Љубодраг Симоновић: „Отуђење“ и деструкција


Љубодраг Симоновић
E-mail: comrade@orion.rs
Преузми текст

„ОТУЂЕЊЕ“ И ДЕСТРУКЦИЈА

„Отуђење“ је основни појам на коме се заснива Марксова критика капитализма, а „разотуђење“ основни појам на коме се заснива ослободилачка интенција његове критике капитализма и визија будућности.Постајање капитализма тоталитарним поретком деструкције довело је до тога да је Марксов појам„отуђење“ постао недостатан појам који не пружа могућност да се успостави одговарајуће полазиште за критику капитализма. Савремено отуђење човека нема само нехумани, већ и деструктивни карактер. Оно подразумева уништавање природе као животворне целине, човека као биолошког и људског бића и еманципаторског наслеђа националних култура и грађанског друштва, што значи визионарског ума и идеје novuma. Уништавањем културне и слободарске свести уништава се могућност да човек постане свестан своје отуђености и да успостави критичку и мењалачку дистанцу према капитализму.

Постајање капитализма тоталитарним поретком деструкције нису само приватна својина, рад и тржиште постали начин отуђења човека од његовог природног и људског бића, већ је то постао сам живот. За разлику од ранијих владајућих класа, буржоазија настоји да укључи не само у своју вредносну, већ и животну сферу и радне слојеве. Радник није само робни произвођач, већ и робни потрошач и као такав произвођач тржишта, што значи средство за решавање кризе хиперпродукције. Деструктивни конзумерски активизам постао је доминирајући облик животног активизма човека и најважнији начин на који радник бива увучен у егзистенцијалну и вредносну орбиту капитализма. Капиталистички начин живота (“потрошачко друштво”) постаје тотализујућа моћ која никога не штеди и од које се не може побећи. Комерцијализовање живота најгори je облик тоталитаризма који је створен у историји јер он у потпуности подређује природу, друштво и човека деструктивном механизму капиталистичке репродукције. Његова суштина уобличена је у монструозној максими “Паре не смрде!” у којој се, истовремено, изражава бит екоцидног капиталистичког варваризма.

Код Маркса је људскост,која пре свега подразумева слободу и стваралаштво,најважнији квалитет који човек поседује и у односу према њему појављује се идеја „отуђења“. Оно је могуће зато што је човек у својој бити људско биће: човек може да постане не-човек зато што је човек. По Марксу, људскост може бити потиснута и дегенерисана, али не и уништена. Упркос манипулацији и репресији, Гетеовим речима казано, „добри човек у свом нејасном нагону сасвим је свестан свога правог пута“. Идеја о„отуђењу“ човека појављује се у односу према могућности „разотуђења“, што значи да и поред капиталистичке тотализације живота капитализам неће успети да уништи људскост у човеку и да ће она у погодном историјском тренутку (економска криза капитализма) да се појави у облику револуционарне свести и праксе. „Разотуђење“ је универзални принцип и подразумева ослобађање човека од нехумане улоге коју му је капитализам наметнуо. Од посебног значаја је то што Марксов појам „отуђење“ упућује на то да се човек у капитализму отуђује од своје људскости тако што се отуђује од својих истинских људских потенцијала, што значи од онога што као универзално стваралачко биће може да постане. Сваки човек носи у себи безгранични потенцијал људског – то је најважнија Марксова хуманистичка порука која је основ његове визије будућности. Што се тиче капиталисте, он као капиталист не може да постане хумано биће, већ то може да постане само уколико се као човек еманципује од капитализма, што пре свега значи уколико својим радом обезбеђује сопствену егзистенцију. Укидање класа и класних односа не значи само враћање радника своме истинском људском бићу, већ и враћање капиталисте себи као човеку. Социјалистичка револуција, са којом се укида класно друштво које је засновано на приватној својини над средствима за производњу, и капиталисте лишава нељудскости: нема капиталиста без капитализма. Циљ социјалистичке револуције није истребљење капиталиста, већ укидање класног друштва и стварење таквих друштвених односа који ће омогућити да сваки човек, у заједници са другим људима, реализује своје истинске људске моћи.

Имајући у виду владајућу тенденцију у развоју капитализма, уместо Марксовог појма „отуђење“, појам деструкција требало би да постане полазиште у критици капитализма. Тај појам пружа могућност да се уочи најважнији и по човечанство и живи свет најпогубнији потенцијал капитализма. Идеја деструкције нема само у виду положај човека у капитализму и његов однос према природи као предмету рада и „анорганском телу“ (Маркс) човека, већ и однос капитализма према живом свету, што значи однос према природи као еколошкој целини и у том контексту однос према човеку као биолошком и људском бићу. Капитализам не отуђује само природни свет од човека, већ уништавајући природу ствара од ње смртног непријатеља човекa. У капитализму не доминира отуђени, већ деструктивни рад; не прерада, већ уништавање природе; не потискивање еротске природе човека и осиромашење чула, већ дегенерисање људског и биолошког (генетског) бића човека; не заглупљивање човека, већ уништење ума… Развијајући се као тоталитарни поредак деструкције капитализам укида могућност сукоба између људског и нељудског тако што уништава људско и тиме укида могућност отуђења: што је човек мање човек, све је мања могућност да се човек отуђи од себе као човека.

Развој капитализма као тоталитарног поретка деструкције намеће питање: да ли капитализам може у тој мери да дегенерише човека да он у потпуности и неповратно изгуби своје људске особености? Када се има у виду деструктивно лудило које влада у најразвијенијим капиталистичким земљама, намеће се закључак да је капитализам прекорачио антрополошку границу до које је Маркс дошао са својом идејом „отуђења“ и успео да до те мере дегенерише човека, да су његове деструктивне „потребе“ постале снага која га покреће и која даје смисао његовом животу. Не ради се само о отуђењу човека од његове људске бити, већ и о његовом дегенерисању као људског и биолошког бића. Капитализам не само да дехуманизује човека, већ га денатурализује, што значи лишава га особина које су својствене живим бићима. Капитализам не приморава само човека да се понаша као механички део индустријског процеса рада и на тај начин га телесно деформише, као што то тврди Маркс, већ га генетски изобличава и сакати као живо биће. Ради се о капиталистички изазваној мутацији човека од природног и културног бића у радно-деструктивни (потрошачки) механизам. Човек није само путем капиталистичког тржишта „опредмећен“, већ је постао, као радник и потрошач, саучесник у уништавању света. Потреба за уништавањем постала је аутентична потреба на капиталистички начин дегенерисаног човека.

Живот који се заснива на деструктивном капиталистичком тоталитаризму постао је извориште телесног и менталног дегенерисања људи. „Потрошачко друштво“ приморава човека да се прилагоди владајућем поретку путем деструктивног конзумерског активизма који са све интензивнијем уништавањем робе (динамика деструкције) „решава“ кризу хиперпродукције и омогућава да се створи нови простор на тржишту. Он најнепосредније условљава начин живота, менталитет и вредносни хоризонт савременог капиталистичког (мало)грађанина. Разлика између „класичног“ и савременог капитализма је у томе, што савремени капитализам сакати и дегенерише људе не само тако што своди све људске потребе на „потребу за имањем“ (Маркс), већ на потребу за уништавањем. „Имање“ подразумева потребу за трајним поседовањем и искоришћавањем ствари. Квалитет трајност, који је некада претстављао највећу вредност робе, у „потрошачком друштву“ постао је највећа препрека за стварање тржишта и оплодњу капитала. Нису више ствари (роба) те које имају фетишки карактер, као што то тврди Маркс, већ је деструкција добила фетишки карактер. Капитализам претвара животворну (еротску) енергију човека у погонску снагу деструкције. На тај начин он уништава аутентичну и ствара деструктивну друштвеност. Уништити што више робе у што краћем времену претставља највиши изазов за савременог капиталистичког фанатика. У току новогодишње продајне кампање у освит 2011. године, на једној од лондонских робних кућа појавио се натпис: „Купујем, дакле постојим!“ Ова наказна парафраза Декартове максиме cogito ergo sum („Мислим, дакле постојим.“) недвосмислено указује на природу савременог капиталистичког дегенерисања човека. Крајњи и најпогубнији резултат развоја „потрошачког друштва“ је уништење човека као умног бића и претварање људске заједнице у гомилу деструктивних капиталистичких фанатика.

Маркс истиче да капитализам развија универзалне људске потребе, а онда тврди у Економско-филозофским рукописима да капитализам своди све људске потребе, укључујући и изворне природне и људске потребе, на потребу за имањем: „Приватна својина начинила нас је толико тупим и једностраним да један предмет постаје наш тек кад га имамо, тек када он, према томе, постоји за нас као капитал или кад је он од нас непосредно поседован, једен, пијен, ношен, настањен итд., кратко речено употребљен. И сама приватна својина, додуше, ова непосредна остварења поседа схвата само као средства за живот, но живот, за чија средства она служе, јесте живот приватне својине, рад и капитализирање“. (…) „На место свих физичких и духовних чувстава је, према томе, ступило отуђење свих тих чувстава, чувство имања. На овоапсолутно сиромаштво морало је да се сведе људско биће да би из себе рађало унутарње богатство…“ (15) Које је то „унутарње богатство“ које човек „из себе рађа“ онда када га капитализам сведе на „апсолутно сиромаштво“? Ова игра речи, која се заснива на слободарском оптимизму и у којој људскост постаје апстракција, прикрива истину да капитализам може у тој мери да дегенерише човека да он изгуби људскост без које неће имати потребу за правдом и слободом и стога се неће борити за праведни и слободни свет. Маркс је могао да развије своју критику до краја, али постављајући ствари на тај начин могао је да дође до закључка да капитализам безнадежно дегенерише човека и тиме укида сваку могућност разотуђења, што значи могућност да човек створи нови свет. На тај начин била би прекорачена антрополошка граница након чега би позив на борбу против капитализма постао бесмислен. По Марксу, упркос томе што се човек отуђује од себе, у дубини његовог бића и даље гори пламен људског који ће се, потстакнут заједничком борбом против капитализма а за хумани свет, разбуктати и испунити својим сјајем и топлином читав свет. Неспорно је да визију будућности треба засновати на вери у човека, али и на свести да је капитализам у стању да уништи људско у човеку.

Прочитај текст до краја»

Без Цензуре: Љубодраг Дуци Симоновић, Дејан Лучић и Никола Алексић


Недавно су на зрењанинској КТВ Телевизији, у оквиру емисије „Без Цензуре“ коју води и уређује Мирослав Виславски, гостовали Љубодраг Симоновић Дуци, Дејан Лучић и Никола Алексић.

Без Цензуре: Љубодраг Дуци Симоновић, Дејан Лучић и Никола Алексић

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Тема емисије била је: „Хемијски трагови и глобална кретања“. Заправо, тема о запрашивању и тровању са неба разним хемијским супстанцама, билаје само повод да се отворе суштински проблеми целог човечанства, свих народа, свих држава, које системски у свим државам генерише капитализам и нови светски поредак.

Свако од гостију говорио је из свог угла о овој проблематици. Међутим, оно што је очигледно и кристално јасно, то је Дуцијев став да се сви народи света требају борити против капитализма као једног свеопштег тоталитарног система деструкције, који у овој помахниталој фази прети да уништи цело човечанство!

У свој овој борби, најбитније је код свих грађана и народа света, да у свој борби против капиталистичке пошасти, доминантан фактор буде еколошка априористичка свест! То значи, не треба чекати да капитализам загађивањем прво уништи природу, воду, земљу, ваздух, а самим тим храну, па тек кад то људи констатују, да се боре против тог свеопштег загађивања, јер онда ће бити касно!

Џабе ти је да се буниш тек кад увидиш да ти је дете умрло од леукемије услед последица дејства осиромашеног уранијума НАТО злочинаца, јер онда ће бити касно!

Џабе ти је да се буниш тек кад увидиш да је сва вода загађена, да су извори загађени, што је врло могуће, јер све ово наведено генерише капитализам као тоталитаран поредак деструкције у циљу стицања профита и моћи.

Дакле, упоредо и истовремено, у свим борбама радника, грађана и народа за своја права и слободу, водиља треба да буде доминантна еколошка свест, борба свих људи и народа света за очување животне средине у природном незагађеном облику: ваздух, земља, вода, будући да ако се ови основни елементарни чиниоци здравог природног живота загаде, све остало борбе, ван ове основне, биће узалудне.

Ако све ово капитализам уништи, загади, ако се хранимо загађеном храном, радиоактивном храном, храном натопљеном пестицидима, ГМО храном, ако пијемо загађену воду… џабе је тада било којој нацији да се бори за своју националну слободу, џабе је тада радницима да се боре за своја радничка права, за веће плате, јер ће као људска бића бити издегенерисани, изгубљени за живот, живот ће изгубити сваки смисао…!

Љубодраг Дуци Симоновић гост Атлантиса


У прошлонедељној радио емисији Атлантис (20.06.2010.) коју води и уређује госпођа Биљана Ђоровић, гост је био Љубодраг Дуци Симоновић.

Љубодраг Дуци Симоновић гост Атлантиса

Линк ка видео прилогу на:http://www.viddler.com/
Директан линк за скидање емисије у mp3 формату (38 мб.)

Дуци је можда као никад досад, у једном бриљантном и надахнутом наступу, сажeо све неопходне чињенице које су потребне да разбуде и пробуде народне масе на бунт: људе, раднике, грађане… јер и на њима је одговорност за немо посматрање немилосрдног уништавања њихових држава, привреда, природе и света од стране помахниталог разарајућег капитализма који има и екоцидни карактер, тако да се некадашња борба људи за слободу, трансформише у бору за голи опстанак, како свој, тако и опстанак живота на Планети Земљи, јер једно без другог не иде.
У смислу екоцидности и монструозности капитализма, Дуци је споменуо најновију и до сада највећу еколошку катастрофу у историји човечанства, а то је изливање енормних количина нафте, са 1.6 км. дубине, из постројења потонуле платформе у мексичком заливу, а предвиђа се да ће се заустављање излива нафте десити тек у августу. Која је то катастрофа за биљни и животињски свет не треба ни причати! За ту катастрофу се већ сада прича да око 5 пута надмашује Чернобилску! Један детаљ ће вам открити помраченост тих капиталистичких умова.

Компанија Бритиш Петролеум („БП“) је признала да су постојали снажни знаци упозорења да је природни гас ушо у бушотину готово сат времена пре експлозије на платформи, но и поред тога руководиоци те компаније су донели одлуку да се настави са бушењем!

Пошто је Дуци обухватио доста тема, рећи ћу само нешто од тога, а остало ћете послушати сами. Говорио је о томе да су све велике манифестације попут олимпијских игара, разних светских првенстава, попут садашњег у фудбалу итд… само обична легализована пљачка грађана у државама које организују те хипнотичке спектакле. Било је речи о спортским спектаклима, музичким, разним заглупљујућим емисијама на малим екранима попут „Фарма“ и сличних, као духовној дроги са намером да у људима убије ум, да не размишљају о егзистенцијалним проблемима, већ да „док брод тоне“ они само губитнички као потрошачке „животиње“ компензирају своје добровољно губитничке животе.

Дуци је говорио и о свом напуштању олимпијаде у Минхену 1972-ге, о себи, о злоупотреби деце у спорту, о фашистима по опредељењу на челу олимпијског покрета, о томе да се капиталистичка кула од карата незаустављиво руши, само је питање тренутка када ће у Европи наступити стравична криза и економско-финансијски слом, о потреби да се ми као народ и грађани стиснемо и организујемо у борби за опстанак, у борби за праведно и хумано друштво у својој земљи…!

Тотални пораз…!


Докле...?

Докле...?

Ово је тотални пораз грађана Бора!
Овим текстом стављам тачку на велику пљачку грађана и радника Бора као и целе Србије,а називају је „приватизација“.

Толико сам о томе писао да више нема шта да се каже о тој великој фарси и превари!

Главно је следеће питање:

-Зашто грађани Бора и Србије допуштају овакве велике пљачке и преваре?

Не знам, мучим се да нађем одговарајућу реч и рећи ћу да су Срби и њени грађани постали „мекице“, а не људи, мекице које допуштају свакаква иживљавања, а бојим се да као нација у колективном смислу полако прелазимо у неку фазу „менталне ретардираности“, јер ове слуге неолибералног капитализма што воде државу не да се само иживљавају над нама,већ су се бацили на перверзију, а ми ћутимо…неко трпи,а неко можда и „ужива“…

Но,нека то остане за анализу психолозима.

Поента целе приче је следећа:…гостујући на ТВ Бор пред прошле изборе Динкић је упитан од стране водитеља: „Зашто држава не инвестира и уложи новац у РТБ Бор који би касније стварао профит?“

Динкић је одговорио да су то велике инвестиције и да држава нема пара.

Тај исти човек је приватизовао бивши „Мобтел 063“,фирму која је стварала профит и која је као таква могла значајно да пуни државну касу..!? И сад има дрскости да каже „држава нема пара“.

И како сад да очекујеш да оваква је*ена држава улаже у нешто што ће јој тек касније доносити велики профит,кад она продаје и оно што јој већ доноси профит…!??

И наравно…пошто у Србији влада „самоуправно“ мафијашко владање путем партијске поделе „плена“ нико од лидера партија није јавно на ТВ-у упитао Динкића: „Ало бре, топе један igorphoto

, зашто бре приватизујеш фирму која држави доноси профит!? Који је онда смисао приватизације!?“

А поента је следећа,што ја упорно тврдим:док се не дигне масовна побуна против ових „демократа“, домаћих Турака,бићемо робови у сопственој земљи и биће нам још горе!Приватизоваће сво Национално богатство, и бање, и језера,шуме, и термалне воде, па онда градске водоводе и шта све не. Док се то не деси, тај национални бунт,али чисто изнутра а не форсирано са стране,неће бити бољитка ни Бору, ни Мајданпеку, ни Крагујевцу, ни….ни…

Биће још више незапослених, беде, сиромаштва, криминала,неморала, лажи, самоубиства и убиства,подилажењу укусима примитивизма, неће бити критике, јер дат ти је неолиберарни “рајски врт” у коме једино треба да „живиш“, систем се несме довести у питање, ту је све задато, ту нема беспотребног размишљања и питања о “плодовима знања”,иначе,… доћи ће ђаво по своје…

А ово са Бором је заиста спрдња и иживљавање. Чујем, сада се радницима и грађанима прича да ће добити акције, али се неће звати тако,дакле АКЦИЈЕ, већ то ће бити некаква врста награде које ће уствари бити акције…!???

А то ће тако да се уради, ( да нам се као нешто помогне ), зато што радници Бора немају право на акције, јер је РТБ Бор у фази реструктуирања која законском уредбом каже, да радници предузећа која уђу у приватизацију по законској уредби о реструктуирању,немају право на акције… дакле, без обзира што један већи законски акт од те уредбе,даје свим грађанима и радницима право на акције!?

Наравно,т о сад сви знају… да се та криминална законска уредба о реструктуирању на перфидан начин и донела да би радницима у тим предузећима било и одузето право на акције,а сад ти исти преваранти нам кажу да ћемо добити акције, али се неће тако звати…!?

То ће бити нека „награда“…!??

Мислим… превише је глупости,лудости и иживљавања над нама Боранима чињено да би се и овоме чудио. Ови су брате превазишли све Орвелове визије. Орвел је за ове „недоношче“.

Сви ти синдикалци и остали који су артикулисали глас радника и грађана Бора, да је ово пљачка РТБ Бора и да је треба спречити, само су „тврдили пазар“ и нису смели да истрче из „стртаначких шема“. Када су се „намирили“, акција бунта је свесно покренута у погрешном смеру и све је пропало…

Само се једно питам,да ли је зииста потребно да се у предстојећим приватизацијама јавних предузећа отпусте још 200-300 хиљада људи, да поред Косова и Метохије гледамо како нам откидају и друге делове територија,па да се онда десе „промене?“

Не, јер ако се и то деси, то неће бити промене,већ ће прорадити инстикти „животиња“ за биолошким самоодржањем, а то нису промене.

Промене се дешавају само онда када су људи и појединци свесни у какве ће све невоље и пакао да их одведе погрешна политика државника на власти!

Тада се они на време и свесно буне,јер знају какав их пакао чекла,и да се то не би десило…док је још време, људи се свесно унутар државе организују и буне, јер само таква побуна је истинска , чиста и даје праве резултате!

Свака побуна „опозиције“ која је организивана и финансирана споља само је преврат у служби новог светског поретка и животно-свеуништавајућег капитализма ,без обзира што се то по медијима приказује као ‘побуна народа“…!

Црно нам се пише…

Нисам песимиста, већ горки реалиста.

%d bloggers like this: