Интервју са Миланом Николићем Изаном о винчанској кабали и његовој књизи „Ланац Љубави“


Дајем вам на увид презентацију једне по својој прилици инспиративне и значајне књиге (духовна бајка која се може прилагодити свим временима) за србски народ, књиге Милана Николића Изана: „Ланац Љубави„. У представљању Изанове књиге учествовали су: Марина Буковички, драмски уметник; Велимир Абрамовић, филозоф; Вујадин Радовановић, илустратор; Дејан Поповић, дизајнер електронске књиге; Милан Николић Изано, аутор и Зоран Колунџија, издавач. На представљању књиге требао је доћи и композитор Александар Сања Илић, али био је оправдано одсутан.

Презентација је одржана крајем 2012.

После ове презентације иду 2 интервјуа са Изаном, који ће вам још више појаснити шта нам књига доноси, и кодирано, и некодирано, а пун увид ћемо имати ако будемо сами прочитали књигу. Ја је још немам, али волео бих да је имам, али …  🙂

Милан Николић Изано: „Ланац Љубави“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

*********************

Извор: Блог Весне Михајловић

Први текст: Представљање књиге „Ланац Љубави“

Аутор Милан Николић – Изано

Дакле, књига се чита у даху, заиста као бајка и долази се до закључка да је треба опет прочитати, јер, као деца што желе да им се изнова и изнова чита бајка да би савладали штиво, да би спознали механизме борбе између добра и зла, тако нас и ово штиво омамљује. Зашто је то тако?

Аутор књиге: Милан Николић Изано

Аутор књиге: Милан Николић Изано

Цела прича је осмишљена као нови мит у којој испод главне радње тече још скривених и слојевитих прича, по значају јачих од површинске. Замисао ми је била да читаоцима понудим једну духовну бајку помоћу које би успели да пробуде своју подсвест и прошире свесност. Писао сам је сликама и употребљавао симболе, јер сам мишљења да се на тај начин повезују лева и десна страна нашег мозга а то је и основа буђења подсвести које креће из пинеалне жлезде (трећег ока).

Можемо ли тачно одредити место и време догађаја?

Географски и историјски везао сам се за подручје Балкана, мени најпознатије, али прича се лако може пребацити и у било коју област света. Место догађања је дакле, Балкан-Алкан. Зашто Алкан? Сви смо алке (карике) повезане у један ланац, односно браћа и сестре, и међу људима не сме долазити до сукоба јер смо Једно. А друго представљање, извучено је из приче о централном Сунцу Алкион ( по митологији) око којег се врти и наш Сунчев систем. Ако смо ми људи, по најновијим научним сазнањима, материјализована светлост односно фотони, онда смо делићи и тог Сунца Алкиона односно мале алкице. Хронолошки, то је 14 и 15 век, а причу сам поставио тако да се уклапа у “пророчанство“ које сам представио (понудио). Историјске личности и догађаје извукао сам из тог доба и надам се да нисам ни једном речју угрозио њихов рад и дело. Што се тиче догађаја које наводим, описана су са годинама старог српског календара, зато су и Стефан Лазаревић и Ђурађ Бранковић важни, јер су и они у своја дела уградили те године. Стефан на споменик његовом оцу на Косову а Ђурађ на улазу у тврђаву града Смедерева. Користио сам се и митологијом старих цивилизација, ослоњених на природу, а понајвише словенском и симболима везаних за њихова божанства. Такође, покушао сам дати објашњење зашто Срби себе називају небеским народом и одакле то долази. А то се односи и на све остале Словенске народе као и на цео Бели Род (ово нема везе са бојом коже).

Да чујемо нешто о појашњењима пророчанстава?

Дао сам моје решење за Тарaбићево Креманско пророчанство за Три Крстате Горе, а паралелно са тим убацио сам и своје жеље везане за времена која долазе. Покушао сам да дам објашњење на Тарабићеву поруку из Креманског пророчанства, где нам говори, “кад дође судњи дан људи ће наћи спас само у Три Крстате Горе“. Она се географски не може пронаћи, зато што се налази у нама. Тројица која владају небом, Отац, Син и Свети Дух владају и људима, ум, тело и душа, али ми имамо и дуалност која је присутна свуда око нас и у нама. Мушко-женско, добро-зло, материја-дух, талас-честица… Уједињењем тих двоје (дуалност и тројство) форми, надграђујемо се и побеђујемо време, које неки представљају као четврту димензију, а могло би да се каже да ми живимо у тродимензионалном свету ограђени са четвртом “силом“, временом. Зато сам га ја означио са бројем четири и по тој логици збир два и три дају четири. Значи, да би савладали време и достигли то четири, морамо се прво успети на Три Крстате Горе, односно схватити своју дуалност и своју небеску и земаљску Тројицу. А онда је пут ка петици, петој димензији, лако проходан.
Izano-Lanac-Ljubavi

Може се рећи да роман носи у себи поруку јединствености свега, како то да појаснимо?

Тачно, све у свему, покушао сам објаснити јединственост свега и наше место у њему. Потребу људи (човечанства) за повратак природи (једином видљивом духу), и схватање наше дуалности и тројства. Односно, понудио сам начин помоћу којег се може пронаћи у себи дух или невидљива природа. Покушао сам да објасним разлику измећу суштинске и личне (прва је судбина карме и душе, а друга ега и материјализма) судбине и важност да их разликујемо. Суштинска људска судбина је једина и само је она важна, а ова друга не постоји, већ само лажно живи у нашим овоземаљским чулима у илузији овог света. Наравно, све је ово скривено у причи и сваки читалац ће моћи да схвати онолико колико је проширена његова свесност. Мишљења сам, да онај који жуди за жељом сазнања, покушава да тражи решење, па ће ову духовну бајку читати више пута.

Коме је превасходно намењена порука и подука овог романа?

Циљ ми је био да, превасходно, поруку упутим нашем роду (Расима), јер осећам тоталну збуњеност и несхватање живљења живота, које је завладало у нама. Неслога и раздор који владају у друштву и породици прете да нас униште. Али са друге стране, књига се зове „Ланац љубави“ да би представила божанску повезаност свих народа које живе на овом простору и потребу за миром, јединством и проналажењу заједничке истинске вере. Вере Љубави. Упоредо, кроз судбину (личну или земаљску) главног јунака метафорично је приказана и судбина Раса (Рашки народ су чинили Срби, Хрвати, Словенци, Руси, Чеси…) тј. њихово претапање и одрођавање у различите нације захваљујући намерно уметнутих (од стране црног рода) погрешних и страних религија за наш род, које су својим лукавим варљивим утицајем довеле до тога да брат удари на брата.

Такође, ова духовна бајка показује и начине и методе помоћу којих се стиже до ширења свести, како код мушкарца а како код жена.

Какву улогу играју бројеви у роману, неоспорно да је роман препун симболике бројева?

Златни низ (Златни цвет у причи) или Фибоничијев број 1,618 је доминантан, али ту је и број Пи (3,14..). Они леже у основи свих уметничких дела која су за своју основу имали Божански закон стварања. Све на овом свету направљено је на основу златног низа па и сам човек. Ако је то закон божанског уређења, онда смо и ми људи, дужни да у нашим делима постављамо исти тај закон. Можда он и влада нама, а да нисмо свесни? Зато је он присутан у причи (скривен) и главни јунак после “буђења“ схвата његову важност. А број Пи, из математичких формула знамо да је у једначини израчунавања круга, а у овој причи то би био кружни циклус Универзума, свих тела и бића који у њему постоје. Објашњење тајне неких бројева из књиге, налази се у додатку, а значење већине бројева који су написани или оне који се требају израчунати, оставићу да сами спознају читаоци трагачи. Оне читаоце који су авантуристичког духа а жељни знања, обавештавам да је књига кодирана, бројевима и симболима. Шта тај код открива? Оно што ми зовемо будућност.

Можда можете само објаснити о чему се ради код броја 41?

Важност средњег броја 41, Петровог матрикса, види се када му се дода физичка ознака за фреквенцију Hz. 41 Hz je фреквенција на којој наш мозак прелази на виши ниво свести, онда је у могућности да доживљава астралне пројекције. Зато је и између 26 и 67 у средини златног низа (повезује). Главни јунак је свој први астрални пут, доживео у сну (сања у сну) после погибије породице, касније, при погибије Белца, а до краја живота ту вибрацију је научио користити и употребљавати по потреби. Највише пажње сам обратио на фреквенцију (мозга) и начин на који се она подиже. Да бих то учинио у овој књизи, био сам приморан да се послужим поезијом а у завршном делу књиге чак сам и прозу писао у стиху. Онај који те делове буде читао у даху, сигуран сам да ће осетити тај набој дизања фреквенције, а читаоцима остављам да сами забележе своја осећања које ће у тим тренуцима имати. Због те вибрације која подстиче “буђење“, направио сам и електронску књигу са музиком Балкана, композитора Сање Илић и групе Балканика, да би се у том другом читању стекао потпуни доживљај који ће читаоца одвести до тог шестог унутрашњег људског чула. Емоција срца и осећања душе.

Било би лепо да чујемо неку реч о рачунању времена?

Све године су писане са годинама старословенског календара осим Петрове године рођења, која је написана и по хришћанском календару како би је могли узети за основу рачунања. Узимамо да је старословенско и старозаветно рачунање времена кренуло од 5508 година пре нове ере, то произилази из споменика које и сада имамо по целој Србији. Као мали, видео сам те споменике на Кораћичком (очево село, поставио сам га у причу) гробљу, сада се више не могу пронаћи (зарасли су у коров и трње). Све ово је учињено да би се повезао и доказао континуитет нашег постојања на овим просторима од Винчанске културе све до данас. Зато је на корицама књиге написана 2012 година (година издавања књиге) словима, како се писало у средњем веку на овим просторима. Читаоци ће имати прилику да виде и илустрације које прате ову причу, а посебно је за ово о чему причам важна она која представља Смедеревску тврђаву, престоницу тадашње Србије. Илустратор, Вујадин Радовановић, остао је шокиран сазнањем да је пола натписа, деспота Ђурађа Бранковића, који је уписан на тврђави, данас премазан бојом и малтером. Било му је потребно више од месец дана да сазна шта ту пише и словима и “бројевима“.

Много би могло још да се прича о роману „Ланац љубави“ али само укратко да чујемо понешто о митологији, вери, астрологији ?

Користио сам се симболима везаним за митологију, углавном Словенском, са примесама старо Грчке, Египатске, Индијске, Маја. Нисам то чинио да би правио неку митолошку чорбу, него да прикажем њихово ослањање на природу и међусобну повезаност. Тако да имамо доста животиња (фауна), коњ, вук, орао, лабуд, голуб, лисица, змај. Присутне су биљке (флоре), храст, врба, смрека, брест, липа, багрем, сува трава и цвеће. Ствари из свакодневног живота која се везују за разна божанства старословенске митологије као фрула, секира, штап, слама, катанац, крчаг. Природне појаве и ватра (са посебном вредношћу), муње, громове, непогоде. Видећете да Белац од народа добија име Змај Перкан, по Богу Перуну као божанство светлости (Сунца). Душа је светлост, а самим тим и ми смо светлост. Све ово, горе наведено, су симболи који владају животом и имају своја значења, како у митологији (Словенској) тако и у мојој причи.

Борба главног јунака би личила на борбу Бога Волоса и Бога Перуна који га муњама гађа, као у Египатској митологији, борба Сета и Ра. Борба Месеца и Сунца, таме и светлости у којој нико не добија, већ се стално смењују. Видимо да после тога Петар постаје земљорадник, сточар, а по митологији знамо да је Волос њихов заштитник. Тако да кроз живот имамо таму и светлост, добро и зло, стално се смењују и део су нас или смо ми део њих. Спомињу се, или се из приче може схватити, још доста старословенских Богова. Сварог, Световид, Род,Триглав, Радогост, Мора. У први мах изгледа да је све ово посвећено старословенским боговима, погрешно названом (од злонамерних) религијом паганизма или многобожанством, схватиће те да је све сведено на једног јединог Бога, као и у основи правог хришћанства. На жалост, сведоци смо да је данашња религија (ја га називам материјално хришћанство), а посебно ови који се са њоме служе (продају је), изгубила своју духовност и нема решење да поведе човечанство у нову еру. У песмама сам написао за важност праћења звезда и њиховог кретања као и бројева који нас следе. Важност броја 108 по астрологији има везе са астралом. Ако нас лунарни држи везане у материјалном свету, соларни астрал нас вуче на горе ка духовности. Црни род који спомињем у причи, не везујем за народе већ за интересне групе, које држе људе у незнању или везане страхом у лунарном астралу. Да би се дошло до соларног или потпуне душевне слободе, прво се морамо ослободити страха и незнања, тада постајемо способни да полетимо. Мрежом којом је уловљен и Петар од стране мрачних сила и која у причи стоји над главама Белог народа, у ствари је лунарни астрал, вешто и лукаво саткан од оних који нас држе заробљене на овоме свету. Управљају тако њиме, да смо постали фигурице страха које само њима верују и слепо их служимо, немоћни да га се ослободимо и полетимо онако како душа жели и зна.

Да ли је „Ланац љубави“ весник новог златног доба?

Оно што ја осећам, а сигурно сте и Ви то исто осетили, да то што пулсира и даје неки нови ритам а стиже нам однекуд, терајући нас да се мењамо, тражи од нас да променимо и начин размишљања о божанском и о људском постојању. Нити се треба враћати на нешто што је иза нас, нити упорно тврдити како се мора поштовати нека традиција о којој сви говоре, а она јадна, нема никаквог сазнања од пред Немањићког доба (намерно скривена од нас), већ, једноставно ићи напред. Не окретати се већ тражећи себе, морамо да се окренемо ка унутрашњем ја, да га пронађемо и да тако освојимо ново доба човеченства које стиже у наше животе. Изгубили смо Оца, ритам неба, вибрацију која даје снагу живљења и стварања. Заборавили смо Мајку, природу, зато у овој књизи дајем читаоцу могућност сазнања, да су људи по Косовском боју још били свесни своје прошлости, али да после пада Смедерева (1439) у наш народ улази заборав и губе се сва знања старог света. Ланац љубави спаја у читаоцима прошлост и будућност, али трајно задржава у садашњости. Ја бих то назвао, проширена садашњост, која даје могућност људима да се присете старог знања и на тај начин дођу до свога духа. Улазак у пету димензију, златно доба, води кроз разумевања силе те димензије. То је сила свести, Универзално поље свести. Ова књига служи том циљу.

У чему лежи важност наших живота?

Важност нашег живота лежи у откривању суштинске судбине или судбине душе. Ми се сви, илузорно, боримо за судбину тела, као што је чинио и главни јунак али карма га води ка његовој правој судбини, и зато он нити гине у рату, нити га убија болест, куга. Петар “убија“ свој егоизам онога момента када умире Белац, или другачије речено,онога момента када се буди и издиже његова душа. Касније, читајући дедин Завет, учи и схвата своју праву судбину и до краја живота посвећен је само њој. Зато време губи смисао и због тога (само привидно) ова прича изгледа да се брзо завршава (мислим на године од повратка кући, па до смрти). Он успева у овоме животу и оставља поруку човечанству. Сви смо ми мали Богови, он је у нама, треба га пронаћи, а то је суштинска судбина свих нас.

Да ли би хтели да нас упутите и да нам откријете барем један важан детаљ тајног кода књиге и на који начин је она шифрована?

Као што сам у књизи навео, ова духовна бајка носи у себи веома велики број порука и скривених тајни које воде ка прочишћењу и просветљењу како појединца, тако и свих људи на овој лепој планети. Ова књига није научно дело, тако да јој није био циљ да она доноси нова “стара“ сазнања на начин школског уџбеника, већ су све те поруке скривене и кодиране на тај начин да их сви могу видети, али само мали број нас разумети. Оно што би могао у овом тренутку рећи, то је, да сам за тајни код користио нумеролошку вредност симбола старог винчанског писма, а затим сам разумевањем азбуке и значењу њених слова кроз поруку која она носи са собом, успео да пребацим нумеролошку вредност винчанског писма на данашња слова која користимо. Неко би рекао да је то ћирилица а мени је драже да је називам азбуком а зашто тако, разумећете када будете сазнали скривену поруку коју носи са собом Ланац љубави.

Рекли сте да ова књига има више нивоа, можемо ли сазнати нешто о њима?

Да, она је састављена из три принципа свести у седам нивоа. Волим по неки пут да кажем да човек говори речима, душа сликама, а Бог бројевима. То су принципи свести које сам применио у овој духовној бајци. Први је материјални или земаљски принцип. Други је духовни или небески принцип а трећи је божански или космички принцип.Сви они су прожети са седам нивоа човечијег бића кроз која треба проћи да би се достигло поновно сједињење са целином. Ко препозна и схвати ове принципе и нивое пред њиме ће се јасно отворити дванаест захтева у дванаест божанских корака која су пред нама постављена и која треба проћи да би схватили ко је и од чега је начињен ЧОВЕК.

А неки савет за сам крај?

Човек је енергетско биће и да би одржао свој опстанак мора пронаћи начин за уношење довољне количине енергије у себе. Прво сам то прочитао негде, а касније сам и сам почео да користим тај начин уношења енергије у организам, тако да све то могу навести из личног искуства.

60% енергије добијамо од воде (течности). Да би она имала дејства, мора бити антиоксидантна или Жива вода.
30% енергије добијамо до Сунца. Најбољи начин, соларна јога или гледање у Сунце.
5% енергије стиже нам из земље. Најбоље шетати бос.
Осталих 5% је чврста храна. Најбоља је она од свежег воћа и поврћа.

Тако је и Петар прочистио свој организам, спремајући се за завршну борбу, а богатио га је космичком енергијом (љубав).

Моја порука је, постанимо бољи људи, они који ће бити ближи једни другима, они који ће искрено осећати. Променимо овај сурови садашњи свет, свет индустријско-технолошког материјализма, у један нови свет – свет универзалне технолошке космичке духовности.

Књигу сам завршио са надом да ће вера љубави превладати у новој ери и то искрено свим својим бићем верујем и желим.

Књигу можете наручити и од аутора
Милан Николић Изано
Сајт: www.lanacljubavi.com
email: lanacljubaviizano@gmail.com

Ланац Љубави: Милан Николић Изано

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Други текст: Интервју са Миланом Николић Изано о винчанској кабали

Господине Николићу у предходном вашем интервјуу који сте нам дали, приликом представљања ваше књиге Ланац љубави, говорили сте о томе како је она шифрована тајним кодом и да са собом носи поруке које су важне за све нас у периоду који је пред нама.
Vincansko-pismo

Да ли би хтели да нас упутите и да нам откријете барем један важан детаљ тајног кода књиге и на који начин је она шифрована?

Као што сам у књизи навео, ова духовна бајка носи у себи веома велики број порука и скривених тајни које воде ка прочишћењу и просветљењу како појединца, тако и свих људи на овој лепој планети. Књига није научно дело, тако да јој није био циљ да она доноси нова “стара“ сазнања на начин школског уџбеника, већ су све те поруке скривене и кодиране на тај начин да их сви могу видети, али само мали број нас разумети. Оно што би могао у овом тренутку рећи, то је, да сам за тајни код користио нумеролошку вредност симбола старог винчанског писма, а затим сам разумевањем азбуке и значењу њених слова кроз поруку која она носи са собом, успео да пребацим нумеролошку вредност винчанског писма на данашња слова која користимо. Неко би рекао да је то ћирилица а мени је драже да је називам азбуком, а зашто тако, разумећете када будете сазнали скривену поруку коју носи са собом Ланац љубави.

Рекли сте да сте протумачили азбуку, можемо ли знати на који начин и која су ваша сазнања проистекла из тога?

Осим што пишем, волим и да читам. Нарочито старе мистичне записе, старосрбске и старословенске књиге, митологију, астрологију и све оно што се ређе може пронаћи на полицама библиотека. У једној таквој претрази, до мене је дошла руска црквена песмица са речима за свако слово наше азбуке. Познато вам је да су србска и руска азбука веома сличне а и редослед слова је скоро исти. Као малог, мајка ме је учила азбуку како је она некада научила у школи: Аз, Буки, Веди, Глагол, Ест…. на жалост, ја је никада до сада нисам научио. У претраживањима које сам радио за потребе књиге, проналазио сам преводе значења речи која означавају слова на данашњи србски језик, али се то свуда завршавало са словом “У“ , до слова “Ш“ нисам долазио . На разним блоговима или у чланцима, моји предходници су говорили да се азбука састоји од четири реченице, али мени није било јасно зашто недостају слова Ф, Х, Ч, Џ, Ш. Све док ми у руке није дошла горе наведена песма која је имала и нешто више но што је мени било потребно, и она слова која се користе у руском језику. Проучавањем санскртског језика, солидно познавање руског и одлично грчког (и он у себи има доста основа из санскртских речи), помогло ми је да дешифрујем значење азбуке до краја и да спознам које су то четири реченице што се крију у њој. Ја Бог видим речи и дела добра. Ја сам жив сила земљиног простора и знам како људи мисле. Наш Оче, опрости и реци слово закона правилног учења. Дај нама овде чашу знања у узаврело легло твоје на земљу одмах.

Приметила сам да говорите “србски“ а не како је књижевни правилно “српски“. Има ли то неке везе са сазнањима до којих сте дошли проучавајући наш језик? 

Одлично сте приметили и потпуно сте у праву. Ја вам сада нећу објашњавати зашто, али ће те ви сами доћи до истих закључака као и ја, када вам наставим са причом која ме је довела до тога да добијем нумеролошку вредност за свако слово данашње азбуке и зашто је важно да користимо “ћирилична“ слова. Ко је прочитао Ланац љубави, приметио је да су у њему све године осим једне, писане по старозаветним или СурБелским календарем. Вама је познато да већ велики број људи са ових простора зна да је сада 7521 година по том календару. Некако, хтели ми то или не, подсвесно везујемо то доба са Винчанском цивилизацијом. Читајући књиге наших цењених професора Радивоја Пешића, Светислава Билбије, Милоша Милојевића, Симе Лукин Лазића, Олге Лукић Пејановић и других, сазнао сам доста о винчанској и ертурској култури, а нарочито о писму које су користили. Мада је разлика између ове две културе пар хиљада година, писмо је скоро остало исто. У раду доктора професора Пешића, пронашао сам нумеролошку вредност коју је он дао за 26 симбола винчанског писма. Овај број је веома значајан, као и у златном низу код главног јунака моје духовне бајке. Да је то тако, уверио сам се сазнањем да је Библија писана на хебрејском и старогрчком са 26 основних симбола, остали су били помоћни. Тако исто и винчанско писмо користи за основу 26 симбола, а остали су помоћни или су само мало различити од основе варијанте.

Прича постаје све занимљивија. Хоћете да нам кажете да винчанско писмо не само што је старије од хебрејског и старогрчког, већ има исту основу од 26 симбола као и они. Да ли је то случајност и има ли и оно неку везу са Библијом?

Можемо водити дугу полемику о томе да ли случајност постоји или не, али када у једном раду имате десетине случајности на једном месту и оне се упорно понављају без обзира на то што нама није јасно како, јер тамо не би требале да стоје, онда то престаје да је случајност. Ја нисам имао могућности да проучавам речи винчанског и етрурског писма, а то ми није била ни жеља. Хтео сам да пронађем везу између данашњег говора на овим просторима и наше азбуке са винчанским писмом како би успео да створим оргинални код са којим би шифровао духовну бајку Ланац љубави. Дошао сам до невероватних резултата, дошао сам до Винчанске кабале. Успео сам да даншњу азбуку вежем за нумеролошку вредност винчанског писма, и да речима данашњег говора докажем да се, најблаже речено, србским језиком може у потпуности објаснити Библија и нумеролошка вредност свих њених бројева. Тако да сада могу открити ту тајну. Ланац љубави је кодиран Винчанском кабалом и азбучном нумерологијом.

Колико је мени познато у књизи доктор Пешић је дао нумерологију за свих 26 симбола Винчанског писма.

Да, ја сам се са њом користио али ми се никако нешто није уклапало, како би се у жаргону рекло, коцкице се нису слагале. Причом ћу вас вратити се на ону руску црквену песму која ми је помогла. Приметио сам да је реч код слова “Р“ некако спојена са наредним словом “С“. У песми се каже: “рци слово тврдог“ …Доктор Пешић је правилно поставио низ слова Р, С, Т и одредио њихову нумеролошку вредност 70, 80, 90. Међутим, код слова “С“ долази до једне неправилности, јер се реч “рЦи“ другом својом половином прелива на наредно слово тако да добијамо да је нумеролошка вредност за “С“ и “Ц“ једнака 80. Доктор Пешић је за слово “Ц“ одредио нумеролошку вредност 700, тако да је то оно што мени није дозвољавало да дођем до потребних резултата. Такође, са променом у задњем реду, након разумевања азбуке добио сам редослед слова, нешто мало различит од Пешићевог, У, Ф, Х, Ч, Џ, Ш и као последње у низу добио сам руско ШЋ или оно наше изгубљено ЏЗ. Остало ми је само да одредим редослед и бројчану вредност за слова Ђ, Ћ, Љ и Њ, што није било тешко и Винчанска или Азбучна кабала је била спремна.

Објасните нам зашто сте је назвали кабалом и како се она уклапа у вашу књигу? Поред тога, рекли сте да Ланац љубави има више нивоа, можемо ли сазнати нешто о њима?
Ilustracija-iz-knjige

Размишљао сам о томе како да је назовем, јер код нас влада погрешно схватање да је реч кабала хебрејског порекла. Ја је лично схватам као сложеницу Ка Балу или ка Богу. На питање да ли сам погрешио она ми је сама дала одговор, јер сам добио да бројчана вредност слова од Исусових речи “Ја сам Истина“ даје 350 или коначни збир 8 као и кабала која нам даје збир 35 или коначан 8. Кабала је нумерологија, а то је истина јер је све у бројевима. После ових резултата преломио сам и уместо Винчанског кода, који ми је деловао помало излизано, одлучио сам се за кабалу, а волим по неки пут да кажем да човек говори речима, душа сликама, а Бог бројевима тако да је самим тим цео систем склопљен. Што се тиче “дубине“ књиге, она је урађена на три принципа у седам нивоа. Први је материјални или земаљски принцип. Други је духовни или небески принцип а трећи је божански или космички принцип.Сви они су прожети са седам нивоа свести човечијег бића кроз која треба проћи да би се достигло поновно сједињење са целином. Ко препозна и схвати ове принципе и нивое пред њиме ће се јасно отворити дванаест захтевa у дванаест божанских корака која су пред нама постављена и која треба проћи да би схватили ко је и од чега је начињен ЧОВЕК, а самим достизањем тог ниво свести спојићемо се целином, односно, вратићемо се под скуте Богу.

Када је књига изашла из штампе пре шест месеци, деловало је све то као једна занимљива прича а и критичари су је прогласили новим жанром, али тек сада видимо да она у себи има много више него што се у почетку мислило и да тражи од нас да је поново узмемо у руке и да почнемо да истражујемо. Шта је то ново што ће те нам открити, нешто што би нас још више заинтерессовало?

Верујте ми, она и мене самога изненађује скоро сваког дана. Истражујући и радећи на Винчанској кабали, долазим до невероватних података. Раније сам рекао да је ова прича мени речена, да је дошла са неких виших нивоа. Сада сам и то спознао како а уједно, спознао сам како радити на себи да тај канал остане стално отворен. Мало пре сам рекао да Бог говори бројевима и верујте ми то је тачно. Наш велики научник Никола Тесла је говорио да са девет основних бројева и са четири основне рачунске операције можемо схватити како функционише свет и цео Универзум, сада сам потуно уверен да је то тачно. Припремам за септембар јавно предавање, а затим нову књигу која ће све ово потврдити, а до тада вам могу рећи један мали део од свега тога. Прво и основно је то да преко бројева можемо схватити да човек у истом тренутку постоји и на земљи и на небу. Духовни свет и божија реч утичу на физички свет човека а духовни свет чека да га слободном вољом физички свет осветли и тако врати у оно што ми називамо Рај. Друго, снага речи је у њеној вибрацији, а снага вибрације је у нумеролошкој вредности речи. Самим тим, када израчунамо и добијемо број речи, можемо га посматрати и тумачити на више начина, као збирну суму, као цео број и број састављен од више појединачних. Треће, невероватно је али истинито да нашим данашњим говором можемо потпуно објаснити све библијске бројеве а затим наставити још даље тако да на питања која нам она поставља дајемо тачне одговора који нас воде ка разумевању људског земаљског и космичког постојања.

Часопис Треће око прати ваш рад и надам се да ће те нас и наше читаоце обрадовати са неким детаљима пре званичне презентције ваших радова.

Поновићу, да би се разумело све ово о чему ћу говорити у септембру, требало би прво прочитати књигу. Неко ће помислити да се шалим, али ја заиста сматрам за себе да нисам човек знања већ човек осећања. Из тог разлога не желим да свој рад представљам као научни, јер ја нисам научник, већ као уметнички рад који је настао као последица буђења моје подсвести и ширења свести. Чврсто сам убеђен, а и од контакта који сам имао са људима који то исто осећају, запљускује нас талас из космоса који је све јачи, а његове вибрације носе љубав са собом. Они који успеју да споје своје унутрашње биће са спољашним, прочишћаваће себе са тим спознајама које навиру однекуд далеко, а тако близу и на тај начин долазиће до спознаја која су им до јуче била страна. Винчанска кабала нам говори да се свеобухваност знања налази у пољу свести и оно се мора делити, јер човек није на овоме свету да узима већ да даје. Они који себично користе благодети које добијају од виших сила, требало би да знају да добијају тренутно у материјалном свету, а то је безначајно у односу на оно што губе на духовном, вечном свету. Зато ћу и ја са вама поделити нешто од тих сазнања све док не припремим комплетно предавање које ће бити јавно, а планирам да све то снимим и јавно објавим на своме сајту. Запамтите, у једноставности се крије мудрост свеобухватности. Винчанском кабалом и азбучном нумерологијом решава се тајни код златног низа у Ланцу љубави. Замолио бих све да добро обрате пажњу на приче које нам се подмећу да се одрекнемо Косова и да коначно завршимо са небеском Србијом и да напокон живимо реално у земаљској Србији. То је једна веома опасна подвала са којом се не треба играти ако се не разуме, а оно који то говоре добро да размисле о чему говоре и да ли су свесни шта траже. То је покушај да се одвоји духовни свет од физичког и да се заувек пресече та веза. Винчанска кабала ће нам рећи да обратимо пажњу на број 42. На 42Hz човек је клинички мртав, на 42 степена телесне температуре човек умире. На 42-ом степену географске ширине налази се Пећка Патријаршија и Ватикан. Тај мистични број је веза духовног и матерјалног света. У историја словенских народа по хронологији руског монаха Нестора из 12-ог века, читамо да су Руси населили њихове просторе долазећи преко Карпата са ове стране Балкана. Писао је да и то да су Словени деца Нојевог сина Јафета, а он је имао сина Гомера који је предак данашњих Срба. Након потопа и повлачења великих вода, Јафет је дошао на просторе доњег Дунава и ту је основао прву цивилизацију.

Сада ћемо се играти мало Винчанске кабале.
Јафет = Сунце = 306 иста збирна вредност
Гомер = Раси = 160
Орао = Србија = 171

Да ли је све ово случајност или нам показује зашто срби за себе говоре да су небески соларни народ.

Библијски бројеви и њихова значења:

Закон = 109 = 1+9 =10 = 1
Тројица = 309 = 3+9 = 12 =1 +2 = 3
Бог Отац = 277 = 2 +7 +7 = 16 = 1+ 6 = 7
Исус Христ = 818 = 8 +1+ 8 = 17= 1+ 7 = 8

Да ли можемо видети Бога? Наравно да не можемо. Зашто? Зато што је невидљив,

НЕВИДЉИВ = 100 = 10×10 = 1
ЕНЕРГИЈА = 145 = 1 + 4 + 5 = 10 = 1

Аутор интервјуа: Вера Рашајски Гаврилов

*********************

Изнео бих само један детаљ који је изреко Изано, а битан је за схватање нашег србског идентитета, а то је да је пола натписа Ђурђа Бранковића који је уписан на смедеревској тврђави, било премазано бојом и малтером, тако да се није могао прочитати пун натпис. Да би открио пун натпис, шта тачно пише, илустратору Вујадину Радовановићу било је потребно пуних месец дана, уз сарадњу кустоса музеја смедеревске тврђаве, и сестре Изанове другарице која ради на филолошком факултету и познаје старосрбски језик на коме је написан тај натпис.

Утврђено је да на натпису пише датум изградње тврђаве, а он није 1430. година како нам званична „историја“ говори, већ 6938. Дакле… смедеревска тврђава изграђена је 6938. године по старом србском календару кога смо се одрекли, а то нам је изгледа мазохистичка особина, нашој ЗВАНИЧНОЈ интелектуалној „елити“ и највећем друштвеном шљаму србског колективитета (!!), да се зарад додворавања другостима одриче свега, па и србског идентитета, порекла и аутохтоности на овим балканским просторима, јер наш стари календар говори и о нашем ИСТОРИЈСКИ КОНТИНУИРАНОМ идентитету, будући да смо га користили за рачуњање времана и у разним писанијама док га нисмо укинули. Тај календар је део наше културе, наше писмености и културног постојања, наслеђа…!

Изано тврди да се србска духовност губи баш тада, за време изградње смедеревске тврђаве 1430. године, односно 6938. по старом календару. По мени, то се десило раније, баш када смо почели да мењамо свој оригинални духовни код и матрицу (прелазак у страно нам хришћанство), наш духовни запис, што је по мени модерним речником речено „непроменљива константа“ која је била извор наше снаге, слободарске само-свести, духовности, памети, базичног идентитета, културне моћи и мудрости…!

Тај се битан суптилан процес није примећивао на самим почецима само-одрођивања, јер он потиче са најдубљих дубина нашег БИЋА, тако да га наш фрагментарни ум (тзв. „будност“) не примећује баш одмах, јер има пуно начина за бекство и опсене, будући да ум плива по плићаку нашћег БИЋА, на фрагментарно свесном нивоу, а процес самоодрођивања се испочетка одвијао и ЗАПОЧЕО дубоко у подсвесном и несвесном, чега могу бити свесни само изузетно САМО-ОСВЕШЋЕНИ духовни мудраци и прегаоци. Зато су нам изгледа, историјски гледано, биле потребне толике несреће, скоро пуних 900 година, да би данас када смо скоро потпуно разбијени као народ, оно што је вековима било потискивано, под понором страха и свесности нестанка као народа, нагло почело да испливава на површину после открића разноразних историјских лажи и фалсификовања наше историје, за шта је најодговорнија наша одрођена „интелигенција“ која верно служу цару НАМЕТНУТЕ НАМ ЛАЖИ и дан данас!

Кад се једном тако БИЋЕ примитком хришћанства одроди од самосебства, немојмо се чудити што је касније дошло до следећих ситнијих одрођивања и расцепкивања већ расцепканог БИЋА, па су тако од Срба настали хрвати, муслимани-бошњаци, црногорци, македонци, а ако се не освестимо… добићемо и „војвођане“, „египћане“, „марсовце“, ове, оне…

Да би се вратили самосебству, потребна је духовност сваког појединца Србина, да склопимо очи и уђемо дубоко у њега, да нађемо спој и карику која недостаје, да се спојимо са самосебством које је тамо где и јесте, на извору нашег БИЋА и чека на нас. Претходно нам је потребна дубока друштвена СЛОГА и катарза привржена истини и само истини! После ридања и плача душе, доћи ће зора, доћи ће сузе радоснице нове зоре Србског БИЋА и повратка свом оригиналном идентитиету, примерено духу времена и нове Епохе у којој улазимо…

Ланац Љубави Милана Николића Изана у младеновачком хотелу „Селтерс“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Немачка академија наука одрекла се своје нетачне германско-нордијске историјске школе, а србска САНУ шта чека?


Из видео прилога са Ју Тубеа под називом: „Скривена историја Срба: Србољуб Живановић и Весна Пешић“: http://youtu.be/ENhxrKNamtU извуко сам део где професор др Србољуб Живановић износи чињеницу да се још 80-их година прошлог века Немачка академија наука одрекла своје нетачне германско-нордијске историјске школе и чак су написали књигу о томе, у којој су навели какво је право стање ствари у историји као науци. Из тих разлога је познато да је та германско-нордијска школа фалсификовала историју Словена и Срба, зато поставимо сад једно логично питање, зашто се званични „историчари“ из србске САНУ, као ћаци те школе, још нису одрекли те нетачне германско-нордијске историјске школе…?!

Та књига немачке академије наука, по речима професора Србољуба, налази се у библиотеци Народног музеју у Београду више од 20 година, али изгледа да су наши „историчари“ академици лоши ђаци, не воле да читају ново градиво. Немци, савесни историчари привржени науци су проговорили, а званични србски „историчари“ и даље ћуте, а по школама наши нараштаји се обмањује погрешном, нетачном и фалсификованом историјом Срба и Словена…!

Немачка академија наука одрекла се своје нетачне германско-нордијске историјске школе, а србска САНУ шта чека?

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Дакле, из свега овога закључак је веома једноставан, али за нас Србе и веома значајан, јер наше академце „историчаре“ не интересујe историја као наука, већ „угледан положај“ у друштву, фотеље. Чак шта више, спречавају на све могуће начине да на званичним медијима могу истински историчари, који историју третирају као науку, да обелодањују и раскринкавају фалсификовану историју Срба, и да објаве праву, истиниту, да се она учи и по школама, а не ова фалсификована германско-нордијска које су се и сами творци одрекли.

Наши људи, Срби, као и разни страни историјски научници који су на научан начин приступили историји, разним архивским подацима, документима, архивским налазима, лингвистичким, већ су у својим радовима раскринкали ту лажну историју о нама Србима, да смо се тобоже са Марса спустили падобранима на Балкан, побили све живо, те јадне и слабашне „аутохтоне народе“, и сад једемо преосталу живу децу, јер ми смо „геноцидан дивљачки народ“.

Наравно, у већини случајева у блаћењу наших историчара Срба, не учествуију сами „историчари“ из САНУ, већ њихови „спољни момци“, „експерти за германско-нордијску школу“. Тако је у најновијем Таблоиду један такав „експерт“ извесни Станислав Живков написао следећи текст:

Како у Србији већ 20 година шарлатани слуђују неуки народ. Сиве еминенције и њихове шарене лажи

http://www.magazin-tabloid.com/

Текст се као што ћете видети односи на међународни научни скупу који је одржан у септембру у Београду, под називом: „На изворишту науке и културе“. Овај међународни скуп је одржан у Сава Центрту од 21 до 23 септембра 2012. На удару „експерта за србска питања“ нашли су се следећи истраживачи и аутори: др Јован Деретић, Божидар Митровић, Драгољуб Антић, Радивоје Пешић, Весна Пешић, Миодраг Којић, Драган Јацановић, Слободан Јарчевић, Томе Бошевски, др Ристић Димитрије, Милош Ђошан и професор Др Србољуб Живановић.

Кад прочитате текст видећете да је текст крајње непријатељски и мрзитељски настројен, и према Деретићу и осталима „извесним“ ауторима које је Станислав помињао, пун је увреда, најгорег блаћења и пљувања, како за поменуте појединце који су имали излагање на овом скупу, тако и ка српском народу и његовој историји. Назива их „психопатама“, „шарлатанима“, „продавцима магле и белих бубрега“, то је његов „АРГУМЕНТОВАН ИСТОРИЈСКИ ДОКАЗ“, не даје чињенице, аргументе, већ само јефтине приземне нападе и вређања! Овај лик Станислав Живков храни се најгором могућом мржњом према Србима, јер путем вређања наших србских излагача на овом скупу, који раскринкавају фалсификовану србску историју, он тиме блати и вређа цео Србски народ!

Извређани и понижени аутори већ се спремају да туже Живкова, та вест је дошла до мене, међутим када се путем овог блога сагледа ко је у ствари Станислав Живков, види се да га неко из овог антисрбског режима штити по судовима! Зато он овако брутално и ниско вређа људе, јер зна да ако га туже да ће имати заштиту. Но нема везе, из самопоштовања према себи извређана лица тужиће овог србомрзца! Он не наводи ни један аргумент ни једну историјску чињеницу није поменуо као неки контра аргумент, само је вређао, блатио излагаче и ауторе, чак је ниподаштавао и наше грандиозне ауторе који су умрли, али су њихова ВЕЧНА ИСТИРИЈСКА НАУЧНА ДЕЛА презентована, ради се о Радивоју Пешићу и његовом врхунском научном раду о Винчанском Писму, ево шта је Живков реко:

„Jedan od glavnih ciljeva ovog bizarnog skupa bilo je I propagiranje nebuloznih teorija o navodnom Vinčanskom pismu čiju je nepostojeću sistematizaciju svojedobno izradio izvesni Radivoje Pešić što je arheologija odavno dokazala kao totalnu zabludu i nebulozu…“

О тој „небулозној теорији о наводном Винчанском писму“ нешто ћу рећи касније, јер желим да напоменем једну веома битну ствар, што даје легитимитет том научности скупу, а то је гостовање и излагање признатог италијанског историчара Тицијана и руског научника Анатолија Кљосова, на том „небулозном и квази научном“ скупу. То Станислав Живков није обелоданио у тексту.

Ђанкарло Томацоли Тицијано имао је следеће предавање:

Ђанкарло Томацоли Тицијано: Срби су староседеоци, а не дошљаци на Балкан!
http://bit.ly/WpysPU

Анатолиј Кљосов је имао следеће предавање на том „квази научном“ скупу:

Анатолиј Кљосов: Срби и Словени су Аријевци
http://bit.ly/WpyAyT

Из разумљивих разлога Живков је избего да помене и уваженог руса Анатолија Кљосова, родоначелника нове науке Генеологије која је направла невиђен научни продор у задњих неколико година, у научним круговима, по којој се са сигурношћу могу расветлити многи историјски детаљи из најдубље прошлости. Наравно, да је Живков оклеветао признате научне раднике италијана и руса, те тужбе би имале већу тежину него када га туже је*ени Срби, будући да у орвелијанском морбидном свету новог светског поретка и животиње имају већа права од Срба, зато и овакви разни Живкови пљују по нама Србима! Судови то и не процесуирају, или то раде само про-форме ради, јер србски народ је предвиђен за одстрел и слободан лов од такозване „међународне заједнице“ (ко некад Јевреји) илити новог светског поретка. То све дакако у Србији спроводи ова наша однарођена марионетска власт, на свим институционалним нивоима власти, од врха до дна! Зна то Живков и зато пљује по Србима и Србији, али зато врло свесно у чланку не помиње горња излагања италијанског и руског научника, јер они исто причају што и Срби: Деретић, Јарчевић, Митровић итд… само свако из свог научног угла, а то је непобитна историјска чињеница да су Срби одувек били староседеоци и аутохтон народ на Балкану (Хелм- некадашњи назив)!

Да је поменуо њих, морао би и њих да блати и вређа будући да исто причају као и наши историјски радници, па не би могао Србе да вређа и пљује, а о Русу и италијану да „прича са уважавањем“. А ако би их вређао, руска и италијанска тужба имала би већу тежину за наше судове, будући да су то страни грађани и држављани а не је*ени Срби. И македонски излагачи треба да га туже, вређао је и њих.

Погледајте само како са ниподаштавањем Живков говори о светски признатом научнику, лингвисти и палеолингвисти покојном Радивоју Пешићу, непризнатим у германско-нордијској Србији наравно, јер Радивоје Пешић је био члан многих страних академија наука и уметности, и чак носилац Златног ордена француске академије!

Али за Живкова он је „извесни“ Радивоје Пешић.
Ово је недопустиво!

Његова ћерка Весна Пешић треба да тужи „историчара“ Живкова који тако гнусно и срамно ниподаштава и вређа њеног оца, његово животно дело о Винчанском писму, које уствари говори о нашем аутохтоном пореклу на Балкану, о пореклу Срба и Словена!

Станислав Живков о Радивоју Пешићу и Винчанском писму:

„…Jedan od glavnih ciljeva ovog bizarnog skupa bilo je I propagiranje nebuloznih teorija o navodnom Vinčanskom pismu čiju je nepostojeću sistematizaciju svojedobno izradio izvesni Radivoje Pešić što je arheologija odavno dokazala kao totalnu zabludu i nebulozu…“

……….

„… inače kćerke izvesnog Radivoja Pešića koji se „proslavio“ svojim pisanjem o navodnom Vinčanskom pismu čime su se naprosto sludele čitave generacije novokomponovanih velikosrba i ostalih klerofašista!“

Овим Живков вређа све нас, Србски народ!
……….

„… O tome kolika je priča o Vinčanskom pismu zapravo najobičnija nebuloza najbolje govori sistematizacija ovog navodnog pisma Radivoja Pešića i njegova komparacija identičnosti sa etruskim pismom koje nikada nije dešifrovano pri čemu nikome od propagatora ovakvih nebuloza ni najmanje nije zasmetala starosna razlika kultura Vinče i Etrurije od više hiljada godina!..“

Псеудо историчару, дешифровао га је Светислав Билбија»

Погледајмо сад шта о Винчанском писму говоре непристрасни страни научници попут американца Милтон Шон Вина…

Завери ћутања, Срба против Срба, полако, али сигурно, долази крај – истина већ излази на видело!

Ради се о томе да је у Новом Саду је 2004-те организован научни симпозијум по иницијативи 2 академика, нашег Тасића и Богдана Брукнера, са намером да докажу да Винчанско писмо није писмо, већ да су то некакви знаци, нешто попут хијероглифа. Зашто? Зато што је Винчанско писмо старо преко 7000 година, старије је од египатског и сумерског, и што Срби у својој садашњој азбуци имају 22 слова из Винчанског писма!

А то тврди и доказује амерички научник Милтон Шон Вин! А самим тим и да смо ми много старији народ него што тврде наши академци „историчари“, јер слепо се држе фалсификоване германско-нордијске историјске школе које су се видимо и сами немци одрекли! По тој фалсификованој историју каже се да су Срби дошли на Балкан у 7 веку, што није тачно, о томе најбоље говори Винчанско писмо, о чему заправо указује научна студија Милтон Шон Вина, но не само то, али сад је реч о Винчанском писму. Такође, наши званични „историчари“ слепо се држе Порфирогенитових „доказаних историјских чињеница“, човека који није био историчар, већ цар.

Дакле, захваљујући непристрасном научнику, Милтон Шон Вину, а какав би научник другачији могао и да буде, цео покушај је пропао. Милтон је свима на том скупу доказао да је Винчанско писмо најстарије писмо које постоји, и да ми Срби треба да будемо поносни на то, јер у данашњој азбуци имамо 22 слова из Винчанског писма. Кад је то рекао, наши академци су изгледали ко покисле кокошке, каже Деретић.

Погледајмо сад ко је Радивоје Пешић са својим грандиозним научним делом, Винчанским писмом:

Извор: Пешић и синови»

Проф. др Радивоје Пешић (1931-1993)

„Проф. др Радивоје Пешић (рођен 1931. у Велесу, умро 1993. у Београду) био је истраживач изузетне научне упорности и доследности и пре свега личног истрајавања и храбрости. Докторирао је и објавио петнаестак књига из области науке о књижевности. Био је члан многих страних академија наука и уметности и носилац Златног ордена француске академије. У складу са својом великом љубављу и оданошћу научној истини, био је иницијатор и један од оснивача Института за истраживање словенске цивилизације у Новом Саду. Идеја творца било је мултидисциплинарно, научно и пре свега слободно проучавање уз посебно формирану архиву, библиотеку и информативно-издавачку делатност. Циљеви овог Института требало је да буду оно што је Пешићев научни рад већ са успехом и показао, а то је да словенска историографија трпи доминантан утицај нордијске школе, да су многе историјске истине фалсификоване из ненаучних интереса са врло тешким и дуготрајним научним, историјским и сваким другим последицама. Слободна и темељна анализа, како нових, тако и старих извора, требало је да покаже Балкан као прву Европу и источник европске писмености и цивилизације, као и аутохтоност Словена на његовим просторима.

За живота проф. др Радивоје Пешић није доживео да његови радови из обе области буду објављени на српском језику, што сада исправља издавачка кућа, коју су основали његови наследници под именом “Пешић и синови”. Они су објединили његова предавања из лингвистике и палеолингвистике која је излагао у Риму, Милану и Трсту, као и његов скоро четири деценије дуг истраживачки рад на Виначком писму. Тај рад се огледао у систематизацији графема и открива законитости које владају међу њима, као и упоређивање са етрурским, али и критским, санскритским, англосаксонским и другим писмима.

Потврду свом раду проф. Пешић је добио у делу најкомпетентнијег европског палеолингвисте Харалда Хармана, као и проф. Марије Гимбутас, која је основала катедру за проучавање Винчанског писма на универзитету у Калифорнији. Код домаће научне јавности, на жалост, таква подршка је изостала, будући да је био највише оспораван од нестручњака.

Проф. Пешић је открио систем “Винчанског писма” 1980. године, 8000 година после његовог нестанка и систем писма Лепенског вира 1985. године, 10000 година после настанка.

Уједно је и предочио универзалну генезу писма, доказујући да човек није прво цртао предмете ради споразумевања. У почетку је било слово (у чијој је структури било садржано архетипско, креативно и формативно), а не пиктограм, хијероглиф или идеограм. Проучавајући писмо Лепенског вира, уочио је морфологију која се налази у скоро свим архајским системима писма. Индијски граматичар Панини (IV век пре н.е.) оставио нам је у наслеђе трагање за нултом фонемом, а проф. Пешић за нултом графемом…“

Остало прочитајте на сајту…

И сад када упоредите све ово и тако гнусно ниподаштавање Радивоја Пешића од стране Живкова, закључићете да је Живков од неког плаћен да блати и пљује по Србима историјским истраживачима и научницима који су признати у свету, а самим тим преко њих блати и нас Србе, тај „неуки народ“.

Кој бре неуки народ!

Овај појма нема ништа,, сад се народ само-образује уз помоћ интернета, то знање ће се чувати и даље ширити, док на челу државе не дођу часни и поштени Срби, а тада ће се изучавати у школама права и истинита историја, док типови попут Живкова и наши званићни „историчари“ само држе народ неуким, јер то и желе, да би се манипулисало са њим, да се не би ни сумњало „у неоспорно доказане историјске чињенице“.

За историчара Деретића Живков у тексту каже да је сподоба, на најгнуснији начин га вређа! Ништа ту нема од аргумената, он не аргументује ишта са конкретним историјским чињеницама. Ево шта каже за Деретића:

Станислав Живков о Деретићу:

„Nema potrebe detaljnije analizirati i komentarisati Deretićeve gluposti, pošto je svakoj osobi sa prosečnom intiligencijom i najosnovnijim stepenom obrazovanja jasno da se radi o potpunim budalaštinama.“

………..

„…Inače, autori kao što je Deretić veoma često u svojim radovima lažiraju i netačno prenose određene podatke, ali i na neadekvatan način citiraju pojedine kompetentne autore, vadeći pri tome iz konteksta pojedine rečenice, koje zatim modifikuju na način koji njima odgovara…“

Па добро онда Станиславе, зашто ниси онда навео те „тачне историјске податке“ и онда затим Деретићево „извртање, лажирање..“ да би читаоци видели да си озбиљан лик?

Зато што теби историја није у првом плану, већ само блаћење наших људи који народу отварају очи о лажној и правој историји Срба!

За Деретића још каже да је творац мрског придева „СрБски“.

Е, човече Божји, зар су ти толико мрски Срби и мрзиш их до коске? Није Деретић творац тог придева, он се користио у србском језику и пре Деретићевог рођења, ево погледај:

Хотел Србска Круна

(Кад кликнете на фотографију и погледате је у пуној величини видећете да на тој хотел-згради пише: “Гостионица код срБске круне“, а не „срПске“.)

Гостиона код СрБске Круне. Кликните на слику да је видите у правој величини

Фотографија је је преузета са Буки блога» где сам је првобитно нашо, јер Буки има фото албуме старог Београда, можете то на његовом блогу погледати, изванредно је. Ова фотографија датира између 1876. и 1878. Како је Буку објаснио, на тој слици, гледајући ка хотелу виде се фасаде према Кнез Михајловој и Париској улици. Том блатњавом улицом данас иду трамваји. Такво сам објашњење добио од аутора који је први обелоданио ту слику.

Дакле Станиславе „историчару“ мој, ево „неуки народ“ ти је на овом аргументованом примеру доказао да појма немаш, није Деретић створио тај за тебе само мрски придев „срБски“, али видим да ти је све мрско што је Србско!

Са доњег линка:

Тко је тко у хрватској знаности

http://tkojetko.irb.hr/

Видимо да је приватни мејл нашег „историчара“ уствари хрватског знанственика Станислава Живкова, овај:
topcroat@yahoo.com

Хмм… „Хрватски знанственикTOPCROAT, интересантно.

То говори довољно ко је Живков, тај хрватски знанственик, прохрватски је орјентисан са наравно негативном конотацијом, јер за Хрвате ми смо сво зло овога света, таква им је пропаганда, тако и васпитавају своју омладину.

Иначе, да не би сад ширио тему зашто је правилније рећи „срБски“ него „срПски“, то можете погледати на доњим линковима и на једном видео прилогу, јер против Срба и Словена одавно се води рат појмовима, да се Срби и Словени преко БИЋА ЈЕЗИКА одкорењују, да би им се суптилно и миц по миц мењала ментална матрица и самосвест.

http://www.jezik.rs.sr/
http://www.jezik.rs.sr/srbski
http://bit.ly/QJw2Pv

Скините текст у Wordu:
Србски или српски?

Божидар Митровић – рат појмовима – АРС АКАДЕМИЈА

Живков ниподаштава и блати нашег Србина Др Србољуба Живановића.

Станислав Живков:

„Ipak našao se ko da ponovno pokrene to pitanje i to čak iz Londona. Naime izvesni antropolog i patolog Srboljub Živanović, koji se poslednjih godina „proslavio“ prebrojavanjem kostiju kako bi oborio zvanične podatke o broju žrtava u Jasenovcu koji po njemu nije dovoljno veliki…“

Погледајмо неке основне биографске податке о Др Србољубу Живановићу:

http://bit.ly/ToQRyU

„Србољуб Живановић (Сарајево, 21. децембар 1933) је српски антрополог, палеопатолог, професор лондонског Универзитета, члан Краљевског антрополошког института, и Краљевског медицинског института у Лондону, директор Европског института за изучавање историје древних Словена (European Institute of Early Slavonic Studies) у Лондону, председник Међународне комисија за утврђивање истине о Јасеновцу, председник Фонда за истраживање геноцида, и члан Словенске академије наука и умјетности.“

Овим горе што тврди: „izvesni antropolog „, видимо не да само Живков увредљивим ниподаштавањем прича у цењеном светском стручњаку др Србољубу, већ и вређа све јасеновачке србске жртве!

Које то „званичне податке обара“ Др Србољуб? Наравно хрватске, „топкроатске“, који фалсификују ствар око Јасеновца! Међутим, никада није било званичних и међународно верификованих података о жртвама у Јасеновцу, све до 2008. када је то обелоданила верификована међународна комисија за истину о Јасеновцу, на чијем челу је професор др Србољуб Живановић. О томе нешто више можете погледати са овог линка.

http://wp.me/p3KWp-5Ha

Др Србољуб је у бившој СФРЈ био у званичној комисији која се с тешком муком, на упоран захтев породица покланих, оформила да се саглада права истина о Јасеновцу, о тој кланици за Србе! И када се 1964. дошло до неких резултата на основу којих је требао да се објави званични извештај, све је моментално стопирала Тито-кратија! У садејству са србским комунистима антисрбског устројства, јер они су као Срби одговорни за србски народ, не „наш вољени“ хрват или шта је већ био,Тито! Те чињенице из извештаја биле су незгодне за тобожње „братство и јединство“ „наших народа“, односно за „браћу“ Србе и Хрвате. Зато је др Србољуб морао да што пре оде из СФРЈ да не би заглавио на Голом отоку или да му се деси још нешто горе, да га убију.

Професор Др Србољуб Живановић је као британац на челу међународне верификоване комисије за истину о Јасеновцу која је као независно тело утврдила да је у овом усташком логору страдало нешто више од 700.000 Срба! 23.000 Јевреја и око 80.000 Рома!

Ето, то се не свиђа нашем „топ-кроату“ то му је мрско, истина!

Пре неки дан упутио сам протестно писмо главном и одговорном уреднику Таблоида господину Бркићу, због овог тако недопустиво ниског, увредљивог и острашћеног текста новинара Станислава Живкова који је заправо србомрзитељског карактера, са пуно увреда према прозваним лицима, а тиме и према србском народу кога они репрезентују у том процесу разобличавања фалсификоване историје германско-нордијске историјске школе, од које су и сами творци немци одустали, и како је уопште било могуће да се такав текст појавио у Таблоиду?

У магазину који је већ стеко угледан реноме у народу, у односу на медијски мрак режимске медијске сцене.

Господин Бркић ми је рекао да му је жао што се то десило, текст није прочитао пре изласка. Реко је још и да је био пријатељ покојног др Радивоја Пешића, као и да има афирмативне текстове о њему, што заиста и јесте, то сам пронашао претражујући Таблоид.

Винчанско писмо је само за писмене
http://www.magazin-tabloid.com/32

Признање од Ђавола умањује Светост Праведника
http://www.magazin-tabloid.com/33

Такође, Бркић ми је рекао да ће омогућити прозваним лицима да напишу свој текст, као реакцију на овај текст Живкова.

Хајде да сачекамо наредни Таблоид, па да видимо шта ће се десити, такође да видимо да ли ће се и сам господин Бркић оградити од текста Станислава Живкова.

А дотле, ево мало праве историје…

Скривена историја Срба: Србољуб Живановић и Весна Пешић

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

%d bloggers like this: