Манипулација са висином пореских оптерећења најнижих зарада!


Извор: Корени
Аутор: Драган Радовић

О висини пореског оптерећења зарада

Текс објављен: 17.09.2016.

Било би смешно да није жалосно: Србија на петом месту у свету по висини оптерећења најнижих зарада!!!

tranpetrol-porez-utaja-1328585176-114260

У последњих годину дана више пута и са различитих места чује се предлог о смањењу оптерећења зарада и увођењу прогресивног опорезивањa истих. Наизглед сасвим исправан предлог који у пракси функционише у већини западних земаља са много развијенијом економијом од наше.

Црв сумње у „позитивне“ намере ових предлога јавља се када погледамо ко су предлагачи: Налед, Унија послодаваца, заговорници неолибералног концепта и многи професори (са платног списка државе). Претрагом на гуглу наилазимо на много текстова где претходно наведени предлагачи (најчешће Налед и Унија послодаваца) образлажу проблематику пореског оптерећења зарада, преносимо делове из једног (новосадски Дневник 16.08.2016.):

„НАЛЕД је у анализи о пореском оптерећењу рада у Србији, упоређујући га с нивоом у земљама Еевроспке уније, закључио да није изнад европског просека, али да јесте када је у питању опорезивање најниже зараде. Србија је, по студији Светске банке, на петом месту међу европским земљама по висини пореског оптерећења најнижих зарада“.

Погледајте како то изгледа „математички“: најнижа нето зарада у Србији, на бази 175 х/месечно и важећој цени сата од 121,00 дин. износи: 21.175,00 дин (172 евра)., оптерећење порезима и доприносима износи динара 12487,00, прерачунато у евре по курсу на дан 09.09.2016.г. је 101,26. У земљама Европске уније, просечно оптерећење минималних зарада порезима и доприносима износи око 600 евра!!!

Укупан месечни трошак ангажованог радника у Србији, са исплаћеном минималном зарадом и плаћеним минималним доприносима, износи 273 евра, исти параметар у земљама Европске уније је 2100 еура.

Табела 1

Кликни на табелу да је видиш увећано

Кликни на табелу да је видиш увећано

Ако неко није добро разумео, понављам: НАЛЕД, УНИЈА ПОСЛОДАВАЦА, професори и експерти са платног списка државе, ФРЕН, ГИЗ немачки и многи други, сматрају да је пореско оптерећење најнижих зарада у Србији огромно, Светска банка иде корак даље и у својој анализи нас ставља на високо пето место у свету!!!

И овакве „огромне плате“ у Србији су велико оптерећење које одбија стране инвеститоре, зато представници Наледа дају иницијативу за додатно снижавање стопа доприноса. Како предлажу и прогресиван начин опорезивања, то би значило да веће плате имају значајно веће пореско оптерећење.

Данас у Србији, на „терену“ , стање је следеће:

  1. Просечна нето зарада у 2016.г. је око 44 хиљ.динара.
  2. Најнижу зараду, или једва нешто изнад, прима 400 хиљада радника.
  3. На црно ради 700 хиљада радника.
  4. Пореска управа уопште не контролише рад на црно, као и висину исплаћених зарада.
  5. Министарство за рад и Инспекторат за рад (у оквиру Министарства), сваке године „открије“ једва 1% до 2% од укупног броја непријављених радника, висину исплаћених зарада уопште не контролишу.

Ако би Влада у будућности спровела Наледове предлоге у дело, имали бисмо следеће стање на терену:

  1. Пореско оптерећење на зараде било би двоструко ниже за најнижих 400 хиљада исплаћених зарада.
  2. Из реалног сектора приватни послодавци који исплаћују „фул“ зараде (у висини просечне плате у Србији и веће – око 550 хиљада радника), због непостојања контроле рада на црно (непријављивање промета робе и услуга, држање радника на црно) од стране Пореске управе, значајно би смањили нето зараде, реално очекивање – зашто би исплаћивали пуне зараде ако већ могу значајно ниже, са упола мањим пореским оптерећењем, уз додатну исплату зарада у „кешу и на руке“.
  3. ПИО и Здравствени фонд имали би преполовљен прилив, што би вероватно довело до смањења пензија на ниво 30% од просечне зараде, лечење грађана би се свело на ниво „уочи“ укидања.
  4. Страни инвеститори би оствариливали још веће профите у Србији, познато је да највећи део њих исплаћује минималне зараде.

НАПОМЕНА: Налед искључиво због страних инвеститора и предлаже описано смањење оптерећења зарада, странцима је превише да за српског радника плаћају месечно 273 еура трошак, није им превише у својој земљи да плаћају 2100 евра своје раднике.

Да баш нешто и није сасвим у реду са предложеним мерама примећују и у самом Наледу, пише у већ поменутом тексту објављеном у Дневнику:

„У НАЛЕД-у су свесни тога да би држава смањењем пореског оптерећења рада направила „рупу” у буџету и да би дефицит, као и јавни дуг, био још већи, па истичу да је због тога потребно наћи начина да се та мера неутралише, односно да нема негативан ефекат. То би значило да би морало да се компензује додатним приходима од неког другог вида опорезивања, а као могуће решење НАЛЕД предлаже додатно опорезивање потрошње, имовине, добити…“

Представници Наледа желе да додатно уруше стандард становништу повећањем пореза на потрошњу (ПДВ), пореза на имовину ( и први пут су учествовали у вишеструком повећању стопе пореза на имовину, као и основице) и пореза на добит који страни инвеститори скоро да и не плаћају (већина приказује губитке у пословању, плаћају га само домаћи привредници који морају бити позитивни како би добили кредит од пословне банке).

Образложење Уније послодаваца у захтеву за смањење пореског оптерећења најнижих зарада је врло чудно, контрадикторно боље речено:

„Смањење оптерећења ниских зарада у радно интензивним гранама као што су текстилна и метална индустрија, директно би утицало на повећање конкурентности, повећање зарада запослених, ново запошљавање и повећање извоза“,

Ако би смањење оптерећења зарада повећало конкурентност (логично) због нижих трошкова, никако не би могло истовремено и да повећа зараде, јер би тада трошкови били већи, па би конкурентност аутоматски била мања, што никако не би довело до отварања нових радних места, још мање до повећања извоза, како су образложили у Унији послодаваца. Једино што би се остварило је преусмеравање једног дела пореских прихода, некада намењених држави, а сада послодавцима за повећање профита.

Високо неморални предлози, образложени у претходном делу текста, садашња Влада ће спровести у дело, будите сигурни! Као резултат имаћемо (понављам): даље урушавање ПИО фонда, смањење пензија на ниво од 30% просечне зараде, можда и банкрот Фонда, више од половине запослених радника у Србији радиће за минималну зараду, уследиће обавезно повећање пореских стопа: ПДВ, на имовину и добит, даље задуживање државе, даља распродаја свих ресурса (енергетика, воде, шуме, рудна богатства, јавна предузећа из сектора услуга).

Супротно предлогу разних лобистичких група који би значајно уништио нашу привреду, изнећу другачији, приказан у следећој табели:

Табела 2

Кликни на табелу да је видиш увећано

Кликни на табелу да је видиш увећано

Предлози у Табели 2. би отерали све стране инвеститоре који желе радника у Србији за месечни трошак нето зараде и доприноса у износу од САМО 217 евра, са друге стране, стимулативно би деловали на послодавце да исплаћују пуне зараде. Превођењем 700 хиљада радника са рада на црно у легалан рад буџет би био пунији, све зараде за исте новозапослене раднике би биле исплаћене из текућег прихода-пазара, што би значајно повећало легалне приходе привредника (који су до сада у значајној мери били непријављени и без плаћеног ПДВ-а), додатно наплаћени ПДВ би онемогућио стварање „рупе“ услед смањења оптерећења одређених зарада.

Као што се види, разна решења постоје за побољшање економског стања, на жалост, представници државе, разни мешетари, криминализовани део бирократије, не желе да обичном свету буде боље, настављају са предлозима који ће и даље погоршавати услове пословања привредника и стандард грађана.

Драган Радовић: Да ли је ПИО фонд одржив?


Објављено: 28.јануар 2016.
Извор: Корени
Аутор: Драган Радовић

Годинама се сервирају приче да је ПИО фонд потпуно неодржив, да је пред банкротом боље речено!

Драган Радовић, економиста

Драган Радовић, економиста

Када те приче лансирају представници Владе, Министарства финансија и Министарства рада, Ми, грађани Србије, понајвише пензионери, не бисмо требали да сумњамо. Тачније, морамо да верујемо, чињеница је да Влада на годишњем нивоу дотира ПИО фонд са скоро милијарду евра како би несметано биле исплаћене пензије. Да би појачали своју тврдњу званичници увек говоре да радника у Србији има 1,8 милиона, пензионера 1,7 милиона, однос од 1,1 према 1, не може да издржи нити један ПИО фонд у свету. ТАЧНО!

Поставља се логично питање: шта треба да урадимо како бисмо спасили фонд, обезбедили довољно средстава или дотацију државе свели на минимум?

За почетак би требало покушати са смањењем рада на црно. Познат је податак да у Србији 700 хиљада радника ради без пријаве на рад. 700 хиљада радника на црно!!!

Republicki-fond-za-penzijsko-i-invalidsko-osiguranje-Srbije-6-620x350

Када бисмо све раднике превели у рад са пријавом, када би сви радници добили тренутно важећу минималну зараду у износу од 21.175,00 дин., при чему доприноси износе 12.516,00 дин., будзет би био богатији на месечном нивоу за 8,761 млрд. динара, односно 105 милијарди динара на годишњем нивоу!!! По просечном курсу евра у 2015.г. од 120 дин., буџет би био богатији за 876,12 милиона евра!

А зашто би сви непријављени радници били исплаћени по минималној заради? Последње објављени податак о висини просечне зараде, показује да је децембар месец просечна зарада у Србији 51485 дин. Ако бисмо свих 700 хиљада радника обрачунали по просечној заради, доприноси по раднику износили би 33183 дин., што на месечном нивоу даје приходе буџету у висини од 193,57 мил. евра, годишње укупно 2,32 милијарде евра!!!
1. БУЏЕТ БИ БИО БОГАТИЈИ ЗА 2,32 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА!!!

Има још места за повећање прихода у буџету: месечно у Србији, по подацима Пореске управе, 400 хиљада радника прима зараду по минималној, или једва већој, нето заради од минималне. Процене су да половина радника чињенично има најнижу зараду (југ Србије, радници који обављају најједноставније послове), док 200 хиљада радника чињенично зарадјује двоструко и вишеструко више од минималне зараде, званично исплаћена зарада је на нивоу најниже. Уколико би и ових 200 хиљада радника обрачунали по просечној нето заради из децембра месеца, додатно добијамо на месечном нивоу веће приходе за 34,45 милиона евра, на годишњем нивоу 413,35 милиона евра.
2. БУЏЕТ БИ БИО БОГАТИЈИ ЗА 0,41 МИЛИЈАРДЕ ЕВРА!!!

Као што се види, по тачкама 1 и 2, укупни буџетски приходи остварили би се више за 2,74 милијарде евра!

НАПОМЕНА: нису узети у обзир део паушално опорезивих обвезника чија је чињенична зарада бар двоструко и више пута више од обрачунате од стране ПУ (ресурс од најмање 50 до 100 милиона евра на годишњем нивоу).

Ипак, претходна рачуница је тешко остварљива зато што је оптерећење зарада превисоко, 62 до 65%. Међутим, како се ствара простор за снижавање оптерећења за трећину, са тако нижим пореским захватима привредници би били стимулисани (уз јаке контроле) да раде 100% легално што би довело до повећање прихода у буџету.

Још један огроман проблем постоји у остваривању већих буџетских прихода, објашњених у претходном делу тексту: тотална незаинтересованост Министарства финансија и Пореске управе Србије, Министарства за рад и Инспектората за рад!!! Како је то могуће да кључне службе, задужене за сузбијање рада на црно и контролу исплаћених нето и бруто зарада, не само да не раде свој посао, већ и не показују никакву жељу да било шта ураде на побољшању наплате само по овом основу. Инспекторат за рад, бар тако кажу његови представници, нема права да контролише висину исплаћене зараде због чега имамо најмање 200 хиљада (већ наведених) радника са исплаћеном минималном, или једна изнад, зарадом. Замислите пекара мајстора који ради за 22 хиљаде дин. месечно. Или стоматолога, као и хирурга, у приватној ординацији? Или хиљаде возача шлепера у међународној шпедицији чија зарада је 10% од уговорене туре, најмање 700 до 1500 евра на месечном нивоу, али са званично приказаном и исплаћеном минималном зарадом. Инспекторат за рад има 350 до 400 инспектора, у 2013.г. открили су само 5500 радника на црно, свакодневно имамо 700 хиљада радника без пријаве. У 2014. години учинак је био бољи, откривено је нешто преко 10 хиљада непријављених радника. На жалост, већ наведена министарства због свог нерада кажњавају све пензионере што се мора спречити у даљим активностима синдиката пензионера.

Простора за побољшање стања у буџету има још:
ЛАЖНИ ИНВАЛИДСКИ И РЕДОВНИ ПЕНЗИОНЕРИ СА ДОКУПЉЕНИМ ГОДИНАМА СТАЖА!
Процењује се (врло реално) да има 150 хиљада лажних инвалидских пензионера и оних који су докупили неколико година стажа, па и неку деценију. Лоби „продаваца непостојећег стажа“ је врло јак у Фонду и не дозвољава да се ова тема отвори. Врло су једноставне методе унакрсне провере података што би довело до почетка одмотавања клупка. И то ће се десити кад-тад! Основана је претпоставка да се на годишњем нивоу због лажних пензија губи 100 до 150 милиона евра.

Даље побољшање стања се може добити издвајањем пензионисаних државних службеника из ПИО фонда, метод који користе и неке развијене земље западне Европе. По садашњем методу обрачуна бруто зарада, држава својим службеницима из наплаћеног ПДВ-а и других пореских прихода, обрачунава и исплаћује бруто плате – беспотребна операција, узимају се порески приходи од грађана и привредника да би се из истих уплаћивали доприноси за своје раднике. Решење је следеће: држава оснива посебан фонд у који уплаћује средства за своје службенике, будуће пензионере. Тај фонд био би са ограниченим средствима што би спречило разне државне службе да неконтролисано запошљавају нове раднике и повећавају бирократски апарат.

Смањење трошкова пословања самог ПИО фонда је такође ставка у побољшању стања – смањење броја радника, спречавање малверзација на расписаним тендерима, повратак отуђене, као и спречавање даље продаје, имовине (бање, лечилишта)

Као што видите, новца и те како има за ПИО фонд. Обзиром да у наплати доприноса од зарада, део одлази у здравствени фонд, значајно би нам се побољшали услови лечења, познато је да смо тренутно на самом дну у Европи по квалитету ових услуга. И просечно исплаћена пензија нам је међу најнижима на лествици европских земаља.

Питања и одговори: Гост Љубодраг Симоновић Дуци – 03.05.2014.


Недавно, почетком маја 2014., поново је на ТВ Палма Плус био гост Љубодраг Симоновић Дуци у оквиру емисије „Питања и одговори“ коју води и уређује Оливера Милетовић. Тема емисије је био први мај као празник рада, говорило се о радницима, о радничким правима, затим о свету у коме живимо, о овом суровом свету под фашистичком чизмом капитализма, и у том контексту о паду свих моралних и етичких вредности, о једној од највећих моралних криза до сада кроз које пролази Европа, Свет, Човечанство, која се граничи са лудилом, са претњом самоуништења, јер је порушен основни систем етичких и моралних вредности целокупног људског рода… уништава се придора немилосрдно путем разноразних загађења, и са земље и са неба (Кемтраилси) тако да се човечанство налази и пред еколошком катастрофом ако се не уједини у борбу против немани капитализма, јер природа, ова наша Предивна Планета Земља, је наш једини животни простор где можемо живети и битисати, ми и наша деца, наша будућност…!

Питања и одговори: Гост Љубодраг Симоновић Дуци – 03.05.2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

А да не говоримо о трећем светском рату који се захуктава поводом најновијих догађања у Украјини, после којих више ништа неће бити исто, јер глобалне промене иду потпуно новим током. У том контексту, било је речи и о ситуацији у Србији, којој је једина нада за спас у повезивању са братском Русијом, јер Русија се буди, она јача, моћна је страховито, она је једина нада, уз Кину и Индију, која може да повеже слободарски свет у спасу од помахниталог новог светског поретка на челу са САД…!

НАТО и САД биће поражени, то је сигурно да сигурније не може бити!!!
Питање је само какав ће бити темпо развоја догађаја и колико ће свет да страда, у ком облику.

Српска ТВ у Црној Гори: Интервју са Љубодрагом Симоновићем Дуцијем – фебруар 2014.


Фебруара ове године на српској ТВ у Црној Гори, у оквиру емисије „Истина или лаж“, коју води и уређује госпођа Бранка Чуљић, гостовао је Љубодраг Симоновић Дуци.

Српска ТВ у Црној Гори: Интервју са Љубодрагом Симоновићем Дуцијем – фебруар 2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Интервју је почео са причом о Дуцијевој спортској каријери, па се затим ток разговора усмерио на критику спорта, олимпизма, критику свеуништавајућег капитализма, са акцентом на најновији развој догађаја после познатих догађаја у Украјини, о успону Русије, о таласу нових очекујућих промена незадовољног света, на челу са Русијом и осталим слободарским светом, у који спада и Србија, што је неминован ствар, јер капиталистичка неман на челу са САД, губи дах и незаустављиво иде ка својој пропасти!

Много битних ствари је изречено од стране Дуција, да би се схватила геополитичка ситуација у свету и где смо ми у свему томе, као и још пуно битних сагледавања и контекста који произилазе после најновијих дешавања у Украјини, после чега више ништа неће да буде исто, јер дошло је до буђења великог светског џина – Русије…!

Љубодраг Симоновић – Дуци: Устај Радниче!


Ово је Дуцијева најновија књига коју можете лично наручити од њеега, а Дуцијева имејл адреса је ова:comrade@sezampro.rs

Устај Радниче!

Текст са полеђине књиге:

„Време живота човечанства истиче. Све интензивнији процес деструктивне капиталистичке репродукције све драматичније скраћује период у којем човечанство може да спречи уништење живота на планети. Време је почело да тече уназад – од нултог еколошког граничника чијим је прекорачењем судбина човечанства запечаћена. Почело је одбројавање. Човеку не преостаје друго него да се бори за опстанак. Он мора да верује да човечанство може да опстане, што значи да је могуће укинути капитализам и створити нови свет. Човек не сме да дозволи да га свакодневни живот и владајућа пропагандна машинерија доведу у такво психичко стање да дигне руке од свега и преда се ништавилу – које га води у смрт. Вера у будућност постала је не само основни есенцијални, већ основни егзистенцијални императив. Зато је усамљеност најопаснија болест коју ствара капитализам. Усамљени човек који је изгубљен у деструктивном капиталистичком ништавилу доживљава уништење живота и човечанства као коначно ослобођење од свих мука и од обавезе да буде човек, што значи да има одговорност за опстанак света. Најгоре што човеку може да се деси је да изгуби људску топлину, а то значи потребу за људима. Само човек који није изгубио најсуштаственију људску особеност, потребу за људима, може да жуди за хуманим светом. Када у човеку нестане људске топлине он постаје мртвац који хода.

Невероватна је величина зла које капитализам наноси људима… Невероватна је количина патње коју човечанство доживљава… А нови, хумани свет је на дохват руке. Треба се, само, организовати и борити.“

Трибина за акционаре Борпромета ад Бор



Скини видео прилог

Видео клип је преузет са овог сајта:
Економски покрет Бор

Јуче је у Бору поново боравио Бранко Драгаш председник Удружења Малих Акционара (УМА). Драгаш је на трибини био позван од малих акционара Борпромета да их посаветује како да се као радници-мали акционари удруже и да тако удружени и јачи остваре своја права и интересе. Но, на трибини су били присутни и остали радници-мали акционари из РТБ-а Бор, Центроистока, Римекса…

Пошто сам присуствовао трибини дало се приметити да су радници Борпромета доста неорганизовани и заправо од момента када су се приватизовали, 13-ти новембар 2003-ће, ово је био њихов први заједнички скуп-састанак где су коначно дигли свој глас у заштити својих права! По причи и тврдњи радника Борпромета, приватизација њихове фирме је још једна превара у низу пљачкашких превара наших ДОС-манлија „демократа“. Радници су причали да се све те преваре могу и документовати тако да ће бити материјала за кривичну пријаву против починиоца ове криминалне радње.

После проучавања ситуације у Борпромету по Драгашевим речима, приватизација Борпромета је „класична“ ДОС превара, „утабана шема“ која се спроводила у скоро свим фирмама које су се приватизовале у Србији, а то је:

  1. Капитал фирме се вишеструко прикаже мање него што заиста јесте.

  2. Самим тим и акције радника-малих акционара су вишеструко умањене.

  3. Већински власници раде шта хоће,све у своју корист, а на штету малих акционара чија права као акционара уопште не поштују и уважавају, а закон им налаже да уважавају права малих акционара.

  4. ..итд…итд…по утабаној шеми…

Фирма је на дан приватизације процењена на 319.000 €, а акције су процењене на вредност од 400 динара по једној акцији. После пресека ситуације Драгаш каже да је Борпромет на дан приватизације вредео отприлике пет пута више (цифра је близу 2.000.000 €, али не сећам се тачно коју је цифру Драгаш рекао) и да свака акција вреди 20 €, а не 400 динара.

Када су радници почели да постављају питања Драгашу атмосфера се узбуркала и могло се чути да је на самом старту приватизације Борпромета учињен кривични преркршај, безакоње… наиме, неколико објеката у власништву Борпромета нису ни били пријављени приликом пописа имовине…!

Слушајући приче радника, приметио сам да су жене приликом овог бунта биле храбрије, једна је чак споменула да су у сали присутни неки већински власници „који се сада цинчно смеју“, каже она.
Гледао сам с времена на време током дискусије на та два типа, пошто је та храбра жена упрла поглед у њиховом правцу када је указивала на њихове циничне осмехе…

Да, дало се приметити да се с времена на време цинично кезе, али богами дало се приметити да су имали и широко отворене и избуљене очи, а да су им се преко чела спуштали грашци зноја.

Прпа бато…ћуза…!

Бранко Драгаш


Драгаша сам упознао Октобра 2005 у Мајданпеку када је био код представника једног од Мајданпечких синдиката, Радета Петковића, после тог срео сам га још пар пута када је долазио у Бор поводом ситуације око „приватизације“ РТБ-а, илити велике пљачке и преваре која је требала да се догоди…..

Драгаш се више борио и трудио да нама Боранима укаже каква се превара и пљачка спрема око РТБ-а, него ми Борани, који живимо овде и чије егзистенције директно зависе од судбине РТБ-а Бор, чак шта више, има доста Борана који се залажу за пљачкашки курс владе Србије, која се од тада мало „претумбала“… старе „бинго лоптице“ су замењене „новим“ што је наравно исто, само имају нови број на „дресу“ Владе Србије, а о тим стварима ће више речи бити у другим рубрикама….

Пре него што вам дам на увид Драгашеву биографију, као и неке његове текстове где описује нашу сурову реалност, само ћу да кажем то, да је он, по мени, пример човека какви би требали да буду наши елитни људи, предводници неког будућег бољег нашег друштва, друштва где ће интелектуалци који су у естаблишменту владајуће структуре бити узор: личне „жртве“ над општим добром, части, моралности, поштења и стручности…

Биографија

Рођен 15.12.1959. године у Земуну.

Економски факултет смер „Економска теорија“ завршио 1982. године у Београду.

Банкар од 1984. године. Радио у државној банци на тржишту новца. Развио посао до 100 милиона ДЕМ месечног обрта капитала.

Године 1987. указује на погрешну политику режима и јавно наступа против њега.

Године 1989. принуђен је да напусти државну банку због политичких притисака.

Године 1989. учествује у формирању опозиције у Србији.

Године 1990. постаје председник прве приватне банке у Источној Европи – КАРИЋ БАНКЕ и за две године ствара профитабилну и модерну институцију која тржишно послује.

Пише и наступа у српској јавности залажући се за увођење капитализма, берзе и тржишне привреде.

Од 1990. године финансира и помаже демократску опозицију у Србији.

1990. Учествује у формирању Београдске берзе.

1990. Саветује владу Анте Марковића око развоја финансијских тржишта и успостављање модерног банкарског система.

Године 1992.г. напушта КАРИЋ БАНКУ због неслагања са власницима банке.

Године 1992.године, уз помоћ приватних предузетника, са групом сарадника оснива CREDIBEL BANKU. Захваљујући доброј постављеној стратегији и професионалном наступу Credibel banka стиче велику популарност.

Од 1992. године оснива фирме у свим источноевропским земљама и посредује у пласману капитала са развијених тржишта.

Био је консултант у многим источноевропским компанијама и владама у процесу транзиције.

1992. На позив председника државе Добрице Ћосића написао економски програм за експозе премијера Милана Панића. Учествовао у финансирању кампање Милана Панића.

1992. Организовао у Београду обележавање 100 година рођења Мирослава Крлеже.

1992. Основао и финансирао алтернативну школу „Credibel школа“ , која је касније постала БОШ Београд.

1992. Оснивач и финансијер гинеколошке клинике “Девана”.

1992. Оснивач издавачке куће ТЕРСИТ, која је издала неколико стотина наслова.

1992/1993. Донатор је и оснивач многих пројеката из српске културе као што је фонд „Борислав Пекић“, фонд “Радована Самарџића” и “Станислава Винарева” и учествовао у финансирању многих националних пројеката из области науке и културе.

1992-1995. Власник више од 20 предузећа из различитих области у Србији и исто толико у земљама ЕУ, САД, Канади, Кини, Хонконгу, Кипру и свим земљама у Источној Европи.

1995. Покушао да оснује за прогнане из Хрватске фарму-кибуц у селу Сараново крај Тополе – пројекат прекинут насилно у изградњи.

1990-1996. Финансирао обнову многих манастира и цркава по Србији.

1990-1996. Финансирао многе опозиционе медије у Србији или директно учествовао у њиховом покретању.

1990-05.10.2000. Забрањиван од стране режима као идеолог капитализма, па је одржао безброј предавања и наступа на трибинама и локалним медијима.

Одбија понуде режима да се укључи у политику.

Почетком 1996. године, због опозиционог деловања, после силних притисака, режим уништава Credibel банку.

Априла 1996. године основао портфолио-менаџерску фирму КОНДЕЛ.

У периоду од 1997. – 2001. године објављује неколико романа и драма.

Бави се публицистичким радом и указује на катастрофалне последице режима по српско друштво.

У НАТО интервенцији 1999. године 3 месеца провео на топовима ПВО.

Повратком са ратишта, јула 1999. године са групом својих пријатеља, стручњака из различитих области, сачинио Програм за спас Србије. То је свеобухватни предлог политичких и економских промена које треба извршити у државу.

После демократских промена, октобра 2000. године, на позив премијера Србије, обишао у 100 дана привреду Србије и предложио начин решавања нагомиланих проблема.

2001. У фебруару месецу разишао се са премијером Зораном Ђинђићем због различитог виђења концепта реформи у Србији.

2001. Први отпочео критику наметнутог неолибералног концепта и устао против спровођења шок-терапије, тврдећи да ће тај концепт уништити српску привреду.

2001. Предложио одржавање Округлог стола о правцима развоја друштва на коме би се сучелиле различите концепције у јавној расправи пред грађанима Србије.

2001. Нови режим забрањује све наступе у државним медијима.

2001. Објављује 05.10. са групом аутора критику неолиберализма у Србији у књизи „КУДА ИДЕ СРБИЈА?“ .

Године 2003.г. основао удружење привредника Привредна снага Србије – ПСС.

Децембра 2003.г. био је носилац листе на парламентарним изборима Привредна снага Србије (ПСС) и дијаспора – као група грађана освојили – 14.113 гласова.

Понудио грађанима Србије Нови економски програм и Владу националног спаса за покретање привреде.

Јуна месеца 2004.г. основао УМА – Удружење малих акционара Србије. УМА Србије је од јуна 2004 – марта 2007. удружила преко 170.000 акционара у преко 1100 предузећа, раскинула је уговоре у више од 320 предузећа, подигла цене акција на берзи у више од 300 предузећа и одржала више од 3000 предавања широм Србије.

Новембра 2004. године постао менаџер Општине Трстеник.

2005. У јулу месецу основао ЕКОНОМСКИ ПОКРЕТ – удружење грађана које има политички и економски програм за спас Србије и које се припрема за изборе 2009-2012.

2001-2006. Траје континуирана забрана од стране режима, упркос томе што заступа 130.000 акционара или људи који су требали да добију акције или оне чије су акције преотете.

2006. фебруара месеца оснива Конзорцијум мивела као удружење грађана за откуп већинског пакета акција фабрике воде Мивела. То је први покушај да грађани Србије путем конзорцијума откупе стратешка предузећа.

Мај 2007 – економски консултант Српске народне странке у Црној Гори.

Није члан ниједне странке.

Живи и ради у Београду.

Драгашеви текстови

Пијана држава Гаси светло Српске националне лажи Циркус у скупштини

Окупација Србије Модернизација Србије Финансијски слом

Девизни курс – организована пљачка Тајкунизација Србије

Портфолио менаџери Ваучерска приватизација Забрањени Таблоид

Инвестициони фондови Јесење газдеБандити од закона

Тајкунизација Србије Више од избора Обесите се, господо!

Опсада Санџака Конфискација имовине Извлачење капитала

Орање реформе Партијски устав Стрељање памети Војна пљачка

Мафија увозника Шминкање мртваца НИП – Национална инвестициона превара

Експертска мафија РТБ Бор Шпекулације гувернера Мафија консултаната

Банкарске манипулације Стечајна мафија

Који је смисао приватизације када предузеће оде у стечај?

Шта заиста одређује цену акција у Србији Ко је преварант?

Лабусов лет преко баре Пријатељско отимање Економија деструкције

ММФ оперише без анестезије Идеолог вербалног легализма

Пљачка Неолиберали Лешинари Грешка Мито Дужничко ропство

Оптичка варка Буразери социјализма Зашто пропадамо? Лаки кеш

Трећа Србија Капитална превара Синдикални воајери Пети октобар

Грађани без акција Назови ММФ ради самоубиства Браћа у крађи

Стратешке распродаје Криминалци политичари Отимање Робних кућа

Народни капитализам Пљачка и приватизација Приватизација Слом

Распродаја Чикашки момци Стечај банака Видовданска клетва

Буджет или ко плаћа губитке? Деспотска и малограђанска власт

Пореске обвезнице Mercator Држава предузеће Профитери транзиције

Потрошачка торба Одржив развој Реформе – преварени грађани

За све раднике, односно мале акционаре, препоручујем следећи едукативни текст једног члана УМЕ

Упутство за неупућене – акционаре

Сајт Бранка Драгаша: http://www.dragas.biz/

…….

У Драгашевој рубрици ставићу и неке његове текстове

%d bloggers like this: