Национални програм за борбу против сиве економије


Данас вам представљам једног изванредног пре свега човека, и генијалног економисту, Драгана Радовића, који је од 1990. године на тржишту. Драган је као власник књиговодствене агенције радио по целој Србији, где је по његовим речима прикупио око 600 завршних рачуна, зна начине рада свих бранши, тако да код њега нема преваре и лажи, добро је упознао бит како „мајстори оперишу“, наравно на државном нивоу, у спрези са државо, где су прави криминалци! Стручњак је за порезе и сиву економију, и указује на главну ствар око сиве економије, а то је да је права сива економија развијена на високом нивоу у види високо организованог криминала, где се ништа не може урадити без веза у државиу, а не као што се обично мисли да је сива економија оно што обичан јадник шверцује по улицама и бувљацима, који пристаје на сва понижења само да би зарадио за голи живот, да му егзистенцијално преживи породица. Обични смртници који су принуђени да шверцују по улицама и бувљацима нису никакав проблем у кочењу развоја државе у привредном смислу, ни криви ни дужни, само су последица тоталне криминализације друштва! О томе сам писао баш на дан отварања овог блога, марта 2007. године: „Тотална криминализација друштва!„».

После пренесеног текста следе 2 емисије са Драгановог гостовања на интернет радију „Снага Народа“», јединог слободног медија у Србији, где је Драган више пута гостовао. Ако хоћете да останете здрави и нормални престаните да гледате телевизију, почните да слушате многобројне емисије на Ју Тјубу» интернет радија „Снага Народа„.

**********************

Извор: Васељенска ТВ (26.12.2015.)
Аутор: Драган Радовић

Драган Радовић: "Бирократија је близу коначне победе, НЕЋЕ НАС БИТИ..."

Драган Радовић: Бирократија је близу коначне победе, НЕЋЕ НАС БИТИ…

После годину дана од оснивања Координационог тела за борбу против сиве економије Влада је усвојила НАЛЕД-ов Национални програм за борбе против сиве економије. Анализом програма сигурни смо само у једно: жестоко ће зарадити страни произвођачи фискалних онлине каса и увозничке фирме, све на штету привредника. Вероватно то тако и треба, обзиром да се глас оних који ће претрпети највећу штету није ни чуо.

Какву то борбу, односно, какав финансијски ефекат у борби против сиве економије ће донети Национални програм погледајте сами:

  • У првој години већа наплата 100 милиона евра, утајивачима остаје 3,9 милијарди евра,
  • У другој години већа наплата 200 милиона евра, утајивачима остаје 3,8 милијарди евра,
  • У трећој години већа наплата 300 милиона евра, утајивачима остаје 3,7 милијарди евра,
  • У четвртој години већа наплата 400 милиона евра, утајивачима остаје 3,6 милијарди евра!!!

За само четири године борба против сиве економије биће завршена, смањена са 30% на 26%! У будуће на годишњем нивоу буџет ће бити богатији за 400 милиона евра, „само 3,6 милијарди евра ће остајати сиромашним грађанима на уличним и пијачним тезгама да преживе“!

И овај програм је „усвојио“ председник Владе.

Као једини истраживач сиве економије, пуних 25 година, недвосмислено доказујем да је:

  1. СИВА ЕКОНОМИЈА највећи ресурс Србије за излазак из тешке економске кризе.
  2. Утаје су достигле четири милијарде евра на годишњем нивоу, никако 3 млрд., податак који користи Налед.
  3. Пореска управа Србије је највећи кривац, свака реформа пореске политике је осуђена на пропаст ако се не уради реформа ове службе.
  4. Сива економија је перфидан начин богаћења ЗАШТИЋЕНИХ бизнисмена, никако начин преживљавања сиромашних (да сиромашни окрећу преко десет милијарди евра робе и услуга без евидентирања промета и врше утају од 4 милијарде евра сигурно не би била „сиротиња“).
  5. САМО привредници који раде легално опстају. Како се повећава удео рада на црно, обрнуто сразмерно се скраћује време до банкрота фирме. Највеће неплатише имају највише примедби на висину пореских оптерећења.
  6. Најсиромашнији региони управо су они где је највећа сива економија. Ту је и најмања запосленост, највећа корупција, највише запослених у државним службама, највећа миграција становништва, најмањи наталитет, највећи број неожењених младића.
  7. За само годину дана сива економија се може свести на европски просек 12 %, постоји програм (више пута достављен Влади, Министарству финансија, Пореској управи, разним министрима) који гарантује у првој години милијарду евра већу наплату, у другој години скоро тотално сузбијање сиве економије (нико га не жели, нико се није удостојио да потврди пријем програма).
  8. Криминализовани део бирократије не жели сузбијање сиве економије, свим силама се бори да заштити утајиваче (уз примање мита).
  9. Утаје на акцизној роби сваке године све су веће, достигле су 400 милиона евра (183 милиона литара горива на црно, 180 милиона литара пива, 75 милиона литара вина, 8 милиона кг. кафе, 300 милиона евра пласираних цигарета, 50 милиона литара жестоких алкохолних пића, најмање 20 милиона евра на струји која се украде).
  10. Боља наплата омогућава смањење оптерећење зарада за трећину, најјача мера која би значајно поправила привредни амбијент: смањење оптерећења праћено одређеним начином контроле привредника и јаком репресивном политиком омогућило би тотално сузбијање рада на црно, привредници би због мањих трошкова повећали запошљавање нових радника, повећана потражња за радницима би повећала и зараде ….

Управо је објављена вест о хапшењу 80 особа због корупције и криминалних радњи које су почињене од 2004.г. Логично питање је: каква је то држава у којој се криминалне радње неоткривено обављају преко десет година? Корупционашка, једноставан је одговор. И сива економија се неометано обавља две деценије, многи актери су познати, заштићени, вероватно ће следећа „велика вест“, као данашња, бити ускоро на РТС-у, уместо иницијала ухапшених биће објављена пуна имена и презимена.

**********************

Гнев Србије 11.07.2014. – Драган Радовић (економиста)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Део са Драганом почиње од 01:37:25 али преслушајте емисију од почетка до краја, водитељ Милан Миленковић је такође феноменалан, има кликер за све, а такође се јављају и обични људи да нешто прокоментаришу, а ти коментари су далеко паметнији и сувислији од испразне и заглупљујуће ТВ реторике актуелних политичара, који са много речи не објасне и разјасне ништа. Напротив, том реториком само производе код многих људи додатну конфузију у циљу све веће овцоизације Србије.

Гнев Србије 02.11.2015. – Драган Радовић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Део са Драганом Радовићем почиње од 01:41:47, обавезно преслушати целу емисију…

Шема по којој можете пратити емисије интернет радија „Снага Народа“.

Понедељак:

10-12ч Контраспин (противзамајавање)
12-15ч Гнев Србије
15-17ч Србија, земља чуда
17-19ч Профилисање
19-20ч Има ли нам лека?
20-21ч Рокомотива

Уторак:

0-12ч Контраспин
12-14:30ч Гнев Србије
14:30-16:30ч Интервју недеље
16:30-18:30ч МЕДЕНИЦА
19-20ч Децивилизатор
21ч Узбуна

Среда:
10-12ч Контраспин
12-15ч Гнев Србије
15-17ч Србија, земља чуда
17-19ч Ронин

Четвртак

10-12ч Контраспин
12-15ч Гнев Србије
15-17ч Србија, земља чуда
17-18ч Економија за почетнике
18-19ч Снага речи
19-20ч Душа ћирилице

Петак:
10-12ч Контраспин
12-15ч Гнев Србије
15-17ч Хоризонт догађаја
18-19ч Глас гусала

Субота:
14-16ч Инфоратници
17-18 РадиоАктив

Проф. др Алекса Милојевић: Зло дефлације, зло власти!


Процеси уништавања србског народа путем катастрофално лоше економске и финансијске политике истоветни су и у Републици Српској, и у Србији, суштина им је иста, са малим разликама у форми примене. Заједничко је то, да су народ свесно издали и продали на путу уништења, у оба ова територјална подручја где живе Срби и остали грађани, и људи из политике (властодржци), и интелигенција, односно људи од струке: економисти, банкари, школовани и образовани људи. Они су у задњих 150 година убедљиво највећи непријатељи србског народа!

Наравно, имамо ми и часну интелигенцију и стручњаке попут професора Милојевића, али они су на сваки начин маргинализовани од стране издајничких власти, њихов глас истине је тотално блокирам за народ, да га чује, једино медијско место преко кога он може допрети до народа је интернет.

Зато пажљиво слушајте и настојте да разумете суштину бруталних економских превара, на обе стране Дрине, све је то једно те исто: Додикова влада, Тадићева, Николићева…

Узмимо пример нас у Србији, будући да професор пише о ситуацији у Р.С. Од када је дошао на власт ДОС, почела је невиђења пљачка (неолиберални концепт „приватизације“), пустошење и руинирање србске привреде и индустрије, немерно и свесно, али истовремено вам на строго контролисаним медијима наша издајничка интелигенција (економисти, банкари, професори универзитетза, финансијски стручњаци…) с лизана са властодршцима из свог уског личног интереса, објашњава да пљачка није пљачка, већ: „транзиција“, „прилагођавање светском тржишту“, „то је неминован процес после распада комунистичких држава“ и зато се морамо „интегрисати“ у (?) „цивилизовани свет“.

Путем чега?

Каво глупо питање? Па путем магле: „евроатланских интеграција“ … „уласка у ЕУ“ и тек када се „интегришемо“ и тек кад ко зна кад, јер нико од њих вам не објашњава када ћемо да се „интегришемо“ и уђемо у те „рајске просторе среће“ попут „ЕУ“, будући да су то „врло компликовани“ и „непредвидиви процеси“, али ћемо ући некада, и тек кад уђемо у те „рајске просторе“, тек ћемо онда бити богати и срећни, тек ћемо онда живети боље.

Дакле, ви видите да се привреда разбија, пљачка, радници се отпуштају због намерног уништавања фирми, губите посао, лоше живите, опхрвало вас је све више сиромаштво, а „интелигенција“, у коју се претходним образовањем у обичан свет усадио стереотип страхопоштовања: „то су људи од науке, еј“ … „они говоре само истину“, „професори су то, бре…“ и зато у обичним главама рађа се хаос, апатија и не пружање отпора пљачки и уништењу привреде, јер се верује „ученим људима“ и сви причају исто у званичним медијима, нигде не чујете супротна мишљења, ви пропадате, а „експерти“ вас уверавају да сте „на путу за рај“… тако да људи голу пљачку хипнотизирано прихватају као „неумитну транзицији“ и препуштају се банди пљачкаша да их „одведе у рај“, а свесни су да живе у паклу, јер излуђени, осиромашени и болесни, умирете лагано и нестајете, и ту и тамо погледате неку серију, утакмицу, тениски меч или филм на ТВ, не би ли се свесно заваравали да вам је тако лакше. Али умирање је умирање, било оно брзо или тихо, полагано. Гледали тв или не, ако се не одупирете свесно пропадању, све вам је исто…

Да би се свесно заглупљиван народ од стране „економиста“, „финансијских стручњака“ и „професора“ на државним јаслама, образовао, да схвати да екомномија није тако „јако компликована ствар“ како нам се свесно убризгује у свест, а све се то покрива гомилом неразумних термина и нових екомомских кованица, потребно је образовати се уз помоћ часних и поштених доктора економије као што је Професор др Алакса Милојевић.

Тада ће се видети, да је економија врло једноставна и разумљива ствар, са неколико кључних законитости које се морају испоштовати да би економија била здрава и у служби целине, народа, и свих грађана.

*****************

Аутор: Проф.др Алекса Милојевић
(директор економског института у Бијељини)

Зло дефлације, зло власти

Инфлација (раст количине новца и раст цијена), на коју се сви толико мрште, је права економска кијавица у односу на најопаснију економску болест дефлације (смањење количине новца и пад цијена) која већ разара наше економско ткиво са пријетњом њеног галопирајућег развоја. Колика је опасност те економске болести говори и чињеница, да ни једна земља, у новијој историји, није дозволила ту врсту авантуре. Ништа као дефлација не уништава тако брзо и тако темељито и друштво и привреду. Због тога је она означена највећим економским злом.

Као и свака појава и економија има своје разноврсне болести, теже и лакше, које не долазе саме од себе. Оне потичу од власти. Добра власт брани свој народ од економских болести, оздрављава економију и народ и тако му омогућава запошљавања и напредак. Лоша власт шири опасну заразу најразличитијих економских болести па и оних најтежих, какав је случај са најопакијом економском болести дефлације у коју смо дубоко загазили и која носи све пријетње нашег економског али и сваког другог слома. У прошлој години, падом цијена, појавила се болест дефлације.  Умјесто да је сва на ногама и да све звони на узбуну, наша Влада проглашавајући себе изузетно успјешном, рјешава проблеме тако што их не признаје, занемарује, једноставним навођењем (у економској политици) да дефлације у овој години неће бити. Као да ће непризнавање проблема довести до његовог рјешења.

Инфлација (раст количине новца и раст цијена), на коју се сви толико мрште, је права економска кијавица у односу на најопаснију економску болест дефлације (смањење количине новца и пад цијена) која већ разара наше економско ткиво са пријетњом њеног галопирајућег развоја. Колика је опасност те економске болести говори и чињеница, да ни једна земља, у новијој историји, није дозволила ту врсту авантуре. Ништа као дефлација не уништава тако брзо и тако темељито и друштво и привреду. Због тога је она означена највећим економским злом.

Новац потиче из производње. Ако нема роба нема ни новца. Умјесто да развију производњу и тако прибавља потребан новац, наша Влада посуђује, распродаје, увећава платне дефиците са иностранством као да тако може у недоглед. По свему судећи већ опасно ударамо у обале. Пријети нам озбиљна несташица новца. Пад цијена ће довести до нових пропадања предузећа и отпуштања радника са посла. Људи масовно неће моћи да остварују ни минималне куповине. Социјалне разлике ће се повећати. Сужават ће се круг људи који ће бити у стању да задовољавају своје потребе.

Пораст отицања новца због отплате кредита и намирења губитака (дефицита) са иностранством дјеловат ће на смањење његове количине што ће повећати дефлацију. Присутна је додатна тешкоћа која изражава посебност околности у којима се остварује дефлација код нас, што ће нас додатно притискати. И поред огромне несташице новца цијене ће ограничено падати. То ће повећати терет дефлације код нас. Новца ће бити све мање а цијене се неће значајније смањивати.

То зло долази из два правца.

Скуп домаћи новац због високог административног курса од око 2 КМ/Еуро и даље ће чинит иностране робе  јефтиним а домаће скупим. Погоршањем економских околности у земљи та разлика ће се повећавати. Повећават ће се могућности увоза а ограничавати могућности извоза. Да би савладали притисак прецијењене домаће валуте, да би извозили привредници ће морати да изврше додатни притисак на доле, прије свега на наднице и отпуштање радника.

Друго зло потиче из монополизације домаћег тржишта од стране иностраних роба и продаваца. Они ће задржавати релативно високе цијене јер домаћи произвођачи нису у стању да својим робама допринесу њиховом обарању.

Успорен пад цијена, убрзан пад надница уз пораст незапослености особине су наше дефлације које говоре о њеном погоршаном изразу и додатном оптерећењу.

Рјешење проблема је потпуно неизвјесно. Како из дефлације прећи у инфлацију, из већег у мање економско зло? Та могућност је у посједовању централне емисионе банке коју немамо. Оно што се назива централном банком код нас заправо је мјењачница. Које су границе наше издржљивости које нам одређује наша власт? Шта мислите?

Доста је бре лажи, ало… ма претера га бре!


Од самог почетка ове пљачкашке приватизације РТБ-а Бор, писао сам о томе и по форумима и на свом блогу кад сам га отворио. Суштина свега је да је нова „демократска“ власт прихватила неолиберални концепт реформи, путем разноразних „шок терапија“ (…а данас смо и више него шокирани, у нокдауну…) где наше стратешке фирме као што је РТБ Бор треба да падну у руке мегакапитала, уместо да им помогну да се опораве, да почну поново позитивно да привређују и тако буду стуб и кичма економске јаке Србије. Нови ДОС-ов режим је само наставио да својом неактивношћу упропашћава и онако увелико упропашћени РТБ Бор. Требало је РТБ Бор што више још упропастити да би се добила што мања цена за мегакапитал. Међутим, када се види да су прибегавали безакоњу, лажним подацима, онда је слика и позадина тога потпуно другачија.

Погледајте како Влада Србије намерава да приведе крају „Операцију РТБ Бор“. У томе треба да помогне и лажан податак о трошковима производње бакра.
Погледајте и послушајте прво како Рудолф Навијалић, председник синдиката „Независнот“ РТБ-а Бор, ”стручно” објашњава трошкове производње бакра:

Скини видео прилог путем овог упутства.

Чули сте, тип каже: „цена коштања једне катоде“ иде преко 6.500 $. Ово је чиста будалаштина, нетачан податак, и лажно приказивање ситуације! Прво, цена бакра се на Светској берзи метала износи у доларима по једној тони катодног бакра ($/тони ), а не у $/катоди што прокламује овај синдикални „геније“. Другим речима, када би се рачунало његовом „математиком“ трошкови би били 65.000 $/тони…!??

Ола-ла… пропадосмо, Навијалићу ситуација је брале мој и гора него што си мислио!

Наравно, да је Навијалић и мислио да су ти трошкови преко 6.500 по $/тони, опет је све то превара, обмана, лаж! Разјаснићу све то у једној веома прецизној анализи, због обичних људи и истине ради, јер је наш народ традиоционално необавештен и неинформисан, а богами у каквом хаосу и лудилу живи, тешко да може и да сабере 2+2, а камо ли да размишља о „некаквим трошковима“…

На основу информације из прве руке, приказаћу вам тачне трошкове производње једне тоне катодног бакра. Пре него што то прочитате, дајем на увид Борској и широј јавности кратак и детаљан приказ самог процеса добијања бакра и техничке параметре трошкова.

Чиста рачуница трошкова производње бакра

Дакле, образложићу детаљно и прерцизно трошкове добијања једне тоне катодног бакра.

  1. У цену бакра улазе сви технички трошкови, плате радника и ремонт топионице. Овај задњи ремонт топионице коштао је око 2 милиона евра. Прошле године се произвело око 30.000т бакра, 600 кг. злата и остало. Е сад, ових 2 милиона евра повећало је цену коштања бакра за око 100$ по тони.
  2. За бруто плате годишње се издваја око 30 милиона евра, што повећава цену бакра за 1.400$/т.
  3. Укупан износ за ове две ставке је око 1.500$/т.
  4. Трошкови за струју су око 150$/т. Остали металуршки трошкови су око 300$/т.
  5. Цена вађења и прераде (рударски део) једне тоне бакра је од 500-600$/т.
  6. Када се све ово сабере, трошкови једне тоне катодног бакра износе 2.550$/т. Али, због варијација у пракси, узима се просек од: 2.300-2.550$/т
  7. Међутим, вредност произведеног злата је (600кг x 28 000$/кг = 16 800 000$). За ту суму треба умањити трошкове цене бакра и то износи: 560$/т.
  8. Значи, трошкови добијања 1тоне катодног бакра су око 2.000$/т.!!!

Ови тачни трошкови нису никаква строго чувана тајна, па сад ја као откривам „врућу воду“, не!

Све то зна и Навијалић који је само „једна карика“ са тачно одређеном улогом у овој великој превари и пљачки Владе Србије око приватизације РТБ-а. Знају то и „стручњаци“ из те тзв. њихове „студије“ по којој су дошли до невероватних цифри од 6.500$ за Бор, а за Мајданпек Навијалић каже, цифра иде и до 8.300 $…!?

За оне који нису из Бора и Мајданпека да кажем да у Мајданпеку нема Топионице нити Електролизе, већ се извађена руда само дроби, меље и флотира, и као релативно суви концентрат шаље за Бор, тј. иде у топионицу.

Још када се зна да Рудник бакра у Мајданпеку има барем 2 пута више бакра у руди, па је самим тим и мања количина јаловине коју је потребно уклонити, а познато је да су трошкови скидања јаловине 1$/тона јаловине, јасније ће вам бити ове тешке Навијалићеве небулозе и лупетања.
Па, чак, чак и да је Навијалић мислио на прераду увозног концентрата, трошкови производње бакра не могу никако прећи 2.700$/т!

Још само да додам и ово уз то…

  1. Нека су трошкови производње бакра чак и дупло већи: 4.000$/т… и опет је добит по тренутној високој цени бакра на Светској берзи неминовна!
  2. А где су паре од продаје 6 тона сребра, 13 тона селена, платине, паладијума, 60 000 тона сумпорне киселине, а где је бакарна и лак жица???

Али ево објаснићу како су ти Навијалићеви „стручњхаци“ дошли до цифре од 6.500$.“Стручњачи“ су у тој својој „рачуници“ убацили и…

  1. Беспотребне трошкове наше традиционалне нестручности, а самим тим и велике неодговорности према државној својини која им је поверена на управљање…!
  2. Трошкове лоповлука разноразних комерцијала…!
  3. Трошкове злоупотреба службених аутомобила. Разна непотребна путовања, разна измишљена путовања. Једно од тих непотребних путовања је и Навијалићево прошлогодишње путовање у Румунији, са неким људима из синдиката Независност. Хтели су „да на лицу места виде како ‘Купрум’ послује’…!? „Ало бре, Навијалићу, ти нон-стоп брбљаш, брбљаш: …“приватна својина…приватна својина…“а овамо арчиш државну касу! Ђоле, председник једног другог синдиката, рекао је да си узео из касе РТБ-а око 2100 евра за то путовање! И то у овој најтежој ситуацији..! И шта је то твоје путовање користило РТБ-у, нама…! Иди бре, путуј где хоћеш, али брале то плаћај из свог џепа…!
  4. Трошкове измишљених дугова, да би се на тај начин те паре касније прале кроз спорт, финансирање политичких партија, за разне провизије, за личну корист, за разне лоповлуке и марифетлуке.
  5. Jедна од тих измишљотина је на пример да РББ (Рудник бакра Бор) продаје (фиктивно) концентрат ТиР-у, (Топионица и Рафинација), а то се после приказује као дуг ТиР-а, а ТиР у међувремену произведе бакар и злато и то прода, а паре деле сви у РТБ-у. Шта је онда са тим дугом ТиР-а према РББ-у? Е, то се односи на ову претходну тачку…! Ти су се измишљени дугови, као и неки реални дугови фирми унутар РТБ-а, приказали лажно у документу Владе Србије по коме се РТБ Бор приватизује као спољни дуг према повериоцима од „само“ 126.986.000 €, да би се тако намерно и смишљено дала што лажнија слика о спољном дугу РТБ-а и да се „оперу“ паре. То је у рубрици „повезана лица“ у овом претходном приказу..!

Оно што је држава требала одавно да уради, да су прави људи дошли на право место, будите сигурни да ће да уради овај Аустријанац који ће знати шта да ради са којекаквим „саветницима“, „стручњацима“, који су Бор завило у црно! За време окупације од стране Немачке, производило се више бакра него данас! Толико о „техничкој и финансијској интелигенцији“ у РТБ-у. Код њега ће цена трошкова једне тоне бакра бити око 2.000$/т, у то сам потпуно убеђен. Ако цена бакра на Светској берзи буде 7.000$/т, чиста добит по тони ће бити око 5.000$/т. Ако годишње произведе као и ми сада само 30.000 тона бакра, његова добит ће бити, на годишњем нивоу од 150 милиона долара, колико вреди и нова топионица!

Ето, само се рационалношћу и одговорним управљањем РТБ-ом у овом периоду повољне цене бакра, могло издвојити пара за нову Топионицу! За то што се није догодило, искључиво су одговорни ДОС-овци, односно странка која је ставила „шапе“ на РТБ Бор!

А кажу…„држава нема пара“…

Море… го*њива мотка треба да проради…!
И на крају да кажем још једном свој лични став према РТБ-у Бор, Бору и Србији…
Ја сам заговорник тога да све стратешке фирме попут РТБ-а, НИС-а, ЕПС-а, јавних предузећа, буду у већинском државном акционарском власништву од 51% (то није исто што и тзв. друштвена својина) остало да буде 19% приватни капитал и 30% приватни капитал радника у виду акција малих акционара.
Зашто…?

Не зато што живим у идеалима лажног и манипулативног Реал-Социјализма у коме смо живели, већ зато што желим да живим у земљи Србији која ће бити јака и стабилна саобразно својим потенцијалима, капацитетима, ресурсима и могућностуима. То Србија једино може бити ако економски, значи финансијски контролише стратешка привредна предузећа којим располаже, а не да то контролише корпорацијски капитал путем разних „бизнисмена“, па се тако Србија потезима „повуци-потегни“ може лако контролисати на међународној политичој сцени, а и скоро сав капитал би се исисавао на рачунима страних банака преко фирми које држе овде.

Али, то је немогуће да се деси ни под разно са менталним склопом, не-одговорношћу и свешћу политичара из Титовог режима, Слобиног режима, нити овог „реформског“ петооктобарског режима!!! То је једна те иста манипулативна свест и ум, али са различитим идеолошким „жвакама“ за народ.

То се једино може десити са новим људима, са новим стручним људима, моралним, часним и поштеним, који би били спремни на жртву ради опште добробити целе заједнице!У политичком делу свог рада, ти људи би обавезно требали да устоличе неки нови политички систем у коме би се политичке партије маргинализовале у политичком смислу и да прерасту у неке грађанске организације које би имале едукативну и еманципацијску улогу у нашем друштву. Те партије, с обзиром на горко историјско искуство, не би имале никакву моћ било каквог политичког опсега, осим едукативног и еманципацијског кога сам поменуо. Из тих „ускопартијских грла“ нико не би могао да буде биран да управља неким државним предузећем од стратешког значаја, јер смо врло добро свесни историјског и горког искуства са тим, и у Титово време где је све и почело у виду „клице“, па се наставило у време Слободана Милошевића, а у ово време ДОС-овског мафијашког капитализма све се свело на „партијску поделу плена“, на голу пљачку и отимачину…!

Наравно, тада би прави и истински интелектуалци дошли на правом месту, а на државним и функцијама у привреди дошли би одговорни и часни људи, који су се доказали у пракси, нова елита, а не да се дешава да нам гувернер Народне Банке (Динкић) буде човек који претходно нигде није радио нити је имао икаквог искуства на финансијском привредном тржишту, а преузео тако одговорну функцију!
Дакле, људе на функцијама треба бирати из најширег друштвеног опсега, а не као до сада из ускопартијских „грла“ где тако 5-6 човека преко њих контролишу целу земљу. Тада људи не би хитали да се учлане у ову или ону партију, да се „продају“ и интелектуално „проституишу“ да би дошли на „ову“ или „ону“ позицију, нити да се обични људи понижавају да се учлањују у партије, „јер се само тако може добити неки посао…“ и слично…

Имамо ми људе у Бору који су стручни, паметни, а пре свега су поштене, моралне и одговорне особе, и који би када би руководили РТБ Бор-ом, поправили ситуацију, и „дигли би се из мртвих“.

Тада трошкови једне тоне катодног бакра не би били 6.500$/т или можда 10.000$/т, већ онолико колико и јесте 2.000$/т…! Тада не би било „оргијања“ са државном имовином, а када би довели овде неку инспекцију (независна ревизорска кућа на државном нивоу) у РТБ-у да испита све претходне лоповске марифетлуке, и бившег и садашњег режима, из РТБ-а не би изашли две године, али би сигурно било ухапшено минимум 1000 људи…!

Међутим, наравно, то је само пусти сан, јер „риба смрди од главе „Тешко да би се то десило и под бившим режимом и под овим „демократским“, јер разлика између њих је само у следећем: левичари краду „левом руком“, десничари „десном“, а демократе наравно „демократском“, „реформском“!
Брзо би се тим људима нешто наместило да се смене, јер би они заправо требало да стану на пут организованог државног криминала!

Борани и грађани Србије, не заборавите да се ваш РТБ Бор приватизује по „стручном документу“ тзв, Приватизационог Саветника у коме пише на самом почетку да они нити гарантују за тачност података, нити су одговорни за евентуалне штетне последице из уговора „по кориснике“, а то смо разуме се ми, обични радници и грађани, а и цело друштво заправо…!

То се све ради под званичним покровитељством „демократске“ Владе Србије!

Не заборавите и ово, да се сва „приватизација“ како РТБ-а Бор тако и свих државних фирми врши под ингеренцијом законске уредбе која даје прилику ДОС-овом режиму „разасутог у стрелце“ са доста „голуба прелетача“, да могу тендерска(чл. 26) и аукцијска (чл. 44) документа да униште после три године…!

И после, када би се покренула ревизија приватизације, лопови ће „наивно“ да кажу: „па аман људи, све смо бре радили по закону…“.

Ја нисам за приватизацију стратешких фирми, али за приватизацију наравно јесам. Нека људи оснивају своје фирме, своје породичне фирме и предузећа. Међутим, и то како видим иде лошим путем у овом мафијашком капитализму где влада правило „уништи конкуренцију“, и ту места има само за „одабране“, разне Мишковиће, Хамовиће, Лазаревиће…иначе…има да те „прогута мрак…!“

Мали обични човече Бора, Србије… ти ниси „мали“, ти можеш да постанеш велики и достојан самопоштовања само ако своју судбину узмеш у своје руке и почнеш да се организујеш и окупљаш око нових људи, стручних и паметних људи, људи који нису продали своју част и поштење за „фотељу“ или разна материјална блага! Тако ћеш имати шансе да спасиш РТБ Бор, НИС, ЕПС, Јавна предузећа, природна богатсва (шуме, језера, воду) и све што је стратешки битно да Србија буде јака и економски стабилна земља, од пљачкашке приватизације ових неолиберарних „паразита“ и слугу мегакапитала!

Било за коју групацију и странку да се вежеш, бивши-садашњи режим, небитно је, ..сви ће да те „преведу жедног преко воде“, да те лажу, манипилишу празним обећањима, краду и понижавају… и зар је битно да ли то ради: „левичарска“, „десничарска“ или „демократско-реформска“ манипулативна свест и ум???

Па то је сад свакоме јасно ко су сви!

Ми треба да своримо потпуно ново друштво са новим системом управљања, базираном на новим хуманим идејама, да законом маргинализујемо моћ свих партија, и да већ једном изађемо из овог „лавиринта без излаза…“

Та нова и часна елита је ту, међу нама, али до тебе не допире њихова реч, јер у Србији влада невиђени медијски „мрак“, контролисан од неколико бараба…!

Поменућу само неке људе за које сигурно знам да би створили то ново, боље и хумано друштво, само ако би им ми пружили прилику! Но, сигуран сам да их има још, пуно…

Идејне и теоретске новитете том новом друштву могли би да дају Љубодраг Симоновић – Дуци, професор Милан Брдар, професорка Дивна Вуксановић, професор Ратко Божовић.

У економији и опоравку наше привреде, могао би доста да уради искусни Бранко Драгаш… сигуран сам да за економски део имамо још добрих нових људи који ће да опораве нашу економију која је једном ногом у гробу…!

Ма какве имали погледе на свет, економија је срж битисања сваког друштва!!!

Само једна мала дигресије на ДОС-ово „одговорно“ управљање економијом Србије.

  • Приватизовали су бивши Мобтел 063 (министар Динкић) и тако лишили државну касу огромног профита!
  • Ништа нису морали да улажу, Мобтел је само доносио профит као и сва мобилна телефонија у свету. Људи разговарају, а ти скупљаш паре.
  • И сада долази највећи парадокс тих „реформиста“… продали су га „Теленору“ који је у већинском власништву државе Норвешке…!??
  • Који је бре онда циљ приватизације???
  • Да једна држава прода своју фирму другој зато што ова боље зна да управља с њом!???
  • И наравно, сада сав профит убире Норвешка као држава, а не Србија…!
  • Има ли бре веће луднице од Србије, људи…???
  • Ето, они продају и оно што је држави доносило профит и то без икаквог додатног улагања, и ту сад не могу да се ваде „као држава нема пара“, или као „фирма је упропашћена“ па сад мора да се приватизује, јер „приватник зна“…
  • И како ће сад те исте барабе да помогну стратешке фирме као што је РТБ Бор, НИС, ЕПС, да инвестирају у њих, и које би касније у неко догледно време доносиле профит, када они продају и оно што већ увелико доноси профит..!!!??
  • Јоој у каквом ми затвору живимо људи… како бре то можете да трпите???

    Даље…

    За законодавни део тог будућег новог друштва могли би да се побрину некорумпирани људи међу којима су: Верица Бараћ, затим Милован Бркић… а сигуран сам да их има још!

    Само нови људи могу излечити наше болесно друштво, да раскрстимо са старим заблудама: „страначког лудила“, разних предрасуда и стереотипних погледа на свет, који су скупо коштали наше Национално биће и генерације скоро кроз целу историју!!!

%d bloggers like this: