Драган Радовић – Главни проблем у Србији су криминализована бирократија, заштићени бизнисмени и политичари


Извор: Србин Инфо

Драган Радовић је економски аналитичар и борац против сиве економије. У последње време чест je гост у многим телевизијским емисијама посвећеним тој друштвеној области. Све више експониран и у електронским медијима.

Захваљујући Драгану Радовићу, Србијом се шири истина о високоорганизованом државном криминалу.

Захваљујући Драгану Радовићу, Србијом се шири истина о високоорганизованом државном криминалу.

Господине Радовићу, какво је Ваше мишљење о либералној економији коју Србија води?

– Потпуно погрешан модел, у томе се слажу скоро сви економисти који нису на платном списку државе. Мислим да је нама много већи један други проблем, то су криминалне радње унутар Србије у којима највише учествује криминализовани део бирократије, заштићени бизнисмени и политичари који све то покривају.

Славица Мојсин, новинар

Славица Мојсин, новинар

Да ли треба вратити царину на робу коју Србија може сама да произведе или је концепт либералне економије, где се укидају царине и не штити се домаћа производња „прави пут“?

– Царињење робе из иностранства је добра мера која би штитила домаће тржиште. Много боља мера за заштиту нашег тржишта и домаћих произвођача, била би спречавање шверца преко Царине који на годишњем нивоу износи четири милијарде евра робе, шверц у коме учествују сви наведени у одговору на прво питање. У малопродаји шверцована роба има вредност 6 до 8 милијарди евра, само утајени ПДВ достиже 900 милиона евра.Спречавањем овог криминала на тржишу би се створио огроман мањак робе што би далo праву шансу домаћим произвођачима да повећају производњу.

Које су позитивне, а које негативне импликације страних инвестиција с обзиром на то да се субвенционишу из нашег буџета?

– Довођење страних инвеститора, уз субвенције, да би запошљавали раднике који раде за минималну зараду је потпуни промашај, једноставно нема позитивних ефеката.

Како се заштитити од нелојалне конкуренције у виду страних предузећа?

– Једини начин је да развијамо технологије које они не желе да раде. Пример је производња у којој има много мануелног рада: текстилна индустрија-шиварство, обућарство и друго.

Зашто све више домаћих привредних субјеката клизи у сиву економију?

– Највећи разлози бежања у сиву зону су непостојање контроле од стране пореске службе, жеља привредника да на утаји пореза остваре додатну зараду и на трећем месту превисоке пореске стопе.

Сматрате ли да су кажњавање и инспекцијска контрола решење сиве економије, или би више помогле неке друге мере, попут заштите од монопола и то да држава испуњава сопствене обавезе према привредницима?

– Сива економија се врло једноставно решава, у циклусу од једне до две године. Први корак мора да направи држава снижавањем већине пореских оптерећења: 1. оптерећење зарада за трећину, 2. порез на добит са 15 на 10%, 3. порез на дивиденду са 20 на 10%, порез на имовину на 0,1% уз примену на реалну вредност имовине, 4. порез на закуп са 20 на 10%, 5. брисање већине парафискалних намета. Други корак је да држава остави привредницима прелазни период од три месеца како би увели пословање у легалне токове: раднике са црног у рад са пријавом, као и пријављивање целокупног промета. По истеку прелазног периода Пореска управа Србије мора кренути у контроле, кратке и брзе, сви који би радили супротно закону, вршили утаје пореза по било ком основу, морали би да осете јаке репресивне мере државе (вишеструко веће казне од износа утајеног пореза, затворске казне, одузимање имовине и др.)

Да ли би по Вашем мишљењу укидање двоструких намета, на терет радника и на терет послодаваца, које плаћа послодавац, смањило броја радника који раде на црно?

– Два су услова за смањење рада на црно: умањење оптерећења зарада за трећину (тренутно 62 до 65%, снизити на 42%) и разрезивање високих новчаних казни за све прекршиоце.

Да ли бисмо више постигли спречавањем увоза или производње копиране робе, него кажњавањем малих предузетника, који ту робу купе легално односно преко фактура и исту продају?

– Спречавање увоза свега и свачега је приоритет у Србији, кажњавање привредника је последња мера, треба применити систем штапа и шаргарепе, између увоза и штапа читав низ повољности се морају дати привредницима.

Трибина: Проф.- Др Слободан Комазец говори о буџету и дугу, Драган Радовић о организованом криминалу


По питању економског и финансијског уништавања Србије од стране властодржаца, удружење за одбарну ћирилице „Добрица Ерић“ недавно је организовало трибину, а гости су били проф. Др Слободан Комазец и економиста Драган Радовић.

Свако од говорника је из свог угла говорио о узроцима привредног, економског и финансијског уништавања Србије. Професор Комазец је говорио о малверзацијама кроз буџет, о дефициту, о дужничком ропству. Драган је као и обично, темељно причао како Политичко Бирократска Мафија на власти (ПБМ), не тзв. „сива економија“, организовано уништава Србију, без милости! И задње што треба да упропасте и унише, после чега ће бити крај са Србијом, је продаја и препуштање ЕПС-а странцима, жиле коцавице Србије, после чега ће у Србији наступити мрак, прави мрак…!

После извршених излагања, слушаоци трибине су постављали питања говорницима …

Учесници трибине проф. др Слободан Комазец и економиста Драган Радовић

Учесници трибине проф. др Слободан Комазец и економиста Драган Радовић

Трибина: Проф. Др Слободан Комазец говори о буџету и дугу, Драган Радовић о организованом криминалу

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Емисија „Без Цензуре“ – Гости: Драган Радовић, Дејан Тадић, Слободан Комазец, Војислав Мирков


У продукцији КТВ реализована је још једна емисија: „Без Цензуре„. Гости су били: Драган Радовић (сви Драганови текстови на мом блогу) економиста и привредник, проф. др Слободан Комазец, Дејан Тадић економиста и финансијски прави експерт, и Мирков Војислав, економиста и пољопривредник.

Емисија „Без Цензуре“ – Гости: Драган Радовић, Дејан Тадић, Слободан Комазец, Војислав Мирков

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Тема емисије била је претешка економска ситуација у којој се налази Србија, као и повезана монетарна „политика“ актуелне владе Србије, на челу са премијером Вучићем, која те тешкоће стално и прогресивно увећава, уместо да их отклања. Таква монетарна политика води нас у тотално дужнички ропство!

Погледајте емисију до краја, јер сваки учесник је објаснио голу истину, свако из свог угла, што даје целовиту трагичну слику о економско-финансијском уништавању Србије, од стране актуелне квислиншке власти!

Актуелна влада са премијером Вучићем сматра „успехом“ када се задужују „под повољнијим условима“ од претходних влада, које су се, на „нашу несрећу“ задуживале „по неповољнијим условима“, и сад народ попут ретарда треба да то пругута, да је то „нешто добро“ за нацију, будући да се нова влада задужује „под повољнијим условима“, и то је сад као неки „успех“, а у стварности дужничко ропство се стално повећава, као и сиромаштво, узимао ти кредите под „повољнијим условима“, или неповољнијим, нама ће из дана у дан, из месеца у месец, из године у годину, дуг констано расти, нећемо имати пара ни камате да вратимо, а камо ли главницу, јер из тих кредита се не финансира производња, да се евентуално изграде нове фабрике, или оспособе старе, па да се од вишка вредности, враћа дуг, већ се само финансира пљачкашки администартивни квислиншки апарат да потпуно опустоши, опљачка и уништи Србију!

Зато ММФ и даје нове кредите, не да се улаже у производњу, већ у административни квислиншкли апарат који има задати циљ, да потпуно економски и финансијски уништи Србију, зарад интереса владара планете, и ако се народ свему томе не одупре, следи нам грчки сценарио, где наши „експерти“ неће продати оствра попут Грка, на име дуга, ми немамо острва, али имамо ЕПС, Телеком, то још како тако функционише, затим плодна земља, рудна и водна богатства, и кад то „експерти“ продају (приватизују) под „повољнијим условима“, ту ће Србима и њиховој држави бити крај!

Некој мањини у Србији то ће заиста бити повољно, али не и Србима ка народу.

ММФ, светска банка, само су „алат“ у рукама планетарних капиталистичко-корпоративних моћника (то већ зна и Душко Дугоушко), за прекомпоновање геополитичке слике света, јер некада је том истом тзв. „западу“, одговарало да кредитира СФРЈ, али циљано, да се улаже у привреду, у развој, не да се пљачка и уништава привреда као сада, јер се „Тито отрго од Стаљина и комунизма“ и требало је на примеру СФРЈ показати земљама трећек света, да је СФРЈ одмах било економски боље, чим се отргла из утицаја комунистичке СССР, што је био део хладноратовске политике.

И, чим се разбио СССР, тај исти запад је за 360 степени окренуо политику прем СФРЈ простору, нарочито према србима, јер исти и сада кредитирају Вучића, и претходнике (од Ђинђића до Тадића), као и Тита некада, али сада је циљ другачији, будући да је падом берлинског зида 1989. године за САД престала да постоји претња звана СССР, а самим тим престала је да постоји и СФРЈ као „алат“ САД-а и запада у борби против СССР. Зато сад тај циљ, у сценарију кредитирања, гласи: уништити привреду и економију Србије, медијском пропагандом и лажима уништити србе као нацију, претворити их у „слободне“ робове, који ће за мале паре радити у страним фирмама у својој у сопственој земљи, и који више никада неће бити „реметилачки фактор“.

Тако се Балкан ставља под контролом мега капиталиста.

Драган Радовић: Ако се овако настави у тунелу више неће бити светла – живело робовласништво!


Ропство некада и данас. Напредак је евидентан, ланци су у глави.

Ропство некада и данас. Напредак је евидентан, ланци су у глави.

Текст написан 16. јануара 2016.
Извор: ФБРепортер

Драган Радовић, економиста и борац против Политичко Бирократске Мафије (ПБМ)

Драган Радовић, економиста и борац против Политичко Бирократске Мафије (ПБМ)

Драган Радовић је угледни економиста који константно указује на погубну политику власти од 90-их година до данас. За разлику од других који као и он одлично детектују проблеме, али не нуде решења, он има решења за проблеме. Константно нуди решења али то не одговара онима којима би ова решења покварила послове.

1. Као човек од струке више пута сте нагласили да је Србија у веома тешкој економској ситуацији, због чега је то тако?

Постоје два важећа мишљења наших експерата који тумаче разлоге тешке економске ситуације у Србији: по једнима је то неолиберални концепт и потпуна отвореност наше привреде, други пак кажу да неолиберални концепт никада није заживео, да се држава превише уплиће у привредне токове и да због тога привреда све више тоне. Мислим да обе групе греше, главни разлози тешке економске ситуације су једноставно речено пљачке, пљачке и само пљачке заштићених политичара и великих бизнисмена. Ако годишње неоцарињено границу прође 3 до 4 милијарде евра робе, ако се из земље од 5. октобра прањем изнесе преко 50 милијарди долара, више него јасно је зашто смо у тешкој економској кризи.

2. Ко је крив за веома лошу финансијску ситуацију у земљи?

Највећи кривци, на првом месту, су политичари, све гарнитуре власти од 1990. године па до данас.

3. Писали сте о малверзацијама у ЕПС-у, због чег је то тако ако у обзир узмемо да ЕПС има монопол у Србији и да би по свим параметрима морао да буде профитабилна фирма?

ЕПС је после сваке смене власти највећи мираз, страначки плен боље речено победницима избора. На чело нашег највећег ЈП увек се постављају послушни страначки кадрови који имају три задатка:

  1. исисавање што више новца преко измишљених и „пренамумпаних“ тендера,
  2. урушавање система преко огромних крађа струје,
  3. удомаљавање страначких активиста.

Апсолутно никога не занима да ли ЕПС послује позитивно или негативно, резултати обично нису релевантни због „штимовања“, нико и не проверава пословање и истинитост приказаних података у годишњим обрачунима.

4. Да ли је то припрема терена за продају ЕПС-а по нижој цени странцима?

ЕПС је вероватно одавно обећан странцима, више је сценарија, један се већ примећује: Од 1.јула ЈП прераста у акционарско друштво. Радницима и грађанима ће бити подељене бесплатне акције које ће највероватније бити откупљене од „широких народних маса“ по ниској вредности. Врло озбиљне анализе рађене ранијих година говоре да наш енергетски гигант вреди између 15 и 16 милијарди евра. На жалост, неке непознате агенције и поједини врло уважени професори сматрају да је „добро време“ за продају ЕПС-а за износ између три до четири милијарде евра!!!

Ако се настави сценарио који се увелико остварује, мишљења сам да ће ЕПС откупом акција прећи у руке странаца највише за износ до три милијарде евра. Буде ли се остварио овај сценарио, за грађане Србије више уопште неће бити битно да ли ће до краја 21. века и даље бити избора, да ли ће власт чинити увек представници истих или различитих странака. Народски речено: у тунелу неће бити више светла, ЖИВЕЛО РОБОВЛАСНИШТВО!

5. Писали сте да је сива економија велики проблем Србије, како га решити?

Сива економија је први и најважнији проблем Србије, из овог зла рађају се сви други проблеми: огромне утаје пореза, изношење новца ван граница земље, неликвидност привреде, високе пореске стопе, затварање радних места, рад на црно, миграције младог становништва у иностранство, корупција, пад наталитета, пад стандарда и све веће сиромаштво и још много тога. Проблем сиве економије је врло лако решив, у једном циклусу од само годину дана. Када је недвосмислено доказано да главни узроци сиве економије нису светска економска криза и многи други економски разлози, већ корупција криминализованог дела бирократије која не дозвољава њено сузбијање, решење се јасно намеће: смене у свим инспекцијским органима као и у министарствима којима припадају, блиц реформе тих служби, потпуна реформа пореске политике почев од значајнијег смањења свих пореских стопа, преко отписа огромних, често непостојећих, камата, и увођењем свих привредника и грађана у легалне токове и пореску евиденцију.

6. Да ли за Србију има спаса и ако га има како до њега доћи?

Спаса има, као што је речено у одговору на претходно питање: у експресно кратком року од само годину дана!

Спречавањем:

  1. кријумчарења робе на Царини у вредности од 3 до 4 милијарде евра,
  2. изношења из земље прањем новца 4 до 5 милијарди долара,
  3. спречавањем нерегистрованог промета робе и услуга од десет милијарди евра и увлачењем у легалне токове,
  4. утаја пореза које су достигле четири милијарде евра,
  5. превођења акцизне робе из легалних у нелегалне токове до сада подржане од најкорумпиранијег дела бирократије (криминализоване).

Као и спровођењем свега реченог у тачки 5. (уз још више мера економске природе: даље снижавање референтне каматне стопе, оснивање развојне банке и др…)

Као што видите грађани Србије, и те како нам има спаса у врло кратком року, уопште није ситуација критична као што нам се представља. У ствари, јесте, ако се настави са развојем свих криминалних активности које су нас довеле овде где се данас налазимо.

Прво су опљачкали и потпуно уништили привреду Србије! На реду је буџет...

Прво су опљачкали и потпуно уништили привреду Србије! На реду је буџет…

Драган Радовић – економиста: Мере за економски и финансијски спас Србије…!


Драган Радовић је економиста, власник и директор приватне књиговодствене агенције „Кватро„. Од 1990. године је на тржишту. Водећи књиговодство разним фирмама, предузећима и привредницима, Драган је упознао рад свих бранши, тако да из прве рука врло добро зна како се ради легално и законито, а како на црно и противзаконито, на „легалан“ начин. Као и сви школовани економисти, има теоретско знање, али за разлику од многих „угледних“ теоретичара и магова на државним јаслама и без искуства у пракси, Драган има и огромно тржишно искуство, без чега нема оног правог економског знања које се види у привредним резултатима у пракси, на делу, а не у теоријама, што је за обичног човека, радника у привреди најважније, јер он не живи на државним јаслама, од ваздуха и „мудрих“ економских теорија, већ у пракси, у ралном животу, од успешности реалне производње где и сам радник ради. Ако реална економија не функционише, као у Србији, то значи да у Србији има много лопова и лажова на високом нивоу, на бувљацима је само „боранија“.

Намерно је од манипулатора од економије створен мит, да је тр „врло компликована и рафинирана наука“ што је лаж. Драган, отвара очи људима управо откривајући им да је економија врло логична и једноставна закономерна ствар, одувек је то и била, и ако се поштују основне законитости доказане кроз праксу, а није их много, тада свака држава може да буде економски успешна по мери својих потенцијала и капацитета, на одржив начин, не на животињско-потрошачки.

Узимајући све ово у обзира, овај Драганов програм за економски и финансијски спас и препород Србије, биће јасан сваком обичном смртнику, биће му јасно како организован криминал функционише уз садејство ГЛАВНИХ ПОКРЕТАЧА СВЕГА, државних чиновника и бирократије! Наравно, самим тим обичном човеку биће кристално јасне и мере за препород Србије које предлаже Драган, тврдећи да ако се те мере испоштују, од врха до дна, за само годину дана Србија ће се економски и финансијски препородити, отвараће се нова радна места, потреба за радницима ће се повећавати корак по корак, радници ће почети да се запошљавају, да раде и живе од свог рада, биће веће пензије, веће плате у просвети, здравству, милицији, војсци,… људима ће се повратити достојанство! Све ће бити веће, једино ће бити доста мање криминала и криминалаца! То ће бити искорењено колико је потребно да људи живе здраво и нормално.

Једино је питање, да ли ће нека нова будућа влада да испоштује Драганове мере и спроведе их, то је питање свих питања, а не знање, имамо ми знање, нису Срби дебили како их представља окупациона власт, и да нас наводно спашавају само и искључиво „стране инвестиције“ и „стратешки инострани приватизациони партнер“. То су тешке лажи, Срби су веома способни да стварају у привреди, у науци, свуда су у свету то доказали, само не у Србији, јер медиокритети на власти никад то нису дозвољавали, имали су моћ власти, а срби се нису бунили.

Срби се само требају решити друштвеног талога који је прекрио здраво ткиво Србије. Од талога таме која нас прекрива, светлост се више скоро и не види.

Крајње је време да се нешто учини…!

Погледајмо шта каже Драган Радовић, како објашња превару и криминал на високом нивоу, и које конкретно решење нуди.

Матерјал ћете моћи да читате на лицу места, и да га скидате на својим компјутерима. Кликом на задњи квадратић текстуалног Scribd плејера (Види приказ») моћи ћете да читате текст преко целог екрана.

**********************

 

Аурор: Драган Радовић - економиста. Стручњак за сиву економију и порезе

Аутор: Драган Радовић – економиста. Стручњак за сиву економију и порезе

Драган Радовић – Борба против корупције – 08.03.2015.

Скини текст у Wordu» („.docx“ формат) и Pdf-u»

Драган Радовић – Утаје по браншама

Скини текст у Wordu» („.docx“ формат) и Pdf-u»

Драган Радовић – Борба против сиве економије у четири фазе

Скини текст у Wordu» („.docx“ формат) и Pdf-u»

Драган Радовић – Борба против корупције на тендерима

Скини текст у Wordu» („.docx“ формат) и Pdf-u»

Драган Радовић – Нека реч о затеченом стању – 08.03.2015.

Скини текст у Wordu» („.docx“ формат) и Pdf-u»

Драган Радовић, цитат – 08.03.2015.:

Економска ситуација у Србији је катастрофална. Примећују се многе нелогичности, једна је неликвидност привреде. Како је могуће да привреда у коју је упумпано 8 млрд. евра кредита, за непуне три године, буде неликвидна више него икад? Где је тај новац?

ВАН ЗЕМЉЕ!!!

Изнет је из Србије!

Како?…“

У великој журби на путу за нигде


Извор: Блог економисте Небојше Катића
У великој журби, влада Србије је донела две конкретне мере, и њих прогласила пакетом економских мера. Како се две мере не могу назвати пакетом, додате су и декларације о намерама – о томе како ће се реконструисати јавна предузећа и смањити субвенције, како ће се штедети у домену трошења роба и услуга, како ће се узимати јефтини кредити и како ће се унапредити пословни амбијент. Наивнији део јавног мњења је овај пакет назвао тектонским променама.

Небојша Катић: Дипломирани економиста који од 1992. године живи и ради у Лондону

Небојша Катић: Дипломирани економиста који од 1992. године живи и ради у Лондону

Да ли ће се мере донети који месец раније или касније, неће битно променити очајно стање српске економије за чије су лечење потребне године. Није међутим свеједно, да ли се мере доносе промишљено и свеобухватно, или се доносе у паници и „на парче“, како би се створио утисак да влада ипак нешто предузима. Управо такво тумарање без стратешке визије и идеја, тумарање од једне до друге исхитрене мере је и довело до ситуације у којој се Србија данас налази.

Ако се одлука о повећању ниже стопе ПДВ-а и може донети брзо, обзиром да то није део системске реформе, смањивање плата у јавном сектору је озбиљна системска мера и морала би се спроводити као део реформе јавног сектора.

Министар Крстић је најавио увођење платних разреда, и то треба безрезервно поздравити и подржати (1). Тај процес је морао претходити управо предложеним мерама, чиме би се послала јасна порука да влада зна шта ради. Тако је у једном кораку, кроз увођење платних разреда требало регулисати плате у јавном сектору. На тај начин би и запослени у јавном сектору само једанпут прошли кроз трауму и неизвесност.

Влада је непотребно пожурила и исхитрено донела меру којом се уводи нека врста додатног, прогресивног опорезивања за запослене у јавном сектору чије су плате веће од 60.000 динара. То је лоша, дискриминаторска и популистичка употреба пореског механизма како би се смањиле нето плате.

Држава је могла директно и селективно смањити плате запосленима у јавном сектору и таквој мери се, макар концептуално, не би имало шта замерити. Смањивање плата кроз бесмислену пореску гимнастику је злоупотреба пореског система. Рационалан порески систем подразумева да су пред њим сви грађани једнаки, да висина пореског оптерећења зависи од висине прихода грађана, а не од места или гране у којој је неко запослен. Ово је абецеда пореског система када је реч о порезима грађана.

Више од лоших мера и све неукуснијег демагошког спиновања, забрињава смер економске политике којим Србија иде. Сви сигнали које влада данас шаље имају јасно препознатљив рукопис ММФ-ове школе. Реторика, као и све мере које се најављују, део су стандардног инструментарија ММФ-а који је до сада нанео огромне штете великом броју држава, укључујући и Србију.

Није случајно што влада непрестано глорификује приватни сектор и стране инвестиције а да при томе не сме ни реч да прозбори о државном инвестирању. Није случајно што се већ одавно не говори о реформи пореског система која би ишла у правцу увођења прогресивног опорезивања. Није случајно што влада не сме да доведе у питање катастрофалну монетарну политику и политику курса динара коју НБС води, нити сме да помене убитачне зеленашке камате, или да предложи било какву меру која би могла угрозити интересе и профите банкарског сектора.

Ништа од предложених или наговештених мера неће довести до раста запослености, тог основног и најважнијег домаћег проблема. Без раста запослености дефицит буџета се не може смањити. Ако се којим чудом дефицит и буде смањио, друга страна тог „успеха“ ће бити само нови пораст укупне друштвене беде.

Чини се нажалост, да ни ова, реконструисана влада не разуме праве узроке домаће катастрофе, нити значајну улогу коју финансијски систем има у уништавању економије. Влада као да нема никакву сопствену визију изласка из кризе осим оне коју суфлирају увек исти људи и исте институције. Ваља увек изнова понављати – из рецесије се не може изаћи резањем јавне потрошње, поготово не у амбијенту огромних реалних каматних стопа. То никоме и нигде до сада није успело. Оно што Србија данас тако одлучно наставља да ради, најкраћи је пут за нигде.

Путин пoнудиo Србији улазак у Евроазијску Унију?


Извор: Васељенска Телевизија
05. 10. 2011 | 16:04

Москва – Иако се још, формално, није вратио на кремаљски трон, Владимир Путин већ обасипа јавност својим плановима и визијама за будућност.

Иначе, понуда из Москве стигла је и на београдску адресу па се Србији заводљиво нуди да Београд буде једно од четири седишта нове уније, а према неким политичким стратешким плановима, понуду ће послати и Турској.

Тако је у свом тексту за московски лист Известија руски премијер, и највероватније нови-стари председник, најавио велики руски план оснивања моћне међудржавне политичко-економске интеграције – Евроазијске Уније, по угледу на ЕУ, од земаља бившег СССР-а.

Била би основана на темељима Царинског савеза или Јединственог еконмског појаса који обухвата Русију, Белорусију и Казахстан, а који почиње деловати од 1. јануара 2012. Путин већ “заводи” остале земље регије, па и шире, да приступе том, засад тројном, савезу. То је досад најамбициознији и најозбиљнији руски план конкуренције САД-у и Европској Унији.

Русија већ годинама покушава да обједини земље бившег СССР-а у разне безбедносне, одбрамбене, економске и политичке асоцијације како би ојачале свој положај у регији, али и пратиле глобалне развојне трендове. Москва одавно има амбицију да буде нека врста источног Брисела (само с већим утицајем) па је тако већ формирана Евроазијска економска унија из које је настао Царински савез Русије, Белорусије и Казахстана, а ускоро ће им се прикључити Таџикистан и Киргистан.

Тај се предлог чини као најозбиљније остварење нове економско-политичке наднационалне организације која ће бити, како каже Путин, “ефикасна спона између Европе и азијско-пацифичког региона”. Додуше, први је идеју о таквом савезу још 1994. дао казахстански председник Нурсултан Назарбајев.

Сједињене државе

Царински савез три постосвјетске државе ће функционисати на начелима ЕУ и Шенгена, па ће тако Белорусија, Русија и Казахстан, који имају 165 милијуна становника (60 посто становништва бившег СССР-а) и површину од скоро 20 милиона квадратних километара – од Пољске до Тихог океана, имати слободан проток и кретање људи, роба, инвестиција и идеја, његови становници моћиће да се запошљавају, школују, живе, покрећу послове и оснивају компаније било где на територији тих држава. Осим тога, Белорусија чак размишља да руску рубљу уведе као националну валуту, иако постоји и предлог увођења неке нове заједничке валуте по узору на евро.

Да би Путин био задовољан пројектом, у Евроазијској Унији Русија жели као приоритетан стратешки циљ Украјину с њених 45 милиона становника и великим пољопривредним потенцијалима, Туркменистан, једног од највећих произвођача памука који је четврти на свету по залихама гаса, те нафтом богати Азербејџан.

Свакако да Путин рачуна да ће се Унији прикључити и једна од најважнијих земаља средњоазијског региона Узбекистан, највећи произвођач памука на свету.

Када би се све те земље прикључиле новој унији, с њом би било обухваћено више од 60 посто светских залиха нафте и скоро 70 посто залиха гаса.

Понуда Србији

Иначе, понуда из Москве стигла је и на београдску адресу па се Србији заводљиво нуди да Београд буде једно од четири седишта нове уније, а према неким политичким стратешким плановима, понуду ће послати и Турској.

Стандард

Иначе, Фејсбук заједница најбрже реагује на вести па је већ основана група под називом „Хоћемо Србију у Евроазијској унији„.

%d bloggers like this: