Руси и Американци не сарађују око Украјине…!


Од како су Руси почели са војном интервенцијом у Украјини, од разних људи по јутјубу чујем мантру која се стално понавља: „Све је то договорено између Руса и Амера“, а издвојих бих, у краћој верзији, оно што су о томе рекли Горан са ФЕС ТВ и Велимир Абрамовић:

INTERVJU: Velimir Abramović – Ceo svet je pozornica, sve što se dešava je dogovoreno!»
Шта се заиста дешава у Украјини – Највећа обмана (ФЕС ТВ – 25.02.2022.)»

Велимир увек и стално помиње ово:

„У Малтешком меморандуму из 1989-те,… састали се Горбачов у Буш, ту је потписан уговор на 750 страна где пише о Уједињењу Косова са Албанијом, нема Србије, Срби немају међународно гарантоване границе…“, итд, итд…

Вељо, од момента Руске интервенције у Украјини, више не важе никакви уговори, споразуми и Mалтешки меморандуми, из претхофног периода, пре Руске интервенције. Међународно право је одавно срушено првенстено од стране американаца у случају бомбардоваањ Србије 1999-те, па затим њихове интервенције у Ираку, Либији, итд… и зашто би сада Руси било шта поштовали и договарали се са САД, кад су супериорни у односу на САД и над целим тим Атланским савезом који је на климавим ногама, и који се урушава пред нашим очима?

То је сулудо.

Дакле, Руси ће сада само да гледају своје, и наравно заједничке интересе са Кином, и највероватније се иде ка цивилизацијској подели света на исток и запад, а САД ће кад-тад да се уруши и подели на 52 државе које су сад тренутно у саставу САД-а.

Једино кад се САД, та империја зла, уруши на 52 независне земље које је сачињавају, једино ће тада бити мира у Свету!

А то ће се десити, кад-тад!!

Идемо редом…

Горан са ФЕС ТВ-а каже ово:

„… Систем света у коме живимо је јако прост, да се никада није променио и да је увек био исти, и да постоји само једна једина подела, ја не знам колико сам пута ово рекао, али ајде рећи ћу још једном,… постоји само једна подела,… на богате и сиротињу, све остало је фарса…“

… „Америка и Русија су одувек и увек радиле заједно, јер су то две најјаче силе, а најјача сила“

„Тај измишљен сукоб између Америке и Русије, никада није постојао, нити ће постојати, јер они увек раде заједно“

Горане то што кажеш је како мали Перица замишља свет, јер није све баш тако просто, како ти се чини. Гледам те како са надмоћним смешком свезналице причаш о овоме, его ти је набубрио до неслућених висина, а баш такав его је највећи непријатељ сваког човека и интелектуалца, који размишља својом главом. Паметан си ти човек наравно, далеко од тога да ниси, али не може се укапирати свет коришћењем само здраве памети, у ту групу људи рачунам и себе, већ само путем здраве памети и праћењем одабраних школованих политиколога који су на страни истине, а у ту групацију убрајам рецимо, изврсног Александра Павића, Стеваан Гајића и осталих, као и моје најновије откриће политиколога Данила Копривице, који је бриљантно анализирао ситуацију у Украјини, и по њему нема ту никаквог договора између САД и Русије, то је напросто смешно.

Четри године трају студије политикологије, и ту има пуно предмета који се обрађује да би се што боље схватили светски процеси, а међу њина су: увод у политичку теорију, историја антике и средњовековне политичке мисли, политичка економија, саверемена политичка историја, савремена политичка теорија, савремена политичка економија, филозофија, основа права, социологија, филозофија, упоредна политика, студија рода, увод у студију безбедности, студија мира, наука о организацији и управљање, јавна управа, локална самоуправа,… и остали предмета, да сад не набрајам све.

Тек када то студент положи, онда се добија диплома образованог политиколога, који наравно кад објашњава неку ситуацију у свету има темељну подлогу да дубински схвати светске процесе, а ово што ја и ти Горане, као и многи други здраворазумски људи, користимо искључиво здрави разум, је недовољно да се комплетно схвате светски процеси.

Ово што Горан каже да су увек постојале поделе на богате и сиритињу је просто нетачно, јер у СФРЈ у којој сам се ја родио (1958 год.) најмасовинији је био средњи слој грађанства у трајање од 35-до 40 година битисања и живљења у СФРЈ, до самог распада СФРЈ. Рецимо, моја мајка која је била најобичнија, али добра дактилографкиња, плаћала ми је као клинцу, од своје плате, одлазак на море са школом, 1966 купила је црно-бели телевизор, па се чак дешавало да по некад 2 пута годишње идем на море, и са школом, и са мајком. Све сам имао што сам хтео, за време свог радног века 2 пуа мајка ми је добила стан од државе, и све то као дактилографкиња, која је припадала том средњем слоју.

Дакле, може се кад се хоће…

Јак средњи слој је имала и цела Европа, то су познате ствари. Наравно, било је и у СФРЈ богатих појединаца, али не екстремно богатих као данас, где појединци имају милијарде и милијарде долара на свом рачуну. Било је и сиритиње у СФРЈ, није да је није било, али углавном су то били људи који се услед неког свог менталног недостатка нису сналазили кроз, или пак појединци који су били без родитеља, па су проводили време у разним домовима, али тога је било врло, врло мало, занемарљив број.

Ово што Горан каже:

„Америка и Русија су одувек и увек радиле заједно, јер су то две најјаче силе, а најјача сила“

затим:

„Тај измишљен сукоб између Америке и Русије, никада није постојао, нити ће постојати, јер они увек раде заједно“

Наравно, и ово је нетачно, јер је због „Кубанске ракетне кризе»“ 1962. године, је замало је избио трећи светски рат, када је тадашњи СССР инсталирао нуклеарне ракете на Куби.

Око тога погледајте изванредан филм: „The Courier (2020)„. Филм можете наћи преко торента, има и превод.

Друго, кад постоје две велесили као данас, није тачно да оне нужно сарађују како тврди Горан, већ све је супротно Перице. Свака од тих велесила тежи да путем хладног рата и обавештајних служби, ослаби ону конкуретну велесилу, да би постојала само једна велесила која ће да уређује свет, а не две. Томе смо били и сведоци, кад је највише захваљујући Горбачову СССР ослабио, па је сходно томе САД био једно време једина велесила, па се после Распустио Варшавски пакт…

Кад је пропао СССР, Амери су обећали Русима да се неће ширити НАТО пакт ван подручја Немачке. Обећали и слагали, јер 12. марта 1999, бивше чланице Варшавског пакта и земље наследнице Мађарска, Пољска и Чешка су приступиле у НАТО. Бугарска, Естонија, Летонија, Литванија, Румунија и Словачка су се придружиле у марту 2004.

Па Горане, јел су се и ово Руси договорили са Америма?!

Па нису Руси идиоти:

„ОК, ви ширите свој НАТО пакт на земље које нас окружујуа, Инсталирајте хуклеарне ракете,… али кад дођете до Украјине ми ће да попиздимо! Ви ћете да се „бијете“ са нама до последњег украјинца, а за нас ће да гину само наши војници. У реду, ок договорено…“

После распада СССР Русију је изнутра разбуцао пијањи Јељцин, амерички корисни идиот, и нарвно Горане: „Све су се то Руси и Амери договорили, зар не?

Мислим, видите колико је то сулудо: „Ма све су се они договорили“.

Данило Копривица:

„И онда долазимо до финала где Британаски премијер Џонсон каже: „Ми ћемо увести такве економске санкције, које ће обогаљити Руску економије“. Бићу потпуно отворен, ово је кључни циљ Атланске империје, обогаљити Руску економију. Не омогућити слободу и независност Украјини, већ управо обогаљити Руску економију….“.

„Атланска империја очекује да ове мере, и санкције Русију баце на колена…“

Ето то је циљ Амера, те империје зла, да обогаљи Руску економију, јер би потпуно урушена економија Русије значајно ослабила и Русију на војном плану, довела би је до потпуног краха и слома…

Само, то неће моћи ове ноћи, Руси су се одлично припремили за све опције.

Данило Копривица:

„Ако демонстрација силе у Украјини буде окончана по руској замисли, улазимо у најновији светски поредак, у доба ТОПЛОГ РАТА, то јест доба Руске и Кинеске спремности да стратешке циљеве реализују по скраћеном поступку. Али ако Руске војне амбиције не испуне макар минималне циљеве, а то је формирање и одржавање Новорусије», пред Руском државом и нацијом су деценије тешког таворења на маргинама Атланске цивилизације.“

А сад погледајте бриљантну анализу политиколога Данила Копривице…!

„Ukraine Files“ lecture by Danilo Koprivica / „Dosije UKRAJINA“ predavanje Danila Koprivice

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Добровољцима Ненаду и Предрагу Марићу, хитно је потребна помоћ…!


Браћа Предраг и Ненад Марић били су добровољци у ратовима за Србију и Србство у периоду од 1991 – 1999. Били су у јединици за специајлне Операције државне безбедности Србије, тзв. ”Црвеним Береткама” – Ј.С.О.

Браћа Марић

Један њихов саборац ми је пренео ово:

„Ови момци су ратовали за Србију од 91 до 99, прво у јединици ”Вукови са Дрине” у Републици Србској, а касније у Јединици за Специјалне Операције државне безбедности Србије, тзв. ”Црвеним Береткама” – Ј.С.О. Сад су већ дуже време у скроз проблематичној ситуацији, због јако лошег здравственог стања, хитно им је поптребна помоћ…!!“

Срамота је да су овако храбри и несебични момци данас напуштени од државе Србије, па морају малте не да просе и мољакају за помоћ, да би преживели и лечили се, јер због болести више нису способни да раде и зарађују за живот, а поврх свега живе са тешко болесном мајком.

Издвајам доњи виде прилог као и  текстове са интернета о браћи Марић о њиховим болестима, и како им можете финансијски помоћи.

Браћа Марић – Оболели од последице осиромашеног уранијума (ТВ Хепи – 05.07.2018.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Браћа Марић – борци ВРС (08.07.2018.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Нашој браћи, Ненаду и Предрагу Марићу, хитно је потребна помоћ!

Извор: Црвене Беретке
https://tinyurl.com/y62nb4zp

Ненад и Предраг који данас живе у селу Рибари поред Шапца, били су борци јединица Вукови са Дрине и ЈСО. Обојица су били добровољци у Републици Српској и на Космету, и наставили битку за српски народ. Данас ова два честита момка, јунака, воде битку са животом (тешко болесни, са болесном мајком, без примања). Молимо људе добре воље да поделе објаву. Покажимо слогу и јединство сада!

Уплатом на рачуне у Комерцијалној банци» помозимо браћи Марић. Уплаћујте директно у Комерцијалној банци, да би избегли плаћање провизије…

Девизни рачун: 9031022489530 IBAN: RS 35205903102248953089
Динарски рачун: 205-9001020306156-48

Оба рачуна су на име Ненад Марић.
Помоћ се може послати и ПостНет уплатницом на Ненадов број телефона +381 64 226 24 58

Немају стаж за пензију
Извор:
https://tinyurl.com/y4k8hykj

„Браћа Марић тренутно живе од људи добре воље, који знају шта је неимање и желе да помогну. Решење би можда било да добију пензију, али немају ни дана радног стажа због рада на црно, зато уколико неко од наших хуманих читалаца жели да помогне Марићима, може ступити са њима у контакт путем телефона на број: 00381 64 226 24 58 и договорити се око начина слања и доставе помоћи. Њихова адреса је: Немањина 128, село Рибари, 15310 Шабац. Наравно, на услузи је као и увек Редакција „Вести“.“

….. ….. …..

„Оболели од хроничне сензомоторне полунеурологопатије – болести која напада нервни систем и изазива неконтролисана трзања мишића на телу, браћа Марић нису способна за рад, а брину и о 71- годишњој мајци Дости.

Само за лекове месечно треба да издвоје око 30.000 динара, а примају тек око 18.000 динара социјалне помоћи. Док су имали снаге радили су и зарађивали. Од тог новца су и купили кућу у Рибарима, јер су избегли из Гламоча.

Међутим, кућа у којој су, пропада, а они нису у могућности да је обнове. Пре неколико година су решили, у то време акутни проблем, лоших врата и прозора, али у међувремену је отишао и кров, па кад је киша једнако капље и унутра, као напољу.

– То нам је, што нам је. Из ове коже се не може. Тренутно нам је најважније да имамо за лекове, лечење и прегледе, зато се и даље надамо да ће нам неко помоћи. Ни за ово нисмо веровали да ће бити, па се, ето, обистинило – кажу на крају браћа Марић.“

Ненад има и ћеркицу Марију, погледајте:

Nenad i njegova-cerkica-1

Тесла предвиђа ток првог светског рата и појаву другог – децембар 1914.


Овај Теслин текст објављен је у америчком магазину: „The Sun„, децембра 1914-те. Касније је тај чланак преведен на србски језик и објављен је у књизи: „Никола Тесла – Чланци“ коју је издао Завод за уџбенике и наставна средства из Београда.

Тесла предвиђа ток првог светског рата и појаву другог – децембар 1914.

Скини текст»

Никола Тесла – Проблем повећања људске енергије. Кретање енергије напред, енергија кретања. Три начина за повећање људске енергије


Овај Теслин чланак у оригиналу објављен је у америчком магазину „The Century Magazine“, јуна 1900. Касније је тај чланак преведен на србском језику и као такав објављен је у књизи: „Никола Тесла – Чланци»“ коју је издао Завод за уџбенике и наставна средства из Београда.

Никола Тесла – Проблем повећања људске енергије. Кретање енергије напред, енергија кретања. Три начина за повећање људске енергије

Скини текст»

Из овог Теслиног чланка издвојио бих овај цитат:

Тесла:

Расправљало се о томе да ли ће усавршавање оружја велике разорне моћи зауставити ратовање. И ја сам тако дуго мислио, али сада мислим да ће то бити огромна грешка. Такав развој ће у великој мери променити ратовање, али неће га зауставити. Напротив, мислим да свако ново оружје које се изуме, сваки нови корак који се направи у том правцу, само привлачи нове таленте и вештине, ангажује нове напоре, даје нови подстрек и тако само подстиче даљи развој.

Помислите на изум барута. Можемо ли да замислимо радикалну промену од оне коју је узроковало то откриће?

Замислимо да живимо у том периоду: зар не бисмо тада мислили да је ратовању дошао крај, када је оружје витеза постало комично, када су телесна снага и вештина, које су тако много значиле раније, постале ртелативно мало вредне? Ипак, барут није зауставио ратове – насупрот томе, деловао је као најснажнији подстрек. И не верујем да се рат може икада зауставити било каквим научним открићима и идеалима, све док постоје овакви услови који свуда преовлађују, јер је сам рат постао наука, и због тога што садржи неке од најсветијих осећања која је човек у стању да доживи. У ствари, неизвесно је да ли би људи који нису спремни да се боре за један висок принцип, били довољно добри за било шта друго. Не чини човека дух, нити тело; већ дух и тело. Наше врлине и мане су неодвојиве као сила и материја. Када се оне раздвоје, човек више не постоји….“

Из овог цитата где Тесла помиње проналазак барута, јасно се види колико је Тесли савршено било јасно, да било какав новији и новији проналазак неког оружја велике разорне моћи, дотад незабележен, неће уопште помоћи данашњем човеку, таквом какав је (генерално – на нивоу свесне животиње), да види узалудност ратова, и решавања проблема ратовањем, већ разговором, дијалогом, договором… Напротив, сваким проналаском неког најновијег оружја велике разорне моћи, данашњем човеку ће само расти апетити ка што већем освајању и доминацији над другима, уз помоћ ратова и разарања свега живог и неживог, чак и по цени да се уништи свеопшти живот на овој нашој прелепој Планети Земљи. Такав ризик постоји, реалан је.

Данас смо баш на на том ступњу, на корак од самоуништења самих себе као људске врсте путем ратова, и свега живог на Земљи, јер барут је смешна ствар према данашњим најсавршенијим типовима нуклеарног оружја које је човек направио.

А шта је са тајним пројектима?

Ко зна каква су се све разорна оружја до данас развијена, а ми не знамо за то.

Увидевши све ово само на примеру барута, такође је савршено јасно зашто Тесла никада није направио неко смртоносно оружје, попут „Зрака смрти“, што му неки приписују (обичне шпекулације), јер да јесте, ми би се већ уништили као људска врста. Напросто, Теслин морал је био надљудски и Божански, морал који подржава живот и прогрес, а не разарање и смрт!

Ако разум не преовлада, само је питање времена када ће неко „да угаси светло“ на овој прелепој Планети Земљи…

Никола Тесла – Како космичке силе утичу на наше судбине (фебрузар 1915.)


Овај Теслин чланак: „Како космичке силе утичу на наше судбине“ објављен је у америчким новима „New Yorker American“ 7. фебруара 1915. године. Тај чланак је преведен и објављен у књизи: „Никола Тесла – чланци“ коју је издао Завод за уџбенике и наставна средства из Београда, 2006. године, 147 – 153.

 

Никола Тесла – Како космичке силе утичу на наше судбине

Скини текст»

Мишко Ђукић: Намјера


Извор»
Аутор: Мишко Ђукић»

Намјера

Петак 13.11. у Паризу почиње напад звијери.

Звијер је нападала и раније.
Сада звијер напада – да најави долазак свога цартсва.
Исламска држава (ИС) слави.
Америчка амбасада, у Подгорици, тугује у бојама француске заставе. Градови (Сан Франциско, Њујорк, Даблин, Торонто, Подгорица) у бојама француске заставе.

Најупечатљивији је Рио Де Жанеиро и огромна скулптура Христоса у бојама француске заставе!
Најмање 129 људи је погинуло, 99 је животно угрожено, а 352 људи је повријеђено.
Жиг звијери.

Човјек, ма гдје био на свјету, тугује због овакве афирмације звијери, иако човјек, неће бити у бојама нити једне заставе.
Човјек, ма гдје био на свијету, тугује и за 224 жртве, напада звијери на руски авион.
Авион на лету 9268, који је полетио у 04:51, експлодирао је у ваздуху.
Пао је близу мјеста гдје је Мојсије примао заповијести. На Синају!
Сви, међу путницима и невина дјечица, су изгинули!

Под чијом заповијешћу?
Човјеку неће бити потребно да своју тугу изражава у бојама руске заставе, али ће морати да му засмета селективни бол.
Не постоје заставе бола, нити селективно изражавење истог.
Ко за таквом тугом следује, са болом и тугом завршава.
Зато човјек, бол нанијет од стране звијери, не селектује.

Жртва крви! Што кроз крв дође – крвљу се плаћа!
Бол се селекцијом наново враћа!
Човјек зна да је човјечанство нападнуто.
Преседан се догодио нападом на куле близанкиње 11.09.
Жиг звијери!

Овај напад у Паризу догодио се 13.11.
Петак 13 – ти.
Сјетих се напада на Темпларе, петак тринаести, хиљаду триста седме. 1307. година је 137. Збир је једанаест!
Ватикан је тада забранио Темпларе!
Што ће сада бити забрањено?
Први Темплари су тада говорили да је тринаести гост на последњој вечери, издајник Христа!
Тринаести гост је активан и петак тринаестог 2015. године у Паризу. У једанестом мјесецу. У једанестом паришком округу!

Као и у нападу на куле близанкиње, терористи су, због боље и брже индетификације, носили своје пасоше!
Напад се предпостављао и раније, јер директор ЦИА-е са француским шефом безбједности и Мосадом, имао је састанак прије самог напада!
Медији су о том састанку извијестили али сада, када би требало више пажње посветити овом чину, медији ћуте!
Медији настављају да саопштавају „истину“ коју њима дају власници. Деведесет посто медија је у власништву шест корпорација!
У тим медијима се појављује информација да је сада могуће затворити границе због терористичке опасности.
У тим медијима се појављују информације о ситним криминалцима који су праћени, али не и кажњени а били су међу виновницима масакра у Паризу!

Просто је невјероватно да француске обавештајне службе преваре овакви идиоти!
И да угрозе живот предсједника?
Француски предсједник је присуствовао мечу између Француске и Њемачке.
Експлозија двије бомбе забељежена је телевизијским камерама.
Предсједник је одмах евакуисан са стадиона!
Седамдесет хиљада људи на стадиону, чекали су евакуацију тако што су задржани на стадиону!
Није ли ово селективна реакција полиције и безбједоносних служби?

Селективна реакција полиције рађа селективни бол који слиједи!
Свијет се налази у биједи!
Они који изједначише Бога и бол, којима је траума човјечанству, постала водиља – изаћи ће и из овог масакра јачи.
Написах: што кроз крв дође – крвљу се плаћа и очекујем нове масакре, да би њихов Бог – бол могао да се враћа! Крвне жртве!
Приучени терористи су само извођачи радова.
Апетити оних који их обучавају порасти ће до границе која ће запријетити опстанку човјечанства.

Бог нека се смилује човјеку.
Без његове помоћи у себи – изгубљени смо у њима!

**********************

Мишко Ђукић је недавно био гост у „Инфо ратницима“ на интернет радију „Снага Народа»„, послушајте емисију, касније иде један ранији интервју са њим.

Инфоратници 12.12.2015. – Мишко Ђукић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Интервју са Мишком Ђукићем – 05.04.2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Интервју водила мр Љубица Гојковић…

Светозар Радишић: Свет заглупљиваних


Аутор: Проф. др Светозар Радишић
www.svetozarradisic.com

(Инсерт из књиге Светозара Радишића Космички Додир»)

Да би руља прихватила очевидни јарам и своје тихо пропадање, „финансијски најмоћнији људи” утичу на свест руље. Стога су појавом заглушујуће бучних реклама на телевизији и касније портпарола за све и свашта потиснуте и разбијене просвета и култура, искидане су информације и сценска дела, људи су постали свеснији своје немоћи, безвољнији, агресивнији, бесциљнији, а садржаји који су претходно били целине разбијени су на сегменте, што делује узнемиравајуће и депресивно. Пре неизбежних реклама, које продиру у подсвест људи, постојао је један свет, а после њих ствара се други, у којем људи несвесно постају добровољни робови „великог брата”. После „препарирања ума” подразумева се да „владари света“ отворено и уз ирационалну подршку угрожених не поштују ни своје одлуке, споразуме и судове. С друге стране, они траже од народа или га приморавају да поштује институције које су народу „потурене“.

Чиста је математика када се саберу трошкови за више од 50 „светских дана”, за које новац издваја тзв. међународна заједница, са трошковима и губицима због нерада у 52 нерадна дана (недеље), за државне и верске празнике и обележавања све неизбежнијих историјских драма, помена на хероје, политичаре и остале великане прошлости(1). Уз одласке на разне свечаности и погребе грађани смањују своје радно време, а губици се јављају и због неподесног радног времена државних институција, великих система, банака, болница, рада у сменама… Пропуштене шансе за опоравак и опстанак људског рода уносе додатно узнемирење кад се зна да је планета Земља због ратних сукоба и вештачки изазваних болести по нараштају све старија(2) и да је због „гушења истине” све мање људи способних за рад(3).

__________________________

  • 1. Обележавање значајних догађаја је логично, али да нису поборници и следбеници „Илумината” рушили споменике и уништавали градове попут Београда, Багдада, Лондона или Дрездена, не би било места за настањивање људи, нити за плодоносне њиве и шуме које су плућа планете. Човек би потпуно оковао планету бетоном и асфалтом. „Велики брат” планирано убија људе и стално их спречава да не пренаселе планету, брине да се човек не понаша природно и да случајно не живи у својој породици, тако да највише учествује у уништавању природе и непрестано ускраћује преосталим људима услове за живот. Суштински његов сатанизам је двоструко успешан: убијање људи изгледа природно, а људи који преживе свима делују као непотребни, јер су у сваком погледу неспособни за живот.

Када је реч о друштвеним животним парадоксима, уз њих се свакако сврстава животни простор, који је као фактор рата на ивици бесмисла. Упркос томе, похлепни моћници и даље подмећу „руљи” простор и припадајуће ресурсе као разлог за ратове против увек нових, набеђених непријатеља. При томе, за сатанизацију непокор(е)них и непослушних користе одавно интернационализоване медије(4).
Ратови које су у име хуманости и просветљења водили интернационалисти не би ли освестили и култивисали остатак света, постали су суштина свакодневице и толико уобичајени да масовни злочини нису више никаква вест. Декаденција након ратова, убијањем морално и вољно највреднијих људи (родољуба) и стварне интелигенције, ушла је у романе и поезију и остала у њима.

Стога сви образовани грађани планете Земље знају да су после бесмислених ратова за границе на перонима, булеварима и бродским доковима своје униформисане младиће узалуд чекале Ане, Зоје, Весне, Ана-Марије, Олге, Жанет… А када се нису вратили, како су потом писали песници, „своја нежна, нељубљена рамена давале су дечацима”. И тако све укруг. Нису се вратили, јер су дали животе који се не смеју дати. Неки од њих (по)чинили су злочине, након што су се вероватно заклели: „Ја ћу живот дати, отаџбино моја, знајући шта дајем и зашто га дајем.” При томе нису схватили да су рат за отаџбину водили недовољно умни фолиранти. Реч је о људима из власти који мазећи минијатурне псе и мачке на крилу, седећи у фотељама са дуборезом, шаљу распамећену „руљу” у рат и смрт уместо својих синова, родбине и блиских поданика.

__________________________

  • 2. Повећава се број пензионера у односу на број радника.
  • 3. Уз тај парадокс иде и истина да се најквалитетнији кадрови упућују у ратове и постављају пред све остале изазове, ризике и опасности, а особе које су физички, енергетски, душевно и ментално ометене у развоју законски се у име хуманости правно штите. Осим склапања истополних бракова, систем „великог брата” легализовао је чедоморства, тако што девојчице могу без родитеља да оду до медицинске установе и уклоне „последице нежељене трудноће”, што значи да заједно с влашћу имају право да убију нерођено дете. Исти тај систем, који предводе паписти и поборници староегипатске магије у разним ложама, изазива ратове и изводи експерименте in vivo у којем страдају људи, животиње и биљке. При томе они се наводно боре против фашизма, иако не постоји реч која би именовала њихова зверства у последња два века.
  • 4. Медији се увек у зачећу ратних хаоса отму контроли изазивача рата и отуђено доприносе даљем излуђивању „руље“. Видети: Gvido Knop, Istorija (Tajne 20. veka), стр. 42.

Зато после ратова остају трагови који су забележени у дневнику Ане Франк, или девојчице чији је дневник исписан на улазу гробља у Санкт Петербургу: „Остала сам сама”.

Да ли су деца остала сама без игде икога да би се неко попео на грађевине–симболе и на њима славодобитно и наводно слободољубиво заменио једно знамење другим, једну симболичну заставу другом, не знајући да ратови и грбови постоје због похлепе најимућнијих? Уосталом, све пободене заставе су попут уличних свечаних парада симболи похлепе и гордости, без обзира да ли су на Месецу, Северном полу, Монт Евересту, на Бастиљи, згради Рајхстага, на „Црвеном тргу”, у Улици маршала Тита или на тргу „Тјенанмен”. Децу „руље”, која гину, јер немају смелости да мисле и моћ да се одупру отвореном злу, никад нико није (о)чувао. Поједини владар имао је једва толико времена да изда марку са својим ликом, а већ би неки нови владар, у неком новом рату, заузео његово место на престолу и на поштанским маркама(5)…

У ратовима пада у заборав истина да човек свој живот треба да заслужи делом. Зато није чудно што се Срби сваки дан сусрећу са Исусом Христосом, светим Савом (Растком Немањићем), светим царем Лазаром Хребељановићем, Петром Првим Петровићем Његошем, Вуком Караџићем, Николом Теслом, војводом Живојином Мишићем, Милутином Миланковићем… Сви они су живљи у свакодневици од многих који се међусобно сусрећу и сударају на српским улицама. Имали су рашта родити се. Они су наставили да живе у предањима и мислима свих наредних генерација, а бољи живот од тога не постоји. Тако међу Русима живи сећање на Михаила Димитријевича Скобељева(6), иако то никако не одговара „великом брату”. Руси би требало да га забораве, а исти или веома сличан услов се поставља Србима. Наиме, Срби, да би постали део Европске уније, треба да забораве светог Саву и светосавље.

__________________________

  • 5. Гроздана Олујић, Гласови у ветру, стр. 69.
  • 6. Чак и народно памћење о таквим херојима као што је био Скобељев, Хазари доживљавају као претњу. Они схватају да се „мисија човека сличног Скобељеву не завршава његовом смрћу“. Потомство га чува као свету драгоценост, сећање на њега и његове подвиге црпи нове силе у годинама искушења. Хазари чине све да би се пољуљао народни дух преко безверја и самозаборава. Видети: Татјана Грачова, Света Русија против Хазарије, превод књиге Святая Русь против Хазарии, електронска верзија са сајта www.russvt.ru, стр. 43.

Занимљиво је чињеница да што је већа цивилизацијска криза, то је мање рада, посебно уређеног рада према теорији ефикасности и организације. На тај начин намерно се ствара природна неравнотежа, па изгледа логично што обични људи сумњају у „владаре из сенке”, сматрајући да своју менталну декаденцију, насталу у сваковрсном разврату, преносе на остале људе. То је један од разлога што свет не ствара извеснију будућност, а и што се чини да нестанак и уништавање људи „некоме” одговара. Уосталом, савремени ствараоци историје (интернационалисти) непрестано се понашају антиисторијски, тврдећи да су поједини народи остали везани за своју традицију, прошлост и превазиђени морал, и да стога, заглибљени у неважну прошлост, губе шансе да се изборе за берићетнију будућност. При томе заборављају да земље одакле долазе њихови саветодавци и налогодавци веома добро познају своју историју, изучавају је и руководе се принципима и искуствима проистеклим из ње. Уосталом, они су крајње нетолерантни, а најчешће (лицемерно) говоре о потреби наметања толеранције.

Ради остварења материјалних интереса следбеници „вавилонаца” склони су неограниченим лажима. Размишљајући о „лавинама лажи” које доминирају светом, Едуард Лимонов је у књизи Нестанак варвара забележио: „Запад треба да ћути још пола века и да не отвара уста када се, рецимо, говори о правима човека. Јер је основно право човека – право на живот. Пошто носи на свести толико изгубљених живота, треба да умукне и да се црвени у ћошку(7).”

Све наведено потврђује да планетом Земљом доминира виртуелна стварност у менталном лавиринту. Зато прогнаним Србима суде за непостојећи и инсценирани геноцид, Шиптари (Арбанаси, Арнаути)(8) подижу споменик Билу Клинтону, а Хрвати Хансу Дитриху Геншеру. То је свет у којем постоји космички закон по коме се све плаћа, а они који плаћају не знају шта су купили и не знају кога да питају колико и где се плаћа, па узимају све што стигну, као да је све бесплатно(9). Будући да је заглупљена и неинформисана „руља” настала од истог душевног материјала, изрођени владари су својим незнањем, безосећајношћу и безверјем утрли пут све црњем безнађу. Исходи заглупљивања и излуђивања су свуда. Научници на јавним скуповима доказују да су политичари добили титуле доктора наука а да нису упознали ментора, владике се јавно кају што су крстиле политичаре који се дрогирају, недовољно образовани писци објављују бесмислене текстове и добијају награде, певачи певају безгласно отварајући уста на снимљене музичке позадине, сликари сликају бојењем фотографија… На пример, Гвидо Кноп је у књизи Историја (Тајне 20. века) као супротности навео: „Хитлер и Мајка Тереза, Стаљин и Битлси, Аушвиц и слетање на Месец”(10). Тешко је прозвати школу у којој је он могао да научи шта значи реч „супротност”, или је његов начин размишљања верна слика размишљања људи с почетка 21. века.

__________________________

  • 7. Николај Ј. Данилевски, Русија и Европа, стр. 39.
  • 8. Реч је о некој врсти синонима. Многи Арбанаси су Срби, који су, да би се заштитили од турских и арбанашких насиља, примили ислам и арбанашки језик, те су тако постали арнауташи. Његош је у Горском вијенцу рекао: „Што је Босна и по Арбаније, ваша браћа од оца и мајке“. Међутим, као и код поримокатоличених Срба који су преузимањем туђе вере постали већи Хрвати од правих Хрвата, тако су поарбанашени Срби постали већи Арнаути. Једни и други су, највероватније због психолошког комплекса, будући да из слабости и страха нису одолели претњама, погромима и религијском притиску и због васпитања проистеклог из наведеног комплекса, постали истински србомрсци. На пример, на политичкој сцени Црне Горе појавио се Ферхат Диноша (министар без портфеља), који је пореклом из старе српске, зећанске породице Љиљановић (стари Криводољани), који су род Мрњавчевића у Кучама. Љиљановићи су исповедали православну веру и славили Никољдан. Диноша је запажен по бахатости и охолости у прозивању Срба као њихов огорчени политички противник. Видети: Војислав И. Пеличић, Записи пилота, стр. 119–121.
  • 9. Занимљиво је да људи космички закон „плаћања“, иако је очевидан, ретко кад разумеју. На пример, плаћа се свако кашњење, сваки застанак, сваки нерад, пропуштена могућност за самоусавршавање, злодело, лоша мисао, ленствовање, опуштеност у ситуацијама које захтевају реакцију, све врсте пропуста у физичкој, енергетској, душевној и духовној димензији. „Плаћање“ није непосредно везано за личност која чини пропусте, али је цена усмерена према тој личности и увек највећа могућа – прецизна, безотказна, немилосрдна, права. Може то бити губитак најдраже особе, а када се то догоди, човек се каткад замисли и на путу је да схвати Закон. „Закон плаћања“ разликује се од „Закона сетве и жетве“, будући да код потоњег кривац препознатљиво плаћа за почињено (не)дело. Та два космичка закона су за човека важнија од свих закона физике, јер су везана за душевну сферу, а човек је душа.
  • 10. Gvido Knop, Istorija (Tajne 20. veka), стр. 5.
%d bloggers like this: