Мештанин Бељине код Барајева покрај Београда, говори о потенцијалној харп антени, аудио прилог


Јуче ујутро неко ми је преко мејла послао 2 линка са Ју Тубе где у једном прилогу мештанин из Бељине код Барајева говори о потенцијалној харп антени (или уређају) која је монтирана у Бељини, са тачном локацијом где се она налази, али је чува полиција, зато и нема фотографије те антене. Оба прилога су у ствари аудио снимци, у првом прилогу говори мештанин Бељине, а у другом чини ми се нека особа која добро познаје ХААРП систем, прилози су стари 4 дана, на Ју Тубе су избачени 20.08.2012.

Пре него што сами преслушате ова 2 прилога, рећи ћу вам укратко о чему се говори у њима, но прво да се упознамо са Бељином, где се она налази. У доњим сликовитим приказима имате сателитски снимљене положаје Бељине, околних места и градова, саме Бељине, као и фотографију дома здравља у Бељини.
Бељина је село у општини Барајево са око 810 становника, од центра Барајева удаљено је 8 км. а од центра Београда 41 км.

Сателитски снимак Бељине, околних места и градова

Положај Бељине код Барајева у односу на Барајево, Београд, види се и Панчево

Сателитски снимак положаја саме Бељине

Локацијај самог рејона Бељине, на мапи је обележен и положај дома здравља у Бељини

Фотографија дома здравља и чесме у Бељини

Дом здравља и чесма у Бељини…

Дакле, у првом прилогу говори неки мештанин из Бељине, и детаљно описује где се налази та потенцијална харп антена, или нека направа, будући да је то округлог облика, како каже, величине 3 метра. Налази се каже 300 метара од дома културе у Бељини, на неком грађевинском земљишту и чува га полиција 24 часа!

Прича и да се људи осећају лоше због тог уређаја, да утиче на психу, боли их глава. Та антена каже да је укључена 3 маја ове године пред изборе, да би се утицало на психу људи. Сада када се зна локација те антене, дакле налази се на некој грађевинској њиви која је од дома културе удаљена око 300 метара, треба извршити притисак на државне органе да разреше дилему око ове антене, да се покаже фотографија антене и да се проговори о њеној функцији, да ли је то антена у служби харп система, или нешто друго?

Има ли је, или је уопште нема?

У другом прилогу чини ми се да говори неко ко познаје харп систем, јер говори о томе, као и овој направи у Бељини, каже да је приликом уградње овог харп уређаја у Бељини, био и неки професор са Стендфорда, каже да та направа не може да изазове земљотресе, али климатске промене да, повећање температуре ваздуха више него што је уобичајено лети, утицај на психу, ум итд…

Харп у Србији1

Линк ка прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Харп у Србији 2

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/

Тек сам недавно поново почео да обрађујем и пишем о харп систему, тако да сам пре 3 дана пренео овај текс новинара „Правде“ Миловановића, и видим да по интернету има и неких осуда за такве текстове тог новинара, да се саморекламира, да само плаши људе, да их дезинформише, јер „нема фотографију те антене“, „није је усликао“, „није савестан“, „мора да га неко плаћа да тако пише“итд… Наравно, већина тих нападача на новинара су некакви прорежимски плаћеници, јер нико не помиње државу, само новинар па новинар, нико не помиње државу, која је једина меродавна да да информацију о овоме, да ли је та антена уопште инсталирана или не, а држава упорно ћути!!!

Али као и претходна влада, тако и ова кобајаги „нова“, треба да пита Вашингтон шта се догађа у Србији, па онда да то саопшти народу Србије и њеним грађанима.

Ми грађани Србије, јер ради се о нашој кожи, морамо бити упорни и путем неког протеста натерати државу да ради свој посао, јер ако ико треба да разреши ову ситуацију око ове харп антене, има ли је или нема, чему служи ако је инсталирана, да покаже њену фотографију ако је она инсталирана, то су они, државни органи! Они су најмеродавнији да причају о тој антени по вестима новинара Правде и других извештача, не новинар. Они су одговорни за стање у држави, они имају информације о томе шта је то инсталирано у Бељини, ако је инсталирано, јер ако је на сајту Станфорда који сарађује са људима који руководи харпом, на својој мапи антена разасутих по свету била обележена Бељина у Србији, значи да су је и инсталирали, иначе је не би ни мапирали, просто ко пасуљ!

И уместо да се врши притисак на државу разни „савесни истраживачи“ говоре како су контактирали особље Стандфорд универзитета, а ови су им „прецизно рекли“ како је антена искључиво пријемна, а да су панику око харпа изазвали неки људи, ту се помиње и новинар Правде, ради некакве своје промоције и политичке сврхе. Али, логички се поставља питање, зашто ти „савесни истраживачи“ не траже од особља Станфорда, кад већ тако присно контактирају са њима, да им покажу фотографију и локацију њихове антене, јер ако она постоји у Бељини, они су је инсталирали, они имају и фотографију, не новинар „Правде“!

Нешто се мислим, само пилећи мозгови могу слепо да верују особљу Стандфорд универзитета који сарађује са харп организацијом која је одавно под сумњом светског јавног мњења да злоупотребљава јоносферу користећи то да делује неповољно на психу људи, да изазива земљотресе широм света, климатске промене и слично. То је чиста наива слепо веровати њиховим информацијама и ко дете брбљати: „Они су нам рекли да…“ будући да се јоносфера путем харп система и њихових антена може и злоупотребити, поред оне корисне улоге, а будите сигурни да онај ко је свестан да се то ради, да онај ко зна да се то ради, сигурно неће да вам каже:

„Па, да, ми то понекад и злоупотребљавамо“

Која наива, слепо веровање…

Да харп систем може бити злоупотребљен, то је научно доказано, о томе се говорило и у прошлогодишњој радио емисији „Речено и прећутано“ у којој су гости Биљане Ђоровић били професор Велимир Абрамовић и дипломирани инжињер електротехнике Горан Марјановић. Издвојио сам за вас неке најинтересантније детаље:

Речено и прећутано: Гости Велимир Абрамовић и Горан Марјановић – ХААРП

Скини аудио клип (47 мб.)

Само још нешто да кажем на крају, о тексту новинара правде кога сам пренео:

„Одлучујући дан: ХААРП 12. октобра емитује најјаче зрачење над Србијом! Прете поплаве и земљотреси!“

http://bit.ly/O9seBY

Чуо сам нека мишљења да тај текст искључиво носи сублимиране поруке ширења страха, међутим у свом текстуалном додатку јасно сам рекао да преносећи тај текст не желим да плашим људе, што тако и јесте. У тексту се помиње и датум када ће се евентуално вршити појачано деловање и над Србијом, а наравно да када се то у јавности обелодани тај датум се може и променити, може то бити било када када господари смрти и живота одлуче, но није то поента. Ово може бити погодно да се датумирање искористи за анимирање маса да се побуне, јер чим се на мапи Стандфорда налазизи антена у Бељини значи да су је и инсталирали, иначе зашто би је и стављали на мапи? А грађане Србије не можеш да мотивишеш да се побуне против харпа говорећи им о њиховом основном системом антена на Аљасци, јер Аљаска није у Србији, већ ако се нека њихова антена налази у Србији где грађани Србије и живе.

Дакле, и по претходним вестима о инсталираној харп антени у Бељини, и по овим најновијим аудио прилозима и говора мештанина из Бељине, крајње је време да се грађани Србије покрену и изврше притисак на владу Србије, јер она је најмеродавнија да разреши ову неизвесност, да се дефинитивно изјасни да ли у Бељини постоји харп антена које може учинити зло грађанима Србије у садејству са харп системом на Аљасци, или те антене нема, све је измишљотина?

 

САД не дозвољавају уклањање ХААРП-а до 2050. године!


Извор: Правда

Тема дана | 17. август 2012. | 17:35

С. Миловановић

БЕОГРАД – Влада Сједињених Америчких Држава неће дозволити уклањање антенског ХААРП система ни из једне државе у свету где је постављен, све до 2050. године, до кад је предвиђено да трају експерименти са климом и утицајем на свест људи. То би значило да је упркос евентуалним протестима српске јавности и власти, најмоћнија светска сила реаговала одбијањем да размонтира систем постављен за време владе Мирка Цветковића.

– Колега који је учествовао и у чувеном Протоколу из Кјота о климатским променама, неколико пута је иступао у јавности против ХААРП-а, а само недељу дана од његовог трећег наступа и трибине где је ХААРП назвао опасним оружјем које ће променити глобалну климу са несагледивим последицама, супруга му је остала без посла у лабораторији у којој је била руководилац, а он више није иступао јавно са темом ХААРП-а. То свакако није случајно и све што се дешава око ХААРП-а није ни случајно ни наивно – каже Маркуш.

Како за „Правду“ каже Дејан Маркуш, биолог и генетичар српског порекла који већ дуже време живи и ради у Сједињеним Државама, администрација САД је уложила неколико милијарди долара у одржавање ХААРП система закључно са 2050. годином, до када је предвиђено да овај антенски систем обави своју улогу која је и даље под велом тајне.

– На трибини одржаној пре неколико дана на Универзитету Стенфорд, на коме се и врше проучавања ХААРП-а, учествовао је и физичар и климатолог Хенри Колман, који се веома похвално изражавао о ХААРП антенском систему називајући га „браном одбране светске климе и највећим противником ефекта стаклене баште“. Колман је тада прецизно рекао да је још 1990. године када је стартовала реализација ХААРП-а, одлучено да овај систем траје 70 година, колико је процењено да ће бити потребно да нискофреквентни таласи успешно делују на јоносферу и трајну промену климе. Колман је неколико пута нагласио да улога ХААРП-а није у војне сврхе, већ да „се спрече катастрофални земљотреси и промене климе услед ефекта стаклене баште у наредним деценијама“, а до 2050. то би требало да буде успешно реализовано. Такође је нагласио да је ХААРП, где год се у свету налазио, власништво САД, али је уједно „и у власништву целог човечанства“. Интересантно је да је Колман избегао питања студената Стенфорда о свим потенцијалним дејствима ХААРП-а, рекавши да се извињава што неће моћи да одговора на питања „јер касни на авион“ – каже Маркуш.

Наш саговорник истиче да се у протеклих годину дана у САД појавило на десетине књига и публикација на тему ХААРП-а и о његовом дејству, а да је неколико њих које су отворено указивале на штетне последице по климу и менталну свест људи, биле фактички забрањиване, а промоције отказиване.

– Колега који је учествовао и у чувеном Протоколу из Кјота о климатским променама, неколико пута је иступао у јавности против ХААРП-а, а само недељу дана од његовог трећег наступа и трибине где је ХААРП назвао опасним оружјем које ће променити глобалну климу са несагледивим последицама, супруга му је остала без посла у лабораторији у којој је била руководилац, а он више није иступао јавно са темом ХААРП-а. То свакако није случајно и све што се дешава око ХААРП-а није ни случајно ни наивно – каже Маркуш.

Иначе, америчка војна документа која су недавно декласификована, доказују да је америчка војска развила систем који ради на принципу пулсирајућег електромагнетног зрачења (исти принцип на коме ради ХААРП), што је намењено за манипулацију и разарање људских менталних процеса (можданих таласа) коришћењем снажних пулсирајућих електромагнетних снопова у радио-спектру на великим површинама земље одједном. Збигњев Бжежински, бивши саветник за националну безбедност председника Картера, и Џефри Мекдоналд, саветник за научна питања председника Џонсона и професор на Универзитету Ју-Си-Ел-Еј, објавили су документ у коме су изнели своје виђење геофизичког и „енвиронментал“ рата и ратних техника. Документ описује које се технике могу користити у те сврхе и какви се негативни ефекти могу изазвати код људске популације.

– Политички стратези су у искушењу да искористе проналаске у области можданих активности и људског понашања. Данашња наука и технологија јесу на нивоу који нам омогућава да изазовемо промене у јоносфери изнад широких области земље. Тако изазване промене у електричном набоју могу да изазову озбиљне поремећаје у можданим функцијама код људске популације у одабраним областима у дужем временском периоду – каже се између осталог у овом документу.

Бжежински наводи и да смо на путу стварања „једног контролисанијег друштва којим ће се лакше управљати“. Друштво би, по томе, контролисала елитна група са супериорним научним знањем. Ови управљачи ће бити неоптерећени традиционалним либералним вредностима, и биће у могућности да остваре своје политичке циљеве користећи врхунску технологију да утичу на понашање људи, и моћи ће да остваре потпуну контролу над људском популацијом под својом влашћу. Према ауторима студије, да би се дошло до оваквог „савршеног“ друштва, свет ће морати да се подвргне третману константних социјалних и политичких криза које би се искористиле да се јавно мњење помоћу употребе мас-медија придобије за фазу један, контролу спољног непријатеља. Одатле до контроле унутрашњих непријатеља, према овим прорачунима, „само је један корак“.

Америчка војска у једном од својих докумената каже следеће:

– Могући начини на који се ова технологија може употребити су: обрачун са терористима, контрола људи у демонстрацијама, контрола и надгледање безбедности војних објеката као и директна употреба против непријатељске живе силе. Америчка војска је први пут употребила пулсирајуће електромагнетно оружје против ирачких трупа у „пустињској олуји“. У свим овим случајевима електромагнетно оружје ће се користити ради изазивања озбиљних поремећаја психолошких функција, дезоријентације, узнемирености и тоталне неспособности за обављање радњи неопходних за борбена дејства – каже се у документу из Пентагона.

Одлучујући дан: ХААРП 12. октобра емитује најјаче зрачење над Србијом! Прете поплаве и земљотреси!


Извор: Правда

БЕОГРАД – Антенски ХААРП систем емитоваће 12. октобра до сада најјачу емисију зрачења ка јоносфери у десет постројења на планети, укључујући и Барајево у Србији, а последице ове пробе, односно експеримента, могле би бити веома опасне.

ХААРП систем на Аљасци

Како „Правда“ ексклузивно сазнаје од извора из САД који већ дуже време прати тематику ХААРП-а, у седишту овог система на Аљасци донета је одлука да се 12. октобра изврши генерална проба способности и спремности ХААРП-а да врши утицај у јоносфери са, у последњих двадесет година постојања, најјачом емисијом зрачења. Одабрано је десет локација ХААРП-а широм света, укључујући и Србију, где ће се овај експеримент извршити. Владе тих држава о томе су обавештене средином маја месеца ове године, а централа ХААРП система захтевала је да евентуална одговорност за последице тога дана и максималног зрачења не сносе ни САД, ни централа овог антенског система.

– Највећи је проблем што нико не зна шта ће се тог 12. октобра заправо догодити у Србији и још неколико држава широм света, и какве ће последице бити. У коликој ће мери та проба утицати на здравље и менталну свест грађана, да ли ћемо ризиковати појаву поплава или земљотреса, нико не може са сигурношћу рећи, јер ако се пре две деценије о ХААРП-у и његовим ефектима знало минимално, данас се не зна ни толико. Наиме, САД држе као војну тајну све везано за овај антенски систем, и тек се ту и тамо појаве неке штуре информације. Грађани Србије нису ни свесни какву Пандорину кутију зла имају надомак Београда и свако ко је дозволио постављање ХААРП-а у овој држави, требало би да одговора. Познате по бахатости, Сједињене Америчке Државе често нису ни постављале директно питање о дозволи инсталирања ХААРП-а у другим државама, него су то провлачиле кроз споразуме о цивилној и војној сарадњи или у споразуму о приступању Партнерству за мир или НАТО-у. Светска али и наша јавност већ месецима расправља о календару Маја и 21. децембру као смаку света, а нико и не зна да нам се много реалнија опасност приближава већ 12. октобра – упозорава саговорник и извор „Правде“.

**********

Не желим да плашим народ поводом овог текста, али сви знамо да су монструми који воде ову Планету у пропаст најобичнији полудели фанатици који су умислили да су Богови, а исто тако знамо да та ХААРП антена, преко које се путем ХААРП система делује у Србији, постоји у Бељини надомак Београда. У овом доњем тексту са мог сајта и пренешеној радио емисији:

Речено и прећутано: Гости Велимир Абрамовић и Горан Марјановић – ХААРП
http://bit.ly/PyUoG0

Теслијанци Др Велимир Абрамовић и инжењер Горан Марјановић говоре о могућностима дејства ХААРПА на човека, његову психу, на природу, то оружје може да буде разорно по човека. Дао сам и мапу те антене која се налази у Бељини. Како видимо из текста, наши властодршци су обавештени да ће се 12. октобра 2012. извршити експеримент са досад најачом емисијом зрачење уз помоћу ХААРП-а. Сетимо се оне преваре из 2009-е са свињским грипом и штетним вакцинама када су фармацеутске компаније произвођачи штетних вакцина, потписале уговор са владама земаља којима су продале те штетне вакцине, да не одговарају за евентуалне последице по људе. Тако и сада влада САД обавештава владу Србије да не одговара за последице које ће се десити 12.10.2012. од максималног зрачења које ће се остварити преко ХААРП системе путем те антене у Бељини, као ни особље из централе ХААРП система.

Мора се покренути неки хитан масовни раћански протест да се апелуја на владу Србије да се под хитно уклони та ХААРП антена у Бељини, ради наше сигурности, нећемо ваљда седети скрштених руку и попут заморчића чекати 12.10.2012, а причати шта ће се десити 21.12.2012.?

Светозар Радишић: Сатанисти врбују децу


Аутор: Светозар Радишић

Инсерт из књиге „Неокортикални рат“ 4, Пан-Пласт, Београд, 2011, стр. 137–145.

Када је Џон Тод, бивши припадник највишег круга наднационалне организације познате под називом „Илуминати” (која је у врху масонске пирамиде), једном приликом рекао: „Да бисмо знали колико демона имамо у кући, треба да пребројимо своје плоче”, ретко ко је помислио да ће сатанисти успети да, због традиционалног васпитавања деце у породицама, продру у школе и вртиће. Колико и музика може бити опасна када зли људи искористе техничко-технолошке могућности, може се закључити из изјаве Џимија Хендрикса, изречене без икаквих предрасуда: „Кроз музику можемо убацити у подсвест све што желимо”.

Опасност која прети због злоупотребе културе очигледна је и све наглашенија – отворено се, каткад и с поносом, говори о сатанизму у сликарству, музици, на Интернету…[1] Наиме, познато је да је једна од најважнијих фирми за продукцију плоча са сатанистичким садржајем – „Mural Record”. Амблем њихових плоча је сатански храм. Тај „тајни знак” је њихова магија. Познато је да музика додирује најтананије струне душе и да је њен значај због утицаја на људску психу непроцењив. С друге стране, научно је доказано да музика појачава или смањује отровно деловање појединих лекова, као што је, на пример, „амфетамин”.

Није чудно што тзв. деструктивци користе и музику за остварење својих „виталних циљева”, будући да је утицај музике на човека програмираним кодовима практично дозвољен откад у америчкој војној доктрини постоји поглавље о неокортикалном рату. Постоји посебна фонетска метода за уграђивање изобличених порука. Но, значајно је како мозак реагује на музику која крије деструктивне поруке. На пример, скривена порука „угорд имзу” преко леве половине мозга, за коју је непрепознатљива, доспева до десне – креативне и интуитивне сфере, која поруку декодира и препознаје као „узми дрогу”. Наравно, то је само једна од сатанистичких порука које су све чешће управо на Интернету.[2]

За основне заговорнике сатанизма у музици проглашени су чланови групе Rolling Stons (са песмом Symphaty for the devil…). Међутим, нису они једини светски познати бенд који „обожава и опевава” ђаволе у својим песмама. Уз њих су чланови група Beatles, Eagles, Pink Floyd и једна од најпознатијих певачица света – Madonna. Осим деструктивне музике, наведени бендови својим слушаоцима, кроз техничко или фонетско шифровање снимака, предају изобличене, нечујне, скривене поруке, које допиру до подсвести. Поруке су „уграђене” враћањем снимка уназад. Реч је о манипулацији која групама доноси популарност, појачава њихов успех и чини их „финијим” у односу на heavymetal бендове. Неки од примера су песме „Every Little” групе Police (поручују да „зли имају моћ“); Rolling Stones у песми „Tops” кажу „Ја те волим – рекао је ђаво”; група Kiss у песми „God of Thunder” поручује слушаоцима „Сам ђаво је твој Бог“; Madonna у песми „When you say my name” пева „Hajl Satan”; Cindy Lauper стиховима песме „She Bop” поручује: „Тако си беспомоћан против злих, против свирања уназад”; Led Zeppelin преслушавањем песме „Stairway to heaven” уназад – открива: „Ја желим да живим Сатану – ја те љубим господе Сатано” чланови групе Eagles су написали једну од најслушанијих и за слух најлепших песама „Hotel California” (у њој је скривена сатанистичка порука, алузија на цркву Сатане смештене у хотелу у улици Калифорнија).

За извеснију будућност људског рода најопасније је што тзв. деструктивне снаге, које нису организоване само у тоталитарне и деструктивне секте, своју уништавајућу енергију усмеравају на децу. Агресивност је све чешћи садржај игара за децу.[3] И цртани филмови имају сатанистичке поруке, а јунаци тих филмова често имају облик монструма и што је опасније – веома сугестивно делују на децу.[4] Мисије у компјутерским играма направљене су са ратним сценаријима, а поједине подсећају на хорор филмове. На Интернету постоји посебан сатанистички сегмент посвећен вампиризму, а многе игре из тог виртуелног „тродимензионог” колор-сета спадају у најпопуларније игре за децу.

Уводна порука сајта под шифром http:/www.compusmart.ab.ca/jgbush/vamprinia.htm на енглеском гласи: Sell your Soul to Satan’s Sister Satana, at Satana’s little Piece of HELL!, а значи: Продај своју душу Сатаниној сестри Сатани на њеном делићу пакла. Најпопуларније компјутерске сатанистичке игре познавала су почетком ратова на просторима претходне Југославије и српска деца: Duke it out in D.C., Duke the Apokalypse, Duke Nukem 3D, Doom 1 и 2, Quake 1 и 2, Qizone for Quake, Hexen II, Wolfenstein 3D, Descent 1 и 2, Dark Forces, Killing time, Blood, Rise of the Triad, Heretic, Corridor итд. Наведени сатанистички сегмент Интернета завршава се поруком: And remember… Vampyres are all around You, што значи: Запамтите… Вампири су свуда око вас.

У неким од видео-игара Срби су „лоши момци” које треба победити. Све игре су интерактивне, што значи да играч посматра очима главног јунака, који се навикава на сатанистички амбијент. На кључним местима за наставак игре услов је да се крст окрене наопако и замрачи и/или закрвави просторија.[5]

Колики је културолошки захват сила зла и свих који им иду наруку, може се закључити и по начину на који деца у првом разреду ОШ „Свети Сава” у Београду уче (или су учила) експериментално енглески језик. Основна литература су књиге Јулије Ешворд и Џона Кларка I – SPY.[6] Главни цртани ликови су: Франкенштајн, вештица, вампир, Дракула и вукодлак.[7] Инструмент за кодирање речи – вероватно да би био у складу са ликовима – подсећа на инструмент који спиритуалисти користе за разговор са душама мртвих. Наравно, психолози би требало да истраже како и колико играчке у облику монструма, цртани филмови са ђаволима у облику љупког Хуга и филмови о Харију Потеру утичу на дечија схватања и какви су исходи сатанизованог васпитавања. Поред тога што деци ликови страшила изгледају веома љупко, мора да такви ликови још нешто чине њиховој надсвести, свести и подсвести. Деци, наравно, није ни понуђено да бирају да ли желе да уче енглески језик из књига са ликовима зека, пачића, срна, медведа, вукова или неких других ликова из стварног света. Религиозни људи би рекли: зашто им нису понуђени ликови анђела, уместо ђавола.

Београдска омладина је у прилици да прочита и кратку причу Хајнца Штадлера Школско позориште у издању „Беографита”:

„Деца играју неки комад. Главне личности су један гостионичар, један војник који тражи преноћиште, гостионичарева ћерка и ђаво. Гледамо исти комад по осми пут. Гостионичар, ћерка и војник глуме са променљивим успехом. Ђаво је увек сјајан”.[8]

Причи очигледно није потребан коментар, али је исто тако очигледно да је пораст криминалитета и броја злочина које чине деца, а касније омладина, у вези с наведеним продором сатанистичких порука и предмета у свет маште. Доказано је да се на тај начин напада национално, ментално, односно духовно биће свих који припадају квалитативним цивилизацијама.

Да игре за децу које се пласирају преко средстава за масовну комуникацију нису нимало наивне може се закључити ако се анализира „Битка за Загреб”, која је по облику слична игри „Ризико”. Та игра објављена је у Америци, где су дечије игре и симулације на рачунарима још 1977. године имале веома квалитетне сценарије за рат на тлу Савезне Федеративне Републике Југославије. У игри је скоро верно предвиђено разбијање Југославије и Југословенске народне армије. Уосталом, њујоршка фирма за публиковање симулација (Simulations Publications Inc., New York) већ двадесетак година избацује на тржиште игре за децу на бази сценарија за будуће ратове (Modern Battles). Слично је са видео и компјутерским играма. Уобичајено је да се ти сценарији заснивају на стварним војним проценама, објављеним у веома угледном часопису „Strategy & Tactics Magazine”. Прорачуни су преузети из научних истраживања; критеријуми су стварни, мапе верно приказују простор; јединице су постојеће. Ратне игре за децу реално одражавају територију држава са конфликтним ситуацијама.

Кроз игре се деца упознају са крокијем историје нација у вероватном жаришту, политичком ситуацијом, битним карактеристикама нација, географским положајем, рељефом, војним потенцијалом, односом снага, а на неки начин и односом државе у којој је креирана игра према „странама у сукобу”. Намењене су узрасту од 10 до 14 година. Квалитет видео-игара и веродостојност амбијената у симулираним мисијама толико су добри да деца могу да се припремају за будуће војнике и пилоте као да су на симулаторима у војним центрима за обуку, што су потврдили и најпознатији војни експерти.

Доуг Ричардсон је у чланку „Ратне игре у свету кибернетике” описао једну (не)обичну реакцију генерала. Наиме, након што су му приказали видео-игру „Kriegsspiel”, начелник немачког генералштаба, Фон Мафлинг, иначе веома цењени стратег, узвикнуо је: „То није игра, то је обука за рат!” Занимљиво је при томе да је најпознатију ратну игру „Gulf Strike”, према чијем се сценарију ратовало у Кувајту, креирао чувени дизајнер „ратни(чки)х” игара за децу Марк Херман, по наруџби Пентагона. Познато је да је Команда коалиционих снага у Заливском рату користила за обуку и одлучивање најмање четири програма заснована на видео-играма за децу: комерцијалне игре „Gulf Strike” и „Tacwar” (Tactical Warfare), игру JTLS (Joint Theatre Level Simulation) и игру „Janus”, креирану у Националној лабораторији Лос Аламос у Новом Мексику, која је популарна у многим државама, укључујући Канаду, Француску, Немачку, Велику Британију и Сједињене Америчке Државе.

Игра „Битке за Загреб” (The Battles for Zagreb) објављена је у едицији Modern Battles II (Four Contemporary Conflicts, SPI, 1979 ). Два детаља из те игре за децу указују на политику Сједињених Америчких Држава, њихов однос према рату и њихове циљеве. Прво, у вези са упознавањем Југославије, деци су, још 1978. године, понудили следеће елементе за игру: Југославија је политичко буре барута. Узроци рата могу бити спољашњи или унутрашњи. Загреб је магнет за Нато, али и за совјетске снаге. Вероватан је грађански рат између Срба и Хрвата („две југословенске етничке групе”). Затим, у сценарију за грађански рат пише: „Рат је узрокован растућом плимом хрватског национализма после Титове смрти; Хрвати најављују да ће формирати независну републику и грозничаво раде на њеном признавању у УН и свуда по свету; ‘Титова влада’, у којој доминирају Срби, оштро реагује”. У „Бици за Загреб” учествују снаге Натоа, совјетске снаге и јединице „крње” југословенске армије у распадању („због поделе јединица на лојалне савезној влади и лојалне републичким владама које теже независности и дезертерства припадника хрватске националности”).

У креирању те игре за децу у Њујорку 1977. и 1978. године „погођене” су три кључне ствари: 1) да ће рат изазвати хрватски национализам; 2) да ће се створити „независна држава Хрватска”, и 3) да ће се распасти Југословенска народна армија. За дечију игру то је више него озбиљно. Мора се признати да су аутори из „Strategy & Tactics Magazine” или изванредни прогнозери или само добро обавештени о циљевима, односно политици своје владе.

Једна од игара, о којој је објављен текст у „Дуги” из октобра 1998. године, предвиђа нови балкански рат почетком 21. века. Према уводном сценарију за компјутерску видео-игру под називом „IF-22 Reporter” у продукцији америчке фирме „Interactive Magic”, снаге УН напустиле су Сарајево 15. јуна 2002. након што Американци нису успели да се супротставе владама Француске и Немачке, „које су се енергично противиле продужавању мировне мисије…” У игри је све крајње реалистично: авиони, пејсажи, аеродроми и процедура летења, која у потпуности одговара важећим професионалним стандардима. Али, овога пута аутори игре понудили су играчима и један специјални изазов – бомбардовање Срба! Војници су били нестрпљиви. Бомбардовали су Србе три године раније – баш као што су претили те 1998. године. Сценарио је био правовремено разрађен.

Занимљиво је да је власник компаније за израду видео-игара бивши амерички војни пилот Џ. В. Селили, познатији под надимком „Дивљи Бил”, који је својевремено радио као саветник за развој стратешких планова у Пентагону. Да он још има посебну улогу у неокортикалном рату потврђује податак да је амерички ловачки авион Ф-19, чије је податке Пентагон дуго чувао у строгој тајности, први пут приказан у његовој видео-игри, лансираној 1983. године.

Квалитет америчких игара за децу је изузетан. Многи критеријуми могу се применити у савременој ратној вештини и проверавати на вежбама. Према сценаријима за дечије игре на рачунарима могу се извести и веома квалитетне командно-штабне ратне вежбе. То што су игре тако озбиљне на неки начин оптужује Вашингтон да припрема омладину за рат и децу да постану опседнута ратом. Може се слободно рећи да су деца која прихвате такву врсту игара одлично припремљена за схватање ратних игара, ратних вежби и борбену обуку.

Старија омладина (узраста од 15 до 25 година) има на располагању игре на рачунарима, с изузетно квалитетним симулацијама борбених дејстава. Постоје симулације поморских битака, битака оклопних јединица и интерродовских операција. Играчи се специјализују за операторе, нишанџије, возаче и командно особље. Често се од њих захтевају важне војне одлуке.

Занимљиво је да се одлуке играча и њихови поступци одговарајуће стимулишу. Грешке се не праштају. Психичка напетост током игре каткад је близу оне у стварној ситуацији. Порази се тешко подносе, а победама се искрено радује. Рачунари уз такве врсте симулација постају опсесија. Већина игара садржи више десетина војних мисија. Графика је готово филмска. Објекти на терену приказани су тако да дају виртуелну слику стварног просторног и временског растојања.

Из игара за децу могу се извући корисна искуства и за борбену обуку. У јединицама, на пример, велики проблем представља обучавање војника у распознавању авиона и хеликоптера, а он је изванредно решен у симулацијама. Наиме, „играч” не може да приступи игри уколико не распозна бар један од неколико десетина авиона. Како је распознавање кључ за улазак у игру, веома брзо се упамте профили авиона и других средстава, јер је играчима („пилотима”), односно операторима на различитим ватреним системима, веома стало до одређене игре. „Пилотирајући играчи” стичу осећај за реално време и учесталост опасности које их могу снаћи у току обављања задатка. Будући да су симулације базиране на истинитим подацима, играч може научити: величине борбених комплета, врсте и типове ракета ваздух-ваздух и ваздух-земља, врсте авио-бомби, начин полетања и слетања на носаче авиона и аеродроме савезника, врсте и број објеката за напад, време трајања лета (тактички радијус и долет), типове летелица које се могу појавити као непријатељева средства итд. Применом модема могу се, у одабраном друштву, симулирати садејство и подршка на истом борбеном задатку уз коришћење радио-везе.

То је, у суштини, елитна предвојничка обука, обука будућих пилота и оператора. На тај начин се, после доласка у војне школе, обука знатно скраћује. Мисије су толико комплексне, са укомпонованим војно-политичким варијантама и непредвидивим околностима, да изискују велико стрпљење, умешност и знање, како би биле успешно савладане. Њихова необавезност и занимљивост идеална су основа за стварање будућих бораца који ће своју „демократију и слободу” бранити широм света, далеко од својих домова.

Поред тога америчка децу уче да мрзе. Наиме, у америчком недељнику „Tomorrow’s Morning” број 273 (октобар 1998), који је „новина за клинце од осам до 14 година”, пише: „на десетине хиљада Албанаца је избачено из својих кућа на Косову од стране српских снага. Многи ће умрети по хладним шумама уколико Срби не оду”.[9] Дакле, зловоља према Србима уграђена је и у генерације које тек треба да сазру.

Неокортикални ефекти игара за децу често су веома видљиви. На пример, светска јавност је упозната да су се средином децембра 1997. године 732 малишана у Јапану сручила на под испред ТВ екрана, модрих усана и гушећи се, приликом емитовања 38. епизоде цртаног филма „Покемон”. Малишани нису издржали ментални шок изазван брзим и јаким блесковима светлости (узастопне муње из очију малог чудовишта по имену Пикачу). Мозак је на серију контрадикторних знакова (измена јако осветљених и скоро сасвим мрачних слика) реаговао природно: деца су добила вртоглавицу и/или епилептични напад. У Италији су два деветогодишња дечака, после дуготрајног виртуелног такмичења, пала на под, такође, са симптомима епилептичног напада (конвулзије, надражај на повраћање, згрчени мишићи итд.). Један се утркивао са славним Супер Мариом Бросом од Нинтенда, а други са јунацима приче о надахнутом Херкулу, једном од последњих ликова Волта Дизнија, на „Сонијевој” конзоли „плејстејшн”. Обе наведене игре имале су заједничко својство – на неколико секунди појављивала се јака треперава светлост, што је било довољно да се изазове напад епилепсије.

Очигледно је да су сатанисти и следбеници „сила зла” успели да се приближе деци. Наравно, нису ништа боље прошли ни одрасли. Њихов неокортикални проблем веома је сличан, будући да је проверено да филм „Професорка клавира” баца гледаоце у несвест.

Многима више није чудно што у Америци свако има, поред пиштоља, своју пушку и што се у српске дечије вртиће и школе уводе америчке методе васпитања, па се деца понашају као су у Самерхилу, а не у Београду. Креатори „новог светског поретка” негују тзв. слободе личности, заборављајући да те слободе, истовремено, „покривају” језуитско-вавилонску мафију, сатанизам, криминал и тероризам – против којих се Запад, наводно, бори свим силама.
________________________________________

[1] На сајту Сатанине цркве (Church of Satan) могуће је видети тачан опис тзв. обрнутог егзорцизма („reverse egzorcism”) тј. истеривања Божијег духа из човека запоседнутог њиме (дакле крштеног).
[2] Занимљиво је да су савремене методе утицаја на свест људи већ (зло)употребљене у америчкој јавности и то против најупућенијих у те методе. Чувени часопис „Економик” објавио је да је Џорџ Буш против Ал Гора користио у предизборној кампањи „невидљиве поруке”. Наиме, иза убедљивих, успорених порука на ТВ, које су говориле о предностима и програму Ал Гора, на екрану је била исписана порука за подсвест – „лажов”.
[3] Студија Стенфордског универзитета потврдила је да смањење изложености агресивном материјалу доводи до смањења агресивности. У последњих 50-так година увозом америчке (не)културе, медијске презентације често су тровале душу и свест људи и на тај начин изазване су бројне несреће, сукоби, бруталности. Медији својом понудом увелико одређују менталне програме и шеме које владају човеком, чак и диктаторски, уколико се дубоко укорене у свест и подсвест гледалаца.
[4] Када је васпитачица Нада Миљанић из Новог Београда упитала децу зашто покушавају да помере поклопац шахта, у чему су скоро успели, одговорили су јој: „Ми смо хтели да као нинџе корњаче уђемо у канализацију („Политика” бр. 30901, од 1. новембра 1999, стр. 12).
[5] Креатори видео игара за децу не морају имати зле намере, могуће је да не припадају организацијама са деструктивним циљевима, можда заиста мисле да су ратне игре за децу добре за развијање креативних способности и моћи предвиђања у деце, али би требало препустити психолозима крајњу оцену о томе како дечији мозак реагује на победе, поразе, опстанак и губљење времена поред компјутера. Будући да су те „игре“ замениле игру на свежем ваздуху.
[6] Julie Ashworth and John Clark, I – SPY (Course Book – 1 i Activity Book – 1), Oxford University Press, 1996.
[7] Не пласирају се само у Београду програми нове реформисане школе за „отворено друштво”. Напротив, др Хака Тахировић, педијатар из Бијелог Поља, пожалио се на експерименталне школе у Црној Гори у којима се током наставног процеса деца поистовећују са Дракулом, вукодлацима, вампирима, духовима и вештицама. Нови школски концепт преузет у САД назван је „корак по корак”, а противници концепта „прозивају га” као „школовање за ‘ново доба’”.
[8] „Беографити”, бр. 1, Београд, лето ’97.
[9] Потпуно исте речи изговарали су у то време Ричард Холбрук, Медлин Олбрајт и Бил Клинтон.
Од пријатеља са Интернета добио сам ову поруку /Monday, July 30, 2012 7:42 PM/ са питањима:
Седим на троседу и посматрам и слушам децу која су испред мене, а она, не примећујући да сам присутан иза њих, гледају у монитор мог рачунара и играјући видео игрицу “Grand Theft Auto: San Andreas” изговарају страшне речи:

„GTA ЈЕ ЗЛА ИГРА“, „МИ СМО КРИМИНАЛЦИ И УБИЈАМО ЉУДЕ“, „КАКО ЈЕ ЛЕПО БИТИ УБИЦА, АЛИ САМО У ИГРИЦИ“, „ПУЦАЈ ГА У ГЛАВУ!“, „ХАЈДЕ ДА БИЈЕМО ПЕНДРЕКОМ!“, „ХАЈДЕ ДА УБИЈАМО!“, „ПУЦАЈ ГА У ПИШУ!“, „ХОЋУ ЈА ДА УБИЈЕМ ЈЕДНУ БАБИЦУ!“ …

Та деца су се баш уживела у ту игру. Она као да су присутна само тамо. Информације које им улазе у мозгове су страшне. Свет је отворен, можеш радити шта год пожелиш. Можеш радити оне ствари које у стварном животу не би смео. Ипак, њих, изгледа, највише задовољава убиство. Шта мислите о томе? Да ли у овом случају мозак разликује стварност од нестварног? Да ли ће нас генерације које одрастају на оваквим видео играма спасити пропасти?
Будући да је одговор једнако важан као питање одговарам му јавно, не би ли одговорио на наведене дилеме још понекоме:

Светозар Радишић : Само истина може да буде прави лек


Извор: Треће Око

Пише Зоран Николић

Како размишља наш „теледириговани“ мозак и да ли има лека против огромног притиска помоћу кога глобализација хоће да нас униформише, а светски моћници да потру сваку црту националне и сваке друге аутентичности?

Моћ исцељења лежи у нама

Оваква питања не муче само нас, већ и становнике многих, знатно већих и утицајнијих држава на свету. Понеки озбиљан научник подигне глас против свега што се тренутно догађа на нашој планети, али медијска блокада и потреба да се људска маса унификује у својој безличности, просеку и склоности медиокритетском приступу и даље је победник у овом рату. А рат је одавно почео и још увек траје…

Управо о томе разговарамо са др Светозаром Радишићем, човеком који је недавно објавио десету књигу која се бави овом тематиком, а током претходних девет је најављивао управо оно што нам се данас дешава. Не само нама, већ и свим становницима планете. Да ли је, и у коликој мери био у праву, остављамо вама на процену. Овог пута, он је гост „Трећег ока“ који кроз последњу књигу „подвлачи линију“ и анализира целину коју сачињава његов креативни опус.

Ово је Ваша десета књига у вези са феноменима у мозгу, размишљањем, свешћу, умном повезаношћу човека са космосом. Зашто кажете да књигом „Како мислити – исцељивање информацијама“ завршавате свој научно-популарни опус?

Др Светозар Радишић

– У претходним књигама, почев од књиге „Неокортикални рат“, у којој сам описао најважније и најраспрострањеније начине којима се данас утиче на људски мозак, преко књига попут веома тражених књига „Скривено мисаоно оружје“, „Магија у неокортикалном рату“, Док мисли стварају космос“ и „Космички додир“, објаснио сам суштину људских сукоба и свео је на различитост расположивих информација. У књизи, која је могла да се зове и „Свемоћ мисли“, ставио сам тачку на несхватљиво важну тему о моћи информација садржаних у људским мислима, емоцијама и нагону. Како је реч о књизи написаној на крају трагања ка узроку светских збивања и појединачних проблема, она је врста сублимиране поруке читаоцима.

Описани су мисаони свет, психосоматика, космичке умне фреквенције, здраво размишљање, утицај аутохипнозе на подсвест, начин на који информације стварају стварност. Циљ је био, пре свега, да укажем на опасности, изазове и искушења који су пред људским родом, а и да укажем на путеве и излазе доступне захваљујући развоју наука и технологија. У трагању за истином, за коју тврдим да је коначни излаз, понудио сам пут до узрока.

Ваша схватања подсећају на дело „Пристонска гноза“ Рајмонда Ријеа, зар се не плашите да Вас не сврстају у јеретике?

– Човек има право да мисли, те сматрам да је моје мишљење само једно у низу. На основу свега што знам, сматрам да је Универзум почео да се ствара када се ништа није огледало у огледалу. Недостајали су „то нешто“ и огледало. Уосталом, Универзум од свог постања чини само енергија. Реч је о умној, самостварајућој и свепрожимајућој енергији. Све што постоји у универзуму („енергије“, материја, информације) суштински је скуп различитих, свеприсутних и свепрожимајућих облика енергије. Када не би постојали енергија, материја и кретање (космички садржај), систем људске реалности би се распао, а сазнање би изгубило смисао.

У таквој средини човек, који нема чула за време и простор, покушава да спозна себе недовољно схваћеним мислима. Сигурно је да му несавршенство чула и одсуство свести о моћи инстинкта и интуиције ствара потешкоће у оријентацији и доприноси неразумевању времена и простора као кључних, пресудних и суштински парадоксалних феномена. За човека се све видљиво заснива на невидљивом, све доступно на недоступном, а све стварно на нестварном. С друге стране, без познања Бога немогуће је схватити како човек мисаоно функционише у космосу и како је могуће да су мисли толико моћне. Где год се пише о Богу на научни начин, који свакако не подсећа на црквено-догматски, постоји зебња од несхватања исписаних информација, без обзира што је речено како оне настају.

Заштита је омогућена догматском тврдњом да је Бог допустио избор – и на тај начин слободоумље – и захваљујући чињеници да су сви људи уникати. Тврдња да је Бог исто што и „умна енергија“ заиста је смела иако је научно заснована, а то значи и експериментално потврђена. Уосталом, поистовећивање Бога са свепрожимајућом умном енергијом није у колизији са тврдњом светог Јована Дамаскина да је само Бог по природи бестелесан.

Ви нисте научник коме је матична област медицина, па опет значајан простор посвећујете психосоматици. Како то тумачите?

– Психосоматска медицина покушава да разреши и недовољно истражен однос између материје и онога што се назива несвесном психом, будући да се све чешће помиње да су психа и материја заправо иста појава: „Једна посматрана изнутра, а друга споља“, како је говорио још Карл Густав Јунг. Још у старој Кини лекари су добро знали да емоције и мисли имају снажан утицај на људски организам. Те две врсте информационе енергије посебног типа у стању су да изазову различите болести и код телесно веома снажних људи. Довољно је само да „ударе“ на најосетљивије место у организму и појавиће се болест. Психосоматска обољења настају на релацији душа – тело, мада суштински човекова душа није део човека – она је исто што и човек сам. Душа је свепрожимајућа, будући да прожима тело и човекову животну енергију, и не може да опстане без њих. Психосоматика је мени омогућила основу којом доказујем да информације утичу на подсвест и тако разарају, или исцељују душу.

Шта је по Вама здраво размишљање и зашто је оно значајно?

– Исцељење настаје изнутра, а покреће се мислима (самосвешћу или наумом), биљним мелемима, амајлијама, лековима, симболима, вером, потпуном променом начина живота, подешавањем фреквенције протока енергије или под утицајем човека од великог поверења. Подсвест болесних или на психосоматској основи оболелих људи, ради исцељења, треба да прими информације у облику „здрав сам“, „ритам мог срца је природан“, „крвни притисак ми је стабилан“, „немам проблема“, „лечим се“, уместо речи „болујем“, „није ми добро“, „биће боље“, „нека ти се убудуће испуне све жеље“…

Подсвест поправља стање организма и уређује га на основу информације типа „здрав сам“, јер када прими информацију „бићу здрав“, оздрављење ће чекати, јер је време у информацији неодређено, измиче садашњем раду, те се тако ефекат исцељења никад неће постићи.

Зашто аутохипноза, а не медитација и хипноза?

– За самоисцељивање је најважније трасирање пута до подсвести. Хелмут Хансен је у књизи Моћ хипнозе сликовито објаснио за већину људи несхватљив свет – свет хипнозе. Према његовим истраживањима, Емил Куе (1857–1926), човек који је развио науку о аутосугестији, први је схватио да је суштина хипнозе – аутохипноза, и да је увек, у сваком решењу проблема реч о ефектима аутохипнозе. Од Куеа потиче изрека: „Наше дејство не подстиче воља, већ способност имагинације (ментално представљање)“. Његов познати закључак је да свако може сам себе да хипнотише и да је аутосугестијом могуће отклонити сваку своју болест. Дословно је рекао: „Научите да сами себе излечите, ви то можете. Ја лично нисам још никога излечио. Могућност излечења лежи у вама. Позовите у помоћ свој лични дух да служи вашем телесном и духовном здрављу. Биће ту. Он ће вас излечити и бићете снажни и срећни.“

Кажете да је информација пресудна за све што се дешава?

– Информација је садржај енергије којим се она самообликује. У току самообликовања и након њега преобличава се и информациона материја. На тај начин у космосу је све информисано. Информације приказују својства енергије и материје, а уз то условљавају све односе и процесе у Универзуму. Оне су средство за претварање енергије у различите облике и за стварање различитих материјалних стања. За избор информација, према разним критеријумима, неопходни су знање, искуство и мудрост. У зависности од тога на шта утичу, информације могу да материјализују и дематеријализују енергију. Тако једна реч, као шифра (код) са унапред утврђеним менталним значењем, када се налази у емоцијама или мислима, спаја, обједињава и акумулира енергију. На тај начин покреће процес измене енергијског стања и преобличавање енергије, промене ритма и учесталост њеног кретања. Овде је реч о најснажнијем космичком утицају, којим се мења суштина (то значи и одлике) онога на шта су информације усмерене. У случају самоподешавања душе, информације утичу на подсвест. Разлика између информација и мисли је у томе што мисли преносе информације.

Одакле?

Па из „умне енергије“.

Како?

Једноставно, човек је космички, енергијски организам, енергијски утопљен у свемир. Он за комуникацију са космосом користи мисли као вид енергије. Све време је чулно отворен за информације, а несвесно их прима само у стању дремежа, сна и дубоког сна. У стању дубоког сна информације могу да мењају личност.

Мислим да ниједан интервју не може да обухвати Ваше дело. Шта је суштина Ваше замисли?

– Јак човек усмерава енергију на промену ситуације, а слаб сву енергију троши на равнодушност, патњу, увреде, самооптуживање и незадовољство. Понудио сам начин за исцељивање информацијама, ради отклањања предрасуда претворених у уобразиље. Речју, покушао сам да помогнем људима у њиховом освешћивању, које ће бити неопходно за опстанак у неизвесној, блиској будућности.

Изрежирана 2012-та?! Пројекат „Blue Beam“- Плави Зрак


Извор: Васељенска Телевизија

********

Где има дима…

Канадски новинар и истраживач Серж Монаст први је упозорио на пројекат Blue Beam, још средином деведесетих, а онда изненада преминуо под сумњивим околностима План се одвија у четири корака, а крајњи резултат би требало да буде коначно и потпуно успостављање новог светског поретка, са новом вером – у антихриста.

У 21. веку скоро ништа није немогуће. Па чак ни лажирати Апокалипсу. Бар тако тврде многи Интернет извори који се позивају на приче о пројекту НАСА Blue Beam (Плави зрак). Први је на наводни пројекат упозорио новинар и истраживач Серж Монаст (1945-1996), чија су дела о масонским теоријама завере и новом светском поретку и данас веома популарна и цитирана. Монаст је, не могавши “тек тако” да шири своју истину, основао Слободну новинску агенцију (AIPL, l’ Agence Internationale de Presse Libre), која је објављивала његове радове и упозоравала на опасности које прете од светске владе. Своју прву причу о Плавом зраку објавио је 1994, а 1995. и свој најобимнији рад “Протоколи Торонта 6.6.6” (Лес Протоцолес де Торонто (6.6.6), писан по узору на “Протоколе сионских мудраца”, где је навео да се масонска група 6.6.6. спрема да, у року од 20 година, преузме примат и успостави нови светски поредак и контролу ума појединаца. Током 1995. и 1996. Манаст се жалио да га прогони полиција и власт – због учешћа у “мрежи забрањених информација” и да се плаши за свој живот. Септембра 1996, канадске власти одузеле су му двоје деце, због тога што су школовани код куће, а не у државним школама. Нешто касније у децембру, после ноћи проведене у притвору, умро је код куће, званично од инфаркта, иако до тада није боловао од срца. Монастови симпатизери данас тврде да је смрт заправо била насилна и изведена психотронским оружјем – како је то већ обичај код новог светског поретка.

Археологија у служби антихриста

А о чему је то писао Серж Монаст средином 1990-их? Када непристрасни посматрач погледа докле је свет стигао у међувремену – његова теорија уопште не делује немогуће или бар – не неизводљиво…. Технологија углавном постоји, још само недостају (да ли?) довољно болести умови да је употребе…. Многи сматрају да је за “финале” приче – “ноћ хиљаду звезда” – одређен и датум: управо фатални 21. 12. 2012.

Многи данас цитирају Монастове радове, а понеко дода и нешто своје, а из свега тога извлачимо најчешће тврдње. Све у свему, наводни пројекат Blue Beam је осмишљен да лажира други долазак Месије, а одвијао би се у четири “корака”.

Први корак подразумева уздрмавање фундаменталних веровања о постанку човека, религијских доктрина и читаве филозофије живљења. Да ли вам ово делује као тежак задатак? По Монасту, то је више него изводљиво (посебно када се узме у обзир да наука од Монастовог времена додатно напредовала). Наводно светска влада лако може да изазове земљотресе на одабраним стратегијским локацијама (што им је, нажалост, омогућио својим проналасцима наш Никола Тесла…), где ће “случајно” бити откривени древни, до сада “изгубљени” археолошки докази који ће довести у питање све интрепретације великих религијских доктрина. По Монасту, припрема за ово већ је обављена кроз различите дезинформативне медијске кампање и научнофантастичне филмове о ванземаљским цивилизацијама и технологијама.

“Посађени” фалсификовани докази откриће археолози који ће сугерисати да, ма о којој се религији и култури радило, нови налази доказују да су верници били “преварени” током хиљада година. Овим би већина људи посумњала у своја дотадашња фундаментална духовна веровања у Бога, и библијске и друге верзије Судњег дана.

Корак два подразумева да се ласерска светла и звуци користе за пројекат блиставог и комплетно измишљеног “шоу програма” на небу. Неки у везу са овим делом плана доводе и кемтрејлсе (о чему смо писали више пута), хемијске трагове авиона који, осим што нас трују, небо чине белим или сивим, што је идеална позадина за ове пројекције – као биоскопско платно.

А шта ће бити тематика свемирске представе великих размера? Осим слика НЛО, са тродимензионалним оптичким холограмима и посебним звуцима, нашао би се ту и религијски “додатак”: различите слике за различите делове света – у складу са доминирајућим религијским националним веровањима на том подручју. “Божји” глас моћи ће да се чује на неколико језика (ово ће се постићи емитовањем преко веома ниских фреквенција помоћу ХААРП комплекса). Све ово биће симулација Апокалипсе, током које ће свим народима бити приказане циљане сцене (за хришћане – библијске). Наводно су већ конструисане направе које могу да подигну увис велики број људи (Вазнесење), а ти људи више на Земљи неће бити виђени. По Монасту, увод за то је “вежба” са наводним отмицама људи од стране ванземаљаца. Рачунари ће координисати сателите који ће пројектовати слике, а софтвер за представу одавно је спреман.

Са компјутерском анимацијом и одговарајућим звуцима, следбеници разичитих вера повероваће да се њихов спаситељ вратио. А онда ће се пројекције Христа, Мухамеда, Буде, Кришне…. – сјединити у једну – једног бога. Тај “бог”, сматра Монаст, биће управо антихрист, који ће додатно појаснити да су различите свете књиге погрешно разумеване и тумачене (за шта би човечанство већ требало да буде припремљено првим кораком Пројекта), а да је стара религија крива за то што су браћа и народи међусобно ратовали. Дакле – старе религијске доктрине треба укинути да би се отворио пут за светску религију новог доба, са новим “богом” – антихристом.

Мозак на удару

Ова представа би, по плану, резултирала нестајањем друштвених и верских разлика, а народи би се оптуживати међусобно за дотадашње “заблуде” у погледу религије, што би предводили милиони верских фанатика. Монаст тврди да ће, ни мање ни више – званично Уједињене Нације увести религију новог доба, а све то уз Бетовенову Оду радости.

Трећи корак јесте да се одређене визије пројектују у људске умове тако да изгледа да се ради о сопственој идеји сваког појединца да га је контактирао лично БОГ. Ово је могуће користећи ЕЛ Ф, ВЛФ, ЛФ таласе (и скаларне таласе), који утичу на мождану активност тако да особа чује Бога лично како разговара са њим. Није непознато да већ постоји интерактивни компјутерски систем способан да умеша “њихове” идеје у ваше природно размишљање, тако да не можете да уочите разлику. Све у свему, већина људи ће знати “у срцу” управо оно што наводни Бог жели да верују. “Без универзалног веровања у религију њу ејџа, успех новог светског поретка биће немогућ!” – пише Монаст.

У 21. веку скоро ништа није немогуће. Па чак ни лажирати Апокалипсу. Бар тако тврде многи Интернет извори који се позивају на приче о пројекту НАСА Blue Beam (Плави зрак).

Корак четири подразумева елекронски индуковане натприродне појаве, укратко – радиће се на томе да човечанство поверује да је инвазија ванземаљаца управо започела у сваком већем граду на планети, што ће све који поседују нуклеарно оружје натерати да га активирају или бар – отворено ставе у приправност. Свет ће бити на ивици нуклеарног уништења, али – до напада никада неће доћи. Међутим, ова изузетно опасна ситуација биће повод да се све нације удруже и разоружају под окриљем УН. Узгред, ово ће учинити да хришћани поверују да до напада није дошло само зато шту су неке друге, благонаклоне ванземаљске снаге дошле да спасу “добре” људе на Земљи од бруталног сатанистичког напада “лоших” свемираца.

А онда долази финале – такозвана “ноћ хиљаду звезда”. По Монастовом приказу, сви који буду стајали на путу новом светском поретку, биће ухапшени, убијени или проглашени “несталим”, а све под маском предстојећег библијског Вазнесења. Иако су наводни “спасиоци (добри ванземаљци) стигли – то не значи да је битка добијена, већ је потребно обезбедити потпуно јединство да би човечанство преживело. А да би се дошло до тога, објашњава Монаст, изрежиран је специјалан “лајт шоу”. Током једне или две ноћи биће коришћене психотроничке и друге справе – за пројектовање натприродних, сатанистичких слика у људске умове; многи ће видети духове, упасти у стање блиско лудилу, што ће проузроковати глобалну панику, самоубиства, убиства, нереде итд. После “ноћи хиљадите звезде”, такође познате као “ноћ хиљаду звезда”, човечанство ће бити спремно да прихвати било код новог “месију” који би поново успоставио ред и мир, макар то све нас коштало личне слободе.

Увод – лажирана светска криза

А када ће се све ово десити? Монаст је говорио о неких двадесетак година (крајем 1995), а, како објашњава, први индикатор да је ту почетак спровођења плана биће – промена новчаног система. Овај део припрема по њему ће се дешавати у две фазе. Прва фаза подразумева креирану економску кризу (то се, слаже се већина, већ догодило 2008, а недавно је свет “замало” протресла још једна, када је било говора о могућем банкроту Америке). Све у свему, криза ће довести до “потребе” да се долар промени у нову валуту – једну која ће бити коришћена у САД, а друга у остатку света. А онда ће, сматра Монаст, бити изрежирана још једна криза која ће у потпуности решити проблеме. Ова друга криза наводно ће наступити због наглог раста корупције, превара и фалсификовања новца. Све ће то бити једноставно решено, тако што ће свет бити “ослобођен” кеша и читав финанијски систем биће пресељен у компјутер. На овај начин нови светски поредак моћи ће да прати све новчане трансакције и да лако сазна све што жели да зна. Праћењем новца биће једноставно да се детектује потенцијални проблем и његов изазивач и да они – елиминишу. Вероватно то не треба појашњавати, али анонимни кеш значи слободу и зато он једноставно мора бити уклоњен да би била успостављена потпуна контрола.

Ето…Тако пише Серж Монаст, а “премијера” представе по многима је заказана за 21. децембар 2012 (да ли би то значило и да је читава прича о значењу Мајанског календара резултат манипулације?). Вероватно већини све ово делује као научна фантастика, међутим – зашто да не? Технологија постоји, лудаци гладни моћи такође постоје “откад је света и века”, манипуланти постоје… Ништа није немогуће. Колико је људи поверовало у гласине о нацистичким логорима смрти у Хитлерово време? Да ли сте, рецимо, веровали да ће неко у 20. веку моћи да коље и мучи своју словенску браћу, или да ће неко на правди Бога бомбардовати једну европску престоницу – Београд и побити толике невине људе по Србији? Или да ће неко (ко?) организовати залетање авионом и рушење “кула близнакиња”? Гласине о злу у људским умовима, приче о злочинима – обичан човек често схвата управо као – гласине, јер већина људи једноставно не може да поверује да су неки други људи у стању да чине такве ствари, или да нечија власт то организује. А такве ствари ипак се дешавају и зато ништа није немогуће (мада – не тврдимо да ће се тако нешто заиста и десити). Замислите само ситуацију у којој (понављамо – технологија за тако нешто већ постоји) можда нећемо знати да ли су наше мисли – заиста наше.

Virgin Mary appears in africa sky bluebeam warning – clear hd footage

Линк ка видео прилпогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Virgin Mary In Africa on 4/20 ** best version **

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
*******

Дакле високом технологијом могуће је на небесима стварати разна чудеса, живе холограмске слике силазка Исуса, Девице Марије… и разна друга чудеса примерена свакој религији и веровању. Треба психу припремати за овакве ситуације, разне утваре на небу које вас могу пореметити, али не паничити, само треба бити свестан овога: можда је могуће, можда и није, но када смо свесни да је све могуће, свакакве грозоте, јер СВЕДОЦИ СМО да ову Планету воде свакакви монструми са својим фах идиотима који им у тајним пројектима производе разне софистициране апарате и изуме који се злоупотребљавају против човека, требамо бити спремни на све.

Иовако су монструми већ од Земље створили пакао и могућност глобалног самоуништења.

Будите отвореног ума, спремни за свакаква чудеса и наметнуте илузије, али и будите трезвени да их препознате. Радите на себи, свом уму, психи, души.

Проф. др Светозар Радишић: Рат за душе људи


Извор: Геополитика

Проф. др Светозар Радишић, експерт за неоружане облике агресије, пуковник у пензији, говори за Геополитику

-Пре свега за одбрану неке земље је потребно опредељење већине грађана да се држава треба бранити, а затим знање, организованост, оспособљеност за одбрану и мудрост. Будући да се државе почетком 21. века нападају сведимензионо (у свим могућим димензијама: економски, политички, војно, технолошки, информационо, психолошки, религијски, спортски...) потребна је сведимензиона одбрана

Сва средства која се примењују у неокортикалном рату су невидљива, од енергије (зрачења), преко засејавања простора психо-аеросолима, до информација. Методе припадају тзв. прикривеним дејствима. Могуће је закључивати само по манифестацијама менталног стања грађана. Чини се да у Србији и на осталим српским просторима, ради прогона Срба, није примењиван само физички и информациони (медијски) рат.

Поштовани господине Радишићу, Ви сте, посредством Ваших књига и јавних наступа, први у Србији говорили о неокортикалном рату. Шта значи тај појам и о каквом је рату реч?

-Ја сам о неокортикалном рату читао из америчке војне литературе после округлог стола на којем су учествовали генерали из Генералштабне школе КоВ САД у Форт Левенворту. Они су дословно рекли: „Рат је једини феномен који истовремено дозвољава и захтева ангажовање свих људских способности. Људски мозак је у стању да организује снаге и средства ради убијања и уништавања, а истовремено ограничава употрeбе сурове силе. Ако се непријатељ посматра као систем којим органски руководи мозак, онда се правац напада усмерава у центар, тежишта система – а то је тај мозак“. Касније је и Ричард Шафрански написао један есеј о тој врсти рата. Његов текст је само прекрио веома важну тему обрађену у Доктринарном правилу КоВ САД FM 100–5, објављеном у јуну 1993. године. Најједноставније речено неокортикални рат је димензија рата у којој се различитим снагама, средствима и начинима утиче на кору великог мозга и сензације које у њој настају, с циљем да се утицајем на свест, подсвест, ум, вољу и дух супротстављене снаге приволе да прихвате циљеве рата као своје. То је рат без насиља и борбе. Ја сам у књизи првенцу под насловом „Неокортикални рат“ описао утицаје на мозак електромагнетном енергијом, психо-аеросолима, у сектама, за време медитација, у регресији, приликом хипнозе и сл.

Да ли се против српског народа, поред других видова рата, води и поменути неокортикални рат. Шта је циљ оних који воде овакав рат, које медоте, технике и средства користе и како уопште препознати и утврдити да се против вас води овакакв облик рата?

-У таквој врсти рата немогуће је установити шта је примењено и да ли је примењено. Сва средства која се примењују у неокортикалном рату су невидљива, од енергије (зрачења), преко засејавања простора психо-аеросолима, до информација. Методе припадају тзв. прикривеним дејствима. Могуће је закључивати само по манифестацијама менталног стања грађана. Чини се да у Србији и на осталим српским просторима, ради прогона Срба, није примењиван само физички и информациони (медијски) рат. Дезорганизација Србије и Срба је очигледна и по много чему чудесна. Наспрам сатанизације Срба у тзв. псеудо еволуцији, која делује логично за кабалистичке и неовавилонске администрације, створен је феномен самооптуживања у редовима српске администрације и још више у тзв. невладиним организацијама. Не зна се да ли више штете наноси Србима председник, новинарска удружења, антисрпски екстремисти у невладиним организацијама или универзитетски професори, правници, војно-политички аналитичари и научници. Та елита је у другим друштвима бар толико култивисана да ћути када има осећај да припада народу који чини грешке и грех.

У Геополитици је својевремено, а и у другим медијима, писано о америчком програму ХААРП. Шта је циљ тог програма и сврха техничких уређаја и инсталација из програма ХААРП, и да ли је та чудна апатија, безвољност нашег народа, и та равнодушност са којом се, као никад у историји, мири са националним поразима, последица деловања програм ХААРП и других облика специјалног рата?

-Систем ХААРП код Гаконе на Аљасци није једини тог типа. Према досадашњим сазнањима експерименти слични онима у оквиру пројекта HAARP регистровани су на следећим локацијама: Arecibo (Тихи океан), Dushambe, Gorkity, Hipas (Северна Америка), Monchegorsk, Sura (јужна Азија) и Tromso (Норвешка). Занимљиво је да су се на активности тих система жалили грађани Јуџина у Орегону, грађани Немачке и канадски научници. Фреквенције система попут поменутог омогућавају коришћење јоносфере као антене, контакт подморница кроз Земљу, а раде и на фреквенцији људског мозга (од 0,5 до 500 херца). Безвољност грађана Србије може фа буде вишеструко условљена. Због медијског рата, марионетске власти, утиска да су све власти исте у последњих 100 и више година… Међутим, то не искључује примену програма уграђених у информације преко савремених техничких и технолошких уређаја. Људски мозак је све више изложен непосредно зрачењима ТВ уређаја, мобилних телефона и Walkman MP3 и MP4 plejera, уређаја којима је могуће паковање и уграђивање информација у подсвест.

И Ви у својој књизи пишете о летовима једнобојних, необележених авиона, иза којих дуго остају чудни трагови непознатог садржаја. О чему је реч, коју хемикалију ти авиони изручују у атмосферу, и чији су ти авиони. Ваздухопловне власти би морале да знају нешто о томе?

-Помињао сам у својим текстовима чудне фемонене, попут летова црних, необележених хеликоптера и авиона, који су узнемиравали грађане Сједињених Држава. Затим сам наводио америчке подводне базе, групу „Мажестик“ и базу 51. Међутим, никад нисам писао о небу над Србијом, будући да ни ја не могу да схватим зашто они који познају ситуацију у ваздушном простору изнад Србије не објаве бар један деманти у вези с прозивањима активиста из еколошког покрета. Заиста је сумњиво што се неко од званичника не обрати јавности и каже о чему је реч. Састав ваздуха лако могу да установе државне институције, а о свим летовима постоје подаци у Управи за контролу летова (ако се још тако зове).

У последњем издању своје књиге „Неокортикални рат“ тврдите да су „сумњиви услови у којима је за неколико дана нестала Република Српска Крајина у току операције забрањени лет“. Шта сте хтели тиме да кажете?

-Услови у Републици Српској Крајини били су као да их је монтирао „бели маг“ Рудолф Штајнер, када је у граду Кобервицу у Шлезији, 1924. године, направио потентизовани раствор за прогон зечева, након што су чинили велику штету на једној грофовији. Република Српска Крајина је била одвојена од света – скоро потпуно изолована са копна. Изнад њене територије нису могле да лете српске летилице, јер је била на снази операција „Забрањен лет“. То је довољно за сумњу. Када се споје информације да је наспрам Срба био непријатељ који одлично зна дело Рудолфа Штајнера и има могућност да својом авијацијом засејава облаке хемијским материјама, што стално примењује у метеоролошком рату, а све чешће се сумњичи за chemtrail операције, онда је јасно на шта сам мислио. Само утицај на мозак може да објасни невероватно брз и релативно добро организован прогон Срба са тог подручја. У мобилизацијама војске не успевају да обавесте и организују грађане да тако послушно и уредно напусте неки простор.

Како се бранити од неокортикалног рата. Ви говорите о сведимензионалној одбрани. Шта подразумева таква одбрана?

-Пре свега за одбрану неке земље је потребно опредељење већине грађана да се држава треба бранити, а затим знање, организованост, оспособљеност за одбрану и мудрост. Будући да се државе почетком 21. века нападају сведимензионо (у свим могућим димензијама: економски, политички, војно, технолошки, информационо, психолошки, религијски, спортски…) потребна је сведимензиона одбрана. Ја сам наговестио како би она требало да изгледа, а дао сам и сугестију да је потребно бранити грађане и од неокортикалног рата. За тако нешто потребно је да стратегисти и доктринолози сачине програм на основу филозофије одбране, политике одбране, стратегије одбране, доктрине одбране и регулативе, која се употпуњава катехизисом према којем сваки грађанин добија свевремени одбрамбени задатак. При томе је веома важно да се потенцијалним непријатељима не обећава да никада неће бити нападнути, као што су то чинили и сада чине српски владари. То је најопаснија одбрамбена грешка.

Једно питање које је посредно у вези са овом темом. У нашој јавности се говори о Групи 69 која је деловала пре нешто више од десет година у Војсци Југославије. Пошто сте у том периоду били активан официр шта је истина а шта мистификације о деловању те групе?

-Потпуно је бесмислено да неко каже, или напише, да је могуће у војну формацију уградити некакву групу. Ниједна армија света нема групе у својој организацији. Посебно не у Генералштабу. Постоје управе, одељења, одсеци, ресори, итд. Друга бесмислица је да би неко из Војске писао о наводно тајној групи. Када би слична организација постојала, била би „покривена“ тзв. војном тајном, тако да пуковници попут тадашњег пуковника Љубодрага Стојадиновића никако не би смели да пишу о њој, будући да би писањем одавали војну или државну тајну, што је подложно санкцијама. Једино је тачно да се о „Групи 69“ писало у козеријама и да су је непрестано повезивали са Генералштабом Војске Југославије. Да је било истина то што је написано, прозвана војна лица не би завршила редовно своју каријеру. С друге стране, чини се да је „Група 69“ постојала ван војних сфера и да је постизала одређење парапсихолошке циљеве, јер јој не би претили ратом генерали КФОР-а и тзв. Вуду ратници.

Господине Радишићу, мислите ли да би Срби у борби против неокортикалног и других ратова који се против њих воде, као и у борби са другим искушењима и непријатељима разних врста, требало много више да своју одбрану темеље на вери у Бога, у Његове и наше светитеље, у анђелске силе, јер од Бога Срби јачег савезника и бољег пријатеља немају.

-Вера у Бога је основа приступа животу, али Бог ништа не чини уместо људи. Није залудна народна изрека „Ко се чува и Бог га чува“. Следи и следећа „Уздај се у се и у своје кљусе“. Дефинитивно, овај живот није позориште. Људи га не посматрају, него у њему учествују – сви имају своју улогу. Не постоји бољи начин него да се Срби што пре освестите, схвате процесе, „наоружају“ се знањем и обезбеде будућим генерацијма извеснију будућност, тако што ће се победити у нанотехнолошком (невидљивом) рату знања. Нико Србима не може ускратити и омести учење.

Како можете наручити књигу

Књигу „Неокортикални рат” могуће је наручити на телефоне 011-217 60 79, 062/44 89 68 и електронском поштом на svetozarradisic@yahoo.com

Геополитика бр.44, 1.септембар 2011.

%d bloggers like this: