Драган Радовић: Економија у пракси – Гост Др Јово Дробњак, 14.02.2017.


У овој емисији Драгана РадовићаЕкономија у пракси“ на радију „„, гост је био др Јово Дробњак, доктор економских наука и врло успешан привредник, што је и доказао као генерални директорд фирме коју је некада водио у Дубровнику, у бившој СФРЈ. Та фирма се звала н „ДТС Дубровникушан Тодоровић Систем) и у то време била је једна од највећих трговачких компанија која је на годишњем нивоу имала преко 5 милијарди $ промета, унутрашњег и спољњег извоза.

Др Јово Дробњак: "Па да вам кажем, ја могу одмах да вам кажем, без домаћих привредних субјеката, нема не развоја, већ нема опстанка, а у овој земљи је све учињено да се то уништи до у детаље. Као што је и познато, после српске-октобарске револуције 2000-те године, Србију је задесила једна од највећих несрећа. Направљени су највећи злочини: економски, културни, социјални... и сваки други. Уништена је наша индустрија, уништене су трговине, уништен је саобраћај, уништена је наша пољопривреда... Према томе, доведен су они који требају да владају не само са економијом, већ и са целим нашим животима."

Др Јово Дробњак: „Па да вам кажем, ја могу одмах да вам кажем, без домаћих привредних субјеката, нема не развоја, већ нема опстанка, а у овој земљи је све учињено да се то уништи до у детаље. Као што је и познато, после српске-октобарске револуције 2000-те године, Србију је задесила једна од највећих несрећа. Направљени су највећи злочини: економски, културни, социјални… и сваки други. Уништена је наша индустрија, уништене су трговине, уништен је саобраћај, уништена је наша пољопривреда… Према томе, доведен су они који требају да владају не само са економијом, већ и са целим нашим животима.“

Драган Радовић: Економија у пракси – Гост Др Јово Дробњак, 14.02.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Одговаравши на Драганово питање које је његово виђење изласка Србије из свеколике кризе, а пре свега из економске, др Дробњак је назначио да ми пре свега треба да знамо шта хоћемо, да дефинишемо своје стратешке економске циљеве, као и важне подциљеве. Основни циљ Србије, на коме почива било каква стратегија неке државе, је економско благостање сваког нашег грађанина, а да би се то постигло треба направити модел одрживог и континуираног економског развоја, с обзиром на потенцијале Србије и у ресорсима и у стручним кадраовима, и на њене могућности, а могућности Србије би биле велике ако би се привреда ове земље водила принципима меритократизација (знање, знање, и само знање…), што би у преводу значило, да на сваком месту и положају у привреди и друштву буду прави људи и стручњаци, који су се доказали у пракси и друштвеним делатностима, а не да нам привреду воде премијери који ништа у животу нису радили, који немају ни дан радног стажа, а самим тим ни резултате свога рада!

Да би се ови циљеви испунили, претходно треба створити неке неопходне предуслове, а један од њих је да се требамо одрећи директних страних инвестиција и да се развој наше привреде треба базирати на домаћим инвестицијама, а могућности за то и те како има, само треба спречити пљачку земљу под руководством домаће Политичко Бирократске Мафије (ПБМ) и изношење новца у стране банке (прање новца) о чему Драган стално прича, и ето пара за домаћи инвестиције. Свако иоле паметан зна, да страни инвеститори не долазе овде да би развијали нашу привреду и повећавали стандард грађана Србије, како нас упорно убеђују петооктобарци и овај актуелни квислиншки режим, третирајући нас као дебиле, већ страни инвеститори долазре овде да би профитирали, да зараде велике паре за себе, за своје компаније, а не да би развијали привреду Србије, а у томе јој увелико помаже и наш државни апарат, субвенцијама, а као најекстремнији пример Драган наводи фирму „МЕИТА“ из Барича, која од наше државе добија за сваког радника субвенције у износу од 27000 €?!

Уместо да држава развојно субвенцонише своје фирме и стратешке гиганте, она их свесно и плански уништава, јер шта друго квислинзи и вазали раде, негое што послушно извршавају све задате задатке од страних налогодаваца, да би тако послове које су радили наше фирме, сада раде стране компаније.

Доктор Дробњак је говорио и о методи пљачке страних банака у Србији (90% код нас фигурирају стране банке), путем лажних губитака, где те стране банке пре годишњег завршног биланса свог пословања, сав новчани капитал исисају у банкама својих матичних земаља, а у Србији прикажу гибитак, тако да поред опљачканог новца, ти „губиташи“ избегавају у старту да плате порез на добит, а тако не плаћају ни порезе на дивиденду, јер сву добит изнесу из Србије.

То исто раде и неки наши „заштићени“ бизнисмени са својим фирмама, а иза свега стоји – ПБМ!

Како је све ово могуће?

Врло једноставно, све те стране банке и компаније, као и наше за то одабране од стране ПБМ-а, нико и не контролише, нема контроле финансија, пословања, нема контроле радне снаге, да ли су сви радници пријављени или не, напомиње др Дробњак. Он наглашава такође једну битну чињеницу и стратегију богатог запада, а то је да се велике и главне зараде моћних страних компанија остварују у другим мање развијеним земљама, у сиромашним земљама, у земљама трећег света (зато су и моћне те компаније), а не у својим земљама, јер у својим морају адекватно да плате своју радну снагу, док у банана земљама попут Србије и сличним, раднике за исти рад третирају као робове, и плаћају их далеко мање него раднике у својим земљама.

Ето, то је суштина неолиберализма!

Међутим, за све ово нису криви странци и неолиберализам, већ сви наши домаћи квислиншки властодршци, почевши од петооктобарских „промена“ па до данас, јер верно служе своје стране менторе, амбасадоре и налогодавце!!

Радио 2М: Емисија Драгана Радовића „Економија у пракси“ – 07.02.2017.


Јучерашња емисија економисте Драгана Радовића на Радију 2МЕкономија у пракси“ била је веома занимљива. Емисиај је обрађивала више тема, а најударнији скорашњи догађаји које је Драган обрађивао, биле су две трибине. На првој» учесници су били др Слободан Комазец и сам Драган Радовић, а на другој»  др Драган Петровића и економиста и банкар, Бранко Драгаш. Обе трибине биле су у организацији Драгана Радовића.

Радио 2М: Емисија Драгана Радовића „Економија у пракси“ – 07.02.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Да би укратко сазнали садржај емисије, цитираћу самог Драгана речима изреченим на његовој фејсбук страници».

Драган Радовић:

„Послушајте емисију, сазнаћете: како преко Царине не можете пренети робу вредну 4 хиљаде динара, биће вам оцарињена и наплаћен ПДВ – зато шлепери са кинеском робом, кафом, цигаретама, робом широке потрошње ПРЕЛЕЋУ непримећени, НЕОЦАРИЊЕНИ!!!, Како и зашто плаћамо пљачкашки порез на имовину, ко су ЗЛИКОВЦИ креатори ове отимачине, уништитељи наших привредника и стандарда грађана, чућете ЕКОНОМСКИ програм којим се може спасити Србија од уништења, све о покретању РАДНЕ АКЦИЈЕ на Златибору, изградња Gold Gondole».

Говорио је Драган о разном безакоњу Политичко Бирократске Мафије (ПБМ) која држећи све полуге власти, пљачка Србију! Једним делом емисије Драган је говорио неке битне, а многима непознате ствари о ратној одштети Немачке за II светски рат, Но, много детаљније о томе изречено је управо од Драгана Радовића у једној ранијој емисији такође на  радију 2М, што сам обрадио у свом једном тексту, тако да та сазнања о ратној одштети можете да комплетирате много садржајније.

Гнев Србије: Ратну одштету за II светски рат од Немачке Србија може да добије, она не застарева, држава Србија само треба да је затражи!
http://wp.me/p3KWp-7gM

Ратну одштету за II светски рат од Немачке Србија може да добије, она не застарева, држава Србија само треба да је затражи. Али, држава Србија то не тражи!? Зашто?

Ратну одштету за II светски рат од Немачке Србија може да добије, она не застарева, држава Србија само треба да је затражи. Али, држава Србија то не тражи!? Зашто?

Радио 2М: Милан Миленковић се разболео, саопштење за слушаоце – 23.12.2016


Један врло значајан човек, зналац, интелектуалац и медијска личност се разболео. Ради се о Милану Миленковићу који је више од 5 година у медијском простору Србије, али на алтернативним медијима, на интернет радију. Прво је почео да ради на радио Фокусу, па затим на радију „Снага Народа“ (чини ми се од септембра 2013. је стартовао са радом тај радио), и од средином јула 2016. основао је свој радио, „Радио 2М“, где је нажалост пре 10-ак дана, морао да престане са радом због озбиљне болести (следе му 2 операције), а о чему се ту ради, чућете од самог Милана у његовом саопштењу за слушаоце.

Милан Миленковић...

Милан Миленковић…

Ја нисам пратио Миланове емисије на радио Фокусу, јер нисам слушао тај радио, већ сам почео да га слушам на Радију Снага Народа, па после наравно и на његовом Радију 2М. Слушајући Милана у његовој емисији „Гнев Србије„, ја сам се све више одушевљавао њиме, и могу да кажем, по неком свом аршину, да је Милан генијалан човек и генијалан интелектуалац (каквог Србија дуго није имала на јавној медијској сцени), има црту мудрости и практичности коју многи интелектуалци немају, већ само своје суво знање, своје ЗАЦЕМЕНТИРАНЕ У ПОДСВСТ ИДЕЈЕ, ИДЕОЛОГИЈЕ, ДОКТРИНЕ, ТАШТИНЕ, СУЈЕТЕ… и то им је најважније на свету. На крају, такви интелектуалци су увек жртве своје сопствене личности, али за њихова разочарења и заблуде, увек је крив неко други, а не они сами, па и народ, јер „неће да слуша“ те „паметњаковиће“, да се управља и ради по њиховим доктринарним и идеолошко-идејним „инструкцијама“.

Због свега овога, зато је Милан од огромног значаја пре свега за нас Србе, јер је на медијској сцени Србије пионирски започе заиста тежак „рударски“ посао, да „описмени“ Србе у најбитнијим областима за живот једног народа, које су најважније за његово интелектуално, ментално и биолошко опстајање кроз историју, у живом оригиналном облику – са слободом у срцу и души, а не да буде мутант разних идеја и идеологија, „жртвено јагње“ недовршених интелектуалаца и политичара-шибицара, политиканата и отворених мрзитеља србства, којих Србски Народа процентуално има највише од свих народа у свету! Зато смо ми срби ту где јесмо, као народ, заједница и колектив полако венемо, нестајемо, а недовршени интелектуалци, преваранти и багра опстају, јер су инстант творевина, људи без душе, код њих постоје само приватни интереси и корист, једном речју – лукративност.

Зато су људи попут Милан Миленковића прави бисер и драгуљ у једном народу…!

Јер, Милан је започео пионирски рад у најбитнијим областима за један народ, да разумеју и правилно схвате суштину: политике, геополитике, историје, образовања, битисања једног народа… али и да правилно схвате свој ментални склоп, своју етно-психологију, значај своје култре, својих предака и њихове жртве, ради нас, њиховог покољења, да не би били колатерална штета историјских процеса, идеја, идеологија, „интелектуалаца“…

Морам да признам да сам под Милановим утицајем и сам научио доста тога, схватио, променио сам и кориговао разне „углове гледања“ и схватања, јер сам, после преиспитивања, увидео да је Милан у прву. Уверења никада не требају да вам буду зацементирана, већ меко-чврста, у противном… бићете жртва својих уверења, и нећете имати храбрости да истини поглеадте у очи.

Има нешто у том човеку, нека чаролија са којом је рођен, јер заиста уме да у медијима своје огромно знање пренесе том обичном човеку, као и интелектуалцима, што нимало није лако, правилан И МУДАР поглед на најбитније области за историјско битисање једног народа у оригиналној суштини и облику, да не буде препарирани патрљак превараната, шибицара, промашених политичара и „интелектуалаца“.

Милану желим да има успешне операције, да нам што пре оздрави, и да нам се врати у свом „Гневу Србије“!

Не брини Милане, вратићеш нам се ти, оздрвићеш, јер снага је у теби, и духу наших мужјака и предака, који је са тобом….!

А сада погледајмо шта Милан има да нам каже…

***********************

Радио 2М – Миланово саопштење за слушаоце, јер се разболео – 23.12.2016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Милан Миленковић:

„Поштовани слушаоци, добар дан. Данас слушате, а заправо и не слупшате ново издање емисије: „Гнев Србије.“ ја сам Милан Миленковић и први пут за 5 година колико се бавим овим послом, не говорим уживо него шаљем гласовну поруку коју ће Веки емитиовати током ове емисије.

Ево о чему се ради…

За ових 5 година колико се бавим овим послом, стекао сам међу вама стотине пријатеља. Нећу претерати ако кажем да сам упознао хиљаде људи, а да су десетине људи прошли и кроз моју кућу, тако да вас у неку руку сматрам својим пријатељима, не слушаоцима, него пријатељима. Ви знате да они који су се виђали самном, знате да смо увек били у пријатељском односу, и једноставно, нисам од оних новинара и оних јавних радника који се држе далеко од људи, попују им и држе им предавања из даљине. Ја сам само један од вас.

Нажалост, допао сам озбиљних здравствених проблема и не знам да ли ћу од радија бити одвојен неко време, можда месец дана, или ће ово можда бити моја последња порука коју ћете слушати. Оболео сам од озбиљне болести, и велико је питање у ком правцу ће се то одвијати. Очекују ме 2 скоре операције, једна на глави, једна на плућима, тако да неко време, ако све буде по добру кренуло, неко време нећемо бити заједно, а ако крене на зло, заборавите све ово што сам вам причао. У сваком случају, без обзора на то шта се самном догоди, врло је важно да овај радио опстане, не као мој радио, него као радио једини можда слободан медиј у Србији који није везан низакога, осим за вас.

Ми никада нисмо имали донација од богаташа, ми никада нисмо имали донације од власти, ни из прве, ни из друге, ни из треће руке. Све што смо створили, створили смо сами, са вама заједно. Идеја слободе, мора да се сачува у медијском простору Србије, ма колико она данас мала изгледала, у тренутку неких великих друштвених потреса, та идеја може да нарасте до неслућених размера. Срећом, скупили смо се овакви какви смо, и колико нас је, ја верујем да је 90% људи који, има ту и хејтера (мрзитеља) има људи који ће се веома радоваита овоме што ми се десило, али, у већини сам сигуран да сте ви изабрани људи у овој Земљи. Да ово што се скупило око овог радија, да су заиста људи којима је стало до слободе и до Србије, без обзира где живите: на Новом Зеланду, у Америци, Малој Крсни, потпуно све једно.

Дакле, ми смо оно са чим Србија још може да рачуна. Мене је ова болест можда стигла, и због тога што сам за 5 година имао преко 1400 емисија, и провео за кратко време, дакле неких 5 година, 4 хиљада и 200 сати у програму, у пољу електромагног зрачења. Нисам се штедео ни једног тренутка, радио сам по својој савести, по својој ћуди. Могао сам да смањим, нисам хтео да смањим рад, волим да будем у етру, волим да будем са вама. Можда је и то узрок, пушење свакако, сви знате да вадим цигару за цигару. Ко зна шта је све то… стресови, 300 чуда. Било како било, ја се надам добром исходу, али ако до тога не дође, немојте дозволити да овај медиј пропадне и да се угаси. Нећете имати други. Сви други који се појаве, биће у рукама, зваће се „опозиционим“, а биће у рукама или власти, или богаташа. Будите опрезни, врло често се у Србији појављују патриотски медији који то брзо престану да буду.

Ја ћу покушати за ново време док не будем са вама, имам у виду једног момка који је, неће се ни он наљутити да овој чује, мој ученик… на неки начин ученик, један ингениозан момак из Новог Сада, Игор Антишић. Ако га наговорим да пристане да води по неку емисију док ја не дођем, док се не вратим у игру, добро ће бити. У сваком случају, ако буде нечега још важно, обавестиће вас Веки и Оливера, послушајте у Оливерине емисије, онда ћете сазнати све што је важно, и морам да се извиним свима вама који су ме звали лично, нисам био у ситуацији да свакоме одговорим на позив и поруку, јер просто, немам енергије. Ја 3 месеца водим емисије са метастазом у мозгу, уз крајњи напор, везан за столицу, а сад већ од куће у последње време, нисам хтео да прекидам до последњег тренутка, само треба да будем са вама. Сад је већ готово, сад већ не могу да бирам шта ћу да радим, морам да идем на операције, и то је то.

Хвала вам што сте свих ових година били самном. Како год, кажем, да се ово заврши, хвала вам што сте били са нама, и чувајте идеју слободе!

Ми смо потомци слободних људи и великим мужјака, и великих мајки!

Ми нисмо народ слугу, ми нисмо народ колаборациониста. Чувајте ту идеју слободе! Како год се кажем, ово заврши, ова Земља треба да живи и после мене, и после вас. Треба да живи за нашу децу, за наше унуке. Нама су дедови ово оставили не да ми то растуримо, да не кажем неки гори израз, него да то пренесемо својој деци. Да не будемо прва генерација Срба, која је деци оставила мање него што је добила од предака.

Још једном, хвала што сте били с нама. Чућете све што је важно, или што ми мислимо да је важно у вези самном. Останите уз радио. Лично, за себе не тражим никакву помоћ, никада нисам тражио ни од кога. Од вас нисам тражио новац лично за себе, нити ћу тражити. Али, покушајте да радио одржите у животу.

Хвала вам још једном, и желим вам пријатан дан.“

Гнев Србије: 26.12.2016. – Миланова порука – Цигла

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Мианов Текст. Извор: Миланов сајт

Цигла

brick_by_miles_johnston

После пет и по година рада, са само петнаестак дана одмора, преценио сам своју копаоничку снагу и дошао у ситуацију да се – после више од хиљаду четиристо урађених емисија и четири и по хиљаде сати програма уживо – извучем из дневне политике и да се ограничим на, мање-више, читање наслова дневне штампе.
За десетак дана игнорисања медијског простора и друштвених мрежа, почела је поново да ми се формира „велика слика“ коју сам почео да губим под теретом посла, који је подразумевао бављење дневним догађајима. То никако не приписујем неким својим посебним способностима; пробајте сами – искључите се са друштвених мрежа недељу дана, игноришите медије, приватне и кафанске разговоре, а онда се вратите свему томе и уочите колико ће вам смешни и банални бити коментари за које сте, само неколико дана пре тога, мислили да су озбиљни и садржајни и у којима сте сами учествовали. Заблуде лако отпадају од човека онога тренутка кад одлучи, или кад живот одлучи тако, да у њима не учествује.

Ми, Срби, смо народ егалитариста, средњака, народ у коме свако мисли да може о било чему да донесе квалификоване одлуке, и то чисто интуитивно да две ганглије не укључи. Да се куће у Србији зидају на начин на који Срби размишљају о политици, Србија би изгледала као да ју је цунами развалио.

Зато, ово што пишем и говорим, неку вредност има – и то, наравно, у оквиру оних личних вредности које ја имам – само за оне међу нама који нису склони олаком закључивању на основу двоминутне телевизијске репортаже, или на основу неке претходно постављене доктринарне претпоставке којом се гола емоција просто рационализује. У уобичајеној српској шеми то изгледа отприлике овако: мој деда је био монархиста – ја волим свога деду – монархија је најбољи облик државног уређења у Србији. То, да у свету има и богатих и сиромашних монархија, и девастираних и богатих демократија, те да се у политици, када она то заиста јесте, никада не ради о догмама и доктринама, него увек само о практичним питањима, кроз мозак доктринара никада прошло није, нити пролази.

Лакше нам је да мозак користимо за довијање и доношење брзих и нетачних судова, него да мислимо. Уверења сматрамо самом сржи људског бића, али само онда када су нетачна и када их треба бранити од чињеница. Сви наши аргументи заправо јесу аргументи против чињеница, иако ниједан аргумент није оборио чињенице. У Србији је увек било надмоћних духова, људи са изразитим поштовањем за чињенице и за стварност, али смо им ми увек као народ претпостављали доктринаре, сањалице, идеологе, а обично свима њима – преваранте. Вазда смо више волели лепу лаж, него чињеницу, јер се са чињеницама треба борити и изборити. Идиотска поставка да се прво треба створити идеологија, односно шема деловања, па да тек онда треба видети како да се живот уклопи у ту шему, век и по разара српски народ. Живот сам по себи нема шему и нема систем. Када идеологија и живот дођу у сукоб, а увек дођу, сви српски доктринари, од либерала из XIX века, преко комуниста до данашњих патриота и европејаца, рупу између живота и система крпе лажима, па су још притом бесрамно уверени да је њима лаж дозвољена само зато што се она одвија у неком вишем интересу који само они виде.

Последња практична питања у српској политици је решавао Милош Обреновић. Од та времена на овамо решавају се идеолошка и доктринарна питања, без икаквог циља и смисла за историју. Оно што је релативно стално вазда се мешало са оним што је привремено и ефемерно. Нација, као релативно стална категорија, протеривана је и унижавана од грађана који ће доћи и проћи, а шта ће остати од нације кад грађански вандализам прође, гледаће наши унуци. Монархија је, између два светска рата, прогањала комунисте, као да су они хиљадугодишње питање за српски народ, а не минорни политички покрет. Пошто су дошли на власт, комунисти су, како их је Бог паметне дао, и сами поверовали да су зајашили историју, па су кренули да прогањају своје непријатеље, а да нису ни приметили да су их истребили већ 45-те. Српске владике, у најбољој традицији жалосног схватања политике, су, током 80-их, уместо да чувају Дечане, Грачаницу и Пећку Патријаршију, вијале комунисте по Београду, ни не увиђајући да су проблеми Срба и Шиптара потпуно независни од облика политичког система у коме се одвијају.

Почетком 90-их је створена идеја да је српско питање заправо демократско питање. Рђави катедарски мољци, спарушни институтски научници и Фулбрајтови стипендисти су читаву једну нацију још једном везали за политички систем, ни не увиђајући да је нашим непријатељима сасвим свеједно да ли су Срби комунисти, демократе, или Марсовци. Не постоји тај облик политичког система код Срба који може да пасивизује наше непријатеље; генералу Кастеру је био добар само мртав Индијанац, а да ли је он био Апач, Сијукс, или Чироки, њему је било свеједно. То је оно што Срби не разумеју.

Ових дана је, колико видим и пратим, главна тема у српским медијима оно што се, у београдском жаргону, зове „продаја цигле“. То је, иначе, београдски израз за подвалу. Наша русофилија је коначно добила и свој израз у еврима. Не памтим кад сам видео тако сложно одушевљење европејаца и русофила у Србији и то око пола ескадриле старог гвожђа. Опет смо побркали Русију са руском политиком и платићемо цех за то. Прочитао сам много коментара од којих је већина, до у ситна цревца, описивала техничке карактеристике полуувенулих авиона, затим бурне поклике Русији што се враћа на Балкан са толиком силом, којом није успевала да освоји ни мања предграђа града Грозног током рата у Чеченији. Постали смо, кажу русофили, војна сила у региону, док им европејци терцирају и гледају које ће провизије да узму ремонтовањем бабе у девојку.

fonstola-ru-95576

Безмозговићима је потпуно промакло да на Балкану не постоје регионалне силе, јер Балкан никада није ни одлучивао о својој судбини. Ми водимо туђе ратове и ту неколико рђавих мигова ништа не може да промени. Опасност која се крије иза ове, на око привлачне трансакције, потенцијално је веома велика. Вучић постаје водећи патриота у земљи. Патриотске групе којима је овладао сада могу отворено да му пруже подршку, уз изгледе да овлада још већим медијским простором у Србији. Русофили су тренутно заслепљени и желе да верују да је уз неколико рђавих авиона коначно досегнут аргумент да се ствари у свету мењају и да ветар коначно почиње да дува у српска једра. И увек имају оправдање за Русе: и кад смо мирно гледали понижавања њиховог народа у Литванији, Естонији и Летонији, и кад смо гледали како олигарси и службеници Светске банке и ММФ-а, петнаест година после пада Јељцина, воде монетарну политику у Русији и своје девизне резерве држе у Америци; разумели смо сваку руску муку, сваку бољку, сваку спорост, али како ћемо разумети да су, од свих народа, баш нама продали циглу? Кад се буде испоставило, а испоставиће се, да се од те цигле, ремонтоване за сто евра по комаду, неће направити грађевински блок, наши русофили, у најбољој традицији доктринарства и сањалаштва, уместо да признају да је продаја цигле оно што је одувек била – фора, утројиће своје појање мајчици Русији, не да би одбранили Русију, јер то више неће ни моћи, већ да би одбранили своје заблуде. Тако ћемо се опет вратити на онај негативни циклус са почетка ове приче.
Србин, ако хоће да живи, а не само да гледа за чије ће бабе здравље погинути, мора да научи бар да рођеног брата воли више него брата од стрица. То, истина, и није нека нарочита мудрост, али нам је некако испала из видокруга са појавом грађанског друштва. Једног дана ће чак и задрти русофили видети да је цигла ипак само цигла, па ће онда направити другу врсту грешке и окренуће се Западу, а са те стране ће доћи друга цигла са сличном ценом ремонта у грађевински блок.

Другим речима, мали народи имају само два избора, да преживљавају као слуге великих, или да схвате да су сами на свету и да се боре са том чињеницом. Иако је политика, скупа са светском позорницом на којој се одвија, више налик ноћи у кишној џунгли, него утопијској представи о братимљеним народима света, ни у тој кишној џунгли не умиру сви мали и слабији. Простора за преживљавање има, али само онолико колико памети за то има и колико та памет успева да се пробије кроз бескрајне талоге нашег бедног политикантства, кроз пресушене долине наших доктрина и кроз нашу, сад већ и биолошку, запуштеност. Карађорђе и Милош су налазили своје путеве и ми смо, као народ, са неминовним осцилацијама, пола века расли и јачали. Дакле, онај ко решава практична политичка питања, ко зна ко су му непријатељи и ко не брка ко су му савезници, ко свој хлеб једе и ко своју пушку носи, има будућност. Проблем са будућношћу је у томе што она, у материјалном или доктринарном смислу, награђује само појединце, али не и народе којима ти појединци владају. Народи, колико год ово у кључу политичке коректности изгледало бласфемично, имају само једну шансу, а то је да имају биолошку моћ над другим народима, а та биолошка моћ сама по себи рађа одгој и дисциплину и природни нагон за одбраном, нагон коме не треба никакво објашњење. Тек такав народ, на темељу биолошких вредности, може да створи Милоша и Карађорђа. Праве вође не настају из доктрина и идеологија, из исправности становишта, већ зато што су одабрани, пре свега биолошки и у сталној конкурентности са једнако добрим биолошким материјалом. То је та разлика између бета примерака који данас воде Србију и некдашњих алфа примерака. За Вучића мислим да би умро од страха да мора да уђе са Карађорђем у лифт, већ негде до трећег спрата, а Коштуницу ни међуспрат не би живог видео.

Али, Милош, Карађорђе, а богами и Мишић, нису куповали циглу.

Милић од Мачве – Ратни савет Вожда уочи Мишарске битке

Милић од Мачве – Ратни савет Вожда уочи Мишарске битке

Објављено у Догађања, Моје импресије, Радио 2М. Ознаке: , , , , , , . Comments Off on Радио 2М: Милан Миленковић се разболео, саопштење за слушаоце – 23.12.2016

Радио 2М: Економија у пракси – Гост Јован Тамбурић, 22.12.2016


На радију Милана Миленковића“ економиста Драган Радовић који је много пута гостовао, почео је да води и уређује своју сопствену емисију под називом „Економија у паркси“.

Радио 2М економија у пракси: Гост Јован Тамбурић – 22.12.2016

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Као тему емисије Драган је изабрао ПИО фонд и најављену приватизацију бања, тако да народ Србије, ако се дозволи приватизација бања, остаће без икакве имовине, народне имовине, остаће го ко пиштољ, јер народ без имовине, стварно је го ко пиштпљ, и као такав подложан свакојаквом израбљивању, до уништења самог народа, и саме државе. Било је још речи о пензионерима, пензијама, о раду на црно, као и о томе, како да сви раде легално, и да тако сви да буду задовољни, и: пензионери, привредници, радници, грађани целе Србије.

Средином емисије кост је био Јован Тамбурић који је говорио о најављеном протесту војног и полицијског синдиката Србије, који је заказан за 24.12.2016. у 12 сати испред Владе Србије.

Избаците ММФ и НАТО из управљања системом одбране Србије!

Избаците ММФ и НАТО из управљања системом одбране Србије!

Гнев Србије: Гост Драган Радовић економиста – 16.11.2016.


Најновије гостовање економисте Драгана Радовића на радију“ код Милана Миленковића

Гнев Србије: Гост Драган Радовић економиста – 16.11.2016

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Пљачка политичко бирократске мафије која влада Србијом и контролише је, све је већа и већа, живот је све тежи и тежи, а народ и даље све више и више ћути, а биће све горе и горе!

Хммм… изгледа да ту има велике контрадикторне синхронизације.

Шта ћете, навикли нас турци да трпимо по 500 година, па се можда и пробудимо некад, ако срба тада уопште и буде у Србији…

Милан Миленковић и Драган Радовић. Крађа струје на високом новоу је све већа и већа, а вероватно се и извози...

Милан Миленковић и Драган Радовић. Крађа струје на високом новоу је све већа и већа, а вероватно се и извози…

Радио 2М: Гости професор Александар Ђикић и економиста Драган Радовић


Од недавно је Милан Миленковић, главни уредник и водитељ са интернет радија „Снага Народа“, оформио своју интернет радио станицу под називом „2М“. Емисију коју уређује и води зове се исто као на Снази народа: „Гнев Србије„. Овај радио је тек у повоју и моја препорука је да га обавезно слушате и пратите, а пратити га можете преко сајта Милана Миленковића:http://milanmilenkovic.com/

Аудио плејер радија преко кога га можете слушати уживо, налази се у горњем левом углу сајта. Све емисије можете одложено пратити и скидати преко овог Ју Тјубе профила». Телефон преко кога се можете јавити на радију да нешто прокоментаришете и питате је: 011 26 53 760. Скајп име преко кога можете контактирати радио и прокоментарисати нешто је „radio.2m4“, а радио има и своју фејсбук страницу».

Овом приликом преносим емисију у којој су гостовали професор Александар Ђикић и економиста Драган Радовић.

Гнев Србије 19.07.2016. – проф. Александар Ђикић, економиста Драган Радовић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Објављено у Срби - Србија - Нација - Држава. Ознаке: , , , , . Comments Off on Радио 2М: Гости професор Александар Ђикић и економиста Драган Радовић
%d bloggers like this: