Велимир Абрамовић – Два примера примене темпоралне математике


Велимир Абрамовић, са два математичка примера, објашњава своју теорију константне садашњости…

Велимир Абрамовић – Два примера примене темпоралне математике

Александар Живковић: Балканско-космички патриотизам Велимира Абрамовића и неодгонетнутост Николе Тесле


Извор: ФБРепортер
26. август 2014

Једна књига која нуди испуњење неизреченог обећања научно-технолошке цивилизације, наиме обећања о физичкој бесмртности (електромагнетном стимулацијом ДНК и регенерацијом ткива и органа), књига која истовремено отвара могућност да се трагом Николе Тесле добије увид у „фазе“ паралелних свијетова постојања – остаће прећутана у нашем „друштву знања“. Кривица за то дијелом је и до аутора, др Велимира Абрамовића, космичког патриоте Williama Abramchika, како се потписао у предговору књиге, који је многим знањима од теозофских и астролошких, преко метафизике и гносеологије до потраге за у теорији релативности изгубљеним бићем времена, успио да „отме“ Теслин рад као предмет истраживања академској физици и инжењерству, а додао бих и, и филозофији. Као да полази од Јунгове формулације „Истина је цјелина“ и са чврстим убијеђењем да је као таква сазнатљива, Абрамовић у својој књизи „Тесла, еволуција свести човечанства“ (Цетиње, 2014, Фондација Мирјана А. Р., стр 234) истиче лик и дјело Николе Тесле као путовође научно-технолошке цивилизације, па и нове универзалне научне религије која ће, коначно, обезбиједити свјетски поредак заснован на „космичком патриотизму“, етици снажној попут природних закона и слободи, истина ограниченој детерминизмом „човјека као космичког апарата“, али гарантованој немогућношћу глобалног информационог система да „прикрије“ и из једног центра контролише све канале комуникације.

Насловна страна књиге „Тесла, еволуција свести човечанства“

Насловна страна књиге „Тесла, еволуција свести човечанства“

Геодинамика балканског подручја погодна је, по аутору, стварању таквих умова који објезбеђују раскривање датог, од античких филозофа до Николе Тесле. Како је то далеко од самопројектованих „имагинарних Балканаца“ који се заричу да неће бити принципи Новог свјетског поретка, не помишљајући, да исти, управо сада стварају Тесла и Пупин шетајући се Петом авенијом, као што је то Тесла обећао Пупину на самртном одру? Далеко је управо колико Абрамовићев спис од постмодерног парадигматског дремежа наших природних и друштвених наука, које још увијек (што не значи да неће још и увијек) уживају у теорији језичких и логичких игара.

Прожет искуством Свејединства, Велимир Абрамовић таквој политичко-научно-културној сцени супротставља теслијанство као пут усавршавања науке и друштва, као и саме човјекове космичке свијесности, отворене за вјечно и бесконачно. Због тога и његов напор да додатно расвијетли Теслину психобиографију и изумитељски опус, али и да пружи допринос усвајању Теслине, истина несистематизоване, мисли као основе научне револуције, дакле парадигме будућег објашњења и разумијевања јастаства. Овај други задатак је, чини ми се, прешнији и утолико незахвалнији и за њега су, истиче аутор, више заинтересовани центри свјетске моћи него академска заједница. Због тога ћу се у овом приказу задржати на Абрамовићевом покушају реконструкције Теслине епистемологије и опште физичке теорије, укључујући космологију. Унапријед да кажем да тиме чиним штету другим ауторовим доприносима у овој књизи, но вјерујем да ће читаоци то лакше надокнадити уз вибрирање хартије него уз свјетлуцање екрана. (Да ли би се Тесла с тим сложио?)

Др Велимир Абрамовић

Др Велимир Абрамовић

„Сасвим ми је свеједно да ли тестирам своју направу у уму или у лабораторији“, писао је Тесла. Тај поступак визуализације изума, који је усавршавао од виђења чудних слика у дјетињству, он је називао „умна лабораторија“. Њему је био својствен специјални тип дедуктивног предвиђања, који како тумачи Абрамовић, почиње сликом, наставља се увидом у геометријски облик да би се тек у трећем кораку претворио у општи став изражен математички. Дакле, Теслина епистемологија је углавном заснована на мисаоном експерименту, најређем али и најреволуционарнијем методу у науци, док је индуктивно истраживање код њега сасвим ријетко. Због тога, Теслина наука, додајем ја, може да се означи као револуционарна наука у Куновом смислу те ријечи. Тесла ју је лично препознавао као дјеловање спољних надражаја на његову свијест, и управо је у томе гносеолошка тешкоћа да се реконструише његов сазнајни поступак са циљем да се његово дјело постави и у прагматично језгро савремене физике, као преовлађујућа парадигма у односу на квантну механику и теорију релативности.

Други задатак, који би водио реактуализацији фундаменталних принципа Теслине физичке теорије, јесте разјашњавање његове терминологије која је у много случајева усамљена у свијету физике, па стога и некомуникативна. У исти мах, треба продубљено проучити Теслин математички поступак, који Абрамовић повезује са питагорејством, наглашавајући да је он међу ријеткима који су успјели да остваре Платонову замисао о математичком трансферу из свијета идеја у материјално.

Никола Тесла чита Руђера Бошковића испред свог Увеличавајућег предајника

Никола Тесла чита Руђера Бошковића испред свог Увеличавајућег предајника

Укратко сажимајући основе Теслине несистематизоване теорије природе, аутор наглашава аксиом научника „да целокупна енергија једног физичког система потиче из спољне средине“. При томе се комуникација физичких система заснива на законима резонантног вибрирања, тј симултаном осциловању дијелова система. Ово се даље операционализује све до (остварене?) замисли о преносу енергије и интелигенције на велике удаљености без губитка енергије. Јасно је да ова идеја највише привлачи знатижељне, а да су Теслини приједлози о креирању „Светског система“ из истоименог чланка објављеног 1900. године умногоме остварене, али то не значи да је њихова пука комерцијализација крајњи домет мисли великог изумитеља.

За разлику од Ајнштајна, за Теслу је свијет строго каузалан и детерминисан, физичка реалност је универзална и прожима све нивое космичке егзистенције, што даље значи да се спознаја истине не може избјећи ни на који начин. Свијет је, по Тесли, још и јединствен и материја која потиче из духовности јесте еманација времена и простора. У том смислу он прихвата, од Ајнштајна одбачену, теорију о етру као јединственом пољу неиздиференцираног времена, простора и енергије из кога резонантним процесима настаје материја (стр. 75-76).

Космогонијска питања о поријеклу свијета и онтологији времена и простора, воде Теслу путевима хуманизације науке, стази на којој се балканско-космички патриотски и пркосно нашао и др Велимир Абрамовић.

У добри час! Док Тесла храни голубове у Централ парку.

Тесла или космос као питагорејска игра бројева


Извор: Кроз простор и време

Космичка авантура др Велимира Абрамовића: „Тесла еволуција свести човечанства“

07.10.2014.

Велимир Абрамовић - "Тесла, еволуција свести и човечанства". Цена: 1.000 дин. - 9,00 € Наруџбе из Србије: velimir0abramovic@gmail.com Наруџбе из Црне Горе: mirjanaarajkovic@gmail.com

Велимир Абрамовић – „Тесла, еволуција свести и човечанства“.
Цена: 1.000 дин. – 9,00 €
Наруџбе из Србије: velimir0abramovic@gmail.com
Наруџбе из Црне Горе: mirjanaarajkovic@gmail.com

пише: Миша Васић

”Благослови нас божански броју, ти који си створио богове и људе! О свети, свети Тетрактисе, ти који садржиш коријен и извор вјечног тока стварања! Јер божански број почиње чистим и дубоким јединством и досеже свето четири; потом ствара мајку свега, која све повезује, прворођену, ону која никад не скреће, која се никад не замара, Свето Десет, које држи кључ свих ствари.”

Pitagora
– питагорејска молитва упућена декади–

… Др Велимир Абрамовић је, у својој ванредно инвентивној студији о Теслином животу, погледу на свет и постварењу идеја на добробит људског рода, исправно истакао директну синергију света идеја и света материје. Он је смело ревитализовао хипотезу етра као медијума за бесконачни…

Одабрани умови човечанства од вајкада покушавају да проникну у суштину свега постојећег. С једне стране, неумитна питања везана за живот, смрт и тајну индивидуалне људске судбине призивају метафизички вапај за смислом. С друге стране, нагон за самоодржањем људске врсте призива неизбежно посезање за објашњеном магијско-техницистичком основом природних појава у сврху репрограмирања психо-хабитуалног континуума људског апарата у правцу исцељењења од болести, досегнуте дуговечности а све то у комфорном окружењу обиља енергије, удобног становања, ефикасног транспорта и ревитализујуће исхране.

Већ вековима егзистира дихотомија између разумевања природних закона ради прагматичног потчињавања људској вољи и метафизичко-езотеријског мистицизма (базираног на спиритуалној етици и ескапизму из тзв. „реалног“ живота оличеног у уклопљености у „материјални“ свет).

Тако, још од доба инаугурисања (лимитирано редукционистички схваћеног) ´Научног метода´ Франсиса Бејкон-а, шири се јаз између екстровертних ´техно-прагматичара´ и интровертних ´солипсистичких мистика´.

Техно-прагматичари примењују наслеђена и научена знања из области тзв. природних наука, пре свега математике и физике, оријентисани на антропоцентрично-утилитарни однос према космосу. За њих је циљ науке тзв. благодат људског рода, без обзира на последице по природну околину, али и духовно-морални аспект људске личности. При свему томе, не поставља се питање о истинским основама математике, те физике која из ње проистиче. Аутоматизам „колективног егоизма“ користи „бездушне“ математичке законе за трансформацију „мртвог“ универзума, а све са телеолошким призивањем материјалистичког раја овде и сада, на конзументским основама. Чак се рађа и редукционистичка идеолошко-квази метафизичка матрица, која резултира милионским свотама новца уложеним у планетарне трансцендентне ритуале техно-прагматизма („метафизика“ ЦЕРН-а и сл.) чија је сврха трансформација колективне свести у правцу техно-прагматичке парадигме.

Солипсистички мистици, с друге стране, беже у интроверсију дивинизовања принципа синергије спољашњег и унутрашњег, проучавајући синкретичко-еклектичку „плерому“ вековног традицијског наслеђа. При томе, све остаје само на нивоу личних, солипсистичких увида везаних за широк опсег редуктивно асимилованог истинског наслеђа, од ´езотерног хришћанства´, источњачких религија, до кабале и неоплатонизма, те питагорејства. Разнолика тајна друштва столећима негују ову традицију, опозитну техно-прагматичарима, која, на крају, будући одвојена од реалног света, стварних потреба човечанства, и сведена на филозофске системе, теорије и ритуале лимитиране на сопствене конзументе, води ка стерилном комерцијалном синкретизму (задњих пола века озбиљно девалвираног) ´new age´-а, те последично ка сопственом самоукидању, кроз ´next age´ (доктрину о изолованости појединца, који еволуира посве независко од своје околине и космоса, без свести о есенцијалној одговорности за било шта осим себе самог).

Дихотомија духа и материје, без неоходне синтезе, представља исходиште стерилних дискурса, и својом једностраношћу креира хаос бесмисла (на плану метафизике) те девастацију природне средине и угрожава сам опстанак биосфере (на плану прагматизма).

Наравно, истински велики умови човечанства, од Питагоре и кабалиста, преко Сведенборга, Лајбница, Паскала и Њутна, па све до Николе Тесле, постварују спиритуалне принципе кроз есенцијално разумевање метафизике као исходишта потенцијалне прагматичке реализације на добробит људске расе, а све у складу са природним законима.

У чему је тачка повезивања два наизглед непомирљиво различита аспекта односа према космосу? У симболима. Симболи увек претпостављају сопствено исходиште у спиритуалним законима вишег реда у односу на моторичко-сензорну перцепцију истих. Они еманирају амбивалентну менталну асимилацију, будући да су, истовремено, конкретни психички садржаји (редукционистички схваћени као ´објекти´) али и генерисана апстрактна релација према ономе што есенцијално представљају. Та релација је, међутим, апстрактна само у когнитивном смислу, док је у смислу креирања и репрограмирања како психе, тако и самог универзума, и те како конкретна. Симболе треба схватити као инструменте трансформације природе, и психе (као дела природе), будући да су они, заправо, израз неизрецивог архетипског материјала иза кога стоје природни закони у есенцијалном, неспознатљивом виду.

Најапстрактнији симболизам је везан за бројеве (и последичне геометријске фигуре нераздвојиво везане за бројеве). Бројеви и геометријски облици су нераскидиво везани на симболичком плану, креирајући парадигму истинског разумевања природних закона, и истовремену еманацију истих, која води креирању и трансформацији аспеката просторно-временског континуума у коме живимо. Чак и сами закони нису непроменљиви (што је у новије време показао Руперт Шелдрејк), тако да нам не преостаје ништа друго до да (на нивоу симбола) црпимо увиде из пан-космичког информатичког поља, иза којих стоји есенција скривена у безграничном кабалистичко-јудеохришћанском „Ein Sof“ (אין סוף), традицијски схваћеном у нашем прагматичном свету материје-енергије-простор-времена симболички као ´ништа´ или ´нула´ тј. број (есенцијални симбол).

Границе когнитивног су базиране на кодовима које људски ум може да одгонетне, будући и сам генерисан са матрицама представа лимитираних на категорије ван којих су непознате димензије докучиве само симболиком, која истовремено и ствара и моделира стварност.

Др Велимир Абрамовић је, у својој ванредно инвентивној студији о Теслином животу, погледу на свет и постварењу идеја на добробит људског рода, исправно истакао директну синергију света идеја и света материје. Он је смело ревитализовао хипотезу етра као медијума за бесконачни…

Др Велимир Абрамовић је, у својој ванредно инвентивној студији о Теслином животу, погледу на свет и постварењу идеја на добробит људског рода, исправно истакао директну синергију света идеја и света материје. Он је смело ревитализовао хипотезу етра као медијума за бесконачни…

Целокупно дело Николе Тесле јесте ништа друго до теургијско транспоновање метафизичких, симболичких игара бројева и геометријских релација из информатичке ´космичке супе´ у космичко форматирање и реформатирање.

Зато је прагматизам евидентно неодвојив од метафизике – јер се корени, како функционисања тзв. реалног света, тако и и његовог апстрактног тумачења, налазе у истом извору, који је, за људски ум, ограничен на ниво симбола.

Др Велимир Абрамовић је, у својој ванредно инвентивној студији о Теслином животу, погледу на свет и постварењу идеја на добробит људског рода, исправно истакао директну синергију света идеја и света материје. Он је смело ревитализовао хипотезу етра као медијума за бесконачни опсег креирања, рекреирања и егзистирања материјално-енергетског универзума, где се граница између потенцијалних апстрактних есенција и еманираних материјалних еквивалената мери геометријским аксиомима и међуодносом симболичких птагорејско-еуклидских конструката који изражавају природне законе (попут ´златног пресека´ или броја π (пи)).

Др Абрамовић у причу о Тесли уводи и свој лични дискурс ´времена као генератора простора´, где је време дефинисао бројном нулом или геометријском тачком, на основу чега улази у синхроницитет са (на овим страницама већ поменутим) древним спиритуалним учењем о безграничном „Ein Sof““ (אין סוף).

На тај начин, др Абрамовић резонира са есенцијалним симболичким гностичким порукама које информатичко поље потенцијално нуди свима, али су само софистицирани истраживачи космоса довољно отвореног ума да могу да их перципирају, асимилују и рециклирају ширем аудиторијуму, било кроз канале (лимитиране) људске комуникације, било кроз благотворне научно-техничке изуме као изразе поствареног света идеја.

Веб сајт Велимира Абрамовића:
www.constantpresenttime.com

Велимир Абрамовић: Време не пролази


Извор: ВРЕМЕ 🙂
02.08.2012.

Тесла се директно о времену није изјашњавао, али постоје његови радови о етру, где је разрађено како се материја ствара и раствара у етру помоћу левог и десног спина. Ту се ради о цикличном времену, тј. вортексу времена који може да има два смера. На основу таквих података може се реконструисати његово поимање времена. У свему што је радио, Тесла је прво израчунавао еквиваленције, а то је основа истовремености. Резултати његових израчунавања су бројеви чија природа је искључиво темпорална. Референтна времена наводио је само у патентним пријавама, да би га други људи разумели. Имао је потпуно схватање времена у глави и директно га је примењивао у свом раду. Кад погледате, математика коју је користио је запањујуће једноставна, а резултати су невероватни. Зато би императив данашње науке требало да буде решавање проблема времена.

Интервју – Професор Велимир Абрамовић

Време не пролази

мика дајмак

„Према многим мишљењима, ми сада живимо на крају времена. Мајанска пророчанства тврде да долази крај времена какво познајемо, а амерички филозоф Теренс Мекена, оснивач теорије новитета према којој време убрзава и цикличног је карактера, тврди да су Маје биле у праву и да ми полако улазимо у стање сингуларитета“

Иако формално у пензији, професор ФДУ (једном професор, увек професор) Велимир Абрамовић чини се да је активнији него икада. О Николи Тесли нешто касније. Сада о управо објављеној књизи (ННКИ, Београд) Драматургија играног филма професора Петрита Имамија.

„Од нашег заједничког професора, непоновљивог Ратка Ђуровића, научили смо да је уметност више од стварности“, каже у разговору за „Време“ Велимир Абрамовић, „да је она двоструко реална, једном када се живи и други пут када се транспонује у уметничко дело, које започне тад свој нови, самостални уметнички и естетски живот и продужи га кроз векове у менталној и меморијској равни читавог човечанства, остајући вечно у историји светске културе и цивилизације, док год и оне трају. Заиста, и нас који сматрамо да понешто знамо о филму, Имами често изненади, откривајући нам ново баш у ономе за шта смо веровали да га знамо потпуно. Подједнако заснован и на уметничком и на педагошком искуству, непосредни стил Петритов ослобођен је вишкова речи, у мало текста смештен је максимум смисла. Љубитељи филмске уметности, колеге са филма, прочитајте ову Драматургију играног филма, рећи ће вам много. Филмове које сте већ одгледали са највећим задовољством, гледаћете уживајући у њиховом сасвим новом светлу, као први пут.“

Оно што је чар филма јесте и Абрамовићева опседнутост делом Николе Тесле. На филму је наиме све могуће. И да се врати оно што је било ко зна кад, и да се предвиди оно што ће бити ко зна кад. И ето нас већ у времеплову. Драматургија је ту само повод. Тачније, наставак онога што је Абрамовић радио у Шпанији где је припремао грађу за књигу Основи науке о времену.

„Ја се трудим да оно што напишем буде свакоме јасно и основна порука би заправо била да је могуће да наука контролише време, односно да је могућа контрола времена у биолошким и физичким процесима. Другим речима, времеплов је једна достижна апаратура. Само ми не знамо шта је време, па не знамо са чим радимо. Морамо прво филозофски да схватимо време да бисмо уопште приступили техници и технологији.“

„ВРЕМЕ“: Дакле, могуће је направити времеплов?

Велимир Абрамовић: Да, Теслина технологија је практично временска технологија, пошто је он радио са нехерцијанским таласима. Нехерцијански таласи имају тренутни пренос, на било коју удаљеност. Врло једноставна техника је у питању. Он емитује ону таласну дужину која је идентична дистанци на коју се тај талас преноси. Значи, ако треба да пренесемо талас на двадесет или тридесет километара, емитоваћемо ту таласну дужину. Успоставићемо стојеће поље, а онда ће нам тај талас у ствари служити као носећи за промену фреквенце – и тако је Тесла, стојећим таласима, преносио енергију на начин који други нису разумели.

Ово о чему сада говоримо лежи у великим дубинама науке. Како се од филмске и ТВ режије долази баш у области физике, Теслиних истраживања и изучавања времена?

Одувек ме је то занимало. Па филм је пре свега временска уметност. То је и режија такође. Шта ради редитељ? Он у суштини манипулише временом, у монтажи, у току снимања. Углови камере имају директне везе са темпоралним особинама у раду нашег мозга.

Па цела наша визуелна цивилизација која је почела са филмом, 1895. године, у ствари је цивилизација која се у суштини бави особинама времена. Мада ми не знамо шта је време. Природне науке нам то још увек нису рекле, филозофија нам то није рекла, религија нам то не говори.

Према многим мишљењима ми сада живимо на крају времена. Мајанска пророчанства тврде да долази крај времена какво познајемо, а амерички филозоф Теренс Мекена (Terrence McKenna), оснивач теорије новитета према којој време убрзава и цикличног је карактера, тврди да су Маје биле у праву и да ми полако улазимо у стање сингуларитета. Стање сингуларитета би се могло објаснити као истовремено постојање у свим тачкама простора и времена.

Ја мислим да се промене простора и материје приписују времену. Просто, време нема никакав ток, јер да има ток, оно би се кретало, када би се кретало имало би брзину, и пошто не знамо брзину времена, ми ниједан процес не бисмо могли да измеримо, нити би иједан наш сат могао да ради.

Ми мислимо да време има ток, али то је један природни закон и то фундаментални закон физике који говори о мењању простора и материје у вечној садашњости. У данашњој науци се бркају материја, језик и сам ниво закона физике. На пример, имате закон гравитације, па га напишете на табли и то је математика, затим видите планете које се крећу око Сунца и то је материјални ниво дејства тог закона, али ни једно ни друго није закон. Сам закон није у језику, нити га је могуће изразити.

Он је заправо оно што смо ми из науке избацили, а то је духовна супстанца. Ми смо из науке избацили дух, па више не знамо шта су природни закони. Осим тога, у енциклопедијама ћете прочитати да је време физичка величина која се не дефинише. Избаците време из физике и немате више физику. Ако избаците тачку из геометрије, немате више геометрију. По мом мишљењу, физичко време је садашњост, геометријско време је тачка, а нула је аритметички модел времена. Нула, тачка и садашњост је све једно исто.

Тесла је и у овом случају огромна инспирација за експериментални рад, јер је он на техничком нивоу решио све, само то још није схваћено. Он је решио комплетну технику контроле времена и указао на технологију те контроле, почевши са патентом даљинског управљања 1898.

Шта мислите о данашњем третману Теслиног дела?

Оно што је најважније је то што није објављена Теслина комплетна архива. Хронолошки је требало објавити Теслину архиву, без икаквог коментара. Дакле, без коментарисања академика Маринчића, јер ви не знате шта је рекао Тесла, а шта је он рекао, и то збуњује. Енглези су штампали комплетног Њутна, без икаквог коментара. Две хиљаде страница Њутн пише против Светог тројства, писао је алхемију, теологију и све су они то објавили без савременог коментара неког Енглеза који би се правио паметнији од Њутна. Код нас се стиде Теслиних, по њиховом мишљењу, лудих изјава, као рецимо да унутар Венере постоји цивилизација. „Само да се објави тих 60.000 страна, па то би све библиотеке у свету купиле, одмах, у претплати. Теслин архив, па ко то не би купио. Али код нас је ситуација таква да је Теслин музеј потпуно затворен из разлога што наплаћују 50 евра по фотографији. Тако да сиромашни љубитељи који пишу о Тесли, морају платити 50 евра по фотографији. Замислите то!

Има ли у његовој оставштини трага о конструисању времеплова?

Он се директно о времену није изјашњавао, али постоје његови радови о етру, где је разрађено како се материја ствара и раствара у етру помоћу левог и десног спина. Ту се ради о цикличном времену, тј. вортексу времена који може да има два смера. На основу таквих података може се реконструисати његово поимање времена. У свему што је радио, Тесла је прво израчунавао еквиваленције, а то је основа истовремености. Резултати његових израчунавања су бројеви чија природа је искључиво темпорална. Референтна времена наводио је само у патентним пријавама, да би га други људи разумели. Имао је потпуно схватање времена у глави и директно га је примењивао у свом раду. Кад погледате, математика коју је користио је запањујуће једноставна, а резултати су невероватни. Зато би императив данашње науке требало да буде решавање проблема времена.

Време теоријски изједначено са бесконачношћу више није апстрактан појам, јер тиме добија супстанцијалност и физичку интерпретацију. Време је у ствари бесконачност свакодневно физички дата у људском искуству као садашњост.

Како оно рече Балашевић, у име свих нас из педесет и неке, ваљало би да се и та временска машина што пре склопи. Па макар историју филма да почнемо из почетка. Од браће Лимијер па све до Одисеје 2001. Уосталом, та 2001. је прошла одавно, а ми до Јупитера још нисмо стигли.

Велимир Абрамовић: Окултни смисао Теслине Спирале


Аутор: Велимир Абрамовић


Теслина спирала времена, простора и материје – симбол Tеслиних Kосмолошких студија у Bеограду

Преузми текст:
Окултни смисао Теслине Спирале (Word 2003)
Окултни смисао Теслине Спирале (Pdf)
Технички опис:

  • а) 15 пуних линија;
  • б) 15 испрекиданих линија;
  • ц) 2 x 15 краћих линија (по две око сваке пуне линије);
  • д) По девет малих дужи у испрекиданим линијама и девет пауза, али ако се броји од центра, почевши од паузе – онда има укупно 19 промена, тј. 1+ 9 = 10 (максималан број позиција на површини јединичне сфере међусобно удаљених за радијус);
  • е) 15 испрекиданих линија x 9 малих дужи је 135.

Учење Теслине Спирале

Сумерско-Питагорејско-Теслијанска природна аритметика заснована је на радиусу и дијаметру сфере, односно хармонијској пропорцији (1:2), непрекидној пропорцији или златном пресеку:

и броју π. Све друго се изводи из ових бројева односно из тачке, линије и угла, јер су ту приказани сви најопштији закони Космоса, данашњој науци сасвим непознати. Наша математичка физика ова највећа знања користи као обичне технолошке алате, без икаквог дубљег разумевања, на пример, тачке и нуле, које су математички модели Садашњости.

Физичка Реалност започиње Безграниченом Празнином, којој одговара Број за Бесконачност, односно аритметички објекат Нула. То је бела јединична сфера π у самом центру Теслине Спирале. Исто тако, то је и сфера пуног спектра беле светлости која настаје из Времена.

Слојеви Теслине Спирале уписани су на хомоцентричним сферама, или физички, на електромагнетским лоптама. Они постоје у свим правцима дејства који су одређени темпоралним генераторима Простора из тачке Времена – Радијусима.

Време има само једну димензију, дужину (Дијаметар сфере), а Простор само две димензије – сферну π површину.

Алтернативне реалности разликују се само по таласним дужинама. Појам таласне дужине је кључан за целокупну стварност. Таласна дужина је интерно време светлости које се појављује као простор.

У основи постојања простора и материје је таласна форма.Таласи, ако су синхрони, односе се један према другом као честице. Сваки Свет има граничне таласне дужине, најмању и највећу. Насилничка атомска истраживања нарушавају хармонију паралелних реалности и могући су нестандардни одговори виших интелигенција на људску лаичку научну агресивност.

Између свака два нивоа постојања је празнина и када се путује по тим нивоима, увиђа се да је сваки од њих нова реалност, да се све те реалности међусобно прожимају чинећи временски Континуум, да их има ма колико много, n+1, али да је нула само једна (n·0=0)  јер је и Бесконачност јединствена, то је Континуум времена или физички – Вечна Садашњост.

Сваки човек има моћ да промени таласну дужину своје индивидуалне свести. Онај који то уради, нестаје у једном и појављује се у другом свету.

Различити светови одељенио су углом од . Наша целокупна стварност је само светлост која одређује све што мислимо и осећамо.

Теслина Спирала је његова порука човечанству и садржи апсолутно све најдубље тајне његовог сазнања. Помоћу ње остварује се веза са вишим космичким јаством и то кроз мале кораке, подношљиве за земљска бића.

Оснивач Семинара за Теслине Космолошке студије:
Велимир Абрамовић, философ

Велимир Абрамовић: Светска влада је Теслин предлог


У магазину „Мистка“ недавно је објављен интервју са господином Велимиром Абрамовићем, једним од најбољих познаваоца Николе Тесле. Велимир ми је послао интегрални интервју са новинаром из Мистике, којег објављујем у целости.

На крају текста ставио сам додатак у виду ТВ емисије „Космос“ коју води и уређује Нина Мартинивић. У емисији су три госта говорила о непревазиђеном генију, Николи Тесли, свако из свог угла. Један од гостију био је и господин Велимир Абрамовић.

Аутор: Велимир Абрамовић:

Светска влада је Теслин предлог

У Теслином тексту Светски систем у 12 тачака, објављеном 1900 до танчина је предвиђен и разрађен технолошки механизам Светске владе, која је и званично основана 1913 у Вашингтону, под именом Федералне резерве САД.

Николу Теслу углавном посматрамо као научника, али има назнака да би требало да га посматрамо и као човека дубоко испуњеног спиритуалним. Шта ви мислите о томе?

Говорио је такође да је Ајнштајнов релативизам једна поетска прича компликовано испричана, у ствари једна математичка фантасмагорија сасвим неупотребљива за контролу времена у физичким и биолошким процесима.

Тесла није обичан технолог телекомуникација, енергетике и електротехнике, већ у суштини визионар и мислилац једне сцијентистичке цивилизације, назовимо је ТЕСЛИАНА, која се управо остварује. Његове главне идеје за које је он већ тада имао прототехничка решења, такође извео основне експерименте и мерења, заправо још увек припадају будућности. 1899. извео је низ огледа и дошао до значајних открића и запажања који су остали у сенци рада на бежичном преносу. У патенту “Техника преношења електричне енергије кроз природне средине”, који је пријавио 16. маја 1900, мерио је брзину електромагнетских таласа већу од светлосне, тачније 471.540 километара у секунди, преко 1,5 c. Ту је изнео и податак да је резонатна фреквенција Земље око 6 Херца што значи да људски мозак и планета Земља чине јединствени електрмагнетски осцилаторни систем.

Теслина спиритуалност је научно утемељена и зато је он, данас, једини од свих научника, кандидат за људског инкарната научне религиозности коју је предвидела још Хелена Блаватска у својој Тајној доктрини, чувеном теозофском спису којим позива религиозне и научне ствараоце на јединство.

Још 60-тих година XIX века у Енглеској и Русији паралелно се десило раздвајање науке на тајну и на јавну. Томе су кумовали Фарадеј и Мендељејев, јер су у исто време обојица почели са научним проучавањем својстава медијума и парапсихолошких догађаја, што званичне научне заједнице тих земаља нису прихватиле, тако да се од тада и у Енглеској и у Русији проучавање свих врста спиритуалних феномена одиграва под окриљем државе, али далеко од очију јавности. У последњој деценији управљачи глобалне државе настоје да се уведу ове феномене у свакодневни научни фокус, али још увек без значајнијег успеха. На крају, по неким симптомима специјалног интересовања за Теслу, може се закључити да је Теслина научна идеја она од које се данас највише очекује у круговима светске владе који се баве научним истраживањима, односно заменом парадигме наше дотрајале цивилизације. Само Теслина идеја човека-појединца као ноте у математичкој партитури космичке хармоније осмишљава покушај да се заједно превазиђу криза цивилизације, криза технологије и криза људскога духа. Схватање времена као главног природног закона и увођење у моћ технологије бесконачног, омогућиће да савремено човечанство уместо да изазове природну катастрофу и нестане, пређе у нову, космичку фазу колективне свести и преживи.

И данас, много деценија после његове смрти, отварају се архиве и објављују сензационалистичке вести о великом научнику. Према вашем мишљењу и доступним сазнањима, да ли је Тесла убијен, као што се прича?

Тесла није морао да учи из књига и од људи. Још је master Свами Вивекананда у посети Тесли схватио да је он самоук и самим рођењем божански надарен, предодређен за вишу делатност, за највиши космичко-човечански задатак... Тесла је Археј

Све тајне службе имале су разлога да Теслу одржавају што дуже у животу како би им открио још коју природну тајну. Он је био активан, свежег ума и креативан све до самог момента трансфигурације на Божић 1943 – одвајања душе од изношеног тела, које је свесно и намерно одбацио као неко старо одело. С друге стране, он и даље прати како се остварују његове идеје, усмерава истраживаче и трансмитује им идеје. Ускоро ће све то бити и јавно схваћено и признато, јер су сви погрешни нетеслијански путеви модерне науке већ испробани и доживели крах, на пример, наивно цепање атомског језгра као извор енергетске среће и сигурности. Савременим физичарима Тесла је 1920 године поручио да не дирају насилно језгро атома, јер тако отварају Пандорину кутију и упозорио их да енергетска квантна механика није пут до схватања грађе материје, већ да до правог увида у њену суштинску грађу води древна сумерско-питагорејска мистична математика, којом је он био потпуно овладао. Ово се види из његових бројних веома спектакуларних успешних експеримената на основу прорачуна најједноставнијом математиком за основне школе, из чега се даље може закључити да му је сваки математички објекат био и физички потпуно јасан. Он је радио супротно свим научницима свога времена, јер је располагао даром визионарске методе која му је омогућавала потпуно тачну физичку интерпретацију математичких појмова. Сви научници његовог доба радили су обрнуто, објашњавајући нејасне физичке експерименте још мање јасном и логичном математиком. Говорио је такође да је Ајнштајнов релативизам једна поетска прича компликовано испричана, у ствари једна математичка фантасмагорија сасвим неупотребљива за контролу времена у физичким и биолошким процесима.

Теслина тајна оружја разигравају машту, посебно податак да се испробавају у добро нам познатој америчкој бази „Рајт Петерсон“ у којој су 1995. године тадашњи председници Србије, Хрватске и Босне и Херцеговине били „затворени“ све до потписивање „Дејтонског споразума“. Има ли истине у томе?

Одмах по завршетку II Светског рата, порастао је интерес за оружја заснована на емитовању снопова високих енергија. Копије Теслиних папира који су садржавали техничке карактеристике оружја високоенергетских честица биле су послане у ваздухопловну базу Рајт Патерсон у Дејтону, Охајо. Тајна операција кодирана као “пројекат Ник” била је издашно финансирана и поверена бригадном генералу Л.Ц. Крејгу да тестира изводљивост Теслиних концепата. Детаљи експеримената нису никада објављени, и пројекат је очигледно прекинут, или тачније речено постао сасвим тајан, јер се десило нешто необично: копије Теслиних папира су ишчезле и не зна се шта се са њима догодило.

Бригадни генерал L. C. Krejg

Ваздухопловна база у САД, 1945: «Пројекат Nik » Бригадни генерал L.C.Krejg задужен да провери Теслине експерименте са сноповима честица високе енергије.1994 сам у Вашингтону добио на поклон једно парче клирита дебљине десет цантиметара, које је било пробијено Теслиним високоенергетским снопом. На клириту је био угравиран знак Лабораторије за материјале Ваздухопловне базе Рајт Патерсон у Дејтону. Као што је познато, клирит дебљине само пола сантиметра служи за блиндирање аутомобила и задржава пушчани метак.

4. Да ли је ФБИ одузео Теслину архиву и предао нам само мање значајна документа?

Потпуно сам сигуран да ФБИ није ништа узео, него само копирао за тадашње енглеске војне потребе. Све из Теслиног апартмана, цртеже, апарате, садржај сефа, однели су војници Пентагона за потребе америчко-руске војне сарадње. Езотеријски ниво светске владе је високо интелектуалан, и наравно, филозофски софистициран и њему је потпуно јасно да заправо право научно сазнање јесте хармонизирање са природом. Основно је тежити хармонији човека и природе, а не побеђивању природе и никако се научна сазнања не смеју користити за стицање војне премоћи јер је то нижи облик употребе идеја, и свети се космолошком нужношћу повратне спреге објективног, ванљудског морала, којим управља Космички разум. Сматрам да је то главни разлог зашто је светска влада одлучила да Теслино научно наслеђе за које човечанство још није било спремно, а чини ми се у потпуности није спремно ни данас, склони од очију јавности, универзитетске науке пре свега, и онемогући низ полуслободних и дивљих центара моћи да се домогне одређених технолошких средстава чија се употреба не би могла планетарно етички контролисати. Још једна занимљивост у вези Тесле је да у јавности не постоји ни један метар филма о Тесли, и ако је он више пута сниман па је чак 1936. године RCA (Америчка компанија која је држала радио, а касније и телевизију) снимила три и по сата тонског филма на Теслин осамдесети рођендан (тонски филм у Америци постоји још 1927.г.). У јавним архивама нема ни снимка Теслиног гласа, иако се он, дошавши у Америку, запослио баш код Едисона, и био је један од првих људи на свету у историји човечанства који је могао да користи Едисонов фонограф. И баш га, ето, Тесла није искористио… и све тако до 1943.г.
1931. године на првој страници Америчког Тајм Магазина, изашла је репродукција Теслиног плавог портрета који је грофица Сент-Параљи, немачко-мађарског порекла, тадашњи фенси сликар најпознатијих људи Америке, насликала у част свог пријатељства са Теслом. Он никада од ње није узео портрет, а када је она умрла, тај портрет је продат на аукцији, анонимном купцу за врло велику своту и од тада је нестао из очију јавности. Пронађен је тек недавно у Немачкој, али је експертиза утврдила да то није оригинал, него само врло добра копија. Значи, нема Теслиног филма, нема портрета, и нема његовог гласа. Укратко, недостаје све оно што би неке од карактеристика Теслине личности могло да изрази у облику односа простор-време односно учестаности, јер би фреквенције гласа и начин кретања свакако много откриле о томе ко је Тесла.

Не тако давно развиле су се дискусије да ли би требало да се прах великог научника изнесе из његовог музеја и сахрани у или испред Храма Светог Саве. Које је ваше мишљење о томе?

Теслин музеј је једна пиљарница у којоју је Теслино неизмерно велико научно дело напросто утамничено и чами непроучено. Правни статус Теслине заоставштине је нерешен. Његов нећак Сава Н. Косановић добио је садржај Теслиног музеја као лично наслеђе на основу одлуке америчког федералног суда. Никада Сава Косановић није Теслину научну архиву нити било шта од наслеђа поклонио држави Југославији нити о томе постоји било какав докуменат..... За држање Теслине имовине и располагање њом, запослени у Музеју немају чак ни реверс, као ни град Београд, чији је одсек за културу надлежан.

Не може се форензички утврдити чији је пепео у златној сфери у Теслином музеју, јер је ДНК беланчевина која изгори, после чега је немогућа анализа. Сферу је иначе дизајнирао сликар Марио Маскарели, који је и лично залемио две златне поолусфере. Моја покојна супруга Марија Шешић, која је после познатих догађаја 5. Октобра 2000, пет година била директор музеја, испричала ми је следећу причу: из конзерве у којој је наводно дошао Теслин прах из Америке, први директор музеја Вељко Кораћ супеном кашиком је пресуо пепео у златну полусферу, пре лемљења, али је мало преостало, па је то бачено. Моје мишљење је да су обе Теслине сахране, и прва, српска православна, са опелом у њујоршкој цркви над отвореним ковчегом, као и друга, будистичка, изведена полутајним спаљивањем на удаљеном гробљу, биле само параван за његову трећу, праву сахрану, коју је извела Светска влада на још увек јавности непознатом месту. Уверен сам да ће се врло ускоро о Тесли знати много више. Треба сачекати те нове чињенице. Рано је говорити о његовом сахрањивању.

Више пута сте помињали да је Музеј Николе Тесле лоше вођен, да архива добијена пре више деценија није „поштено распакована и заведена“. Да ли се по том питању нешто променило на боље?

Мора се хитно проучити 60.000 Теслиних научних докумената, у којима је потенцијал потпуно нове физике 21. Века, а који су због српских нејасноћа недоступни јавности. Истини за вољу, томе кумују академици техничког одељења САНУ, где седе људи који наивно сматрају да знају више од старовремског инжењера Тесле, Њутна, Фарадеја, Архимеда и осталих научника чији се радови, по њиховом мишљењу, сасвим довољно изучавају у средњим и основним школама.

Теслин музеј је једна пиљарница у којоју је Теслино неизмерно велико научно дело напросто утамничено и чами непроучено. Правни статус Теслине заоставштине је нерешен. Његов нећак Сава Н. Косановић добио је садржај Теслиног музеја као лично наслеђе на основу одлуке америчког федералног суда. Никада Сава Косановић није Теслину научну архиву нити било шта од наслеђа поклонио држави Југославији нити о томе постоји било какав докуменат. Само је на Музеј преусмерио приходе тада још важећих ауторских права, како би тај новац ишао на популаризацију Теслиних идеја. Сва Теслина ауторска права истекла су 1993 године. За држање Теслине имовине и располагање њом, запослени у Музеју немају чак ни реверс, као ни град Београд, чији је одсек за културу надлежан. Главна активност Теслиног Музеја прошле године била је непристојна изложба карикатура, која осим што је омаловажавање Тесле и скретање пажње на споредни колосек, презентована и једном изузетно ружном и уметнички неуспелом плакатом карикатуре Тесле на спољном зиду иначе лепог здања архитекте Брашована, који је вилу подигао за обреновићевског министра полиције Генчића, чија се кћерка обесила у салонским просторијима где је данас радна поставка изложбе. Укратко, разлог зашто је све то тако је што се крије да је Теслин музеј у оставинској маси Саве Косановића, као и да је суоснивач Музеја Др Мића Трбојевић. У ствари Србија је дозволила да се о Тесли не брине нико озбиљан, него га је препустила слободном тржишту Теслиних фотоса и докумената, од којих запослени на стари социјалистички начин остварују личне приходе преко повећања плата на основу учинка. Мора се хитно проучити 60.000 Теслиних научних докумената, у којима је потенцијал потпуно нове физике 21. Века, а који су због српских нејасноћа недоступни јавности. Истини за вољу, томе кумују академици техничког одељења САНУ, где седе људи који наивно сматрају да знају више од старовремског инжењера Тесле, Њутна, Фарадеја, Архимеда и осталих научника чији се радови, по њиховом мишљењу, сасвим довољно изучавају у средњим и основним школама.

Да ли је Тесла ступио у контакт са ванземаљским интелигенцијама?

16. јануара 1901. године на првој страни New York Times-a појавио се извештај професора Пикеринга (Pickering) са Харвардске Обсерваторије под насловом: „Бљескови светлости са Марса“.

„Рано у децембру прошле године примили смо телеграм са Lowell обсерваторије у Аризони да је примећен јак сноп светла пројектован са Марса у трајању од 70 минута.

Lowell обсерваторија је специјалзована за истраживање Марса, а посматрач који је био на дужности је пажљив, поверљив и искусан човек, тако да нема места никаквој сумњи у поводу тога што он тврди. Ове факте одмах смо телеграфисали у Европу и по читавој Америци.

Светлост је долазила са веома добро познате географске тачке на Марсу на којој, колико се у науци зна, нема ништа посебно. Шта год да је било у питању, ми сада немамо никаквих средстава на расположењу да то било како испитујемо. Да ли је то знак постојања интелигенције тамо, или не, нико не може рећи поуздано. За сада, ова је појава потпуно необјашњива.“

У време када се ова вест појавила, Тесла се налазио у Њујорку. Управо се био вратио из Колорадо Спрингс-а где је читаву претходну годину вршио епохалне и до данас неразумљиве експерименте са електромагнетним пољима чудних резонантних својстава. (Теслина лабораторија у Колораду била је тачно на врху Pike’s Peak. Коинциденција је да тај врх Хопи Индијанци обожавају као спиритуални Пол Света).

Охрабрен можда оним што је примећено са Ловел обсерваторије у Аризони, Тесла изјављује у новинама да је у току истраживања у Колораду и сам изменио сигнале са Марсом. Тад он наговештава да је већ конструисао прототип апарата погодног за међупланетарну комуникацију и да ће га и даље усавршавати.

„(…) никад нећу заборавити прва осећања која сам искусио када сам схватио да сам у контакту са нечим што ће имати непроцењиве и несагледиве последице за човечанство (…) то што сам приметио уплашило ме је, као да је било на делу нешто мистериозно, да не кажем натприродно. Постепено сам постао свестан тога да сам први који чује поздраве једне планете другој (…)“ (Nikola Tesla, „Talking with Planets“, Current Literature, March 1901, p. 359).

Реакција научне јавности на Теслин кратки чланак била је неуобичајено оштра и негативна. Први га је демантовао професор Холден, директор Lick обсерваторије у Калифорнији. Готово љутито, професор Холден рекао је репортеру следеће:

„Господин Никола Тесла објавио је да је уверен да су извесни поремећаји његовх апарата – ништа мање него електрични сигнали примљени из интелигентног ванземаљског извора. Наглашавајући да не долазе са Сунца, Тесла мисли да су сигнали планетарног порекла, највероватније са Марса. То је бесмислено.

Правило размишљања је да се истраже сви могући узроци једног новог феноменан пре него што се уведу они немогући. Сваки нормалан експериментатор рекао би да је готово извесно да је господин Тесла учинио грешку и да поменути поремећаји долазе од струја у атмосфери или земљином тлу. Осим тога, како неко може са сигурношћу тврдити да те електричне промене не долазе са Сунца? Физика Сунца је још увек непозната. У ствари, није јасно о чему Тесла уопште говори. „. (Colorado Springs Gazette, Mart 9, 1901, p. 4.col. 2.).

Сматрајући тотално неозбиљном претпоставку да је Тесла електромагнетним путем разговарао са живим бићима ванземаљског порекла, уважени професор Холден у својој критици то и не разматра.

Радећи са екстремно дугим електромагнетским таласима врло високе фреквенције (што се са важећом теоријом никако не слаже, јер се пораст фреквенције везује искључиво за смањивање таласне дужине, али Теслини таласи нису били исти као Херцови и распростирали су се брзином далеко већом од светлости). Појам енергије схваћен у данашњем смислу Тесла није користио. Имао је сопствену електромагнетску теорију, до данас неодгонетнуту и у његовим су рачунима електромагнетски таласи имали ове особине: осцилацију (под њом је Тесла подразумевао конфигурацију простора на коме сам талас као такав егзистира), фреквенцију (квоцијент осцилација, однос два хомогена или два хетерогена електромагнетска поља) и вибрацију (сложен систем фреквенција у међусобном хармонијском односу). Тесла је открио не само законитост њиховог бежичног преноса кроз Земљу и атмосферу без икаквих губитака, него је испробао и доказао и њихову изванредну продорност кроз космичка пространства. Постоји извештај да је он био први који је ка звездама послао периодичне сигнале кодиране по аритметичком алгоритму одређених теорема геометрије као што су Талесова и Питагорина теорема и Архимедова формула суме хармонијскога низа (ради се о сабирању реда 1+1/2+1/4+1/8…, чија је сума број два, али је број чланова низа бескрајан, тако да његово реално сабирање мора да траје вечно. Проблем је поставио још филозоф Зенон тврдећи да услед бескрајне дељивости простора Ахил не може сустићи корњачу јер је ова пошла пре њега).

Након три дана, на своје највеће запрепаштење, регистровао је одговор. Схвативши принцип по коме је узвраћена порука била кодирана, уцртао је одговарајуће тачке на координатни систем и добио – правилан људски лик. У први мах није могао да одгонетне да ли су они чију је емисију примио нацртали људе, желећи да покажу како наша цивилизација за њих није тајна, или себе, у намери да нас поуче како у Космосу има још сличних бића.

Ако је све ово тачно, јасно је да је, свестан потпуног неразумевања на које би наишао, Тесла одустао од било какве јавне расправе о свом открићу. Али се убрзо догодило нешто што је читаву ствар вратило поново на прве странице америчке штампе.

1902. године Америку је посетио чувени енглески физичар Лорд Келвин, који се после разговора са Теслом у потпуности сложио са њим и рекао како је Тесла сасвим у праву, али да сви детаљи комуникације, разумљиво, нису за јавност. После банкета одржаног у његову част, Лорд Келвин похвалио је Њујорк: „То је најбоље осветљен град на свету и једино место на Земљи видљиво са Марса“. И као да је нагло био инспирисан, на крају је узвикнуо: „Марс је сигнализирао Њу Јорку!“ (Philadelphia North American, „Lord Kelvin Beleives Mars is Signalling America“, Maj 18, 1902.)

Још једна занимљивост у вези Тесле је да у јавности не постоји ни један метар филма о Тесли, и ако је он више пута сниман па је чак 1936. године RCA (Америчка компанија која је држала радио, а касније и телевизију) снимила три и по сата тонског филма на Теслин осамдесети рођендан (тонски филм у Америци постоји још 1927.г.). У јавним архивама нема ни снимка Теслиног гласа, иако се он, дошавши у Америку, запослио баш код Едисона, и био је један од првих људи на свету у историји човечанства који је могао да користи Едисонов фонограф.

Овог пута није било ни једног гласа протеста. Ћутао је чак и упорни професор Холден. Старом и веома угледном Лорду Келвину било је више него незгодно противречити. Уместо тога, као непосредни закључак дискусије појави се чланак Теслиног заговорника, публицисте и писца Џулијана Хоторна који је Келвинову сензационалну потврду Теслиних навода развио у правцу фантастике:

„Очигледно“, писао је Хоторн, „људи са Марса и других старијих планета годинама су посећивали нашу Земљу и пажљиво пратили развој земаљске цивилизације, непрестано извештавајући како ми за њих још нисмо спремни. Међутим, рођењем Николе Тесле ствари су се промениле. Могуће је, зашто да не, да људи са звезда управљају његовим духовним и научним развојем. Ко то може поуздано знати?“ (Julian Hawthorne Papers, Bancroft Library, University of California). У време најжешће полемике око Марсоваца, повучен, у тишини, Тесла је предано и у почетку готово непримећен радио на свом највећем животном делу, грандиозном пројекту Торња Ворденклиф, који је требало да преокрене светску историју и изврши тако радикалне промене у развоју наше цивлизације, да је о томе заиста тешко говорити уверљво. 1937 године Тесла је на српском језику дао интервју Американском Србобрану у Питсбургу да је цивилизација са Марса постојала пре више хиљада година, али је због промене тамошњих магнетских полова прешла у унутрашњост Венере, где се и сада налази и да он са њом одржава редовну комуникацију. Овај његов српски интервју пренела је само енглеска штампа.

У Америци је 70.-тих година основана Црква која слави Николу Теслу као арханђела Михајла. Шта се данас догађа с њом, колико има следбеника?

Прочитај текст до краја »

Велимир Абрамовић: Обарање Ајнштајнове специјалне теорије релативности


Обдарени људи, имате прилику да прочитате и преузмете научну студију у којој је Проф. Велимир Абрамовић оборио Ајнштајнову специјалну теорију релативности.

Преузмите текст у ћирилици:
Велимир Абрамовић: Обарање Ајнштајнове специјалне теорије релативности (Word 2003)
Велимир Абрамовић: Обарање Ајнштајнове специјалне теорије релативности (Pdf)


Преузмите текст у латиници:
Велимир Абрамовић: Обарање Ајнштајнове специјалне теорије релативности (Word 2003)
Велимир Абрамовић: Обарање Ајнштајнове специјалне теорије релативности (Pdf)

Аутор: Велимир Абрамовић:

Објашњење математичке методе и обарање физичких закључака Ајнштајнове електродинамике тела у кретању – специјалне теорије релативности

(кликни на команду „Fulscreen“ да читаш текст преко целог екрана)

%d bloggers like this: