Добровољцима Ненаду и Предрагу Марићу, хитно је потребна помоћ…!


Браћа Предраг и Ненад Марић били су добровољци у ратовима за Србију и Србство у периоду од 1991 – 1999. Били су у јединици за специајлне Операције државне безбедности Србије, тзв. ”Црвеним Береткама” – Ј.С.О.

Браћа Марић

Један њихов саборац ми је пренео ово:

„Ови момци су ратовали за Србију од 91 до 99, прво у јединици ”Вукови са Дрине” у Републици Србској, а касније у Јединици за Специјалне Операције државне безбедности Србије, тзв. ”Црвеним Береткама” – Ј.С.О. Сад су већ дуже време у скроз проблематичној ситуацији, због јако лошег здравственог стања, хитно им је поптребна помоћ…!!“

Срамота је да су овако храбри и несебични момци данас напуштени од државе Србије, па морају малте не да просе и мољакају за помоћ, да би преживели и лечили се, јер због болести више нису способни да раде и зарађују за живот, а поврх свега живе са тешко болесном мајком.

Издвајам доњи виде прилог као и  текстове са интернета о браћи Марић о њиховим болестима, и како им можете финансијски помоћи.

Браћа Марић – Оболели од последице осиромашеног уранијума (ТВ Хепи – 05.07.2018.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Браћа Марић – борци ВРС (08.07.2018.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Нашој браћи, Ненаду и Предрагу Марићу, хитно је потребна помоћ!

Извор: Црвене Беретке
https://tinyurl.com/y62nb4zp

Ненад и Предраг који данас живе у селу Рибари поред Шапца, били су борци јединица Вукови са Дрине и ЈСО. Обојица су били добровољци у Републици Српској и на Космету, и наставили битку за српски народ. Данас ова два честита момка, јунака, воде битку са животом (тешко болесни, са болесном мајком, без примања). Молимо људе добре воље да поделе објаву. Покажимо слогу и јединство сада!

Уплатом на рачуне у Комерцијалној банци» помозимо браћи Марић. Уплаћујте директно у Комерцијалној банци, да би избегли плаћање провизије…

Девизни рачун: 9031022489530 IBAN: RS 35205903102248953089
Динарски рачун: 205-9001020306156-48

Оба рачуна су на име Ненад Марић.
Помоћ се може послати и ПостНет уплатницом на Ненадов број телефона +381 64 226 24 58

Немају стаж за пензију
Извор:
https://tinyurl.com/y4k8hykj

„Браћа Марић тренутно живе од људи добре воље, који знају шта је неимање и желе да помогну. Решење би можда било да добију пензију, али немају ни дана радног стажа због рада на црно, зато уколико неко од наших хуманих читалаца жели да помогне Марићима, може ступити са њима у контакт путем телефона на број: 00381 64 226 24 58 и договорити се око начина слања и доставе помоћи. Њихова адреса је: Немањина 128, село Рибари, 15310 Шабац. Наравно, на услузи је као и увек Редакција „Вести“.“

….. ….. …..

„Оболели од хроничне сензомоторне полунеурологопатије – болести која напада нервни систем и изазива неконтролисана трзања мишића на телу, браћа Марић нису способна за рад, а брину и о 71- годишњој мајци Дости.

Само за лекове месечно треба да издвоје око 30.000 динара, а примају тек око 18.000 динара социјалне помоћи. Док су имали снаге радили су и зарађивали. Од тог новца су и купили кућу у Рибарима, јер су избегли из Гламоча.

Међутим, кућа у којој су, пропада, а они нису у могућности да је обнове. Пре неколико година су решили, у то време акутни проблем, лоших врата и прозора, али у међувремену је отишао и кров, па кад је киша једнако капље и унутра, као напољу.

– То нам је, што нам је. Из ове коже се не може. Тренутно нам је најважније да имамо за лекове, лечење и прегледе, зато се и даље надамо да ће нам неко помоћи. Ни за ово нисмо веровали да ће бити, па се, ето, обистинило – кажу на крају браћа Марић.“

Ненад има и ћеркицу Марију, погледајте:

Nenad i njegova-cerkica-1

Тесла предвиђа ток првог светског рата и појаву другог – децембар 1914.


Овај Теслин текст објављен је у америчком магазину: „The Sun„, децембра 1914-те. Касније је тај чланак преведен на србски језик и објављен је у књизи: „Никола Тесла – Чланци“ коју је издао Завод за уџбенике и наставна средства из Београда.

Тесла предвиђа ток првог светског рата и појаву другог – децембар 1914.

Скини текст»

Никола Тесла – Проблем повећања људске енергије. Кретање енергије напред, енергија кретања. Три начина за повећање људске енергије


Овај Теслин чланак у оригиналу објављен је у америчком магазину „The Century Magazine“, јуна 1900. Касније је тај чланак преведен на србском језику и као такав објављен је у књизи: „Никола Тесла – Чланци»“ коју је издао Завод за уџбенике и наставна средства из Београда.

Никола Тесла – Проблем повећања људске енергије. Кретање енергије напред, енергија кретања. Три начина за повећање људске енергије

Скини текст»

Из овог Теслиног чланка издвојио бих овај цитат:

Тесла:

Расправљало се о томе да ли ће усавршавање оружја велике разорне моћи зауставити ратовање. И ја сам тако дуго мислио, али сада мислим да ће то бити огромна грешка. Такав развој ће у великој мери променити ратовање, али неће га зауставити. Напротив, мислим да свако ново оружје које се изуме, сваки нови корак који се направи у том правцу, само привлачи нове таленте и вештине, ангажује нове напоре, даје нови подстрек и тако само подстиче даљи развој.

Помислите на изум барута. Можемо ли да замислимо радикалну промену од оне коју је узроковало то откриће?

Замислимо да живимо у том периоду: зар не бисмо тада мислили да је ратовању дошао крај, када је оружје витеза постало комично, када су телесна снага и вештина, које су тако много значиле раније, постале ртелативно мало вредне? Ипак, барут није зауставио ратове – насупрот томе, деловао је као најснажнији подстрек. И не верујем да се рат може икада зауставити било каквим научним открићима и идеалима, све док постоје овакви услови који свуда преовлађују, јер је сам рат постао наука, и због тога што садржи неке од најсветијих осећања која је човек у стању да доживи. У ствари, неизвесно је да ли би људи који нису спремни да се боре за један висок принцип, били довољно добри за било шта друго. Не чини човека дух, нити тело; већ дух и тело. Наше врлине и мане су неодвојиве као сила и материја. Када се оне раздвоје, човек више не постоји….“

Из овог цитата где Тесла помиње проналазак барута, јасно се види колико је Тесли савршено било јасно, да било какав новији и новији проналазак неког оружја велике разорне моћи, дотад незабележен, неће уопште помоћи данашњем човеку, таквом какав је (генерално – на нивоу свесне животиње), да види узалудност ратова, и решавања проблема ратовањем, већ разговором, дијалогом, договором… Напротив, сваким проналаском неког најновијег оружја велике разорне моћи, данашњем човеку ће само расти апетити ка што већем освајању и доминацији над другима, уз помоћ ратова и разарања свега живог и неживог, чак и по цени да се уништи свеопшти живот на овој нашој прелепој Планети Земљи. Такав ризик постоји, реалан је.

Данас смо баш на на том ступњу, на корак од самоуништења самих себе као људске врсте путем ратова, и свега живог на Земљи, јер барут је смешна ствар према данашњим најсавршенијим типовима нуклеарног оружја које је човек направио.

А шта је са тајним пројектима?

Ко зна каква су се све разорна оружја до данас развијена, а ми не знамо за то.

Увидевши све ово само на примеру барута, такође је савршено јасно зашто Тесла никада није направио неко смртоносно оружје, попут „Зрака смрти“, што му неки приписују (обичне шпекулације), јер да јесте, ми би се већ уништили као људска врста. Напросто, Теслин морал је био надљудски и Божански, морал који подржава живот и прогрес, а не разарање и смрт!

Ако разум не преовлада, само је питање времена када ће неко „да угаси светло“ на овој прелепој Планети Земљи…

Никола Тесла – Како космичке силе утичу на наше судбине (фебрузар 1915.)


Овај Теслин чланак: „Како космичке силе утичу на наше судбине“ објављен је у америчким новима „New Yorker American“ 7. фебруара 1915. године. Тај чланак је преведен и објављен у књизи: „Никола Тесла – чланци“ коју је издао Завод за уџбенике и наставна средства из Београда, 2006. године, 147 – 153.

 

Никола Тесла – Како космичке силе утичу на наше судбине

Скини текст»

Мишко Ђукић: Намјера


Извор»
Аутор: Мишко Ђукић»

Намјера

Петак 13.11. у Паризу почиње напад звијери.

Звијер је нападала и раније.
Сада звијер напада – да најави долазак свога цартсва.
Исламска држава (ИС) слави.
Америчка амбасада, у Подгорици, тугује у бојама француске заставе. Градови (Сан Франциско, Њујорк, Даблин, Торонто, Подгорица) у бојама француске заставе.

Најупечатљивији је Рио Де Жанеиро и огромна скулптура Христоса у бојама француске заставе!
Најмање 129 људи је погинуло, 99 је животно угрожено, а 352 људи је повријеђено.
Жиг звијери.

Човјек, ма гдје био на свјету, тугује због овакве афирмације звијери, иако човјек, неће бити у бојама нити једне заставе.
Човјек, ма гдје био на свијету, тугује и за 224 жртве, напада звијери на руски авион.
Авион на лету 9268, који је полетио у 04:51, експлодирао је у ваздуху.
Пао је близу мјеста гдје је Мојсије примао заповијести. На Синају!
Сви, међу путницима и невина дјечица, су изгинули!

Под чијом заповијешћу?
Човјеку неће бити потребно да своју тугу изражава у бојама руске заставе, али ће морати да му засмета селективни бол.
Не постоје заставе бола, нити селективно изражавење истог.
Ко за таквом тугом следује, са болом и тугом завршава.
Зато човјек, бол нанијет од стране звијери, не селектује.

Жртва крви! Што кроз крв дође – крвљу се плаћа!
Бол се селекцијом наново враћа!
Човјек зна да је човјечанство нападнуто.
Преседан се догодио нападом на куле близанкиње 11.09.
Жиг звијери!

Овај напад у Паризу догодио се 13.11.
Петак 13 – ти.
Сјетих се напада на Темпларе, петак тринаести, хиљаду триста седме. 1307. година је 137. Збир је једанаест!
Ватикан је тада забранио Темпларе!
Што ће сада бити забрањено?
Први Темплари су тада говорили да је тринаести гост на последњој вечери, издајник Христа!
Тринаести гост је активан и петак тринаестог 2015. године у Паризу. У једанестом мјесецу. У једанестом паришком округу!

Као и у нападу на куле близанкиње, терористи су, због боље и брже индетификације, носили своје пасоше!
Напад се предпостављао и раније, јер директор ЦИА-е са француским шефом безбједности и Мосадом, имао је састанак прије самог напада!
Медији су о том састанку извијестили али сада, када би требало више пажње посветити овом чину, медији ћуте!
Медији настављају да саопштавају „истину“ коју њима дају власници. Деведесет посто медија је у власништву шест корпорација!
У тим медијима се појављује информација да је сада могуће затворити границе због терористичке опасности.
У тим медијима се појављују информације о ситним криминалцима који су праћени, али не и кажњени а били су међу виновницима масакра у Паризу!

Просто је невјероватно да француске обавештајне службе преваре овакви идиоти!
И да угрозе живот предсједника?
Француски предсједник је присуствовао мечу између Француске и Њемачке.
Експлозија двије бомбе забељежена је телевизијским камерама.
Предсједник је одмах евакуисан са стадиона!
Седамдесет хиљада људи на стадиону, чекали су евакуацију тако што су задржани на стадиону!
Није ли ово селективна реакција полиције и безбједоносних служби?

Селективна реакција полиције рађа селективни бол који слиједи!
Свијет се налази у биједи!
Они који изједначише Бога и бол, којима је траума човјечанству, постала водиља – изаћи ће и из овог масакра јачи.
Написах: што кроз крв дође – крвљу се плаћа и очекујем нове масакре, да би њихов Бог – бол могао да се враћа! Крвне жртве!
Приучени терористи су само извођачи радова.
Апетити оних који их обучавају порасти ће до границе која ће запријетити опстанку човјечанства.

Бог нека се смилује човјеку.
Без његове помоћи у себи – изгубљени смо у њима!

**********************

Мишко Ђукић је недавно био гост у „Инфо ратницима“ на интернет радију „Снага Народа»„, послушајте емисију, касније иде један ранији интервју са њим.

Инфоратници 12.12.2015. – Мишко Ђукић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Интервју са Мишком Ђукићем – 05.04.2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Интервју водила мр Љубица Гојковић…

Светозар Радишић: Свет заглупљиваних


Аутор: Проф. др Светозар Радишић
www.svetozarradisic.com

(Инсерт из књиге Светозара Радишића Космички Додир»)

Да би руља прихватила очевидни јарам и своје тихо пропадање, „финансијски најмоћнији људи” утичу на свест руље. Стога су појавом заглушујуће бучних реклама на телевизији и касније портпарола за све и свашта потиснуте и разбијене просвета и култура, искидане су информације и сценска дела, људи су постали свеснији своје немоћи, безвољнији, агресивнији, бесциљнији, а садржаји који су претходно били целине разбијени су на сегменте, што делује узнемиравајуће и депресивно. Пре неизбежних реклама, које продиру у подсвест људи, постојао је један свет, а после њих ствара се други, у којем људи несвесно постају добровољни робови „великог брата”. После „препарирања ума” подразумева се да „владари света“ отворено и уз ирационалну подршку угрожених не поштују ни своје одлуке, споразуме и судове. С друге стране, они траже од народа или га приморавају да поштује институције које су народу „потурене“.

Чиста је математика када се саберу трошкови за више од 50 „светских дана”, за које новац издваја тзв. међународна заједница, са трошковима и губицима због нерада у 52 нерадна дана (недеље), за државне и верске празнике и обележавања све неизбежнијих историјских драма, помена на хероје, политичаре и остале великане прошлости(1). Уз одласке на разне свечаности и погребе грађани смањују своје радно време, а губици се јављају и због неподесног радног времена државних институција, великих система, банака, болница, рада у сменама… Пропуштене шансе за опоравак и опстанак људског рода уносе додатно узнемирење кад се зна да је планета Земља због ратних сукоба и вештачки изазваних болести по нараштају све старија(2) и да је због „гушења истине” све мање људи способних за рад(3).

__________________________

  • 1. Обележавање значајних догађаја је логично, али да нису поборници и следбеници „Илумината” рушили споменике и уништавали градове попут Београда, Багдада, Лондона или Дрездена, не би било места за настањивање људи, нити за плодоносне њиве и шуме које су плућа планете. Човек би потпуно оковао планету бетоном и асфалтом. „Велики брат” планирано убија људе и стално их спречава да не пренаселе планету, брине да се човек не понаша природно и да случајно не живи у својој породици, тако да највише учествује у уништавању природе и непрестано ускраћује преосталим људима услове за живот. Суштински његов сатанизам је двоструко успешан: убијање људи изгледа природно, а људи који преживе свима делују као непотребни, јер су у сваком погледу неспособни за живот.

Када је реч о друштвеним животним парадоксима, уз њих се свакако сврстава животни простор, који је као фактор рата на ивици бесмисла. Упркос томе, похлепни моћници и даље подмећу „руљи” простор и припадајуће ресурсе као разлог за ратове против увек нових, набеђених непријатеља. При томе, за сатанизацију непокор(е)них и непослушних користе одавно интернационализоване медије(4).
Ратови које су у име хуманости и просветљења водили интернационалисти не би ли освестили и култивисали остатак света, постали су суштина свакодневице и толико уобичајени да масовни злочини нису више никаква вест. Декаденција након ратова, убијањем морално и вољно највреднијих људи (родољуба) и стварне интелигенције, ушла је у романе и поезију и остала у њима.

Стога сви образовани грађани планете Земље знају да су после бесмислених ратова за границе на перонима, булеварима и бродским доковима своје униформисане младиће узалуд чекале Ане, Зоје, Весне, Ана-Марије, Олге, Жанет… А када се нису вратили, како су потом писали песници, „своја нежна, нељубљена рамена давале су дечацима”. И тако све укруг. Нису се вратили, јер су дали животе који се не смеју дати. Неки од њих (по)чинили су злочине, након што су се вероватно заклели: „Ја ћу живот дати, отаџбино моја, знајући шта дајем и зашто га дајем.” При томе нису схватили да су рат за отаџбину водили недовољно умни фолиранти. Реч је о људима из власти који мазећи минијатурне псе и мачке на крилу, седећи у фотељама са дуборезом, шаљу распамећену „руљу” у рат и смрт уместо својих синова, родбине и блиских поданика.

__________________________

  • 2. Повећава се број пензионера у односу на број радника.
  • 3. Уз тај парадокс иде и истина да се најквалитетнији кадрови упућују у ратове и постављају пред све остале изазове, ризике и опасности, а особе које су физички, енергетски, душевно и ментално ометене у развоју законски се у име хуманости правно штите. Осим склапања истополних бракова, систем „великог брата” легализовао је чедоморства, тако што девојчице могу без родитеља да оду до медицинске установе и уклоне „последице нежељене трудноће”, што значи да заједно с влашћу имају право да убију нерођено дете. Исти тај систем, који предводе паписти и поборници староегипатске магије у разним ложама, изазива ратове и изводи експерименте in vivo у којем страдају људи, животиње и биљке. При томе они се наводно боре против фашизма, иако не постоји реч која би именовала њихова зверства у последња два века.
  • 4. Медији се увек у зачећу ратних хаоса отму контроли изазивача рата и отуђено доприносе даљем излуђивању „руље“. Видети: Gvido Knop, Istorija (Tajne 20. veka), стр. 42.

Зато после ратова остају трагови који су забележени у дневнику Ане Франк, или девојчице чији је дневник исписан на улазу гробља у Санкт Петербургу: „Остала сам сама”.

Да ли су деца остала сама без игде икога да би се неко попео на грађевине–симболе и на њима славодобитно и наводно слободољубиво заменио једно знамење другим, једну симболичну заставу другом, не знајући да ратови и грбови постоје због похлепе најимућнијих? Уосталом, све пободене заставе су попут уличних свечаних парада симболи похлепе и гордости, без обзира да ли су на Месецу, Северном полу, Монт Евересту, на Бастиљи, згради Рајхстага, на „Црвеном тргу”, у Улици маршала Тита или на тргу „Тјенанмен”. Децу „руље”, која гину, јер немају смелости да мисле и моћ да се одупру отвореном злу, никад нико није (о)чувао. Поједини владар имао је једва толико времена да изда марку са својим ликом, а већ би неки нови владар, у неком новом рату, заузео његово место на престолу и на поштанским маркама(5)…

У ратовима пада у заборав истина да човек свој живот треба да заслужи делом. Зато није чудно што се Срби сваки дан сусрећу са Исусом Христосом, светим Савом (Растком Немањићем), светим царем Лазаром Хребељановићем, Петром Првим Петровићем Његошем, Вуком Караџићем, Николом Теслом, војводом Живојином Мишићем, Милутином Миланковићем… Сви они су живљи у свакодневици од многих који се међусобно сусрећу и сударају на српским улицама. Имали су рашта родити се. Они су наставили да живе у предањима и мислима свих наредних генерација, а бољи живот од тога не постоји. Тако међу Русима живи сећање на Михаила Димитријевича Скобељева(6), иако то никако не одговара „великом брату”. Руси би требало да га забораве, а исти или веома сличан услов се поставља Србима. Наиме, Срби, да би постали део Европске уније, треба да забораве светог Саву и светосавље.

__________________________

  • 5. Гроздана Олујић, Гласови у ветру, стр. 69.
  • 6. Чак и народно памћење о таквим херојима као што је био Скобељев, Хазари доживљавају као претњу. Они схватају да се „мисија човека сличног Скобељеву не завршава његовом смрћу“. Потомство га чува као свету драгоценост, сећање на њега и његове подвиге црпи нове силе у годинама искушења. Хазари чине све да би се пољуљао народни дух преко безверја и самозаборава. Видети: Татјана Грачова, Света Русија против Хазарије, превод књиге Святая Русь против Хазарии, електронска верзија са сајта www.russvt.ru, стр. 43.

Занимљиво је чињеница да што је већа цивилизацијска криза, то је мање рада, посебно уређеног рада према теорији ефикасности и организације. На тај начин намерно се ствара природна неравнотежа, па изгледа логично што обични људи сумњају у „владаре из сенке”, сматрајући да своју менталну декаденцију, насталу у сваковрсном разврату, преносе на остале људе. То је један од разлога што свет не ствара извеснију будућност, а и што се чини да нестанак и уништавање људи „некоме” одговара. Уосталом, савремени ствараоци историје (интернационалисти) непрестано се понашају антиисторијски, тврдећи да су поједини народи остали везани за своју традицију, прошлост и превазиђени морал, и да стога, заглибљени у неважну прошлост, губе шансе да се изборе за берићетнију будућност. При томе заборављају да земље одакле долазе њихови саветодавци и налогодавци веома добро познају своју историју, изучавају је и руководе се принципима и искуствима проистеклим из ње. Уосталом, они су крајње нетолерантни, а најчешће (лицемерно) говоре о потреби наметања толеранције.

Ради остварења материјалних интереса следбеници „вавилонаца” склони су неограниченим лажима. Размишљајући о „лавинама лажи” које доминирају светом, Едуард Лимонов је у књизи Нестанак варвара забележио: „Запад треба да ћути још пола века и да не отвара уста када се, рецимо, говори о правима човека. Јер је основно право човека – право на живот. Пошто носи на свести толико изгубљених живота, треба да умукне и да се црвени у ћошку(7).”

Све наведено потврђује да планетом Земљом доминира виртуелна стварност у менталном лавиринту. Зато прогнаним Србима суде за непостојећи и инсценирани геноцид, Шиптари (Арбанаси, Арнаути)(8) подижу споменик Билу Клинтону, а Хрвати Хансу Дитриху Геншеру. То је свет у којем постоји космички закон по коме се све плаћа, а они који плаћају не знају шта су купили и не знају кога да питају колико и где се плаћа, па узимају све што стигну, као да је све бесплатно(9). Будући да је заглупљена и неинформисана „руља” настала од истог душевног материјала, изрођени владари су својим незнањем, безосећајношћу и безверјем утрли пут све црњем безнађу. Исходи заглупљивања и излуђивања су свуда. Научници на јавним скуповима доказују да су политичари добили титуле доктора наука а да нису упознали ментора, владике се јавно кају што су крстиле политичаре који се дрогирају, недовољно образовани писци објављују бесмислене текстове и добијају награде, певачи певају безгласно отварајући уста на снимљене музичке позадине, сликари сликају бојењем фотографија… На пример, Гвидо Кноп је у књизи Историја (Тајне 20. века) као супротности навео: „Хитлер и Мајка Тереза, Стаљин и Битлси, Аушвиц и слетање на Месец”(10). Тешко је прозвати школу у којој је он могао да научи шта значи реч „супротност”, или је његов начин размишљања верна слика размишљања људи с почетка 21. века.

__________________________

  • 7. Николај Ј. Данилевски, Русија и Европа, стр. 39.
  • 8. Реч је о некој врсти синонима. Многи Арбанаси су Срби, који су, да би се заштитили од турских и арбанашких насиља, примили ислам и арбанашки језик, те су тако постали арнауташи. Његош је у Горском вијенцу рекао: „Што је Босна и по Арбаније, ваша браћа од оца и мајке“. Међутим, као и код поримокатоличених Срба који су преузимањем туђе вере постали већи Хрвати од правих Хрвата, тако су поарбанашени Срби постали већи Арнаути. Једни и други су, највероватније због психолошког комплекса, будући да из слабости и страха нису одолели претњама, погромима и религијском притиску и због васпитања проистеклог из наведеног комплекса, постали истински србомрсци. На пример, на политичкој сцени Црне Горе појавио се Ферхат Диноша (министар без портфеља), који је пореклом из старе српске, зећанске породице Љиљановић (стари Криводољани), који су род Мрњавчевића у Кучама. Љиљановићи су исповедали православну веру и славили Никољдан. Диноша је запажен по бахатости и охолости у прозивању Срба као њихов огорчени политички противник. Видети: Војислав И. Пеличић, Записи пилота, стр. 119–121.
  • 9. Занимљиво је да људи космички закон „плаћања“, иако је очевидан, ретко кад разумеју. На пример, плаћа се свако кашњење, сваки застанак, сваки нерад, пропуштена могућност за самоусавршавање, злодело, лоша мисао, ленствовање, опуштеност у ситуацијама које захтевају реакцију, све врсте пропуста у физичкој, енергетској, душевној и духовној димензији. „Плаћање“ није непосредно везано за личност која чини пропусте, али је цена усмерена према тој личности и увек највећа могућа – прецизна, безотказна, немилосрдна, права. Може то бити губитак најдраже особе, а када се то догоди, човек се каткад замисли и на путу је да схвати Закон. „Закон плаћања“ разликује се од „Закона сетве и жетве“, будући да код потоњег кривац препознатљиво плаћа за почињено (не)дело. Та два космичка закона су за човека важнија од свих закона физике, јер су везана за душевну сферу, а човек је душа.
  • 10. Gvido Knop, Istorija (Tajne 20. veka), стр. 5.

Ко и зашто спрема Трећи светски рат?


Извор: Васељенска Телевизија
Пише: Владимир Димитријевић

Недавно је црни маг глобалистичке геополитике, Збигњев Бжежински, рекао нешто што ни Хитлер није говорио јавно: отприлике, устврдио је овај Рокфелеров плаћеник, данас је лакше побити милион људи него контролисати их. А то значи – спремајте се за Трећи светски рат. Јер, кад Бжежински нешто каже, знајте да се то спрема, пошто је он један од гласноговорника главног штаба светских сатаниста.

Да би читалац видео о каквом је „пророку“ реч, цитираћемо одломак из његове књиге „Између два века“, коју је објавио 1970. године у издању куће „Викинг“ у Нјујорку. По њему, власт елите која руководи светским процесима у најскоријој будућност биће заснована на „технолошком удару“, и он подразумева „рађање контролисанијег и усмеренијег друштва“. По њему, овим друштвом би могле управљати елите „које не спречавају спреге традиционалних вредности“. Још 1968. године, пре но што се потписник ових редова родио, у листу „Енцоунтер“ за јануар, Бжежински је најављивао: “Заиста ће бити могуће захтевати скоро стални надзор над свим грађанима, и одржавати сваковремене, поуздане досијее, који, поред уобичајених података, садрже чак и најинтимније податке о здравственом и приватном понашању грађанина. Ови досијеи ће бити предмет тренутног достављања података власти“. И, заиста, све се то, данас и овде, обистинило: ваше личне карте, пасоши, будуће здравствене књижице потврђују да се оно што је овај злогук најавио испунило са дословном тачношћу: не зато што је он мудар футролог, него зато што је тако планирано. Тај исти Бжежински је касније био саветник председника САД, Џимија Картера, а затим је учествовао у склапању пакта Реган – папа Војтила (његов земљак, неки кажу и рођак), чији је циљ био рушење Источног блока, и, у крајњем исходишту, Русије. Године 1998, нкада је изјавио да је америчка Империја подржала авганистанске талибане да би срушила Совјетски Савез, изашла је у нас и његова књига „Велика шаховска табла“, у којој захтева да се Русији одузме Сибир. Ето, тај зликовац сад каже да је данас лакше побити милион људи, него контролисати их. Његове газде то спремају, види се.

Ја сам већ писао о плановима светских злочинаца за истребљење човечанства (поводом филма Роналда Емериха „2012.“ http://borbazaveru.info/content/view/1753/52/vljavate). Они своје злочинаштво правдају на разне начине; још шездесетих година 20. века образлагали су неопходност рата ради „хигијене човечанства“. Ево неколико речи и о томе.

Ако је Трећи светски рат неминовност (а капитализам је, ушавши у терминалну кризу, себе осудио на такав исход), онда морамо наћи како његове узроке и могуће правце развоја, тако и идеолошку основу за апокалиптично лудило. А та основа постоји, и зове се „Извештај са Гвоздене планине“. За тај документ ретко ко да га је чуо. Рађен је 1963. године за потребе америчке владе, а у јавност је „процурео“ 1966. године. Наиме, у доба жестоких криза хладног рата, власт САД су, од својих стручњака за друштвене науке, наручили једну студију о могућностима за настанак и очување трајног светског мира. Штампа је тврдила да је екипа научника који су извештај радили исти писала у једном нуклеарном склоништу за пословну америчку елиту, које се налазило у близини града Хадсона у држави Нјујорк. Име склоништа је било „Гвоздена планина“.

Недавно је црни маг глобалистичке геополитике, Збигњев Бжежински, рекао нешто што ни Хитлер није говорио јавно: отприлике, устврдио је овај Рокфелеров плаћеник, данас је лакше побити милион људи него контролисати их

Истраживање је трајало и трајало; известиоци су закључили не само да је трајан мир немогућ, него и непотребан. Зашто? Зато што, по петнаесторици научника који су извештај радили, „рат испуњава одређене функције неопходне за стабилност нашег друштва и, док се не развију други начини испуњавања тих функција, систем рата се мора одржати, а његова ефикасност унапредити“. Извештај са Гвоздене планине почиње анализом традиционалних разлога за рат и ратовање:

  1.  да се држава одбрани од напада друге државе или да се такав напад спречи;
  2.  да се одбрани и унапреди национални интерес;
  3.  да се одржи и увећа војни потенцијал“.

Али, то су таквозване видљиве функције рата. Постоје и оне друге, невидљиве, које су много битније (како је рекао један од глобалистичких идеолога – ратови се не воде да би се победило, него да би се створили предуслови; пре свега, економски). У Извештају је писало: “Рат је, како у древним, тако и у савремним друштвима, омогућавао систем стабилизације и контроле државних економија. Још није испробан ниједан алтернативни метод контроле који би у савременој, сложеној економији дао приближне резултате у домену ефикасности.“

Да би се народи држали под контролом, претња ратом је такође веома ефикасна: “Могућност избијања рата доноси осећај без кога ниједна власт не би дуго задржала свој положај. /…/ Рат омогућава антидруштвеним елементима да нађу прихватљиву улогу у структури друштва. /…/ Регрутација се увек може одбранити као једно од најбољих средстава контроле. Ниво броја регрутних позива тежи да прати главне стопе незапослености. Људи уништавају сувишне чланове своје врсте путем организованих ратова. Рат је главна мотивациона снага за развој науке“. Дакле, иако је све почело као студија о миру, завршило се закључком да је рат неопходан модерним друштвима.

Изучаваоци Извештаја тврдили су да га је урадио један од најважнијих америчких „трустова мозгова“, тзв. Хадсонов институт, који је само 1968. године примио 1,36 милиона долара (од Службе цивлине одбране САД, Службе Секретаријата одбране, Војне службе САД, као и иностраних влада.)

Дакле, Орвелова тврдња, приписана тоталитарном систему у роману „1984“, да је рат исто што и мир, није била нимало случајна. Орвел је знао о чему говори, много пре Извештаја са Гвоздене планине. И онда нам постаје јасно да мира у свету неће, нити може бити – све док глобалистичка елита не успостави потпуни надзор над светом претвореним у мравињак. Зато су све њихове приче о миру лаж. Рат је једино што познају и признају. И зато се не треба заваравати. Спремајмо се, духовно и морално, за доба које долази, још једно доба крвавих ратова изазваних људском похлепом, и, у крајњој линији, отпадањем од Бога и Његове воље. Православним хришћанима, на жалост, нема ко од вишег клира да објасни шта се дешава, нити да их припреми за долазеће догађаје. Али ми знамо, из Предања Цркве, шта се спрема: Свети Оци су говорили да ће појави антихриста претходити велики рат, где ће милиони људи изгинути, и кад сви буду уморни од ужаса, завапиће за миром. Тада ће се појавити лажни месија, који ће им, после свега, понудити мир – под условом да му се поклоне.

Они који човечанство воде ка бездану не желе Христов мир. На нама је да им се супротставимо, пре свега непристајањем. А непристајање јесте молитва и покајање, уздизање умно-срдачном молитвом ка Христу, Који нам је поручио: “А ви кад видите да се све ово збива, уздигните главе своје, јер се приближи избављење ваше“.

О томе није лако мислити: имамо своје породице, децу која расту, послове своје, наде и жеље. Све то, ускоро, може нам бити узето, а то ће бити страшно, као кидање утробе. Али зар смо хришћани ако заборављамо да нисмо овде да бисмо остали, него да смо хришћани ради вечности? И да нам је Небески Јерусалим отаджбина и очевина?

Један од Отаца је рекао да ће у доба антихриста душе изгубити само они који би их изгубили и да он није дошао. Размишљајмо о томе и кајмо се, кајмо, да би нам Господ опростио грехе и примио нас под Своје окриље, кад дође страшни час који се ближи…

%d bloggers like this: