Милан Миленковић са радија 2М шири дефетизам и деморалише народ у вези потписивања народне резолуције!


Морам да реагујем, будући да Милан Миленковић у својој емисији од 27.02.2018. године манипулише са својим слушаоцима, а поводом мог текста:

Ако хоћете да испумпате народу сваку вољу за отпором и протестом, слушајте Милана Миленковића и радио 2М!
https://wp.me/p3KWp-7R0

Прво да видимо шта Миленковић о томе говори, ево тог дела» (Гнев Србије 27.02.2018.)…

Милан Миленковић (01:23:19 – 01:24:17):

„… Слободан каже, можеш или не мораш у програму. Овај лик каже да је слушалац радија 2М и ево шта каже: „Аха, ако хоћете да испумпате народу сваку вољу за отпором и протестом, слушајте Милана Миленковића и радио 2М„.

Океј. Прихватам све што каже. Мени је океј све то. Уопште ми не смета. Ја сам испумпавач енергије, сви други су упумпавачи, толко су упумпали енергије патриоте овом народу, да кад успе негде 4-5 хиљада потписа то је успех. Толко упумпавају енергију, а ја сам испумпавач енергије?! То само идиот може тако да мисли! Он може да ме мрзи, то је океј, али ово да тврди, то може само идиот. У реду је да ме мрзи, може чак да ме мрзи без разлога, и то прихватам, и то је сасвим океј што се мене тиче, али добро, видим да је паметан ко зелена салата, ту нема шта да се прича…“

Одмах да кажем да ме вређање од стране Милана Миленковић ама баш ништа не погађа, када се ради о тако болесно сујетном интелектуалцу који своју сујету ставља у први план у односу на судбину Србије као државе! Чак шта више, сва та вређања ме само стимулишу да додатно поткрепљујем моје тврдње да у случају потписивања народне резолуције, Милан убија сваку вољу народу за протестом и отпором, пошто ћу све аргументовано поткрепити и у овом чланку.

Треба рећи да Милан уме када хоће, да неке незгодне ствари по народна мишљења и уверења, бира речи, не би ли тако пазио да не цепа јединство народа и одређен слој људи, писао сам ја и врло позитивно о њему». Дакле, не мрзим га. Чак шта више, 2016-те године када сам у августу био у Београду, Драган Радовић, кога познајем, одвезо ме до просторија радија 2М, где сам ја и лично Милану одао признање за то што ради, но све ово око народне резолуције и његовог дефетистичког деловања да се не потписује, значи само да је Милан био „спавач“ који је у адекватном моменту „пробуђен“, а да ли га плаћа Вучић или не је потпуно небитно, већ сам дефетистички чин ГА ДЕФИНИШЕ, који обрни-окрени иде само на руку Вучићевом режиму, не и срБском» народу и осталим грађанима Србије…!

Дакле… из горњег цитата „овај лик“ сам ја, Небојша Јовановић. Међутим, да ли је тај слушалац Слободан сугерисао Милану да је реченеца коју је Милан прочитао: „Ако хоћете да испумпате народу сваку вољу за отпором и протестом, слушајте Милана Миленковића и радио 2М!“… само НАСЛОВ ЧЛАНКА „тог лика“ којег нуди Милану да прочита, па да тек онда донесе свој суд, ја то не могу да знам, али да донесе суд не о тој реченици која је само наслов чланка, већ о садржају самог чланка и мојом тврдњама да Милан испумпава сваку вољу за отпором и протестом поводом потисивања народне резолуције.

Шта се десило не знам, али Милан је све представио као да сам ја само ово рекао, онако уопштено: „Ако хоћете да испумпате народу сваку вољу за отпором и протестом, слушајте Милана Миленковића и радио 2М!“ без да је то наслов чланка, и да садржај чланка објашљава суштину коју наслов само наговештава.

Кад се прочита мој чланак, види се да сам ја оправдано тврдио да у случају потписивања народне резолуције Милан Миленковић не само да испумпава, већ и убија вољу народу за отпором и протестом, а као доказ тога поглеајмо још једну Миланову изјаву. Дакле, погледајмо још један очигледан доказ да је Милан дефетиста који деморалише народ У СЛУЧАЈУ ПОТПИСИВАЊА НАРОДНЕ РЕЗОЛУЦИЈЕ, то је из емисије од 21.02.2018.

Читајући поруке слушалаца, Милан каже» (51:19):

„Било би занимљиво позвати Брдара и продискутовати на ту тему ако ти је стало до озбиљне расправе, нама слушаоцима јесте“. Пази, Никола (слушалац) говори у своје име. Друго, ја немам шта о томе да расправљам, то није предмет расправе. Ти не разумеш. Промашио си потпуно поенту, ово није предмет расправе, нема шта да се расправља о томе. Ствар није успела! О чему сад да расправљам! Јел о томе да ли је то морално, јел то треба да расправљам?!
Ти си пропустио суштинску ствар. Ствар је пропала! О чему сад да расправљамо?! Ко је био у праву? Или шта треба радити? Па ствар је пропала, готово је! Шта сад треба да причамо?! Објасни ми сад. Да ли царство небеско, о чему треба да причанмо? Мислим… то је тако…“

Ето, иако Милан врло добро зна да је потписивање народне резолуције» у току док је ово горе тврдио, и да траје док траје, док се не заврши, он све лажно и дефетистички представља да је то крај са народном резолуцијом, да је то пропала ствар и да он нема ту шта да са Брдаром расправља. Тако да га тај чин дфинише као дефетисту који убија вољу народу, а не само моја пука реченица која је само наслов дужег текста, чији сам садржај објашњава суштину, а не наслов!

Но, из оног његовог првог цитата изгледа ми као да је он и прочитао чланак, јер помиње нешто што се не да наслутити из самог наслова чланка, већа ако се цео текст тог наслова прочита, тако да све то говори о манипулиасњу са слушаоцима ради напумпавања своје болесне сујете.

„Прихватам све што каже. Мени је океј све то. Уопште ми не смета. Ја сам испумпавач енергије, сви други су упумпавачи, толко су упумпали енергије патриоте овом народу, да кад успе негде 4-5 хиљада потписа то је успех. Толко упумпавају енергију, а ја сам испумпавач енергије?! То само идиот може тако да мисли!…“

Поента тачности моје тврдње је следећа,… небитно је нашта Милан све вас слушаоце 2М наводи да би ви закључили да ли је он дефетиста или не, да је тобоже за моју тврдњу битан борој потписника, да ли је народну резолуцију потписало 4 хиљада или не знам колико потописника, већ његове тврдње и искази, његово деловање да је ствар са народном резолуцијом УНАПРЕД ПРОПАЛА, пре него и што се десила…!

Јер, потписивање народне резолуције и дана данас траје», а Милан својим дефетизмом утиче да се она не потписује!
У том грму лежи зец…!
То је суштина…!

Све је то део психоошког рата против срба и осталих грађана који живе у Србији а нису Срби, а сједним јединим циљем,  да се не потписује народна резолуцуија…!

То је необорив аргумент…!!

Искористићу ову прилику да вам представим шта је један рус рекао о србском народу и његовим интелектуалцима, који су му највећа препрека за бољитак нације и државе!

Дакле, не само да је (што се тиче странаца наклоњених нама србима) Арчибалд Рајс видео право стање ствари код Срба, има их још… а ради се о русу Александру Гиљфердингу, о чему је причао један наш елитни интелектуалац, Момчило Селић!

Па каже…

Нас Србе најбоље су сагледали интелектуалци који су нам блиски, али нису срби. Један од њих је и рус Александар Гиљфердинг» који је био конзул у Сарајеву средином XIX века. Ево шта о томе прича наш такође елитни интелектуалац, из старе драгоцене гарде, Момчило Селић».

Момчило Селић “ Ни у ЕУ, ни за ЕАЗ !? “ (23.12.2016.)

Момчило Селић (01:05:21):

„… И у ствари схватио сам да наш народ као народ, нарочито динарски део народа, који је барем, није половина него 3/4 срба су динарци, или пореклом или изричито. Овај да кажемо, што је Цвијић говорио о моравском делу, он је мањи, и тај менталитет, и они се разликују, али то је све у оквиру истога Бића. Као што је мој брат другачији од мене, ја од њега, ал смо браћа рођена. И онда сам видео да је наш етос, етика, наш морални универзум је аристократски, и онда сам то чак и нашао у једној књизи доброј, а то је једно путешествије кроз србске крајеве Гиљфердинга, који је био конзул у Сарајеву срединог XIX века, руски конзул. Иначе, то је Хилфердинг, али руси не могу да кажу Хилфердинг, па кажу Гиљфердинг.

Он је написао шта је видео на том путовању од једно годину-две по србским крајевима, и рекао је изричито, каже:

Србски народ је аристократски народ„.

Аристократски народ. Вратићемо се на ово, шта значи аристократски. Али каже његова елита, каже то је мислим пропаст! То је тада виђено, тада је виђено. Аристократизам… ми смо учили да је аристократија плод феудализма. То је лудило. Аристократија је стара колко људи. Аристократе су… „аристос“ на грчком значи: „бољи“, „добар“, а „арија“ на иранском значи исто: „отмен“, „добар“, „вредан“, иста реч. Хоћу да кажем да је у нашим динарским крајевима гајено осећање, оно што је Марко Миљанов у 2 речи изразио и што нема нико на свету:

Чојство и јунаштво„.

То је био идеал. Колко је људи успело да одржи тај идеал, то је друго питање, али је био идеал. То је аристократски идеал. Феудализам је унижавање аристократизма, јер се везује за матерјални положај. Краљ је аристократа, али он ће да презире, да има не знам латифундију и да има 10.000 сељака под собом, који зависе од њега. То није аристократа, то је нешто друго. То је менаџер. Значи ми имамо тај менталитет… и сада сам видео, а то сад зову десницом. Немојте људи, шта значи десница. Фашизам је левичарска идеологија, он се лепо звао. И код Мусолинија је био фашизам оличен оним прућем, омотаним око… у средини је секира.

Зашто секира?

Ако треба, секира се користи. И Мусолинијев фашизам је био левичарски покрет ослоњен на тиранију. С тиме што је то била блажа тиранија, ал је била романска, није била германска тиранија. Национал-социјализам се врло лепо зове: „нацонал-социјализам“. Значи, швабе по свом устројству психолошком, зашто је то тако нек истражује ко хоће, али је то тако. Они су људи који слушају. Ту су Срби.., зато смо ми за њих смрт у прашку, ми не слушамо, ако смо прави. Убедиме, ја ћу да урадим то, али да ти мени кажеш: „има то да слушаш“, може ако смо у војсци. У војсци се слушају наређења, али не можећ да имаш целу нацију ко војску. Код немаца можеш, и имали су, и имају и сад. А ови који се буне, то су људи који су на неки начин атипични немци…“

Ако хоћете да испумпате народу сваку вољу за отпором и протестом, слушајте Милана Миленковића и радио 2М!


Почетком фебруара на интернету се појавио сајт: „Народна резолуција»“ на коме је објављена народна резолуција о заштити територијалног интегритета и уставног поретка Србије, јер сведоци смо учесталих најава, како председника Републике, тако и чланова владе, да ће се у склопу преговора са косовским албанцима потписати неки „Споразум о нормализацији односа“ или неки други документ сличног назива, чиме би се директно или индиректно на правни начин признала лажна „Република Косово“, што би био преседан у свету, јер би по први пут једна држава добровољно признала сецесију једног дела своје територије.

Због свега тога, у рату 1999-е доказани патриота пуковник Горан Јевтовић је са својим сарадницима саставио у име народа, народну резолуцију коју србски народ, и остали грађани Србије, треба масовно да потписују да би се заштитио уставни и правни поредак Србије по коме је Космет само део Републике Србије. Сви ти електронски потписи претвориће се у валидан правни документ, који ће се, кад дође час, поднети Уједињеним Нацијама ради очувања суверенитета Србије, јер и сама резолуција УН-а 1244 гарантује суверенитет Србији, односно да је Космет само део територије Србије. У свему томе ће нас наравно подржати осведочени савезниси Руси и Кинези…

Обрадовао сам се овој акцији, потписао сам резолуцију, али сам се шокирао када сам видео да је Милан Миленковић са радија 2М» од самог старта заузео невиђено борбени гард против народне резолуције, просто нисам могао то да верујем, јер је на мене оставио изузетно повољан утисак када се појавио на медијској сцени још од септембра 2013, прво на радију Снага Народа и касније на свом радију 2М.

Ја сам запазио да је прочео да са цинизмом прича против народне резолуције од 08.02.2018. у својој емисији „Гнев Србије„, али је 11. фебруара на свом сајту објавио и текст под називом: „Милан Миленковић: Народна резолуција или како испумпати Србе“ да би својим слушаоцима подробније објаснио зашто је он против народне резолуције, а из текста издвајам следеће:

„Није ми познато да је икада и један режим оборен резолуцијама, апелима и петицијама. Ако ово успе, биће први пут у људској историји. Онај ко народ варка да се на тај начин нешто може постићи или не зна, или ради по инструкцијама, трећег нема. Онај ко потписује може да се правда и недостатком мозга.“

Линк ка тексту:
http://tinyurl.com/y978pluj

Прво, ако прочитате резолуцију, видећете да се резолуцијом не тражи експлицитно обарање режима. Мислим, то су глупости, која би будала тражила резолуцијом од тог истог режима коме упућује резолуцију, да се режим повуче са власти. То су све Миланове примитивне подметачине, мислио сам да је интелигентнији, јер нигде се резолуцијом не захтева да режим да оставку, већ се користе ове речи: захтева се, обавезује, ставља се на знање, забрањује се, налаже се… то су речи којом се служи резолуција.

Колико ја знам, резолуцију су потписали и Миланови пријатељи, како је он тврдио у својим емисијама за њих, наш врхунски интелектуалац проф. др Милан Брдар, затим изузетно храбра жена и патриота др Јована Стојковић и други интелектуалци прави родољуби, али ето, по Милану, и они су „без мозга“. Ајде, ми обични људи из народа навикли смо да нас наши „генијални“ интелектуалци, разни Шпенглери, третирају као стоку и биолошки отпад, али Милан те „похвале“ даје и својим пријатељима, за које тврди да их цени, позивао их је у својим емисијама да гостују, а посебно се дичи тиме да му је Милан Брдар пријатељ, то је више пута говорио усвојим емисијама.

Професор Брдар је одмах потписао народну резолуцију, то је изјавио у овој» емисији на Радију Сербона, и сад се поставља питање, какав је морални склоп таквих људи који такве гадости причају о својим пријатељима? Е, сад, неко ће рећи да је он знао да су резолуцији потписали његови пријатељи, он не би написао да и они као потписници имају недостатак мозга (јер по таквим „генијима“ народ је подразумевано без мозга), али у томе је и виц, јер тако се на прву лопту сазнаје шта стварно човек мисли, какав му је моралнио склоп…

Кад се све ово сагледа око народне резолуције и Миленковићевом спрдњом са истом, као и са потписницима, јасно је нама из народа ко је овде не само без мозга, већ и без душе.

Миланов главни аргумент, осим наведеног у горњем цитату, да резолуција неће успети, је да гледајући законе и Устав Србије, резолуција се треба потписати у року од 7 дана да би била правно валидна, што је нетачно, а да је то тако можете чути и од самог састављача народне резолуције, пуковника Горана Јевтовића који је демантовао Миланове небулозе, јер је народна резолуција у скалду са законом о народним иницијативама, а не са законом о референдуму.

У многим емисијама на алтернативним медијима пуковник Јевтовић је причао о томе, послушајте ову доњу, а линк сам тако поставио да се одмах чује укључење пуковника Јевтовића у емисији:

Буквално, 08.02.2018.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

где каже следеће…

Пуковник Горан Јевтовић (40:18):

„Значи ван памети је уопште коментарисати и бркати референдум и народну иницијативу, и политичке странке. Пазите, Устав их је раздвојио. Народна иницијатива је воља народа која може да траје вековима ако треба. Када могу да почну да течу рокови? Оног момента када се испотпишемо, када саберемо, када подвучемо, када електронске записе преточимо у папирну форму, и папирну форму у електронске записе. Када направимо званичан извештај Савету безбедности Уједињених Нација, колко год да се неки смеју, то ће доћи до тамо, и то тај савет мора да прими. Е, од тог момента може да се прича о некаквим роковима. Од тог момента када ми то уручимо скупштини, скупштина има рок да на основу 100 хиљада потписа, стави тај предлог народне иницијативе, значи ту народну резолуцију нашу у дневни ред. И рок тече не нама, него Народној Скупштини….“

Ево и у овој» емисију „Буквално“ коју води Јасмина Буква, можете чути од пуковника Јевтовића да су нетачне Миланове тврдње да се народна резолуција мора по закону поднети у року од 7 дана (јер то су чисте глупости), као и све остало око народне резолуције, а овде» можете чута шта неки од Миланових пријатеља који имају „недосатак мозга“, јер су потписали резолуцију, говоре о народној резолуцији. То је са Трибине о народној резолуцију у организацији интернет радија Сербона» коју сам на крају текста поставио у целости. Гости трибине су проф. др Милан Брдар, др Јована Стојковић и пуковник Горан Јевтовић.

Пратио сам Миланове емисије и што је време одмицало он се баш острвио на народну резолуцију, спрдајући се са њом невиђеним цинизмом, а то значи и са свима нама који смо је већ потписали. Он уопште ну схвата поенту (или можда и схвата, па зато ради све то што ради), јер нико од нас потписника није толико глуп да не схвата да резолуција можда неће имати много потписа, као и да је ова квислиншка власт неће узети о обзир.

Међутим, цела бит те резолуције је да се активистичка енергија народа покрене са мртве тачке, макар преко интернета кад се већ то не чини у пракси. И наравно да би сви ми желели да је потпишу 2-3 милиона људи, али без обзира колико буде потписа, нека рецимо буде и 100-150 хиљада, ствар ће успети, јер се ионако психолошким ратом депримиран и утуцаван у мозак, србски народ ипак енергетски активирао.

То је цела поента, Милане дефетисто…!

Не, то никако није испумпавање енергије Срба, већ напротив, ако резолуција не успе… то је упумпавање енергетског активизма за неке будуће активистичке акције!
ОВО ЈЕ ПСИХОЛОШКИ ИЗУЗЕТНО ВАЖНО!!
Јер… чак и ако ако се не успе ништа постићи народном резолуцијом, битније је то да се покрене са мртве тачке умртвљена активистичка енергија србског народа и осталих грађана, за неке будуће акције!
То је најважније!

Међутим, то се може постићи само ако има јединства, ако има јединства између оно мало патриотских и врхунских наших интелектуалаца, и нараода! Да се сви ујединомо око ове народне резолуција, па макар то био и промашај, и то није никако пораз како Милан Миленковић представља!! И тиме тако додатно утуцава ионако већ доста утуцан, деморалисан и умртвљен србски народ. Ако се са резолуцијом и не успе нешто постићи, то би значио само један обичан промашај, али би се учинило то да се активистичка енергија код срба полако ствара и гради, за неке будуће активизме! Ово је у свему најбитније! Милан Миленковић све то добро зна, али нас и поред тога разбија и убија вољу за акцијом!

То је поента Миланове спрдње са народном резолуцијом и потенцијално будућим потписницима!

Покретање активизма код народа може да се испуни искључиво у условима без свађа и трвења, само ако се успостави јединство патриотских интелектуалаца и народа! У противном, ако неко из те интелектуалне групације штрчи попут Милана, и прича против народне резолуције, то је онда знак да нас Србе као народ прати проклетство интелектуалаца! У том случају, можда смо и изгубљени за сва времена као народ, кажем можда, јер ако мозак није у јединству и синхронизацији са телом, са целим организмом, организам се временом разбољава и умире….

Дакле, по мени, овом спрдњом са народном резолуцијом и њеним потписницима, Милан Миленковић шири дефетизам и тако убија и разара било какав активизам срба у смислу њиховог бољитка, у смислу било каквог покушаја неке акција за бољитак Србије, па макар то било и преко интернета, да се утроши минут за потписивање резолуције…!

Зашто ја пишем срБски, а не срПски
Слушајући Миланове емисије, знам да се спрда са онима који пишу придевну реч „српски“ као „србски„. Мени то не смета, може да пева песмо о томе ако хоће и да се спрда колико хоће. Јесте, то није у складу са једначењем сугласника по звгучности. Е, сад, имао оних образованих људи који врло добро знају да то није у складу са једначењем сугласника по звучности, али они исто тако знају да од тог правила постоје и одређена одступања, то описују и школски уџбеници. О свему томе можете читати овде», то је скраћена верзија мог једног дужег текста о свему томе, а целу идеју подржава и промовише један наставник србског језика, то је Михајло Јелић.

Идемо даље…

Хајде сад да погледамо то спрдање и дефетистичко Миланово деловање, да што мање људи потпише народну резолуцију. Одабрао сам његову емисију „Гнев Србије“ од 13.02.2018. Прво прича како Вучић размишља веома дуго да референдумом народ направи саучесником своје политике, па каже»:

Милан Миленковић (18:18):

„Он (Вучић) већ тада размишља о томе како ће једног дана референдумом народ направити саучесником своје политике. И гле сад одједанпут, почињу да се појављују разне петиције, резолуције, апели итд… који су одличан, са становишта Вучића јели, одличан тест јавног мњења како би прошо неки референдум у вези Косова. Дакле, ствар је у овоме, све ове петиције, резолуције, апели… пролазе катастрофално! Апел који су потписивали академици данас има негде око 13 хиљада потписа. Народна резолуција, негде око 3200 – 3000 потписа.

Катастрофа!
Катастрофа!

Сад се поставља ово питање: „Какав је мотив људи који то раде, да то раде?“ Да иду из пораза у пораз. Ето, то је сад питање? Који је мотив да се иде из пораза у пораз? Да ли је сад мотив, ево сад ја хоћу да испаднем у очима нечијим патриота, да себе позиционирам као патриоту, и онда скупљам петицију: „Не дамо Косово“. И сад потпишу колко потпишу људи, ја доживим крах, потпише 500 људи. Мени је врло удобно, потпише 2-3 хиљаде људи, није важно. Свих осталих 7 милиона прогласе за лудаке, фолиранте, неваљалце без икаквог проблема. Не кажем ја себи: „Ти си Милане будала што ти је ово потписало 2-3 хиљаде људи, него кажем будале су 7 милиона … … Значи, сви други су будале, а ја све то радим да би се ја позиционирао као патриота, и не знам ја шта. И зато, сећате се да сам причао да ће све то пропасти, и апели, резолуције, нема шансе да успеју! Јер циљ није успех!

Циљ је позиционирање, патриотско позиционирање!
То је главни циљ свих тих ствари!

Ту се производе патриоти, и оно: „Боже помози“, крсна слава и 3 прста, и све те ствари. Фолклороидно једно позиционирање, без икаквог изгледа да успем! Сад, пошто овде до успеха није ни стало, ми само тражимо људе који ће боље, чешће, и већ не знам ни ја како, да нас воде кроз националне поразе! Један за другим. Трпићемо шамар за шамаром итд… итд…“

Погледајмо још један Миланов коментар, па ћу мало све то изанализирати из ова 2 коментара, а ради се о емисији од 23.02.2018. где Милан каже следеће»:

Милан Миленковић (40:17 – 42:51):

„Пазите, ово је глупо уопште и демантовати, ко ме познаје зна како сам плаћеник, како живим. Међутим, за вас који можда сумњате, не да нисам страни плаћеник, можда сад… разумите ово како хоћете, не постоји начин да ме неко подмити за било шта! Не постоји сума, не постоји ништа! Можда би ме на неки други начин неко могао да натера да нешто радим, али новцем не! Према томе, страни плаћеник нисам, нити сам домаћи плаћеник, нити било шта слично!

Међутим, овде би могло да се постави обрнуто питање. Са којим мотивима, инспиратори, творци разних апела и резолуција, раде те ствари?

Да ли схватате да Вучић сутра може да изађе и да каже: „ха, хаа, хаааа“… 13000 је против моје политике на Косову, 4000 овде против моје политике на Косову, хаа, хааа, хааа. Шта мислите, какви су њихови мотиви? Да воде народ, из пораза у пораз, јел тако? И сад ја треба да верујем да сви они, све те главоње немају појма, нису имали појма, направили су малу разлику. Ови са народном резолуцијом су рекли отприлике треба им 3 милиона потписа, сад имају 4000. Та мала разлика их дели, стварно ви мислите да су они веровали, да ће икада имати 3 милиона. Или да су ови који потписују апеле и инспиришу те апеле, стварно мисле да тиме може да се нешто направи?

Упитајте се који су њихови мотиви?

Моји мотиви, можда нису не знам, можда сам ја овакав, или онакав, али моје заблуде, и моја нетачна размишљања су моји, и нису плаћени, и нису наручени ниоткога. Ако грешим, грешим од своје памети, не од туђе, не од делегиране памети. Како је могуће да сам ја знао, да од тога нема ништа? А све ове главе, нису знале. Ајд сад то је питањее добро. Сви они академици, професори, доктори, генији, нико од њих није имао појма да од тога нема ништа, а је ево плаћеник један најобичнији сам знао. А да не говорим да бар половина вас, је исто тако знала, да од овога нема ништа. Како то сад, ајде, јел сте сви плаћеници?…“

Милане, „геније, над генијима…“па могуће је све бре! Јер тебе је сам Бог послао да нам беседиш и проповедаш. Не дешава се то што ти говориш да ће се десити због логике ситуације и логике у догађајима, у догађајности. Не! Ради се о томе да је твој „генијални“ ум, одавно покорио стварност и Васељену, и ако ти кажеш да ће се нешто десити, то ће се десити зато што ти то кажеш, а не зато што је то у логици догађаја…!

Какав бре Шпенглер, Ниче, какви бакрачи, ти си превазишао све досадашње умове човечанства!
Кад ти кажеш да ће се нешто десити, цео Космос аутоматски реагује на то, и твоје мисли и речи безпоговорно спроводи у дело!

Пазите, ајде у реду, Миленковић тврди да је народна резолуција нерегуларна и да од ње нема ништа, јер она се мора потписати у року од 7 дана и да је то немогућа мисија, итд… итд… Међутим, сам Горан Јевтовић креатор текста народне резолуције уби се говорећи у разним емисијама да за потписивање нема никаквих рокова, па ни тог од 7 дана, а све то подржава и Устав Србије како је говорио пуковник, тако да све то одговара адекватним законима, а све то подржавају и потписници резолуције, иначе је не би потписивали.

Милан Миленковић све то зна, али и поред тога он то не поштује, јер ајде… он неће да потпише народну резолуцију, он мисли да за потписивање треба само 7 дана. У реду. Међутим, организатори резолуцији и потписници не мисле тако, рока за потписивања нема, и ма шта мислио Милан, да би био неутралан он то мора да поштује, јер у противном, ако зна да ми тврдимо да рок за потписивање није 7 дана, да је све у току док се ПОТПИСИВАЊЕ не заврши када се заврши… он спрдњом са резолуцијом и потписницима непобитно утиче дефетистички на оне који размишљају шта да раде, да ли да потпишу или не! На нападе да је дефетиста, Милан одговара да он само описује већ постојећи дефетизам, а не да га шири. Међутим, то су такве глупости, јасно је да је за Миленковића законска процедура само параван иза кога се народ утуцава у подсвест, убија му се свака воља за отпором, и све је то део психолошког рата против Срба!

То се народе мој провлачи између редова и улази у подсвест, а не законска процедура…!
А да не причам да он тврди да је већ доживљен пораз, а и сам зна да потписивање још траје, и он не сме да својим деловањем утиче на масу дефетистички и да је деморалише тврдећи да идемо из пораза у пораз, то не сме да ради док потписивање народне резолуције још траје, и трајаће док траје…!

Тако да из горњих његових цитата јасно се види да је Милан Миленковић дефетиста!
Милан Миленковић деморалише народ да било шта покуша за свој бољитак!

Јер, да му је стало до неутралности, да би испоштовао ове који хоће да потпишу народну резолуцију, дакле те евентуалне будуће потписнике који верују у успех народне резолуције, он мора да има неутралан став, ма како он мислио да смо сви ми дебили који потписујемо, нешто слично као у изборној ћутњи, иначе, ако утиче против потписивања народне резолуције, он тако деморалише људе да је не потписују!

Ширећи дефетизам маскирајући све:“то је мој став„, „ја тако мислим„… народу се у подсвест усађују кључне деморалишуће речи:
пораз„, „катастрофа„, „ствар није успела„, „Па ствар је пропала, готово је!

Милан Миленковић је довољно интелигентан да схвати да је ово тачно, без обзира што он то никада неће да призна, и морам да признам да радећи на сламању воље код срба за било каквим отпором, он вешто али ипак недвољно вешто, прикрива своје дефетистичко деловање говорећи:

„То је миој став!“
„Ја тако мислим!“

Он наизгледа само говори оно што мисли, али он врло добро зна ,да све што прича против народне резолуције да је то ширење дефетизма, нејединства и деморалисање народа, јер он зна да има утицаја на народ, на један одређен број људи којима је стало до његовог мишљења.

Погледајмо још један очигледан доказ да је Милан дефетиста, то је из емисије од 21.02.2018.

Читајући поруке слушалаца, Милан каже (51:19):

„Било би занимљиво позвати Брдара и продискутовати на ту тему ако ти је стало до озбиљне расправе, нама слушаоцима јесте“. Пази, Никола (слушалац) говори у своје име. Друго, ја немам шта о томе да расправљам, то није предмет расправе. Ти не разумеш. Промашио си потпуно поенту, ово није предмет расправе, нема шта да се расправља о томе. Ствар није успела! О чему сад да расправљам! Јел о томе да ли је то морално, јел то треба да расправљам?!
Ти си пропустио суштинску ствар. Ствар је пропала! О чему сад да расправљамо?! Ко је био у праву? Или шта треба радити? Па ствар је пропала, готово је! Шта сад треба да причамо?! Објасни ми сад. Да ли царство небеско, о чему треба да причанмо? Мислим… то је тако…“

Брдар би те бре обрисао за 5 минута, зато га не позиваш. Ја би те бре обрисао да ме позовеш у емисију да расправљамо око овога, јер се ко на длану види твој плански рад на ширењеу дефетизма и деморалисања народа. Наравно, он је већ направио представу око свега, и онако самозаљубљено и надмоћно констатује како ће сад тврдити многи да је издајник, да је дефетиста и неваљалац. Он се свиме тимер храни, он просто ужива да га нападају.  Ево и у данашњој емисија (26.02.2018.) прича против народне резолуцију, ухватила га баш параноја, опседнут је народном резолуцијом и како је из разних углова блатити. Ја мислим и да сања како народна резолуција доживљава крах, и како после краха наш „геније“ сав усхићен  пиша по нама, јер пророчанство му се остварило:

„Јер сам реко Срби, јер сам вам реко да ће све да пропадне!

Милане, можеш ти причати колико хоћеш да те не плаћа Вучић да радиш за њега, да одвраћаш народ од потписивања народне резолуције, али он и нема потребе да те плаћа, јер, што је још жалосније, ти све то радиш бесплатно Млане!

Бесплатно…!!

Шпенглеру мој, ти спрдањем са народном резолуцијом и потписницима који су „без мозга“ шириш дефетизма, и тако идеш на руку Вучићевом режиму, хтео то да признаш или не, тако да Вучић не мора да те плаћа, ти све радиш бесплатно! Вучић не мора да анггажује своје ботове по интернету да ометају потписивање народне резолуције, јер ти све то „патриотски“ одлично одрађујеш!

Наравно, под паролом:

„То је мој став! Ја тако мислим…!“

Као ти онако невино само „износиш своје ставове“. Мислим, па нисмо бре сви дебили и будале, а видим… неки од твојих слушалаца ко папагаји понављају да ти не шириш дефетизам у случају народне резолуције, већ га тобоже само описујеш. Дакле, твој мамац је изгледа успео код неких људи, и мислим да си до сада спречио једно 2-3 хиљаде потписа, јер колико видим, твоје емисије на интернету прате од 5 до 7 хиљада људи по емисији.

Ето, ствар је већ пропала по њему, и чему било какав активизам, отпор, па макар то био и електронски потпис, не даје нам ни промил шансе за успех, јер по нашем „генију“ ми смо већ поражени! Све је већ пропало! То је заправо и циљ оваквих „патриота“ у том психолошком рату против Срба, треба стално убијати вољу Србима за активизмом и отпором, то је најбитније у свему овоме, а тобоже „бригом“ за број потписа само се то све маскира, и треба користити сваку прилику за то, за сламање воље народу за активизмом и отпором: петиције, апеле и цинично се изругивати свему, јер тако се убија људима жеља и воља за отпором, још у самом зачетку.

Тако да остаје нам само да одемо на гробље и уђемо у мртвачки сандук, јер ми смо унапред поражени, било шта да покушамо.

Не верујем да ово ради из сујете, мада је прави сујетан нарцис, невиђени! Не, Милан има пуно индиција да је Милан Миленковић пројекат, како он то прича за Деретића и остале.

Људи почните озбиљно о овоме да размишљате, јер све се уклапа…

Све нас који смо га слушали и ценили дебело је намамио и „упецао“ својим, мора се призмати, изанредним начином размишљања и капирања стварносто, политике итд… Међутим, сад се види да је то само био вешт и перфидан „мамац за рибу“… „кувао“ нас је кувао…, и кад је дошао прави час, променио је плочу!

Тако раде само супер перфидни манипулатори!

Ви што и даље слушате 2М размишљајте мало о овоме, мућните мало главом, и што пре се ишчупате из Милановог „загрљљаја“, то је боље за вас, за ваш ум, осим ако немате снаге да се одупрете његовој каризми, која је само мамац за пецање сомова. Људи га иначе напуштају, нема више оног чувеног правника Банета да коментарише, а радио 2м је напустила и Оливера Манојловић Штрбац која је водила емисију; „Интрвју недеље“.

За неки дан објавићу народну резолуцију на свом сајту, а дотле ево вам линка ка сајту о народној резолувији, и потписујте је народе…!

Мислите на своју децу…!
Мислите на своје унуке…!

Сајт Народна резолуција:
https://narodnarezolucija.rs/index.php

Трибина о народној резолуцији – 23.02. 2018. (7526. сечко дан двадесет први)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

ivan-grozni

Прочитај и потпиши Народну Резолуцију! Дај свој глас (одлуку!) да си против да државни органи Србије, у наше име, званично и правно признају такозваној. „Републици Косово“ независност, да је држава, јер Косово и Метохија је Србија…!

И на крају да кажем ово, Миланова прича око народне резолуције и апела би, по мом виђењу ствари, имала смисла само у некој стабилној друштвеној ситуацији, када смо све проблеме решили, како државне што се тиче суверенитета тако и остале битне, и тек тада би то имало смисла и било би доста поучно, јер се не би, ионако утуцан и до изнемоглости подељен и деморалисан србски народ, накнадно и додатно делио, цепао, деморалисао! Милан Миленковић је свестан овога, но и поред тога он нам просипа своје шпенглеровске „мудрости“ у најнеповољнијем тренутку по јединство народа! Када је на прагу да нам државни органи под паролом: „Спразума о нормализацији односа“ са шиптарима, трајно ампутирају Космет из састава Србије!

И моја баба је свесна да је овакав приступ наших интелектуалаца катастрофалан и погубан за опстанак народа у етно-псохолошком смислу и у својој унутрашњој битности, у свом сопству. Све ово значи да је дотични Милан или инфатилно сујетан, па предностт даје својим „мудролијама“, или перфидно сарађује са квислиншким режимом, није битнио да ли га плаћају за сарадњу или не, јер дела говоре!

Нема трећег!

Овакве интелектуалце треба увек осуђивати, без обзира на њихову интелигенцију, образованост и смисао за геополитичку реалност, јер оваквим деловањем попут Милана Миленковића, потпуно се убија у идентитетни појам комплетан србски народ, и од Србије се прави гробље, где постоје некакви људи и некакав народ, батргају се док не падну, и стално ћуте као да су на гробљу, као да су живи мртваци, тако да са њима можеш да радиш шта хоћеш у држави у којој живе, у Србији! Можеш да пљачкаш државу, отимаш територију, народ неће да реагује, само ће чекати смрт, јер у таквим ситуацијама, живи завиде мртвима…

Овакви ителектуалци попут Милана Миленковића нису достојни србског народа, док треба дубоко поштовати и ценити интелектуалце попут: Милана Брдара, Момчила Селића, Мила Ломпара, Александра Павића, Зорана Буљугића, Томислава Црногорца из радија Сербона, Јасмину Букву, Биљану Ђоровић, Драгана Петровића, пуковника Горана Јевтовића, Бојана Драшковића, др Јовану Стојковић и остале да не набрајам, јер они никада ни по којој цени не би радили ово што ради Милан Миленковић, у најтежем тренутку за Србију, да просипају „мудрост“, јер они ипак националну заједницу стављају на првом месту у односу на лично…

Само с таквим интелектуалцима и националном елитом, србски народ се може надати бољим временима…!

 

Драган Радовић: Економија у пракси – Гост Др Јово Дробњак, 14.02.2017.


У овој емисији Драгана РадовићаЕкономија у пракси“ на радију „„, гост је био др Јово Дробњак, доктор економских наука и врло успешан привредник, што је и доказао као генерални директорд фирме коју је некада водио у Дубровнику, у бившој СФРЈ. Та фирма се звала н „ДТС Дубровникушан Тодоровић Систем) и у то време била је једна од највећих трговачких компанија која је на годишњем нивоу имала преко 5 милијарди $ промета, унутрашњег и спољњег извоза.

Др Јово Дробњак: "Па да вам кажем, ја могу одмах да вам кажем, без домаћих привредних субјеката, нема не развоја, већ нема опстанка, а у овој земљи је све учињено да се то уништи до у детаље. Као што је и познато, после српске-октобарске револуције 2000-те године, Србију је задесила једна од највећих несрећа. Направљени су највећи злочини: економски, културни, социјални... и сваки други. Уништена је наша индустрија, уништене су трговине, уништен је саобраћај, уништена је наша пољопривреда... Према томе, доведен су они који требају да владају не само са економијом, већ и са целим нашим животима."

Др Јово Дробњак: „Па да вам кажем, ја могу одмах да вам кажем, без домаћих привредних субјеката, нема не развоја, већ нема опстанка, а у овој земљи је све учињено да се то уништи до у детаље. Као што је и познато, после српске-октобарске револуције 2000-те године, Србију је задесила једна од највећих несрећа. Направљени су највећи злочини: економски, културни, социјални… и сваки други. Уништена је наша индустрија, уништене су трговине, уништен је саобраћај, уништена је наша пољопривреда… Према томе, доведен су они који требају да владају не само са економијом, већ и са целим нашим животима.“

Драган Радовић: Економија у пракси – Гост Др Јово Дробњак, 14.02.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Одговаравши на Драганово питање које је његово виђење изласка Србије из свеколике кризе, а пре свега из економске, др Дробњак је назначио да ми пре свега треба да знамо шта хоћемо, да дефинишемо своје стратешке економске циљеве, као и важне подциљеве. Основни циљ Србије, на коме почива било каква стратегија неке државе, је економско благостање сваког нашег грађанина, а да би се то постигло треба направити модел одрживог и континуираног економског развоја, с обзиром на потенцијале Србије и у ресорсима и у стручним кадраовима, и на њене могућности, а могућности Србије би биле велике ако би се привреда ове земље водила принципима меритократизација (знање, знање, и само знање…), што би у преводу значило, да на сваком месту и положају у привреди и друштву буду прави људи и стручњаци, који су се доказали у пракси и друштвеним делатностима, а не да нам привреду воде премијери који ништа у животу нису радили, који немају ни дан радног стажа, а самим тим ни резултате свога рада!

Да би се ови циљеви испунили, претходно треба створити неке неопходне предуслове, а један од њих је да се требамо одрећи директних страних инвестиција и да се развој наше привреде треба базирати на домаћим инвестицијама, а могућности за то и те како има, само треба спречити пљачку земљу под руководством домаће Политичко Бирократске Мафије (ПБМ) и изношење новца у стране банке (прање новца) о чему Драган стално прича, и ето пара за домаћи инвестиције. Свако иоле паметан зна, да страни инвеститори не долазе овде да би развијали нашу привреду и повећавали стандард грађана Србије, како нас упорно убеђују петооктобарци и овај актуелни квислиншки режим, третирајући нас као дебиле, већ страни инвеститори долазре овде да би профитирали, да зараде велике паре за себе, за своје компаније, а не да би развијали привреду Србије, а у томе јој увелико помаже и наш државни апарат, субвенцијама, а као најекстремнији пример Драган наводи фирму „МЕИТА“ из Барича, која од наше државе добија за сваког радника субвенције у износу од 27000 €?!

Уместо да држава развојно субвенцонише своје фирме и стратешке гиганте, она их свесно и плански уништава, јер шта друго квислинзи и вазали раде, негое што послушно извршавају све задате задатке од страних налогодаваца, да би тако послове које су радили наше фирме, сада раде стране компаније.

Доктор Дробњак је говорио и о методи пљачке страних банака у Србији (90% код нас фигурирају стране банке), путем лажних губитака, где те стране банке пре годишњег завршног биланса свог пословања, сав новчани капитал исисају у банкама својих матичних земаља, а у Србији прикажу гибитак, тако да поред опљачканог новца, ти „губиташи“ избегавају у старту да плате порез на добит, а тако не плаћају ни порезе на дивиденду, јер сву добит изнесу из Србије.

То исто раде и неки наши „заштићени“ бизнисмени са својим фирмама, а иза свега стоји – ПБМ!

Како је све ово могуће?

Врло једноставно, све те стране банке и компаније, као и наше за то одабране од стране ПБМ-а, нико и не контролише, нема контроле финансија, пословања, нема контроле радне снаге, да ли су сви радници пријављени или не, напомиње др Дробњак. Он наглашава такође једну битну чињеницу и стратегију богатог запада, а то је да се велике и главне зараде моћних страних компанија остварују у другим мање развијеним земљама, у сиромашним земљама, у земљама трећег света (зато су и моћне те компаније), а не у својим земљама, јер у својим морају адекватно да плате своју радну снагу, док у банана земљама попут Србије и сличним, раднике за исти рад третирају као робове, и плаћају их далеко мање него раднике у својим земљама.

Ето, то је суштина неолиберализма!

Међутим, за све ово нису криви странци и неолиберализам, већ сви наши домаћи квислиншки властодршци, почевши од петооктобарских „промена“ па до данас, јер верно служе своје стране менторе, амбасадоре и налогодавце!!

Радио 2М: Емисија Драгана Радовића „Економија у пракси“ – 07.02.2017.


Јучерашња емисија економисте Драгана Радовића на Радију 2МЕкономија у пракси“ била је веома занимљива. Емисиај је обрађивала више тема, а најударнији скорашњи догађаји које је Драган обрађивао, биле су две трибине. На првој» учесници су били др Слободан Комазец и сам Драган Радовић, а на другој»  др Драган Петровића и економиста и банкар, Бранко Драгаш. Обе трибине биле су у организацији Драгана Радовића.

Радио 2М: Емисија Драгана Радовића „Економија у пракси“ – 07.02.2017.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Да би укратко сазнали садржај емисије, цитираћу самог Драгана речима изреченим на његовој фејсбук страници».

Драган Радовић:

„Послушајте емисију, сазнаћете: како преко Царине не можете пренети робу вредну 4 хиљаде динара, биће вам оцарињена и наплаћен ПДВ – зато шлепери са кинеском робом, кафом, цигаретама, робом широке потрошње ПРЕЛЕЋУ непримећени, НЕОЦАРИЊЕНИ!!!, Како и зашто плаћамо пљачкашки порез на имовину, ко су ЗЛИКОВЦИ креатори ове отимачине, уништитељи наших привредника и стандарда грађана, чућете ЕКОНОМСКИ програм којим се може спасити Србија од уништења, све о покретању РАДНЕ АКЦИЈЕ на Златибору, изградња Gold Gondole».

Говорио је Драган о разном безакоњу Политичко Бирократске Мафије (ПБМ) која држећи све полуге власти, пљачка Србију! Једним делом емисије Драган је говорио неке битне, а многима непознате ствари о ратној одштети Немачке за II светски рат, Но, много детаљније о томе изречено је управо од Драгана Радовића у једној ранијој емисији такође на  радију 2М, што сам обрадио у свом једном тексту, тако да та сазнања о ратној одштети можете да комплетирате много садржајније.

Гнев Србије: Ратну одштету за II светски рат од Немачке Србија може да добије, она не застарева, држава Србија само треба да је затражи!
http://wp.me/p3KWp-7gM

Ратну одштету за II светски рат од Немачке Србија може да добије, она не застарева, држава Србија само треба да је затражи. Али, држава Србија то не тражи!? Зашто?

Ратну одштету за II светски рат од Немачке Србија може да добије, она не застарева, држава Србија само треба да је затражи. Али, држава Србија то не тражи!? Зашто?

Радио 2М: Милан Миленковић се разболео, саопштење за слушаоце – 23.12.2016


Један врло значајан човек, зналац, интелектуалац и медијска личност се разболео. Ради се о Милану Миленковићу који је више од 5 година у медијском простору Србије, али на алтернативним медијима, на интернет радију. Прво је почео да ради на радио Фокусу, па затим на радију „Снага Народа“ (чини ми се од септембра 2013. је стартовао са радом тај радио), и од средином јула 2016. основао је свој радио, „Радио 2М“, где је нажалост пре 10-ак дана, морао да престане са радом због озбиљне болести (следе му 2 операције), а о чему се ту ради, чућете од самог Милана у његовом саопштењу за слушаоце.

Милан Миленковић...

Милан Миленковић…

Ја нисам пратио Миланове емисије на радио Фокусу, јер нисам слушао тај радио, већ сам почео да га слушам на Радију Снага Народа, па после наравно и на његовом Радију 2М. Слушајући Милана у његовој емисији „Гнев Србије„, ја сам се све више одушевљавао њиме, и могу да кажем, по неком свом аршину, да је Милан генијалан човек и генијалан интелектуалац (каквог Србија дуго није имала на јавној медијској сцени), има црту мудрости и практичности коју многи интелектуалци немају, већ само своје суво знање, своје ЗАЦЕМЕНТИРАНЕ У ПОДСВСТ ИДЕЈЕ, ИДЕОЛОГИЈЕ, ДОКТРИНЕ, ТАШТИНЕ, СУЈЕТЕ… и то им је најважније на свету. На крају, такви интелектуалци су увек жртве своје сопствене личности, али за њихова разочарења и заблуде, увек је крив неко други, а не они сами, па и народ, јер „неће да слуша“ те „паметњаковиће“, да се управља и ради по њиховим доктринарним и идеолошко-идејним „инструкцијама“.

Због свега овога, зато је Милан од огромног значаја пре свега за нас Србе, јер је на медијској сцени Србије пионирски започе заиста тежак „рударски“ посао, да „описмени“ Србе у најбитнијим областима за живот једног народа, које су најважније за његово интелектуално, ментално и биолошко опстајање кроз историју, у живом оригиналном облику – са слободом у срцу и души, а не да буде мутант разних идеја и идеологија, „жртвено јагње“ недовршених интелектуалаца и политичара-шибицара, политиканата и отворених мрзитеља србства, којих Србски Народа процентуално има највише од свих народа у свету! Зато смо ми срби ту где јесмо, као народ, заједница и колектив полако венемо, нестајемо, а недовршени интелектуалци, преваранти и багра опстају, јер су инстант творевина, људи без душе, код њих постоје само приватни интереси и корист, једном речју – лукративност.

Зато су људи попут Милан Миленковића прави бисер и драгуљ у једном народу…!

Јер, Милан је започео пионирски рад у најбитнијим областима за један народ, да разумеју и правилно схвате суштину: политике, геополитике, историје, образовања, битисања једног народа… али и да правилно схвате свој ментални склоп, своју етно-психологију, значај своје култре, својих предака и њихове жртве, ради нас, њиховог покољења, да не би били колатерална штета историјских процеса, идеја, идеологија, „интелектуалаца“…

Морам да признам да сам под Милановим утицајем и сам научио доста тога, схватио, променио сам и кориговао разне „углове гледања“ и схватања, јер сам, после преиспитивања, увидео да је Милан у прву. Уверења никада не требају да вам буду зацементирана, већ меко-чврста, у противном… бићете жртва својих уверења, и нећете имати храбрости да истини поглеадте у очи.

Има нешто у том човеку, нека чаролија са којом је рођен, јер заиста уме да у медијима своје огромно знање пренесе том обичном човеку, као и интелектуалцима, што нимало није лако, правилан И МУДАР поглед на најбитније области за историјско битисање једног народа у оригиналној суштини и облику, да не буде препарирани патрљак превараната, шибицара, промашених политичара и „интелектуалаца“.

Милану желим да има успешне операције, да нам што пре оздрави, и да нам се врати у свом „Гневу Србије“!

Не брини Милане, вратићеш нам се ти, оздрвићеш, јер снага је у теби, и духу наших мужјака и предака, који је са тобом….!

А сада погледајмо шта Милан има да нам каже…

***********************

Радио 2М – Миланово саопштење за слушаоце, јер се разболео – 23.12.2016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Милан Миленковић:

„Поштовани слушаоци, добар дан. Данас слушате, а заправо и не слупшате ново издање емисије: „Гнев Србије.“ ја сам Милан Миленковић и први пут за 5 година колико се бавим овим послом, не говорим уживо него шаљем гласовну поруку коју ће Веки емитиовати током ове емисије.

Ево о чему се ради…

За ових 5 година колико се бавим овим послом, стекао сам међу вама стотине пријатеља. Нећу претерати ако кажем да сам упознао хиљаде људи, а да су десетине људи прошли и кроз моју кућу, тако да вас у неку руку сматрам својим пријатељима, не слушаоцима, него пријатељима. Ви знате да они који су се виђали самном, знате да смо увек били у пријатељском односу, и једноставно, нисам од оних новинара и оних јавних радника који се држе далеко од људи, попују им и држе им предавања из даљине. Ја сам само један од вас.

Нажалост, допао сам озбиљних здравствених проблема и не знам да ли ћу од радија бити одвојен неко време, можда месец дана, или ће ово можда бити моја последња порука коју ћете слушати. Оболео сам од озбиљне болести, и велико је питање у ком правцу ће се то одвијати. Очекују ме 2 скоре операције, једна на глави, једна на плућима, тако да неко време, ако све буде по добру кренуло, неко време нећемо бити заједно, а ако крене на зло, заборавите све ово што сам вам причао. У сваком случају, без обзора на то шта се самном догоди, врло је важно да овај радио опстане, не као мој радио, него као радио једини можда слободан медиј у Србији који није везан низакога, осим за вас.

Ми никада нисмо имали донација од богаташа, ми никада нисмо имали донације од власти, ни из прве, ни из друге, ни из треће руке. Све што смо створили, створили смо сами, са вама заједно. Идеја слободе, мора да се сачува у медијском простору Србије, ма колико она данас мала изгледала, у тренутку неких великих друштвених потреса, та идеја може да нарасте до неслућених размера. Срећом, скупили смо се овакви какви смо, и колико нас је, ја верујем да је 90% људи који, има ту и хејтера (мрзитеља) има људи који ће се веома радоваита овоме што ми се десило, али, у већини сам сигуран да сте ви изабрани људи у овој Земљи. Да ово што се скупило око овог радија, да су заиста људи којима је стало до слободе и до Србије, без обзира где живите: на Новом Зеланду, у Америци, Малој Крсни, потпуно све једно.

Дакле, ми смо оно са чим Србија још може да рачуна. Мене је ова болест можда стигла, и због тога што сам за 5 година имао преко 1400 емисија, и провео за кратко време, дакле неких 5 година, 4 хиљада и 200 сати у програму, у пољу електромагног зрачења. Нисам се штедео ни једног тренутка, радио сам по својој савести, по својој ћуди. Могао сам да смањим, нисам хтео да смањим рад, волим да будем у етру, волим да будем са вама. Можда је и то узрок, пушење свакако, сви знате да вадим цигару за цигару. Ко зна шта је све то… стресови, 300 чуда. Било како било, ја се надам добром исходу, али ако до тога не дође, немојте дозволити да овај медиј пропадне и да се угаси. Нећете имати други. Сви други који се појаве, биће у рукама, зваће се „опозиционим“, а биће у рукама или власти, или богаташа. Будите опрезни, врло често се у Србији појављују патриотски медији који то брзо престану да буду.

Ја ћу покушати за ново време док не будем са вама, имам у виду једног момка који је, неће се ни он наљутити да овој чује, мој ученик… на неки начин ученик, један ингениозан момак из Новог Сада, Игор Антишић. Ако га наговорим да пристане да води по неку емисију док ја не дођем, док се не вратим у игру, добро ће бити. У сваком случају, ако буде нечега још важно, обавестиће вас Веки и Оливера, послушајте у Оливерине емисије, онда ћете сазнати све што је важно, и морам да се извиним свима вама који су ме звали лично, нисам био у ситуацији да свакоме одговорим на позив и поруку, јер просто, немам енергије. Ја 3 месеца водим емисије са метастазом у мозгу, уз крајњи напор, везан за столицу, а сад већ од куће у последње време, нисам хтео да прекидам до последњег тренутка, само треба да будем са вама. Сад је већ готово, сад већ не могу да бирам шта ћу да радим, морам да идем на операције, и то је то.

Хвала вам што сте свих ових година били самном. Како год, кажем, да се ово заврши, хвала вам што сте били са нама, и чувајте идеју слободе!

Ми смо потомци слободних људи и великим мужјака, и великих мајки!

Ми нисмо народ слугу, ми нисмо народ колаборациониста. Чувајте ту идеју слободе! Како год се кажем, ово заврши, ова Земља треба да живи и после мене, и после вас. Треба да живи за нашу децу, за наше унуке. Нама су дедови ово оставили не да ми то растуримо, да не кажем неки гори израз, него да то пренесемо својој деци. Да не будемо прва генерација Срба, која је деци оставила мање него што је добила од предака.

Још једном, хвала што сте били с нама. Чућете све што је важно, или што ми мислимо да је важно у вези самном. Останите уз радио. Лично, за себе не тражим никакву помоћ, никада нисам тражио ни од кога. Од вас нисам тражио новац лично за себе, нити ћу тражити. Али, покушајте да радио одржите у животу.

Хвала вам још једном, и желим вам пријатан дан.“

Гнев Србије: 26.12.2016. – Миланова порука – Цигла

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Мианов Текст. Извор: Миланов сајт

Цигла

brick_by_miles_johnston

После пет и по година рада, са само петнаестак дана одмора, преценио сам своју копаоничку снагу и дошао у ситуацију да се – после више од хиљаду четиристо урађених емисија и четири и по хиљаде сати програма уживо – извучем из дневне политике и да се ограничим на, мање-више, читање наслова дневне штампе.
За десетак дана игнорисања медијског простора и друштвених мрежа, почела је поново да ми се формира „велика слика“ коју сам почео да губим под теретом посла, који је подразумевао бављење дневним догађајима. То никако не приписујем неким својим посебним способностима; пробајте сами – искључите се са друштвених мрежа недељу дана, игноришите медије, приватне и кафанске разговоре, а онда се вратите свему томе и уочите колико ће вам смешни и банални бити коментари за које сте, само неколико дана пре тога, мислили да су озбиљни и садржајни и у којима сте сами учествовали. Заблуде лако отпадају од човека онога тренутка кад одлучи, или кад живот одлучи тако, да у њима не учествује.

Ми, Срби, смо народ егалитариста, средњака, народ у коме свако мисли да може о било чему да донесе квалификоване одлуке, и то чисто интуитивно да две ганглије не укључи. Да се куће у Србији зидају на начин на који Срби размишљају о политици, Србија би изгледала као да ју је цунами развалио.

Зато, ово што пишем и говорим, неку вредност има – и то, наравно, у оквиру оних личних вредности које ја имам – само за оне међу нама који нису склони олаком закључивању на основу двоминутне телевизијске репортаже, или на основу неке претходно постављене доктринарне претпоставке којом се гола емоција просто рационализује. У уобичајеној српској шеми то изгледа отприлике овако: мој деда је био монархиста – ја волим свога деду – монархија је најбољи облик државног уређења у Србији. То, да у свету има и богатих и сиромашних монархија, и девастираних и богатих демократија, те да се у политици, када она то заиста јесте, никада не ради о догмама и доктринама, него увек само о практичним питањима, кроз мозак доктринара никада прошло није, нити пролази.

Лакше нам је да мозак користимо за довијање и доношење брзих и нетачних судова, него да мислимо. Уверења сматрамо самом сржи људског бића, али само онда када су нетачна и када их треба бранити од чињеница. Сви наши аргументи заправо јесу аргументи против чињеница, иако ниједан аргумент није оборио чињенице. У Србији је увек било надмоћних духова, људи са изразитим поштовањем за чињенице и за стварност, али смо им ми увек као народ претпостављали доктринаре, сањалице, идеологе, а обично свима њима – преваранте. Вазда смо више волели лепу лаж, него чињеницу, јер се са чињеницама треба борити и изборити. Идиотска поставка да се прво треба створити идеологија, односно шема деловања, па да тек онда треба видети како да се живот уклопи у ту шему, век и по разара српски народ. Живот сам по себи нема шему и нема систем. Када идеологија и живот дођу у сукоб, а увек дођу, сви српски доктринари, од либерала из XIX века, преко комуниста до данашњих патриота и европејаца, рупу између живота и система крпе лажима, па су још притом бесрамно уверени да је њима лаж дозвољена само зато што се она одвија у неком вишем интересу који само они виде.

Последња практична питања у српској политици је решавао Милош Обреновић. Од та времена на овамо решавају се идеолошка и доктринарна питања, без икаквог циља и смисла за историју. Оно што је релативно стално вазда се мешало са оним што је привремено и ефемерно. Нација, као релативно стална категорија, протеривана је и унижавана од грађана који ће доћи и проћи, а шта ће остати од нације кад грађански вандализам прође, гледаће наши унуци. Монархија је, између два светска рата, прогањала комунисте, као да су они хиљадугодишње питање за српски народ, а не минорни политички покрет. Пошто су дошли на власт, комунисти су, како их је Бог паметне дао, и сами поверовали да су зајашили историју, па су кренули да прогањају своје непријатеље, а да нису ни приметили да су их истребили већ 45-те. Српске владике, у најбољој традицији жалосног схватања политике, су, током 80-их, уместо да чувају Дечане, Грачаницу и Пећку Патријаршију, вијале комунисте по Београду, ни не увиђајући да су проблеми Срба и Шиптара потпуно независни од облика политичког система у коме се одвијају.

Почетком 90-их је створена идеја да је српско питање заправо демократско питање. Рђави катедарски мољци, спарушни институтски научници и Фулбрајтови стипендисти су читаву једну нацију још једном везали за политички систем, ни не увиђајући да је нашим непријатељима сасвим свеједно да ли су Срби комунисти, демократе, или Марсовци. Не постоји тај облик политичког система код Срба који може да пасивизује наше непријатеље; генералу Кастеру је био добар само мртав Индијанац, а да ли је он био Апач, Сијукс, или Чироки, њему је било свеједно. То је оно што Срби не разумеју.

Ових дана је, колико видим и пратим, главна тема у српским медијима оно што се, у београдском жаргону, зове „продаја цигле“. То је, иначе, београдски израз за подвалу. Наша русофилија је коначно добила и свој израз у еврима. Не памтим кад сам видео тако сложно одушевљење европејаца и русофила у Србији и то око пола ескадриле старог гвожђа. Опет смо побркали Русију са руском политиком и платићемо цех за то. Прочитао сам много коментара од којих је већина, до у ситна цревца, описивала техничке карактеристике полуувенулих авиона, затим бурне поклике Русији што се враћа на Балкан са толиком силом, којом није успевала да освоји ни мања предграђа града Грозног током рата у Чеченији. Постали смо, кажу русофили, војна сила у региону, док им европејци терцирају и гледају које ће провизије да узму ремонтовањем бабе у девојку.

fonstola-ru-95576

Безмозговићима је потпуно промакло да на Балкану не постоје регионалне силе, јер Балкан никада није ни одлучивао о својој судбини. Ми водимо туђе ратове и ту неколико рђавих мигова ништа не може да промени. Опасност која се крије иза ове, на око привлачне трансакције, потенцијално је веома велика. Вучић постаје водећи патриота у земљи. Патриотске групе којима је овладао сада могу отворено да му пруже подршку, уз изгледе да овлада још већим медијским простором у Србији. Русофили су тренутно заслепљени и желе да верују да је уз неколико рђавих авиона коначно досегнут аргумент да се ствари у свету мењају и да ветар коначно почиње да дува у српска једра. И увек имају оправдање за Русе: и кад смо мирно гледали понижавања њиховог народа у Литванији, Естонији и Летонији, и кад смо гледали како олигарси и службеници Светске банке и ММФ-а, петнаест година после пада Јељцина, воде монетарну политику у Русији и своје девизне резерве држе у Америци; разумели смо сваку руску муку, сваку бољку, сваку спорост, али како ћемо разумети да су, од свих народа, баш нама продали циглу? Кад се буде испоставило, а испоставиће се, да се од те цигле, ремонтоване за сто евра по комаду, неће направити грађевински блок, наши русофили, у најбољој традицији доктринарства и сањалаштва, уместо да признају да је продаја цигле оно што је одувек била – фора, утројиће своје појање мајчици Русији, не да би одбранили Русију, јер то више неће ни моћи, већ да би одбранили своје заблуде. Тако ћемо се опет вратити на онај негативни циклус са почетка ове приче.
Србин, ако хоће да живи, а не само да гледа за чије ће бабе здравље погинути, мора да научи бар да рођеног брата воли више него брата од стрица. То, истина, и није нека нарочита мудрост, али нам је некако испала из видокруга са појавом грађанског друштва. Једног дана ће чак и задрти русофили видети да је цигла ипак само цигла, па ће онда направити другу врсту грешке и окренуће се Западу, а са те стране ће доћи друга цигла са сличном ценом ремонта у грађевински блок.

Другим речима, мали народи имају само два избора, да преживљавају као слуге великих, или да схвате да су сами на свету и да се боре са том чињеницом. Иако је политика, скупа са светском позорницом на којој се одвија, више налик ноћи у кишној џунгли, него утопијској представи о братимљеним народима света, ни у тој кишној џунгли не умиру сви мали и слабији. Простора за преживљавање има, али само онолико колико памети за то има и колико та памет успева да се пробије кроз бескрајне талоге нашег бедног политикантства, кроз пресушене долине наших доктрина и кроз нашу, сад већ и биолошку, запуштеност. Карађорђе и Милош су налазили своје путеве и ми смо, као народ, са неминовним осцилацијама, пола века расли и јачали. Дакле, онај ко решава практична политичка питања, ко зна ко су му непријатељи и ко не брка ко су му савезници, ко свој хлеб једе и ко своју пушку носи, има будућност. Проблем са будућношћу је у томе што она, у материјалном или доктринарном смислу, награђује само појединце, али не и народе којима ти појединци владају. Народи, колико год ово у кључу политичке коректности изгледало бласфемично, имају само једну шансу, а то је да имају биолошку моћ над другим народима, а та биолошка моћ сама по себи рађа одгој и дисциплину и природни нагон за одбраном, нагон коме не треба никакво објашњење. Тек такав народ, на темељу биолошких вредности, може да створи Милоша и Карађорђа. Праве вође не настају из доктрина и идеологија, из исправности становишта, већ зато што су одабрани, пре свега биолошки и у сталној конкурентности са једнако добрим биолошким материјалом. То је та разлика између бета примерака који данас воде Србију и некдашњих алфа примерака. За Вучића мислим да би умро од страха да мора да уђе са Карађорђем у лифт, већ негде до трећег спрата, а Коштуницу ни међуспрат не би живог видео.

Али, Милош, Карађорђе, а богами и Мишић, нису куповали циглу.

Милић од Мачве – Ратни савет Вожда уочи Мишарске битке

Милић од Мачве – Ратни савет Вожда уочи Мишарске битке

Радио 2М: Економија у пракси – Гост Јован Тамбурић, 22.12.2016


На радију Милана Миленковића“ економиста Драган Радовић који је много пута гостовао, почео је да води и уређује своју сопствену емисију под називом „Економија у паркси“.

Радио 2М економија у пракси: Гост Јован Тамбурић – 22.12.2016

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Као тему емисије Драган је изабрао ПИО фонд и најављену приватизацију бања, тако да народ Србије, ако се дозволи приватизација бања, остаће без икакве имовине, народне имовине, остаће го ко пиштољ, јер народ без имовине, стварно је го ко пиштпљ, и као такав подложан свакојаквом израбљивању, до уништења самог народа, и саме државе. Било је још речи о пензионерима, пензијама, о раду на црно, као и о томе, како да сви раде легално, и да тако сви да буду задовољни, и: пензионери, привредници, радници, грађани целе Србије.

Средином емисије кост је био Јован Тамбурић који је говорио о најављеном протесту војног и полицијског синдиката Србије, који је заказан за 24.12.2016. у 12 сати испред Владе Србије.

Избаците ММФ и НАТО из управљања системом одбране Србије!

Избаците ММФ и НАТО из управљања системом одбране Србије!

Гнев Србије: Гост Драган Радовић економиста – 16.11.2016.


Најновије гостовање економисте Драгана Радовића на радију“ код Милана Миленковића

Гнев Србије: Гост Драган Радовић економиста – 16.11.2016

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Пљачка политичко бирократске мафије која влада Србијом и контролише је, све је већа и већа, живот је све тежи и тежи, а народ и даље све више и више ћути, а биће све горе и горе!

Хммм… изгледа да ту има велике контрадикторне синхронизације.

Шта ћете, навикли нас турци да трпимо по 500 година, па се можда и пробудимо некад, ако срба тада уопште и буде у Србији…

Милан Миленковић и Драган Радовић. Крађа струје на високом новоу је све већа и већа, а вероватно се и извози...

Милан Миленковић и Драган Радовић. Крађа струје на високом новоу је све већа и већа, а вероватно се и извози…

%d bloggers like this: