдикалним мејлом. То све можете да проверите на линку њихове странице, у тим коментарима, а тај део одговора сам такође скенирао. Ову вест су такође објавили ФБРепортер и Анонимус. Ево тог скенираног дела са фејсбук странице једног од синдиката полиције:

vakcine

Да би заштитили заинтересоване родитеље, полицајци се не позивају на силу, већ на члан 25. ВАЖЕЋЕГ Устава Републике Србије који гласи:

Неповредивост физичког и психичког интегритета, нико не може бити изложен мучењу, нечовечном или понижавајућем поступку или кажњавању, нити подвргнут медицинским или научним огледима, без свог слободног пристанка„.

А то значи, да се на овај члан могу позвати сви они родитељи који су против обавезне вакцинације за своју децу, да би некажњено, и здравља ради своје деце, избегли обавезну вакцинацију за своју децу! Полицајци се позивају и на једну веома битно ствар, о томе сам и ја својевремено пре неколико година писао (о томе главни медији упорно ГОДИНАМА ћуте!), да у најразвијенијим земљама Европске Уније постоји закон који родитељима омогућава да на законит и легалан начин избегну вакцинацију за своју децу!

Управо се ти петооктобарци и актуелна власт (бивше „патрите“ и „националисти“) највише и заклиње у ту Европску Унију, у њихове законе, и да нам је „Европска Унија једина алтернатива!“. А кад спроведу неки закон у Србији, а који је преузет из ЕУ, обично еуроунијати, да би похвалили тај закон и свој чин имплементације, кажу:

„Тако се ради у Европској Унији“.

Па ако се тако ради у ЕУ, и ако до неба хвале ЕУ, и усклађују наше законе са њиховим којима дају ПРАВО ПРВЕНСТВА у односу на наше законе, зашто не спроведу и заком ЕУ о необавезној вакцинацији који покрива обе стране, а то значи да они родитељи који желе да дају своју децу на вакцинацију могу то да ураде, а они родитељи који не желе да дају своју децу на обавезну вакцинацију, такође могу то да ураде, без икаквих санкција и репресивних мера према њима!

Све је просто, јасно и чисто!

Али знају то и наши властодршци, за такав закон у ЕУ, него решили су да сатру и униште грађане Србије, њихово здравље! Да ли то испуњавају налоге страних налогодаваца и душмана ради уништења Србије, или из неког другог идиотског разлога, не лупајте главу, већ се као родитељи организујте, будући да се у Београду органузује од стране УГ (удружење грађана): „Грађанска Иницијатива за необавезну вакцинацију“ протесатни скуп.

Протест је заказан за 12. март 2016. године на Тргу Републике у Београду!

Надам се да ће том скупу својим присуством дати подршку и многобројни полицајци из Синдиката запослених, тако да се речи пређу на дела, јер и они имају децу.

Ево их та 2 саопштења…

Саопштење председнику Србије и премијеру Србије

Кликни н саопштење да аг видиш увећано

Кликни н саопштење да га видиш увећано

Саопштење за јавност и медије

Кликни на саопштење да га видиш увећано

Кликни на саопштење да га видиш увећано

Такође, Синдикат Запослених полиције Србије упутио је сапштење подршке и удружењу грађана: „Грађанска иницијатива за необавезну вакцинацију„. То је ово, погледајте:
Извор: Фејсбук»

Подршка родитељима

Кликни на саопштење да га видиш увећано

Кликни на саопштење да га видиш увећано

Ејјј, јунааачее, где ссиии…!

Не брини јуначе" Није ти лако, но издржи још мало, биће добро...!

Не брини јуначе! Није ти лако, но издржи још мало, биће добро…!

Најжешће сам писао против вакцинације крајем 2009. и наредне 2-3 године, а користио сам само стручне и нучне аргументе савесних и угледних лекара који су упозоравали на све опасности од вакцинације! Док сам могао помагао сам, својом техничком-интернет подршком (аудио прилози, видео прилози на Ју Тјубу, текстовима на свом сајту…), нашој храброј Др Слађани Велков која је један од најупорнијих и најистрајнијих бораца за здравље деце и људи!

Наравно, ту су и прилози разних страних лекара, њихови аргументи, научне анализе, а ту ми је био посебно драг Др Меркола из САД.

Све то имате на једном месту на доњој страници. Ту је објављено 43 текста, а ту сам сврстао и овај најновији садашњи текст. Редослед текстова је такав да је најновији текст на врху, а први на крају листе од 43 текста…

Свињски грип, вакцинација, обавезна вакцинација, закони
http://wp.me/P3KWp-1OF

И још само да на крају додам следеће, лично сам се недавно уверио, пре можда 10-15 дана, слушајући на радију вести радио Београда 1 у 15:00, око овог најновијег нечовечног репресивног зкона око обавезне вакцинације, због кога су се родитељи успаничили, а то је била изјава једног заступника државе, не сећам се његовог имена, али врло добро сам запамтио идиотску небулозу коју је рекао потврђујући тиме да држаав зна да у многим земљама ЕУ постоји заком о необавезној вакцинацији, рекавши отприлке ово, парафразирам:

Да, у одређеним земљама ЕУ постоји закон о необавезној вакцинацији, али то је зато што је у тим земљама врло високо развијена свест о добробити вакцинације??!

Мислим, шта рећи око изјаве овог медиокритета, јасно је да је ово ординарна небулоза типа ГРАНД-Продакшн, јер топе један, ако им је развијена свест о добробити вакцинације, зашто ће им онда закон о необавезној вакцинацији који омогућава родитељима да не дају децу на вакцинацију, ако већ сви дају децу на вакцинацију због тобожње „високо развијене свести“ о добробити вакцинације.

Наравно, све је супротно, а у ЕУ и САД родитељи којима су деца одмах после вакцинације, у кратком року, оболели од аутизма и неких других болести, добили су и новчане надокнаде, но шта им то значи ако су њихова деца изгубила здравље, радост живота и осмеха!

Још једном да поновим најбитније, увођењем закона о необавезној вакцинацији у Србији, не спречавају се родитељи који верују у добробит вакцинације да своју децу дају на вакцинацију, не. Они то могу да учине, већ се само омогућава избегавање вакцинације деце оних родитеља који немају поверења у вакцинацију, јер, примера ради у тексту са листе под називом: „Организујмо протестни скуп подршке др Слађани Велков!„(због напада фармако мафије), дао сам и интервју са једном мајком која је имајући слепо поверење у систем, дала једно своје дете на обавезну вакцинацију, али се њено дете после врло брзо разболело од аутизма, а пре те вакцинације је било здраво! Ради се о младој мајци Сари Попчетовић која је рекла: „Сара Попчетовић: Аутизам мог сина је изазвала ММР вакцина„.

Да поновим…

Протест против обавезне вакцинације заказан за 12. март 2016. године на Тргу Републике у Београду!

Родитељи, заинтересовани родитељи, дођите на протест!
Здравље ваше деце спашава само ваша борба за њихово здравље!
Дођите на протест, изборите се за закон о необавезној вакцинацији!
Као и да се поништи актуелни о обавезној!

(Распитујте се око овог протеста на интернету, јер можда ће се нешто и мењати, накнадно дорађивати, јер ја сада немам много времена да боравим на интернету и да дајем релевантне информације…)

Мирјана А. Рајковић – Промоција књиге: „Мајчина клетва као императив“


Промоција, коју је отворила госпођа Весна Пешић оснивач издавачке куће „Пешић и Синови„, одржана је у „Центру за истраживање Николе Тесле“ у Београду. О књизи је говорио рецензент књиге, др Велимир Абрамовић, а касније је ауторка одговарала на питања и говорила о својој књизи. На питања је такође одговарао и др Абрамовић.

Промоција књиге: „Мајчина клетва као императив“ ауторке и књижевнице Мирјане Александрове Рајковић – 12.04.2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Кључ за ментални, психички и духовни развој новорођене бебе и њено одрастање у човека, је однос између мајке и њеног детета. То је заиста тако. Битна је свака мајчина мисао, реч, када је изрећи, кад је не изрећи, боја мајчиног гласа, да ли виче на дете или му прича умилним шапатом, да ли га бије или не, да ли га гледа мрко, попреко или благо, са очима пуних љубави, иако је завладао умор, нерасположење, разочарење, јер дете све упија, апсолутно све. Затим, посвећивање пуне пажње према детету и неспутавање његове оригиналне личности и оригиналног развоја, како беба-дете капира, схвата, реагује на утиске, надражаје…

Мајка… оба родитеља, треба да подрже своје дете у правом моменту, кад је потребно, баш тада кад треба, кад дете затражи, не сутра, јер сутра ће бити „мало сутра“, већ касно, воз је већ кренуо низбрдицом, можда неповратно…

И што каже Веља, ако дете ужива да се брчка у води 2-3 сата, па буди и ти мајко-оче, дете, и брчкај се са својим дететом у води 2-3 сата, а не да га нервозно прекидаш повиком:

„А сада је било доста! Изађи напоље из тог корита!“

Не… то је пут ка катастрофи, „хируршки психички рез“, јер није само то у питању, има пуно сличних ствари и момената где родитељи реагују по истом шаблону….

Извод из рецензије проф. Велимира Абрамовића:

’’У етнопсихологији до недавно удружених јужнословенских народа постоје три студије које битно одредјују судбину ове бивше заједнице. То су Цвијићева Антропогеографија и Дворниковићева Карактерологија Југословена и Мит и религија у Срба, Веселина Чајкановића.
Ово је четврта таква студија, по строго одређеној менталној суштини којом се бави – најзначајнија. Једино приступ Мирјане Александрове Рајковић осветљава нам тајанствену етарско-спиритуалну везу Лепенског Вира, Винчанске културе родовског друштва, Словенске паганске природне магије, Кањоша Мацедоновића, Стјепана М. Љубише, Његошевог Горског вијенца, са Креманским пророчанством, које је и у последњем рату у многоме одредило историјски наивно масовно срљање наших људи. Заиста, само приступ преко енергетске прародитељке снаге клетве и благослова нас најнепосредније води до наших дана…’’

Нешто више о књизи можете сазнати на овој веб страници:
http://montenegrina.net/majcina-kletva-kao-imperativ/

Што се тиче оног дела из рецензије професора Абрамовића, да је нас Србе историјски одредило „наивно масовно срљање наших људи“, под условом да је мислио на масован одлазак у разне ратове (што значи и евентуалну смрт, кланицу…) и борбу за слободу србског народа, моје виђење је другачије. Наиме, прво, говорићу о првом светском рату када су Срби процентуално најмасовније изгинули икада (од када се никада нису ни опоравили). Тадашња Србија није била самоиницијативно и драговољно одабрала да ратује са Аустроугарском илити „целим светом“, како се то обично представља када су само Срби у питсању, чисто онако реда ради: „А’јд сад да гинемо мало, па шта буде…“. Не. Знају Срби да рат није спорт, већ да се у рату гине. Србија је била приморана да ратује, била је увучена у тај рат неприхватљивим и нечасним ултиматумом аустроугарских власти, кога ни једна држава на свету не би прихватила.

Друго, србски ратник (војник) никада није наивно срљао у смрт, чак и када је то било масовно, најмасовније, попут првог светског рата, зато што је то било „врло свесно“ ОДАБРАНО, циљано, знало се зашто се гине и одлази у смрт: за слободу отаџбине своје, Србије, својих породица, жена, деце… Зато је србски ратник тада и гинуо са последњим самртним узвиком: „Живела Србија!“, а не „живела југославија“ или „живели јужни Словени“ (који су се апсурда ради и животне ироније, борили против Срба у том рату, против своје „браће“, клали их и убијали) јер је србски ратник и више него свесно знао да се жртвује и одлази у смрт (за њега је то била вечност, а не смрт) за спас своје отаџбине Србије, својих породица, мајки, очева, сестара, браће, синова, кћери. Срби су били изложени на милост и немилост аустроугара и своје „браће“… тих најмилијих „јужних словена“ (Хрвата, Словенаца, босанских муслимана, шиптара са Космета…) који су их на челу са „највећим сином наших народа“, злочинцем Титом, из по злу чувене 42 ХРВАТСКЕ домобрабске дивизије, немилосрдно убијали, клали, вешали и масакрирали по Србији…!

Али, али, али… све те милионске СВЕСНЕ жртве и крв, упрља, оскрнави и погази убедљиво најмрачнији слој србског друштва (почевши од Берлинског конгреса), тај НЕ-СВЕСНИ политичко-шибицарски неморални и нечасни одрод! Одрод који је милионске и свесне србске жртве, србских светих ратника, третирао као обичну стоку коју је водио на испашу и клање, а не људе у рат! Стоку… на ИДЕЈНОМ паганистичком жртвенику „немогуће мисије“ југословенства, где жртва и кољач, треб да заједники и „братски“ живе у „љубави и слози“, у заједничкој држави, у тако милом „братству и јединству… уместо да, та тзв. „елита“ прихвати пунуду, из…:

„Лондонски уговор је тајни уговор између Антанте и Италије, закључен 26. априла 1915. у Лондону, којим је било предвиђено да Италија добије „покрајину Далмацију у њеним тадашњим административним границама“ до рта Плоча, са највећим делом острва. „Хрватској, Србији и Црној Гори“ имало је да припадне приморје са Ријеком и острвима Крк, Св. Гргур, Првић, Голи и Раб, као и – „у области која интересује Србију и Црну Гору“ – обала јужно од рта Плоча до ушћа у Дрима, са острвима Велики и Мали Дрвеник, Чиово, Шолта, Брач, Јакљан и Колочеп. Из чињеница да је италијански посед северне Далмације раздвојио хрватско од црногорског приморја, као и помена „области које интересују Србију и Црну Гору“, јасно је произлазило да Антанта намерава да створи засебну Хрватску државу, а Србију и Црну Гору да прошири…“

Извор»

2014-04-18_200102

Дакле, по мени, не ради се овде о „наивно масовном срљању наших људи“, већ о недораслој, приглупој и нечасној србској „елити“, која је пљунула на србске жртве и крв, и предала их својим џелатима у заједничкој држави, поново их је жртвовала у јасеовцима који су убрзо дошли, до наших данашњих дана, уместо да је прихватила понуду из Лондонског уговора.

Да није било те незреле, неморалне и нечасне одрод елите код Срба, не би било ни краљевине Југославије, ни СФРЈ, ни Јасенавачких логора геноцида над Србима! Апсурда ради, када се погледају србске жртве током првог и другог светског рата, то би требало добро да се званично изанализира, али и овако се очигледно види да смо више ПРОЦЕНТУАЛНО-ПРОПОРЦИОНАЛНО изгинули ( током I и II светског рата) од крвничке руке наше словенске „браће“ и „савезника»“ (бомбардовање» Југославије» 1944.»), него од „званичних непријатеља“ аустроугара и немаца. А када то кажем, понављам, понављам… мислим дакле у пропорционалном смислу, у односу на број становника аустријанаца у Аустроугарској, Немаца у Немачкој (Само немаца је било 97 милиона за врме другог светског рата), и Хрвата, Словенаца, босанских муслимана на етничком простору Балкана за време та 2 велика рата. И, када се сагледа број србских жртви побијених од поменутих,“пријатеља-савезника“, непријатеља и „браће“( само су нам Хрвати у Јасеновачким логорима побиили и поклали 700.000 Срба!) у оба велика рата, јер наших „братских“ кољача и џелата је по мени бројчано за око 90% било мање од поменутих „званичних непријатеља“, немаца и аустроугара, с тога су ПРОПОРЦИОНАЛНО, србске жртве од наше „браће“ биле бројније од непријатељских!

Србе су убијали сви: и „пријатељи“, и „браћа“, и „савезници“, и непријатељи. То је изгледа био један тоталитарни рат против Срба.

Наравно, наравно… у Србском роду постоји права и часна елита, али их је политичко-шибицарски естаблишмент и шљам, увек гурао на маргини друштва. Та елита, истинска елита, присутна је у данашљем народу, а један део ње, управо ради и освешћује србе путем интернет радија „Снага Народа„. Такође, што је још дивиније, када се сагледају коментари тих обичних људи и слушалаца који се јављају на радију Снага народа, ту се могу уочити прави бриљантни умови.

Али добро, када се пацови подаве у својим **внима, бисери ће испливати на површини…..

Ето, наизглед истрачах из основне тема аутокине књиге, из односа „мајка-дете“, али то тако изгледа само на први поглед, јер како се формира човек из односа „мајка-дете“, тако се формирају многи профили и матрице понашања многих људи, породица, нација, човечанства на крају крајева. Наравно, поред мајке, у формирању беба-дете-човек утиче и отац, цела породица у којој је рођено дете, али мајка је мајка, непревазиђена! Она носи дете у стомаку, и заправо док је у стомаку, чак и тада, мајка треба да води рачуна шта мисли и које емоције упражњава и одашиље за време трудноће, јер дете (фетус, плод) све то упија на ћелијском и спиритуалном нивоу. Да, добро сам рекао, и спиритуалниом.

Мајка, и када је „крива“ за неку евентуалну штетну последицу по дете, не може се увек кривити за последице по њено дете, осим ако не учини неко свесно зло и штету дететовој психофизиологији, јер мајке су често несвесне последице својих поступака, оне су као и скоро сви ми, жртве својих мајки, својих родитеља, а новопридошла деца и потомство, новије и новије генерације… опет „понављају исту игру“ својих мајки и родитеља, и све тако у круг … зато се сад човечанство и налази пред понором самоуништења.

И сам сам живео само са мајком у детињству (оца никада нисам ни упознао, нити знам како се зове уопште, одакле је итд…) које је најбитнији период за формирање људског бића, и знам о чему причам када се ради о односу „мајка-дете“, а разне мајчине „грешке“ биле су ми само мотив да радим на себи, на психолошком и духовном плану. Али мајка је мајка, њена жртва за њено дете, је нешто небески немерљиво драгоцено, и недодирљиво… и поред свих њених „грешака“.

И дете има одговорност за своју животну малу мисију, треба само да се избори за то, и поред негативног утицаја родитеља (ако је он заиста такав) и њихових „грешака“. То је најтеже постићи, осим ако на време не схватиш „у ком грму лежи зец“, без да кривиш родитеље за своју судбину, али то је сад посебна тема, јер ретки то увиде и прихвате.

И зато, овакве књиге, иако је нисам читао, дају велики допринос у образовању и спознаји ове материје односа мајка-дете, јер довољно ми је било да погледам овај видео матерјал и да прочитам шта је на другим сајтовима писано о овој књизи, на детаљнији начин.

Драган Симовић: Нове школе за Ново доба


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

dragan simovic portret-3Лирски записи

01

Ако немаш визије, немаш ни себе!
То је закон.
Виши галактички, космички и божански Закон.
Мисли шта год хоћеш, али без визија, без виших духовних и божанских визија, ти ниси ти!
Ако уметник нема визија, онда нема ни уметничког дела.
Ако један народ нема визија о себи и својој држави, онда нема ни народа, ни државе.

02

Србији требају школе стваралачких визија.
Не школе у којима ће да се предају техничка и технолошка знања, да се стварају роботи и киборзи,
већ школе у којима ће се рађати стваралачке личности, самосвојне и самобитне личности од божанских визија.
Нема личности без вертикале.

Без вертикале ничега нема.
Вертикала је карактер, виши карактер, редак карактер.
Вертикалу нема техничка и технолошка интелигенција; вертикалу имају само они
који се образају на галактичким, на космичким, на божанским знањима и искуствима.

03

Ако не уништимо ове позитивистичке и мундијалистичке школе, онда ће те школе уништити и нас и нашу децу,
као и децу наше деце.
Сваки самобитан и самосветан човек мора бити против оваквих школа, јер то су школе за идиоте и дебиле,
за слуге и роботе Великог Инквизитора.
Свако ново друштво почиње од деце и са децом.
Ако не променимо школе, ако не створимо неке нове школе, онда су бесмислене све друге промене и обнове друштва.
Почетак свих почетака јесу деца; почетак свих почетака јесу нове образовне, продуховљене и освешћене школе.

04

Родитељи, не будите спавачи!
Сваког дана проверавајте шта ваша деца уче у школи.
Ако не бдијете над својом децом, онда ћете већ колико сутра и ви сами бити изгубљени заједно са својом децом.
Изгубљени, не од данас до сутра, већ заувек!
Да би могло да се обнови, препороди и васкрсне Србство, онда се, за почлетак, морају уништити ове и овакве србске школе.
Ове и овакве србске школе нису за освешћене и словесне, већ за поробљене и бесловесне.

05

Родитељи, пре него што упишете своју децу у школу, упознајте будуће учитеље и наставнике.
Разговарајте са сваким понаособ; упознајте и душу и биће сваког оног којему ћете поверити своју децу.
Наставник мора да буде образован и моралан.
Није довољно само знање, техничко и технолошко знање наставника, већ наставник мора да буде личност од етике,
личност од вертикале, личност од карактера – високог катактера!
Наставник мора да зрачи духом!
Мора да буде оваплоћење вертикале!

06

Распитајте се, проверите, испитајте ко пише уџбенике за вашу децу.
Ко су аутори уџбеника из којих ће учити ваша деца!

Да ли су то заиста образовани, просвећени и освешћени аутори, или тек слуге ватиканских и бриселских чиновника.
Ваша деца морају да се образују, морају да стичу темељна и темељита знања,
из оних уџбеника које ће писати самобитни и освешћени србски стваралачки посвећеници.
Не верујте им ништа, већ све сами проверавајте!

07

Није лако бити родитељ, али је истовремено и најлакше бити родитељ.
Ово је зен-будистички парадокс који открива саму суштину.
Није лако бити родитељ, ако љубави немаш; најлакше је бити родитељ, ако љубави имаш!
Ако љубави имате, онда ћете из часа у час, из дана у дан, будно мотрити на своју децу.
Колико ви бдијете над својом децом, толико ће и Божански Дух да бдије над вама!

08

Све је труло у србским државним школама, и ту не помажу никакве поправке, никакве реформе.
Овакве школе морају да се посве униште, те да се из темеља, из Бића, граде нове школе – нове школе за Ново доба!

Родитељи ухапшених вапе за помоћ, патриоте где сте?


Родитељи ухапшених после геј параде по ко зна који пут протествују да се њихова деца пусте из затвора и бране са слободе, ако су за нешто криви, а овај мој текст је намењен патриотским организацијама које изузетно слабо дају актиивистчку подршку овом оправданом протесту против кршења људских права. Родитељи и данас протествују, прочитајмпо прво њихово саопштење:
Извор: Фејсбук

******

Саопштење родитеља родољуба ухапшених 10.10

Родитељи младића који су хапшени 10.10.2010. одржаће у четвртак 13. јануара у 12 сати нови протест испред зграде Министарства правде у Немањиној улици у Београду. Иако нам је, на састанку са државним секретаром Слободаном Хоменом 29. децембра, обећано да ће тужилаштво приспитати одлуке о одређивању притвора и да ће у већини случајева притвор бити укинут то се није догодило. Огорчени смо што се наша деца држе у притвору скоро три месеца, а наше жалбе се не разматрају уз убразложење да су тужиоци на одморима, док се притвор укида ратним злочинцима. Престали су сви правни разлози за притвор (испитани су сведоци, осумњичени, прегледани докази) и још пре два месеца су се стекли услови да већина ухапшених буде пуштена да се брани са слободе. Напомињемо да већина ухапшених нема предходни кривични досије.

Уколико наша деца не буду, у складу са законом, у најкраћем року пуштена да се бране са слободе бићемо принуђени да радикализујемо наш протест и ступимо у штрајк глађу као и да се за помоћ обратимо међународним организацијама за заштиту људских права као и страним амбасадама. Спремни смо да идемо до краја како би заштитили своју децу која се налазе у притвору у условима који су недостојни човека и где им се крше права гарантована затвореницима. Иако већина њих без ранијег досијеа држе се месецима у нехигјенским просторијама, без дневног светла, са вишеструко осуђиваним криминалцима (силоватељима, убицама, пљачкашима…). Омогућено им је да само 30 минута дневно изађу на светлост дана, ускраћује им се адекватна лекарска нега и свакодневно су изложени психичкој тортури што све представља кршење Устава и закона Србије али и међународних конвенција о заштити права затвореника.

Иницијативни одбор породица чија су деца ухапшена 10. октобра


******

Ови родитељи мученици су скоро потпуно сами у борби за правду и своју децу, јер осим какве такве активистичке подршке организације НАШИ 1389, све остале патриотске организације су анемичне. Пре него што нешто више кажем критички у односу на патриотске организације, увек треба напомињатти народу ово за све шибицаре у страначким униформама.

Прво, узалудан је сваки апел властодржачкој диктаторској коалицији за било коју неправду или кршење Устава и закона, попут овог и сличних:

„… еј, немојте то да радите, па ви кршите Устави Србије и њене законе, то је кривично дело, сместа повуците ту одлуку…“

Од оваквих апела властодршцима нема ништа, сведоци смо тога већ више од 10 година. Они су доведени на власт управо да раде то што раде, да опљачкају Србију, да униште домаћу привреду, производњу, војску, да униште српси народ по свим идентитетним темељима и основама. У том неделу наравно не либе се да отворено крше Устав и законе Сбије. То добро раде, уверили смо се свих ових година. Ево, чак поједини лидери из властодржачке структуре оторено и јавно говоре да треба променити Устав у коме пише да је КиМ у саставу Србије, да се Устав прилагоди „реалности“, другим речима да се и на правни начин, у свом Уставу, одрекнемо Косова и Метохије што би нам заувек везало руке да икада и практично повраттимо КиМ у оквиру Србије, јер констелација светске моћи ће се кад-тад променити, још брже овај наш издајнички режим, и ако сад сами прилагодимо свој устав „реалност“, онда ће светски моћници и сви наши непријатељи оправдано рећи да немамо шта више да тражимо да нам се поврати КиМ, јер смо га сами избацили из свог Устава као саставног дела Србије, и тиме признали независност Косова. Све то подупире претходна добро осмишљена квислншка резолуција око Косова у УН, што је предпослењи правни акт одрицања од КиМ-а, док би промена Устава око КиМ-а био задњи ексер на мртвачком сандуку.

Да је овај режим антисрпски који се одриче КиМ-а говори индиректно и извештај Дика Мартија, оптужбе и докази да је Тачи директно одговоран за трговину људским органима. Сада се опет спинује јавност са Еулексом који ће наводно да покрене истрагу против Тачија и доктора „Франкештајна“, међутим Еулекс нема ингеренције да покрене било какву истрагу, већ релевантни међународни суд, нити Еулекси има интереса за то, већ држава Србија! И уместо да Тадић преузме ствар у своје руке, да да иницијативу нашем тужилашту да покрене тужбу пред међународним судом против Тачија, и да тако да сигнал да ипак брине о интересима Срба и државе, Тадић најављује да ће преговарати са Тачијем док се не докаже да је невин?! Тадић је марионета запада, а марионете раде само шта им се нареди.

Треба наравно писати о свим криминалним и неуставним радњама овог режима, али говорити им:

„еј, немојте то да радите, то је против закона и интереса Србије..“

је чиста фикција, илузија, фатаморгана.

Такође и од „опозиције“ не треба ништа очекивати, јер само изводе народ пред изборе, наводно кад дођу на власт све ће променити, ове претходне ће стрпати у затворе, јер „имају доказе“. Па не треба ти власт да покренеш тужбу против неког, ако већ имаш доказе. Да, да… стара фора „судије су њихове“ па кад их доведемо на власт, довешће као „часне судије“ које ће им омогућити поштовање закона и независно процесуирање оптужених.. Игре без граница су то, сви то исто причају кад треба да дођу на власт, али кад дођу, раде исто што и претходни, криминалци не иду у затвор, пустошење привреде се наставља, тајкуни су још богатији, Србија и Срби као нација нестају у најдубљем понижењу…

Ево, сад Тома Николић позива народ на митинг протеста против власти почетком фебруара. Наравно, он је будући партнер запада, јер сад свира другу музику, а да је као радикал најавио митинг западна штампа би га медијски „очерупала“ до голе коже, био би то „смак света“, позивали би се на 90-те , на злочине, на велику Србију, да је Србија са Томом и радикалима претња миру на балкану.

Где је био Тома и сви лидери „опозиције“, Коштунца, Веља Илић, радикали када је требало изводити народ на улицу у моментима када је $Тадићев$ немилосрдни антисрпски диктаторски режим радио против интереса Срба, Србије и већине грађана?

Зашто нису организовали протесте 10.10.2010 притив геј парада када су знали да је 90% грађана против тога?

Зашто нису организовали митинге грађана да спрече доношење антисрпсике резолуције о Сребреници и резолуције око КиМ-а у УН?

Зашто не организују митинге подршке родитељима ухапшених младића када знају да се неуставно држе у притвору њих још око 200? Док у исто време овај антисрпска режим пушта на слободу из притвора чланове „Гњиланске групе“ који су оптужени за убијење, силовање и мучење на Косову и Метохиј током 1999-те године!

Зашто дозвољавају да родитељи од немоћи посежу са штрајком глађу и тражењу правде на међународном суду?

Ко је позиција, ко „опозиција“, кад ће се народ „организовано“ пубунити, одређује велики брат

Једина шанса да дође до истинских промена је у НОВИМ људима који нису никад били у шибицарско страначким клановима. Има их, има их у патриотским оргаизацијама, међутим, патриотско-родољубива сцена је уситњена, неодлучна и колебљива, па чак се не држе задатих речи и обећања.

То се најбоље може увидети баш на примеру ухапшених младића родољуба поводом геј параде.

Представници неких патриотских организација попут: Српског Сабора Двери, Националног клуба Видовдан, Фонда Слободан Јовановић и Српских националиста, одржали су после геј параде конференцију за штампу под називом:“Апел за ослобађање свих ухапшених и нови друштвени договор”. Све је било уреду, испричали су своју причу и упознали јавност са позадином догађања око геј параде, изнели су своју апел да се младићи који нису крали пусте да се бране са слободе. У име свих, Александар Павић из Националног клуба Видовдан, најавио је да ће се, ако се ова власт оглуши о те апеле, покренути кампања широм Србије у прикупљању потписа за ослобађање родољуба.

Александра Павић:

„Подсећамо на нереде 9-ог марта 1991 кад је Београд много више страдао и кад су вођене демонстрације да се сви… сви… сви… пусте на слободу. То исто тражимо и ми, и ако се власт оглуши о то, ми ћемо покренути кампању скупљања потписа и то по читавој Србији, и да може читава Србија да чује да се 10-ог нису промовисала људска права, него педофилија, него мржња према Србији и њеним младим људима…“

Обећаше, неиспунише….

Око 200 родољуба већ четврти месец чами у притворним јединицима где им се крше Уставна и законска права Србије, као и међународне конвенције о правима затвореника, а обећане кампање нема па нема. Једино су колико су могли својим активизмом протесте родитеља подржали „Наши 1389“ који су неоправдано и без икаквих доказа од Тадићевог режима брутално сатанизовани. То су „дивљаци, екстремисти, ултра десничари, фашисти, нацисти, праве звери…“, малте не, они су Хитлерове СС трупе. Оптужују их, а не пружају им шансу да одговоре на нападе у емисијама које би ишле уживо, да би грађани тако стекли јасну слику ко су они и зашта се залажу. Али их зато попут антисрпске ТВ Б92 позову у емисију инсајдер, сниме матерјал за емисију, и после најпримитивнијим методама пропаганде лажи, путем сечења и монтаже матерјала, дају искривљену и лажну слику о њима.

Немам ништа против људи патриота који су на конференцији за штампу обећали подршку демонстрантима, њихов рад у расветљавању истине и борбе против лажи је евидентан, но не може се нешто обећати па неиспунити, поготову оно што је оствариво и потпуно легално, прикупљање потписа грађана. Тако се шаље лоша слика код ионако разочараног и обезглављеног народа, а поготопву међу младима, младим родољубима носиоцима будућих промена.

Све у свему, овако раситњена патриотска групација управо одговара режиму који вештим медијским играма може да их држи под контролом. Једини начин да патриотске снаге донесу бољитак србији је укрупњивање и уједињење у једну већу и снажну патриотску организациу, са најзначајним заједничким смерницама и начелима за опстанак, опоравак и бољитак Србије, те смернице би могле да буду следеће:

     

  • Не у НАТО,
  • Обнова тужбе против НАТО пакта и тражење ратне одштете за агресију и бомбардовање,
  • Да, Косову и Метохији, да Србији,
  • Не Европској Унији и Евроатланским интеграцијама,
  • Да сарадња са земљама БРИКА-а (Бразил, Русија, Индија, Кина),
  • Ревизија комплетне приватизације и кажњавање пљачкаша,
  • Кривично судско процесуирање свих који су донели штетне одлуке по српску нацију,
  • Опоравак пољопривреде и њен убрзан развој у производњи и извозу органске хране,
  • Опоравак и развој комплетне домаће индустрије,
  • Развој малих привредника,
  • Обрачун са организованим привредним криминалом, криминалом и корупцијом,
  • Обрачун са нарко мафијом,
  • Независно судство и тужилаштво,
  • Ванстраначка парламентарна демократија као основ демократског просперитета,
  • Санирање беле куге и стимулација за пораст наталитета српске нације,
  • Очување Православља као израза колективне вере српске нације,
  • Дефинисати темељне српске националне интересе и држати се њих,
  • Развој грађанске клтуре и грађанских слобода,
  • Заштита људских права,
  • Заштита права националних мањина,
  • Право свкаког на своју вероиспевост,
  • Стоп ГМО храни и Codexu Alimentarijusu у Србији,
  • Развој екологије и заштите природне средине,
  • Само јака економска Србија може помоћи браћи ван Србије.

Мислим да су овакве или сличне смернице могуће око уједињења патриотских организација.

Овај текст сам почео да пишем пре подне, затим сам га прекинуо и довршио сад увече, тако да је у међувремену стигла вест о данашњем протесту родиитеља.
Извор: „Press online

Чланови породица ухапшених најављују штрајк глађу
Београд 13. 01. 2011

Чланови породица ухапшених током насилних демонстрација на улицама Београда, поводом одржавања Параде поноса у октобру прошле године, протестовали су данас испред Министарства правде Србије, тражећи да се ухапшени пусте на слободу.

Организатор протеста Синиша Шљамић рекао је да ће се породице ухапшених окупити и у петак испред зграде Министарства, најављујући целодневне протесте од понедељка и штрајк глађу, уколико ухапшени ускоро не буду ослобођени.

„Крајем децембра на састанку са државним секретаром Слободаном Хоменом, обећано је да ће тужиластво преиспитати одлуке о одређивању притвора и да ће у већини случајева притвор бити укинут, али то се није догодило“, рекао је Шљамић.

Према његовим речима, више од 100 ухапшених је у притвору 96 дана, а многи родитељи их нису видели два месеца.

„Уколико наша деца не буду, у складу са законом, у најкраћем року пуштена да се бране са слободе, обратићемо се за помоћ међународним организацијама за заштиту људских права као и страним амбасадама“, истакао је Шљамић.

Током одржавања протеста испред Министарства правде присутан је био велики број полицајаца на улазу у зграду, али и око ње.

Родитељи – савет како да се законски изборите да вашу здраву децу нe дате на обавезну вакцинацију?


Овај чланак није уперен за истребљење вакцина нити је против родитеља који желе да подвргну децу обавезној вакцинацији, већ да помогне оним родитељима који не желе да дају своју децу на обавезној вакцинацији, јер је евидентно да вакцине имају и лоша нежељена дејства по дечје здравље, што је поткрепљено чланцима на мом сајту, као и широм интернета и других сајтова, где су пренешена стручна искуства и истраживања лекара који указују на штетно дејство вакцина, поготову када се ради око ових најновијих тако очито вештачки изконструисаних грипова, птичјег и свињског, јер свесни смо да је вакцинација против свињског грипа била надувана од фармако бизниса и спреге са неодговорним политичарима у многим земљама, а све под окриљем СЗО!

Вакцина против свињског грипа је доживела фијаско, и отворила су се многа питања и око осталих вакцина.

По мени, најбољи начин да се родитељи који желе да им деца не подлежу обавезним вакцинацијама је тај, да се удруже у неку своју јединствену грађанску организацију на нивоу државе, да се региструју, и да тако заступају своје интересе. Треба се добро информисати о томе и у ту сврху дајем кратак видео прилог где Др Мила Јовановић говори који све начини постоје да се родитељи изборе да се донесе закон који ће им омогућити да кажу НЕ обавезној вакцинацији за своју здраву децу, а да при томе њихова деца не буду санкционисана од уписа у школе, и обданишта. Такође да ни они не буду жигосани и кажњавани као „неодговорни“ родитељи.

Шта и како?

Родитељи – Савет како да се законски изборите да вашу здраву децу не дате на обавезну вакцинацију

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Дакле, користити аргументацију здравог разума и памети на тврдње званичних органа да се свако дете које треба да се упише у школу, обданиште, да би се заштитило од друге деце од разних заразних болести мора да се вакцинише, при чему говоре да је вакцинација сигурно средство за заштиту деце од тих болести против којих се вакцинишу иако их још нису добили, а по њима, превентива је у питању. У том случају треба користити аргументацију сличну овој:

„„Па ако је вакцина ‘једино средство заштите’ и ако ‘сигурно штити од тих болести’, у чему је онда проблем? Зашто је онда моје дете које је здраво, а ја нећу да га дам на превентивно вакцинисање против тога и тога, ‘опасно’ за ту ‘вакцином сигурно заштићену децу?!’…“

Јер, ако рецимо у неком обданишту има 300 деце која су сва вакцинисана и тако „заштићена“, зашто су онда нова здрава деца коју родитељи желе да упишу у то обданиште, без обавезне вакцинације, „опасна“ па морају да се вакцинишу?! Очито је да се ту не ради о стручним аргументима што се лако уочава, већ притисцима.

Наравно, осим здраве логике оно што је најважније, повезано треба користити и студије лекара које показују везу између вакцина и добијања одређених болести, попут аутизма и разних других нежељених ефеката на децу. Позивати се на искуства неких најразвијених земаља Европе које су се одрекле обавезне вакцинације попут: Немачке, Француске, Енглеске, Ирске, Холандије, Шпаније, Белгије, о чему је Мила Јовановић и говорила, као и о искуствима 22 земље Америке у којима постоји законска основа по којој родитељи могу одбити да вакцинишу своју децу.
Тамо где се не може користити религијски основ за потпору, користити оно што је Мила нагласила, медицинску етику и лично родитељско право да се по том или неком другом праву  не сложи да му се дете вакцинише, јер Др Мила напомиње да медицинска етика не предвиђа да се одређени поступци врше присилно. То је јасно рекла.

Родитељи који направе своје удружење поводом овога, треба да извиде коју законску процедуру требају да следе да би њихови прохтеви били озакоњени, да уђу у законску процедуру. Можда је довољна и петиција са одређеним бројем потписа родитеља који не желе да им се деца вакцинишу у том виду обавезних вакцинација, зато по могућности пожељно је у свом удружењу имати и неког правника и доктора који ће заступати њихове и своје родитељске интересе.

Јасна је ствар, ако родитељи направе масовно удружење, успех им је загарантован…!

%d bloggers like this: