Глобална империја зла: Методе и поступци психолошког рата


Следи још један прведени део књиге: „Глобална Империја зла“, Светска превласт САД, и нова геополитичка прерасподела снага у свету. Аутори су: Лисичкин и Шељепин (Лисичкин, Шелепин). Овога пута биће речи о поступцима психолошког ратовања из поглавља књиге: „Трећи светски информационо-психолошки рат“.

Аутор: Пајо Илић

1.3. МЕТОДЕ И ПОСТУПЦИ ПСИХОЛОШКОГ РАТА
Принцип вируса

Психолошки рат  се суштински разликује од обичног рата, усмереног на физички потчињавање противника. Његова суштина је деловање на друштвену свест на тај начин, да би управаљали људима и принудили их да делују против својих интереса. То је могуће разамтрати као одређени аналог вирусног обољења. Тако, вирус укоренивши се у ћелију, уграђује се у процесе који управљају молекулом  ДНК. Ћелија споља остаје иста, каква је и била, и чак процеси који се у њој одвијају су истога типа, али њом управља вирус. Болест пролази три фазе: укорењивање, лучење токсина и смрт ћелије. У психолошком рату без увођења  аналогног вируса унутар система противника немогу се очекивати  било какви битни резултати. У таквим условима пропаганда, шпијунажа, диверзије могу имати само споредни значај. Улогу вируса у нашем случају игра споља управљана «пета колона» унутар земље. Она треба да се укорени баш у управљање друштвеном свешћу, у идеолошку сферу и, као вирус у ДНК, да се не разликује од окружења. Представника пете клоне као да и нема. У СССР они су чинили исто што и сви. Уграђујући се у процесе, не само да нису критиковали постојећи поредак, него су, напротив, изгледали као «суперпатриоте» или «суперкомунисти», изражавали високу преданост режиму, жигосали империјализам.

Идеолошка сфера СССР као резултат учвршћивања пете колоне у њој је постала језгром, основом информационог рата, који се води унутар земље (конкретна фактологија њиховог деловања ће бити наведена у претходним поглављима). Међу методама које се примењују једна од најефикаснијих је постепено довођење идеолошких кампања и парола до апсурда, што је компромитовало постојећи режим у друштвеној свести. али то се оцењивало просто као сувишна, мада и  похвална ревност, у најгорем случају као глупост. Интересато,  да је претежна већина људи који оцењују као постфактум операције идеолога КПСС, карактеришу их управо као праву будалаштину. Битно је такође, да су функционери могли остати у дубокој сенци и ни изблиза нису увек иступали као као јавни иницијатори ових или оних акција, а врше операције у полутону, користећи противуречја, борбу ових или оних снага. Типичан пример: 70-их година су нарушавали  међусобне споразуме преломних планова. Вођама су давали савете ставе још (и још) једну суперпотребну меру у петолетку. У стварању и распиривању противуречја се и састоји основни механизам деловања идеолошког вируса. То омогућује да се користе многи људи «насумице», када се они, боре са конкурентом, фактички извршавају задатке пете колоне. И овде постоји правило – максималног кориштења подметнутих лица. Идеолози КПСС, који раде на Западу, за разлику од обичне агентурте су неоткривени. Налазе се у аутономном режиму, није им потребна веза. О директивама су могли, у принципу, сазнавати из безазлених публикациај у новинама Запада. Постепено су се одређени представници идеолога ујединили у организовану снагу.

Какве су проблеме морали решавати у психолошком рату? Свако друштво је хетерогено: постоје групни интереси, националне и регионалне елите, а такође и лица, која су на власти, са њиховим везама и интересима. Осим убацивања својих људи у идеолошку сферу у структуре власти, требало је знати приближити будале, каријеристе, увређених влашћу, а такође и створити услове за пропаганду безизлазних идејних струја и подржати њихове носиоце. Нагласимо с тим у вези, да је «револуционарна» идеологија Троцког (после победе у Грађанском рату) собом представљала ђорсокак, на крају крајева неизбежан крај СССР. Због тога га је Запад, иако у тајној форми увек подржавао.

Још једна аналогија. Вирусно обољење има скривени латентни период, али после његовог окончања наступа оштрији стадијум – организам прелази у раздражено неодрживо стање. И управо у том периоду настаје вероватноћа смрти организма. Тачно исто тако при организацији промена постојећег уређења потребно је довести друштво до неодрживости. Као пример служи деловање хитлероваца почетком 30-их година и деловање горбачовљевoг тима крајем 80-их. Сваки преврат треба да се врши у ситуацији нестабилности, само онда има реалне шансе за услех.

Принцип вируса се примењује и у посебним мерама. Тако је, у операцијама групација Горбачова на уништењу СССР искориштена она иста вирусна тријада: исправљање грешака прошлости (укорењивање), удубљивање (лучење токсина), разарање. Све те операције, које се јасно потчињавају принципу вируса, подробно су описане у четвртом поглављу.

Ниже је кратко размотрен арсенал информациог рата – конкретне методе деловања на друштвену свест. Излагање се гради на темељу прелаза од релативно простих метода ка сложенијим и префињенијим.

Директни и индиректни методи деловања на свест

Традиционални директни режим деловања на свест заснован је на убеђењима људи, обраћање њиховом здравом разуму са применом рационалних аргумената, логике. На тим претпоставкама, нарочито се, заснивао марксизам, где је полазна тачка тумачења била— «биће одређује свест». На граници XIX и XX века настали су раднички кружоци, чији су руководиоци тумачили, полазећи од анализе спољног света, шта треба чинити, од чега почети, разјаснили логички след догађаја.

Потребни саставни део провођења таквих послова на тумачењу, обраћања разуму људи, регистровање реалне ситуације. При том је важно разумети расподелу снага, реалне интересе људи, спровести научну анализу. Заједно с тим потребно је узети у обзир стање друштвене свестим тј. дати разговетне, упадљиве, разумљиве пароле; борити се за људе, за њихову свакодневну свест. Каркатеристичан пример су догађају Грађанског рата,  сетимо се «Устанка» Фурманова:

„Како је узети у руке, ту побуњену гомилу?… Наступати треба чврсто, уверено, као моћник и без ситних уступака, колебања. Као прво: чврсто и не углавном се не предаје. А друго, не испуштати ни једног тренутка испод знатижељног погледа…  Као треће, ево шта: знати чиме живи гомила: најнасушније знање о њеним интересима. И о њима говори… Затим као четврто.  Погледавши на лице, свима у очи, улови потребне речи, осетивши по покретима…  Ако тон није опао, ствар је пропала… Као последње, тако рећи аб две одвојене речи: када не помажу никакве мере ни средстава… – сићи са трибуна, са бурета, са сандука, свеједно са чега, сићи исто тако смело као што се и попео ту… Гинувши под кулацима и кундацима, умиравши агитационо. Тако умри, да би и од твоје смрти било користи“.

Принципи узимања у обзир релане ситуације широко су кориштени у Отаџбиннском рату. Карактеристичан пример се наводи у књизи [19], посвећеној пропагандној борби против немечко-фашистичке армије од 1941—1945 г. Хитлер је тада говорио: «Васпитавали смо омладину, на које се згражава свет, омладину грубу, захтевну, сурову». Али заједнио с тим као супротна страна суровости, немачки војник се показао сентименталним. И најделотворнији је постао совјеткси лист са сликом снежног поља, замрзнутих лешева немачких војника, а у позадини тога у крупном плану дете које плаче; испод слике свега три речи «Fater ist tod» (Тата је убијен). Многи немачки војници су стезали у рукама тај летак као пропусницу за заробљеништво.

Упоредо са рационалним начинима деловања на свест постоје и начини, који се могу назвати ирационалним. Могу показати разорно дејство, потиснути рационално начело и принудити људе да служе својим циљевима. Овде је својевремено велике проналаске створио ресор Гебелса.

Један од ефективних метода – метод велике лажи, које је успешно применио и аргументовао Хитлер, који је писао:

„Осетљивост маса је доста ограничена, њихово поимање је безначајно, али зато је заборавност прекомерно велика… Само онога, ко хиљаду пута буде поновио обичан појам, маса ће пожелети да запамти. Ако већ лажеш, лажи тако дрско: у велику лаж ће радије поверовати, него у малу… Људи понекад  лажу у ситницама, међутим они се стиде великих лажи. Према томе, њима не иде у главу, што их тако безочно обмањују… У случају сваког неуспеха треба хитно тражити непријатеља. Ако их нема, треба их измислити. Велика лаж даје да се добије на времену, а затим је се нико не сећа“.

У основи другог метода, који је искориштен у хитлеровској пропаганди, лежи ограниченост опажања људи. Човек не успева да преради масу података, и његова оперативна меморија је ограничена, сувишну информацију он перципира као шум. Због тога заиста важну улогу играју просте формулације, понављање, учвршћивање одређеног скупа ситуација. Доста ефикасним су се показале (мада пусте) кампање које периодично смењују једна другу, које освајају пажњу људе, например могуће је приметити периодично понављање кампање Т. Д. Лисијенка или кампање нашег времена: суверенизација, ваучеризација, приватизација, устава. Безрезултатност старих заборављају, и све почиње поново. Континуитет кампање не оставља времена за размишљање и процене.

Трећи метод, који је Хитлер користио, заснован је на томе, да су у подсвести човека смештене дефиниције, које корелирају поступцима појединих особа «стадни» осећај припадности  одређеним друштвеним групама, које стимулишу моду, синхронизацију поступака, подчињавање лидера. На његовим основама је могуће успешно пропагирати расну и религиозну искључивост, доминацију «начина живота», издвајање «интелектуалаца» над сивом масом нецивилизованих «совјета» и т.с.

Важно је нагласити, да се деловање хитлеровске пропаганде односило на нестационарне услове, догађаје који се брзо мењају. Управо ту су ефикасне и лажи, и кампање које брзо смењују једна другу. Аналогна сутуација је била и у другој половини 80-их, када су деловали горбачовљевски идеолози КПСС и «прорађивали» све претпоставке и једна кампања смењивала другу.

У свим случајевима деловања на свест људи невидљиво је присутан фактор проверивости (или Поперов принцип фалсификовања). Систем велике (и мале) лажи даје ефекат на одређено ограничено време. У подсвести људи и животиња је уметнута сумња, неопходност провере, поткрепљивања информација. Како је наведено у раду [20], чак и птице, одлетевши од аеродрома снимају на филмски траку гласове грабљивица, не добивши потврду сигнала о опасности другим путем, престају обраћати на њих пажњу и поново лете над тим истим местом. Због тога приликом информационог деловања у статичким условима претпоставка несумњиво лажне информације је некорисна. Веома ефикасан метод, често се користи у реклами:

„Увек говорите истину, говорите много истине, говорите неупоредиво више истине, него што од вас очекују, никада не говорите целу истину“.

Према тој методи идентификују се негативне стране појаве (а оне су неизбежне, пошто историју стварају не анђели, него људи) са самим појавама. Негатив свако може, што представити, опипати, а само идентификовање се одбацује у сенку. Тако, например, телевизијске репортаже о догађајима, које је потребно представити у негативном светлу, носе у себи елеменат документарности, али пажња се усредсређуеј на кадрове, истргнутих из велике гомиле особа дебила, стараца, ружних парола, макар садржаних у пропорцији 1:100. Уз добро, професионално компоновање кадрова можемо створиту за многомилионски аудиторијум утисак о догађајима, по суштини супротан стварности. У том случају снага ефекта присуства се показала утолико већом, што је непосредном очевидцу једног од трагичних догађаја у Москви, који је причао о томе, даје гледао својим очима, морамо одмах слушати одговор: «Како можеш тако говорити, па сама сам све видела на телевизији».

За свако деловање у постојећим условима потренбо је присуство истине и њене одређене дозирансоти. На тој основи могу улазити и потребне порције лажних података. Али најефикснији метод се састоји у анализирању појава, издвојених ко истините, али посебних чињеница и идентификовати их са самим појавама. Или у општијој поставци питања – стварању на основу истинитих чињеница лажних информационих структура. Сложеније творевине таквог типа носе назив политички митови.

Ефикасно управљање људима, манипуација њима помоћу информационог деловања постала је могућа само уз постојање повратне спреге. У основи социолоије масовних комуникација лежи шема: ко говори, шта саопштава, на ком каналу, коме и са каквим ефектом. Последњи моменат има посебан значај. Сва шема информационог деловања може радити без учинка, ако не узима у обзир динамику напредовања у свести, а такође и могућност неочекиваности, непредсказивости.

У развијеним земљама врши се непрекидно сондирање јавног мнења. Постоји цео систем испитивања, велика активност комуникације депутата различитих нивоа са бирачима, велика пажња се поклања репрезентативности, тачном расветљавању настројености умова конкретних група становништва. То омогућава да се унесу благовремни корективи у пропаганду, отклонити нарастајуће неусаглашености званичне идеологије и друштвене свести. Изучавање  опосредованог деловања средстава масовног информисања, која су добила назив вишестепеног канала информација, показало је, да паралелни канали масовних информација која делују на «лидера мнења», функционишу међулични неформални канали информација. Напред наведено у западној социологији је постало објекатом усредсређене пажње и изучавања.

Напред речено се више односи на директни (или информациони) метод деловања на свест. Али постоје и индиректни методи, везани са деловање на услове функционисања мозга, на регулационе функције. Та питања су детаљно размотрена у нашој књизи [13]. Тако се, у мозгу врши хемијска регулација на основу неуромедијатора и неуропептида, која може бити нарушена помоћу наркотика и алкохола. Организација дистрибуције наркотика у табору противника може се изучавати као једна од метода информационог рата. На свест људи могу такође битно утицати електромагнетна и акустична поља, нарочито у дијапазону инфра фреквенција. Окрећући их на људе, сконцентрисане на релативно малом простору, може се битно променити њихово понашање, довести до неадекватних, аномалних одлука. Деловање таквих поља може носити и глобални карактер на рачун којих су инициране њихове сунчане активности. За времен максималне сунчане активности (период у просеку износи 11 година) подудара се макисмална раздраженост људи на планети (у просеку). У то исто време се подударају револуције и друштвене катаклизме. То је видљиво из кратке листе одговарајућих година.

1789; 1804; 1816; 1830; 1837; 1848; 1860; 1870; 1883; 1893; 1905; 1917; 1928; 1937; 1947; 1958; 1969; 1980; 1990.

Са узимањем у обзир те листе можемо програмирати и концентрацију деловања психолошких ратова. Тако у, проведеној психолошкој кампањи на разбијању СССР за добијање најбољег ефекта максимум напора се подударао управо за период 1990 године.

Техника мита

Прочитај текст до краја »

Светозар Радишић о магији и подсвести


На питање водитељице – да ли постоји магија – професор Радишић одговара да нема ништа логичније него да магија постоји, међутим она се код нас невероватно много мистификује. Многи мистични ритуали који се спроводе у свету попут масонских и сличних, укључујући чак и мање мистичне – црквене, су заправо магијски ритуали којима је циљ да изазову веру у човеку да је оно што се путем магијског ритуала жели остварити и могуће, да је то остварљиво, да је то стварно-постојеће. Кад то човек усвоји као могуће, кад створи унутар себе енергију вере да је то тако, могуће и остварљиво, његов психосоматски систем организма то усваја и путем механизма подсвести сам спроводи у дело магијски чин који постаје остварљив, догодљив и даје резултате. Тако се човек магијским путем може и сам излечити од неке болести, без учешћа званичне медицине.

Али исто тако, из незнања, човек се путем неког магијског чина може изманипулисати, да поверује у нешто што не постоји, па да се то касније истим механизмима оствари и догоди у његовом животу као нешто лоше, јер његова вера „да је то могуће“ је „окидач“ механизма остваривања магијског чина.

Пре него што погледате овај заиста интересантам прилог професора Радишића, морам да кажам да се овде у Србији људи држе доста у незнању путем флоскуле: „ма то су глупости“,  не само око магије, него и око разних других парапсихолопшких способности којим човек може да овлада, да их буде свестан. Али, у другим земљама то није тако, рецимо у Великој Британији. Као потврду тога Радишић износи чињеницу да је некадашњи чувени маг Алистер Кроули, радио магијске ритуале под окриљем државе које је чак и војска штитила за време бомбардовања Лондона и Велике Британије у другом светском рату.

Светозар Радишић: Постоји ли магија?

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилоге скините по овом упутству.

Подсвест је веома моћна. Ако би неко желео да помогне самом себи он то може урадити путем подсвести, а не свести. Пут до подсвести и механизмима како она функционише и делује је тај да упознамо суштину деловања и значења наших мисли и осећања. Ако то појединац упозна, он путем мисли може сам себе да исцели, говори професор Радишић.

С друге стране када је човек у незнању око ових ствари, онај ко познаје моћ подсвести може да изманипулише човека и да му створи пакао од живота. Исто тако може то и сам себи човек да уради, ако се дубоко емотивно веже за лоше мисли нечега што му се лоше десило у прошлости, у детињству често. Ако то човек свесно не разреши, то преузима подсвест. То је онда неразмрсив чвор патње. Човек може да постане господар своје подсвести, а самим тим и свог живота…

Светозар Радишић:Пут до подсвести

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/

Феномен ЛЕМИНГА


Данас, 20.03.2007-ме оформио сам свој самостални блог на бесплатном ВордПрес систему, тако да ме разни админи, на форумима где сам досад писао, не могу више цензурисати, и брисати ми текстове.

Свуда код нас у Србији, а наравно и у целом свету, постоје људи који су попустили под утицајем владиних, телевизијских и других „експерата“, и тако пали у хипнотички транс, јер сматрају ове за ауторитете којима треба веровати, ненавикнутим на то да сами размишљају својом главом. То се догађало код нас и у СФРЈ социјализму, и у овом од тзв. комунизма „слободном“ друштву, а итекао се догађа и у овом петооктобарском периоду. Не постоји истина која може да наруши њихова предубеђења и условљене реакције. Такви ће чак негирати и оно што виде својим властитим очима, или ће пак, негирати очигледне чињенице о некој истини, или превари, а што се увелико могло сазнати мојим писањем на борском форуму, и указивањем на очигледне преваре, безакоње и неморал кроз текућу „приватизацију“ РТБ-Бора.

Или пак, још релевантније, шире, дубље, егзактније и пре свега стручно-експертско писање господина Бранка Драгаша» на свом сајту, о многобројним и невиђеним преварама и пљачкама петооктобарског режима привреде Србије, од када је ДОС дошао на власт. Индивидуе које су тако условљене, могу само да као папагаји понављају мишљења која су им сугестијама споља, имплантирана у њихову свест. Као код компјутера. Последица тога је да су милиони мозгова данас редуковани на интелектуални ниво једног ЦД плејера, који врти један имплантирани диск, дизајниран од спољашњих сила којих овај уопште није ни свестан. Они онда постају жртве психолошког стања познатог као: “леминг синдром”. Иначе, тај термин се користи за пацове. Дакле, леминзи су мали пацови познати по томе што прате један другог кад се стрмогљављују са планинских литица у амбис. Лемингарство је један подмукли психички феномен који је присутан код већине сисара, а може се приметити како код обичних људи тако и код најобразованије интелектуалне елите!

Лемингарство није интелектуални феномен – него психолошки! Због тога ни једна социо-економска класа није успела да остане имуна његовом задављујућем ефекту! Универзитетски професор може да буде леминг исто толико колико и модом опседнута тинејђерка, или неки синдикалац који мисли да у случају РТБ-а Бор све зна… и да је „посисао“ сву мудрост света! Први леминг слепо прати последњу теорију која је “у тренду”, овај други само прати последњи модни стил… док овај трећи прати званични курс владе Србије и њен пут ка „евроатланској интеграцији“, шта год то значило.

Да ли има неке разлике?
Не, никако не…!

Ниједно од њих троје не може да се одбрани од силе природе. Сила стапања појединца са својом социјалном средином може да буде несавладива. За човека – леминга, логика која стоји иза неке мисли није битна толико колико је битан ауторитет или популарност онога ко ју износи! Човек се као и леминг социјално понаша, а другачије ни не може. Природно, свака индивидуа мора да има ту особину, јер у супротном не би се могао предузети ни најмањи корак према људској цивилизацији. Лемингарство је једна потребна социолошка особина за очување друштва, један урођени инстикт код већине људи. Међутим, као код свих природних феномена, и тај се може користити у штетне сврхе. Исти леминг ефекат који омогућава масама у једном праведном друштвеном систему да направе један заједнички напредак, може истовремено у једном неправедно вођеном друштву, да учини масе неспособним за објективно расуђивање!

Ово што сам све до сада писао о РТБ-у на СТИНС-у , Бору 030 и на форуму „Бор-град“ сигурно неће бити леминзима ни од какве користи, зато што је за леминге негирање и ниподаштавање, фундаментални одбрамбени механизам којег они користе не само ради своје заштите од неугодне стварности, у нашем случају организовани криминал од Стране Владе Србије кроз „приватизацију“ РТБ-а Бор, него и да потврде своју лојалност својим претпостављенима, а то може да буде и „утврђен и званичан релевантни став у који се папагајски верује...“

Њихова веровања и ставови морају по сваку цену да буду на “правој страни“! Леминзи једноставно не могу да поднесу терет одговорности, или нелагодност у друштву, која иде заједно са тим кад човек почне да размишља независно од осталих. Они су једино способни да понављају оно што чују на телевизији или прочитају у новинама. Леминзи не само да ће користити сву своју енергију да се заштите од утицаја који могу да промене њихове догме, него се неће либити ни да нападну оне који доводе у питање њихова веровања, што имамо недвосмислен пример око комплетне ситуације око РТБ-а Бор! Леминзи се ужасавају од помисли да их неко назове екстремистима или теоретичарима завера. Оно што је иронично, исти ти леминзи који исмејавају све тзв. „теорије завера“, су први који „сажзваћу“ најбесмисленије теорије и преваре, које се могу замислити, па чак и тако просте, очигледне преваре попут ове око РТБ-а Бор, а кад су ове представљене од стране владе и режимских медија!

Леминзи… марш из овог града!

%d bloggers like this: