Aлександар Тарасов: Како то ради ММФ


Аутор превода са руског: Пајо Илић

Ништа уникатно или изванредног у аргентиннсој катастрофи нема. Просто Аргентина је постала следећа жртва политке транснационалних корпорација (ТНК) и њиховог финасијског оружја – Међународног монетарног фонда (ММФ).

Ствар је у томе, ММФ никако није међународна добротворна организација, која како нас покушавају наговорити сами чиновници ММФ-а, журе да помогну свакој земљи, где настану финнасијке тешкоће или потреба за модернизацијом привреде. ММФ и Светска банка су створиле ТНК не у филантропске циљеве, а зато да наметну државама стратегији ТНК. При том треба схватити, да су саме ТНК транснациналне само по називу и сфери деловања. Све те компаније имају јасну националну повезаност: код свих ТНК главни штаб је смештен у некој одређеној земљи и све ТНК плаћају тој земљи порезе. Снагама такозваних антиглобалиста је успело да објасне, да су више од 90% ТНК уствари, компаније САД, и њихова делатност богати финасијку елиту САД. Управо те компаније контролишу деловање ММФ-а и Светске банке, пошто су те организације добоко антидемократског карактера, и код њих се одлуке доносе не већином гласова, него они који имају више новца (а више од свих је новца код ММФ-а и Светске банке код банкара САД). Сва делатност ММФ-а и Светске банке је условљена пакетом полулегалних споразма, закључених међу тим организацијама и Министарством финансија САД. Тај пакет је се назива «Вашингтонкси консензус» и усмерен је на јачање утицаја финансијског капитала САД по целом свету, уништавање конкурената Вол-Стрита и акумулирање светских финансијских резерви у банкама САД.

Зато ММФ и Светска банка одобравају кредите разним земљама само уз услов да њима испуне захтеве «Вашингтонског консензуса» – политичких и економских захтева. Те захтеве је могуће свести на следеће тачке: слобода премештања капитала; тотална приватизација чак у оним областима, где је немогућа конкуренција (напирмер, на жељезницама – нико неће ради увођења конкурентног избора градити 3 паралелне жељезнице, које припадају различитим власницима, рецимо из Москве у Петроград, – то је нонсес), што даје приватном капуталу могућност да неоправдано повећа цене, не повећавши квалит роба и услуга; високе каматне стопе, што спречава развој индустрије, али олакшава финансијске спекулације; смањењем до минимума или ликвидацији свих социјалних програма (бесплатне или јефтине здравствене заштите, образовања, јефтиног стана, јавног превоза ит.сл.); одустајање од заштите природе и очувања животне средине; подршка стабилности националне валуте путем успостављања њене зависности од америчких долара и ограничења реалне новчане масе (што доводи до неплаћања плата, новчане помоћи и дефициту постојећег новца, а такође и делимичног губитка национланог суверенитета); смањење плата и ограничење права радника (права на штрајк, права синдиката ит.сл); пореских реформи, које повећевају притисак на сиромашне и олакшавају пореско бреме богатих (у Русији се то слило у један 13-процентни порез – сиромашни су почели плаћати за 1% више, а богати за 7, 12, 17, 27, итд. процената мање).

Деловање ММФ-а је уништило привреду многих земаља света, например Југославије. Југославије је била прва замља «источног блока», која је почела престојавати своју провреду по рецептима ММФ-а (још од 1980. г.). Управо је ММФ захтевао од југословенског руководства да одустане од «социјалистичких планова» изједначавања економског развоја свих региона земље, што је лишило традиционално заостало Косово огромних државних дотација о дало могућност тада хоџисатичкој Албанији да искористи незадовољство локалног становништва «новом економском политиком» за стварање албанског стаљинистичког подземља на Косову. Прва косовска криза је била 1981. г., када је стаљинистичко подземље отпочело терор против неалбанског становништва и изазвало уличне сукобе. Убијено је 30 људи, 20 хиљада срба, црногораца и јевреја је избегло са Косова.

До 1984. југословенска државна безбедност је уништила 3 подземне стаљинистичке «комунистичке партије» на Косову и плус подземну хиџистичку организацију «Пут ка слободи». Све то је коштало југословенску благајну суму, равну 70% кредита, добијених од ММФ-а. Још скоро 25% је отишло на исплату услуга експерата ММФ-а! Завршило се тиме, што је 1986. г. ММФ над југословенском привредом успоставио потпуну контролу. Одустајање од «изједначавања» је сада већ изазвало незадовољство у Србији, пошто су учврстили заостајање те републике од Хрватске и Словеније, индустријски најразвијенијих. Тако је ММФ у Југославији изазавао српски национализам (са којим се Тито – хрват по националности немилосрдно борио, све до исељавања срба из других република). И управо је по препоруци ММФ-а Милошевић одговорио на нови талас насиља на Косову 1989 – 1990. г. доношењем уставних амандмана, који су смањили права аутономних покрајина у поређењу са републикама: без тога се чинило просто немогуће спровести економску политику ММФ-а – руководство Косова је одмах изјавило, да таква политика противуречи југословенском уставу.

По захтевима ММФ-а југословенско руководство је донело закон о приватизацији. Али када су експерти ММФ-а то проникнули у тај закон, они су се разбеснели: закон је предвиђао стварање у Јуославији «народног капитализма», у складу са којим је страни капитал могао рачунати само на 10% акција сваког приватизованог предузећа, главним власницима акција су постајали радни колективи и, осим тога, приватизација је спороведена на посебно добровољној основи (принудно су се могла приватизовати само предузећа – банкроти). Зато је ММФ одустао од даљег «рада са Југославијом», и орјентисали су се на разбијања федерације. То је довело до грађанског рата у којем је погинуло 600 хиљада људи, и до распада јединствене Југославије. При том је 89% југословенског капитала, природно, је отишло из ратом захваћене земље у западне банке (од тога 70% . у банке САД). У Србији је, међутим, на власти остаје Социјалистичка партија, која је натерала Милошевића да донесе управо такав закон о приватизацији. Зато је затребао још један рат – тобоже због Косова, – као резултат чега је била уништена индустрија Србије америчким бомбардовањем, а Милошевићева влада је пала. Нова влада је ставила ван снаге претходни закон о приватизацији, отворивши на тај начин Србију за западни, укључујући и амерички, капитал.

Још разорније је било деловање ММФ-а у Руанди. Руанда су дуго времена сматрали успешним моделом развоја пољопривреде. Међутим крајем 80-их година преживела је две климатски неповољне године, што је изазвало тешку неродицу. За принос кафе 1989. г. Руанда је од ММФ-а добила огроман кредит, међутим 1989. г на светском тржиту се десио пад цена кафе. Нови кредити ММФ-а одобрени су Руанди само уз услов одустајања замље од политике да се прехрамбено сама снабдева и одустајања од државне подршке фармерским газдинствима (пошто то није «тржишна политика»), а такође у условима девалвације руандског франка.

Све то је изазвало галопирајућу инфлацију и банкрот реалних прихода становништва. При том су експерти из ММФ-а одлично знали, да сваки пут, када у Руанди почне економска криза, у земљи се распламсава грађанскии рат. Руанда је насељена углавном са две етничке групе: аутохтоним земљорадницима хуту (око 90%) и пристиглим са севера у XVI–XVII в. Сточарима тутси (мање од 10%). Тутси су покорили хуту и створили у Руанди феудалну монархију. Током векова тутси најсуровијим терором су одржавали своју власт у земљи. Зато хуту осећају према тутси урођену мржњу. После постизања независности Руанде свака економска криза у земљи се завршавала или тиме, што су хуту клали тутси, или тиме што су тутси клали хуту. Природно, 1990-1991. г. све се поновило. Професионални ратници-тутси су приредили грандиозни покољ хуту, али пошто је хуту било неупоредиво више, тутси су изгубили и стотине хиљада је побегло у суседне земље. За пола године је погинули 1,5 милион људи! Сво акумулирано национално богатство је уништено, све новчане резерве Руанде се прелиле у западне банке. Привреда земље је уништена. По захтевима ММФ-а нова влада Руанде је ликвидирала  штедно-кредитне задруге у земљи (као «социјалистичке»), што је повукло за собом масовно уништвање фармера, и замрзнуло набавне цене кафе на нивоу кризне 1989. г. (иако је цена живота у Руанди прекомерно порасла, и цена кафе је на светском тржишту такође приметно порасла). Као резултат тога фармери су масовно уништени (само 1992. г. они су у очајању исекли 300 хиљада стабала кафе), а њихову земљу су купиле ТНК. Спољни дуг Руанде тих година је порастао са 150,3 милиона долара САД на 804 милиона! Данас је Руанда земља, која нема никакве перспективе и која ради искључиво за то, да плати камате на дугове.

Није мање импресивно било ни ММФ-ово уништаљвање привреде Сомалије. Сомалији је била потребна финансијска инфузија због трошкова, везаних за изгубљени сомалијско-етиопијски рат. ММФ је одобрио кредит под условима спровођења политике «строге економије», куповину по дампинговим ценама америчких житарица и девалвацију сомалијског шилинга. То је уништило традиционалане везе међу два главна сектора сомалијске привреде: «номадске привреде» (сточара) и «неномадске привреде» (земљорадницима и грађанима). Девалвација је довела до наглог поскупљења цена горива и ђубрива, а дампинг америчких житарица је учинио непрофитабилним узгајање житарица. Сељаци су били моментално уништени. Они нису моглу купити робу у градовима, што је уништило грађане. Они са своје стране, нису могли купити месо код сточара – и сточари су били прунуђени да покољу стада, пошто нису имали новца за њихово држање. Привреда земње је пропала.

Осим тога, по захтевима ММФ-а су затворена државна имања (која су постојала углавном у зонама наводњаване земљорадње), што је лишило државу главног (осим пореза) извора прихода. А то је, са своје стране, уништило државне социјалне медицинске и образовне програме. Држава није могла платити плату државним службеницима, што је повукло за собом и распад државног апарата, а затим и грађански рат, који је однео приближно 60 хиљада живота.

Огромну штету ММФ је нанео Мексику. Мексико је до 80-их година XX в. био једна од најразвијенијих земаља Латинске Амеерике. При том је Мексико био класична земља државног капитализма. Међутим развој Мексика је у значајној мери зависио од нафте. Зато је катастрофалан пад цена нафте 80-их г. нанео земљи снажан удар. Мексико је добио од ММФ-а велике кредите за грандиозне програме (за извршење «новог технолошког трзаја») – али није могао вратити те кредите. Земља је прогласила банкрот, и ММФ је ставио под своју контролу привреду Мексика. Према наметнутом «плану Бејкера» земљи су биле укинуте све протекционистичке мере, које су штитиле унутрашње тржиште и домаћe произвођаче, уводећи слободу кретање капитала (и из земље је у САД исцурило 45 милијарди долара), почела је глобална приватизација.
Посебно су бурно те реформе прошле за време председниак Карлоса Салинаса де Гортарија крајем 80-их – почетка 90-их г. Реформе које су тада прошле почели су тада називати «салинастројка» (по аналогији са горбачовском «перестројком»), а ММФ је прогласио «мексичко економско чудо» које је он створио. У Мексико је покуљао амерички капитал. Само 1991 – 1993. г. у Мексико је стигло око 100 милијарди долара америчких инвестиција.

Али истовремено у земљи је харала инфлација, и расли су сиромаштво и незапосленост (1986. г. потпуно незапослених је било око 18% економски активног становништва, а делимично незапослнених више од 40%), увоз северноамеричке робе (до 50 милијарди долара 1993. г.) уништио је домаће произвођаче, олакшице, које су имале ТНК, оставиле су мексички буџет без огромних прихода од пореза. И 1994. г. избија позната мексичка економска криза. «Салинастројка» је пропала. 20 хиљада предузећа је уништено, 700 хиљада људи је остало без посла, 2 милиона ситних приватних предузетника је изјавило, да се налази на граници банкротства.

ММФ и Вашингтон су одобрили Мексику нове кредите укупно 53 милијарде долара. При том су од Мексика захтевали продубљивање неолибералних реформи, који су одобравање изванредних олакшица америчких корпорација и ступање у НАФТА (Северноамеричку зону слободне трговине). После ступања Мексика у НАФТА доходци мексичких радника моментално су се смањили за 26%. У држави Чапас почиње устанак сапатиста.

Главне финансијске инфузије су биле усмерене у «макиладори» – ланац фабрика, изграђених дуж мексичко-северноамеричке границе. Те фабрике су вантериторијалне, на њима је забрањено стварање синдиката, радници добијају новац, фабрике не плаћају порезе у мексичку државну благајну. Штета, коју су причинили Мексику «макиладори», процењује се приближно на 14,5 – 16,5 милијарди долара годишње. Услед тога Мексико је постао чврсто везан за САД и ММФ, 24% становништва живи на граници гладне смрти и још 50% – у условима сиромаштва, чага у Мексику није било чак ни за време диктатуре Порфиријо Дијаса крајем XIX – и почетком XX в.

Можемо навести много аналогних примера. Рецимо, пример Индонезије, где је режим Сухарта последњих 8 година свога постојања безусловно извршио све препоруке ММФ-а. То се завршило економским банкротом, масовним бекством капитала у САД, падом Сухарта, етничким и религиозним сукобима, у којима је погинуло од 8 до 10 хиљада људи.

Можемо подсетити на Бразил, где је последњих 5 година владавине војног режима привреду земље контролисао ММФ (под изговором контроле над отплатом гигантског спољног дуга; његова исплата је достигла 30-40% од вредности бразилског извоза!). 1983-1984. г. ММФ је наметнуо војном режиму план «шок терапије», међутим то се завршило појавом масовног отпора «шоку» у земљи, кампањом грађанске непослушности и масовним саботажама у предузећима, што је довело до пада војног режима 1985. г.

Зато је неприхватање «реформи ММФ-а» за време председника познатог левог радикалног социолога и економисте Фернанда Кардоза омогућило да стабилизује привреду Бразила и нагло за 5 милиона људи смањи број сиромаха у земљи.

Можемо подсетити на «шок терапују ММФ-а» у Перуу за време диктуре Фухимора. Као резултат те «терапије» у Перуу је изгубило посао 12 милиона људи, 15 милиона се нашло у сиромаштву, а сама замља је изгубила шансу да пређе у категорију индустријско-аграрне земље.

У Екватору је «шок терапија ММФ-а» довела до покушаја увођења долара САД као националне валуте, што је изазвало тотално уништења еквадотаца, стихијски бунт и пад владе.

Последице «шок терапије» у Русији су добро познате.

Створено по рецептима ММФ-а «аргентинко економско чудо», чији се отац звао Доминго Кавалдо, такође је пропало са објавом фактичког дифолта, масовним бонтовима гладних и погромима и честим сменама влада. Бунтови гладних и погроми у Аргентини су већ били на крају прве етапе «шок терапије» 1989. г. а затим и 1996. г. (што је и довело до прве оставке Д. Каваља). Треба истаћи, да су бунтови гладних десили 1989. г. први пут у целој историји независне Аргентине. Економска криза у Аргентини је трајала у најмању руку 4 године, спољни дуг 138 милијарди долара такође није настао јуче. Као новина се показало само замрзавање депозита становништва и одлука да се спољни дуг исплаћује из средстава пензиних фондова (а пензионерима, у складу с тим, не исплаћивати пензиије).

Кавало, који је деловао по рецептима ММФ-а, привукао је у Аргентину 40 милијарди долара, 28% аргентинске привреде су купиле америчке корпорације. Али услови, на којима је тај новац дошао у Аргентуну, су били за земљу рушилачки: инвеститорима су гарантоване невероватне пореске олакшице – ослобођење од пореза на 25, 15, 10 година или потпуно ослобођење од пореза на 5 година са следећим 10-годишњним периодом 80-процентних олакшица. Као резултат тога, на 40 милијарди долара, уложених у привреду земље, добили су у најмању руку 280 милијарди долара профита, неометано извезених из Аргентине – па тај новац се могао уложити у националну привреду (то је двоструко више него цео спољни дуг Аргентине). Тако је Аргентина постала још једана жртва ММФ-а.
Јануара 2002.

Бранимир Николић Бранчи: Моја смрт довешће до хапшења корумпираних политичара!


Бивши отпораш, Бранимир Николић Бранчи, извршио је чин самоубиства априла 2010-те, надајући се да ће тиме у овој држави покренути неки судски процеси. За собом ја оставио опроштајно писмо које ћете прочитати у доњем чланку.
Извор:Српски Журнал

********

Бранимир Николић Бранчи: Нека му је вечна слава

Објављено 11.04.2010. НОВИ САД – Бивши вођа суботичког Отпора Бранимир Николић Бранчи извршио је самоубиство тако што се обесио на Палићу, закључили су вештаци после обдукције. У Вишем суду у Суботици саопштено је да покојни Николић није имао родбине па ће његово тело бити предато Центру за социјални рад како би коначно било сахрањено после десет дана. У међувремену је његов адвокат и школска пријатељица Олга Радичевић добила и Бранчијево опроштајно писмо те је поступила по жељи покојника. “Национални грађански” доноси текст тог писма које је написано руком:

– Да револуција једе своју децу види се на мом примеру. Нисам се штедео нити бојао за време злочиначке владавине Слободана Милошевића, а ни исто тако злочиначке владавине политичких странака ДОС-а. Документовано сам доказао да су политичке партије, све одреда, обичне мафијашке организације а да су врхушке тих странака огрезле у тешки криминал. Страшно је то што је Демократска странка постала главна мафијашка организација у Србији.

Кад је Борис Тадић изабран за председника ДС-а, хтео сам да верујем да ће очистити странку од криминалаца, али сам се тешко разочарао, а после брака Тадић–Дачић било ми је јасно да нема обрачуна с корупцијом, него ће лепо удружени ДОС–СПС наставити геноцид над грађанима Србије по налогу својих тајкуна као што су Мишковић, Беко, Костић, Пецони,  Цептер, Чакањ, Цане, Драгић…

Дотични су скоро целу Србију купили, кроз приватизацију, опљачканим парама и парама од дроге и оружја. На тај начин је легализован прљав новац, привреда уништена, радници остали без посла. Све ово је урађено намерно, уз свесрдну логистику ДС-а, односно њихових министара и високих функционера. Чим сам подносио кривичне пријаве против горе наведених тајкуна, одмах су ме звали емисари из ДС-а, попут Оливера Дулића, нудећи ми новац и привилегије да повучем пријаве или бар да ћутим. Као што знате, одбио сам да имам икакве везе с тим шљамом и наставио борбу против највећег зла Србије – политичке мафије. Знао сам како ћу проћи и да ће ме уништити. Егзистенцијално су успели, али то су урадили и са 90 одсто грађана Србије. Морално нису. На десетине кривичних пријава, које сам подносио у име Отпора, против највећих криминалаца из Суботице заташкане су у суботичком тужилаштву, што се и даље дешава без обзира на то што је постављена нова особа у вишем тужилаштву. То су кривичне пријаве против Лајоша Чакања, Јожефа Касе, Гезе Кучере.

Главни тајкун у Суботици је Лајош Чакањ који је све криминалне активности обављао уз помоћ Јожефа Касе, Оливера Дулића, Саше Вучинића. Кривична пријава против Чакања, Славка Вујића, Марка Дукића, коју је поднео УБОПОК (земљиште на Прозивци – ТУШ) такође је заташкавана. Ја сам сигуран да је Оливер Дулић на брзину узео већи новац чак и од Јожефа Касе – Дон Касина.

Суботицу су уништили Јожеф Каса и суботички ДС, односно њихова врхушка. Уништили су наш град због својих личних интереса. Срушили су позориште, руше заштићене зграде у центру града по налогу инвеститора, намештају послове преко јавних предузећа, пљачкају буџет града. То су ствари због којих треба сви одреда да заглаве у затвору а имовина да им се заплени. Сигуран сам да је једини излаз револуција, јер нема другог начина да се зауставе. Будите сигурни да ће ова моја акција изазвати ноћне море код свих прозваних. Видећете јако брзо да се нисам узалуд жртвовао и да је можда овај мој потез луд, али да је делотворан. Хвала вам на досадашњој подршци. Нипошто не желим никакву сахрану, него желим да ме кремирате, а пепео да баците на суботички трг. Олгице, копије овог писма пошаљи пријатељима (следи списак новинара и пријатеља, прим. редакције). Таблоид да објави ово писмо.

Прилог: Кривична пријава УБОПОК-а која доказује и именује све актере политичке мафије и начин на који су опљачкали Суботицу. Исти документ доказује да је истина све што сам годинама износио у јавност и због чега сам био на удару и спреман за одстрел. На овај начин их желим натерати да се ова пријава процесуира и да се граду Суботици и држави врати њихова имовина. Ја вам више нисам потребан и само бих био на терету пријатеља, што не желим себи да допустим.

ПС: Молим вас да за Андреу Сигулински скупите 250 евра за кирију и режије које сам остао дужан због више силе. Ћао, пријатељи моји, Бранчи.

********

Попут некадашњех Чеха, Јана Палаха, Бранчи се жртвовао у име правде и истине и тиме је својим дубоко свесним чином саможртвовања ушо у вечну славу! Држава од тада није реаговала, а прошло је више од годину дана. То све значи оно што сада сви грађани Србије знају… ова држава нема проблем са мафијом, већ мафија управља овом државом, „правдом“ и неправдом, путем страначких кланова по принципу „поделе плена.“. Народ је издан и преварен од свих: од страначких лидера, од странака, синдиката, интелектуалаца. Оно мало интелектуалаца који су остали часни и поштени муче муку исто као и народ, плус медијски су блокирани.

Неки ће можда помислити да је Бранчијева жртва била узалудна, јер ништа се није променило, све је горе и горе. То тако изгледа сада, у великој смо апатији као народ и као грађани, само констатујемо поражавајућу и неподношљиву ситуацију. Но, треба рећи и ово, народ без неког вођства не може изнети промене, нигде у свету се то није десило, увек је неко предводио револуционарне промене, нека организација са часним и поштеним људима, нека одлучујућа личност. Кад се народ некако самоорганизује имамо следећу ситуацију (Видео прилог сам преузео са Славициног блога):

Српска полиција силом уклонила барикаде на Ибарској магистрали

Наравно, радници треба да се овако самоорганизује и боре за своја права, али где су сад ти „опозициони“ лидери и странке да ово подрже?
Где су ти такозвани милионски „независни“ синдикати и разне организације?

Дакле против нас су сви, и полиција, која је режимска, а не народна. Овај петооктобарски режим је опљачкао све, радници који протествују, јер не примају плате, бивају уклоњени, јер је тако одлучила влада Србије, а полиција то ревносно спровела. Наравно, полицајци ће рећи:

„Ми само радимо свој посао“.

Да, ви радите свој посао, али он није у функцији интереса грађана и народа, већ очувања овог репресивног и диктатрорског режима који је неолиберарним пљачкашким „реформама“ упропастио ову земљу и прети да је потпуно уништи. Наравно, и међу полицајцима има поштених људи… али шта је са њиховом савешћу, јер врло добро знају шта се догађа?

Овај мафијашки ланац којим смо оковани некад ће морати да пукне… и тада ће се десити промене.

Бранчијева жртва није узалудна, она ће бити водиља будућим бунтовницима који ће умети да организују народ на правилан начин, да би се донеле општенародне промене, а сви који су учествовали у упропашћавању Србије биће кривично изпроцесуирани!

Нашао сам на Ју Тјуб неке Бранчијеве наступе, погледајмо их…

Тако је говорио Бранимир Николић Бранчи 1:

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Други део, трећи део, четврти део, пети део.

Државни ревизор: Држава није приказала дуг према ММФ-у у износу од милијарду и 800 милиона евра, каo јавни дуг!


Слушајте радио Фокус и дизаће вам се коса на глави кад сазнате какви све пропалитети и бандити седе у Влади Србије, и држави! То су најокорелији криминалци високог нивоа, јер су заштићени имунитетом. Ево вам линк ка интернет веб странице радио Фокуса:
http://www.fokus-radio.com/

А ово вам је линк за директно слушање радио Фокуса преко интернета:

http://62.108.116.67:8000/fokus.m3u
(десни кили, и онда иде „Save as или Sava link as“)

Скините овај одлични бесплатни „КМ“ плејер да слушате емисије, уз прикладни програм можете их и снимати.

Ове исечке које ћете сада чути су из емисије „На линији“ која иде сваким радним даном од понедељка до петка, од 10:00 до 13:00. То је контакт емисија коју води Влада Ђукановић у којој се говори о темама из актуелног политичког животе, из социјалне сфере и спорта. У емисији се доводе и људи којима је забрањен приступ на Б92 и осталим главним електронским медијима. У емисији се јављају и слушаоци, обични грађани који се тако могу исказати и рећи шта мисле о овим криминалним пропалитетима из државног апарата. У јучерашњој емисије говорило се о буџету и арчењу пара, о разним криминалним радњама, просто да не поверујете какви све пропалитети, који треба одавни да буду на робији, седе у државним апаратима заштићени ко бели медведи посланичким имунитетом.

Седамдесет милијарди евра је ушло у овој земљи од када је дошао ДОС на власти, спи*кали су те паре и обогатили се, а народ го и бос гладује, умире и нестаје, држав се распада!

Државни ревизор: Држава није приказала дуг према ММФ-у у износу од милијарду и 800 милиона евра каo јавни дуг!

Преузми емисију

Алаксандар Влаховић о приватизацији Телекома

Преузми аудио клип

Водитељ је испричао сцену једног свог пријаљтеља који је познавао Александра Влаховића ( бивши министар за за привреду и приватизацију од 2001. до 2004.). Питао га је шта мисли о приватизацији Телекома коју је спровео Слободанов режим 1997-ме продавши тада 49% акција Телекома, дакле, Телеком је тада и даље био у државном власништву.

Пита га човек:

„Јели Ацо, шта мислиш о продаји Телекома?“

Александра Влаховић:

„Супстанцу државе продају, срам их било…“

А после када је био министар за приватизацију све живо је распродао, а и сада се залаже за ову пoгубну приватизацију Телекома где држава продаје својих 51% власништва, укључујући и инфраструктуру! Људи схватите, ради се о бити или не бити, одраће нам кожу ако се не побунимо и скинемо их са власти…!

Стани, бре, Динкићу!


Преносим најновије вести из „Курира“ повезане са најновијом ситуацијом око приватизације РТБ Бора Курир
……..

Министар ће морати да се суочи с протестима широких размера уколико не буду испуњени захтеви Самосталног синдиката у Бору

БОР – Самостални синдикат више борских општина најавио је јуче рушење недавно расписаног јавног огласа за тражење стратешког партнерства за Рударско-топионичарски басен Бор.

– Млађан Динкић и потенцијални инвеститори треба да знају да их у Бору очекују озбиљни проблеми уколико радницима, бившим радницима и пензионерима не дају 30 одсто акција ове компаније – рекао је јуче Звонко Живаљевић, председник овог синдиката.

Он је у изјави за Курир истакао да је њему и радницима свеједно да ли ће Динкић наћи купца, стратешког партнера или инвеститора, уколико синдикат не буде укључен у преговоре и уколико се њихови захтеви не испуне.

– Доста нам је празних Динкићевих обећања! Он је хтео у Бор да доведе „А-Тек“ и све ми се чини да је план ове најновије стратегије тражења стратешког партнера да се на крају као купац поново појави баш та компанија – рекао је Живаљевић и као решење предложио да се, у својству равноправних преговарача, у процес проналажења стратешког партнера за РТБ укључе синдикати.

Уколико Динкић не пристане на ове захтеве синдиката, министар ће морати да се суочи с протестима широких размера.

– Најпре ћемо блокирати улаз у град на главној раскрсници, а живи штит чиниће више хиљада грађана и радника. Јер, нико није заборавио предизборне говоре Млађана Динкића, кад нам је обећано да неће бити продаје РТБ док радници, бивши радници и пензионери не добију 30 одсто акција – наставио је Живаљевић и додао да синдикати имају апсолутну подршку локалне самоуправе.

Најновији предлог синдиката разликује се од стратегије коју су пре два дана у Бору презентовали Удружење малих акционара Србије и председник општине Бор Бранислав Ранкић, пре свега у томе што Живаљевићев синдикат тражи да акције добију искључиво запослени, бивши запослени и пензионери РТБ, док стратегија предвиђа да акције добију сви грађани Србије.
Како сазнајемо из извора блиских председнику општине Бор, Ранкић није променио свој став који је имао у време кад је дао интервју за Курир. Он се и даље залаже да 15 одсто акција РТБ добију сви грађани Србије, 15 одсто запослени, бивши запослени и пензионери, док 29 одсто треба да се прода стратешком партнеру. Држава у прво време треба да остане власник 51 одсто процената, које би касније могла да прода на берзи.

Министар економије Млађан Динкић јуче није хтео да коментарише најаве синдиката да ће радници блокирати РТБ и спречити стратешког партнера да уђе у посед РТБ уколико они не добију бесплатне акције ове компаније.

Не продавати РТБ

Инжењер рударства Жарко Никић тврди да се Србији, захваљујући историјски највишој цени бакра од 9.000 долара за тону, тренутно више исплати да подигне крeдите и инвестира у РТБ него да тражи стратешког партнера.
“РТБ ће остваривати профит од 325 милиона долара годишње већ 2011. године”, пренео је дневни лист Политика цитирајући Никића, који у тексту поставља питање зашто би се таква добробит препустила новим власницима.
Председник општине Бор је такође раније оптужио Млађана Динкића и Агенцију за приватизацију да нису способни да квалитетно приватизују РТБ. Ранкић је тада Динкићу понудио да се састану и да заједнички направе стратегију приватизације РТБ.

……..
Ако сада ми Борани допустимо дилетантима и „експертима“ ММФ-а и галопирајућег свеуништавајућег капитализма, попут Динкића, да нам отуђе РТБ Бор и продају га буд зашто странцима, када је цена бакра по тони на берзи све већа и већа, бићемо највећи идиоти,а такође бићемо прави идиоти ако се не изборимо за право на акције РТБ-а које по закону већ имамо, али су нам после једном законском уредмом која је правно гледано мање важна од самог закона, одузели то право на акције РТБ-а, јер не може уредба да побија закон који је „старији“ и пуноважнији од ње…!

Овде у Србији је највеће лудило на свету,јер ови који воде земљу и државу Србију све раде по закону, чак и пљачкају ову државу „по закону“…

Овде је класичан сукоб интереса у питању. Ми грађани Србије желимо да стратешке фирме попут РТБ-а, НИС-а, ЕПС-а остану у рукама државе, али опет… како урадити то када ти државу воде неолиберарни слепи ДОС послушници и све коалиције око њих, укључујући и ову са СПС-ом , који једино што знају, знају да распродају привредна и Национална блага, кажу: „држава не зна“,.. „држава је неспретна“… и зато „све треба приватизовати“, а да имају бар мало образа не би се ни усудили да то кажу, јер како се усуђују да за себе вежу правни придев „држава“, а у бити они то не представљају, јер нити су учествовали нити стварали та привредна и национална добра од општег значаја и,.. то су стварали деценијама људи и грађани, народ, а они само управљају државом, и једини придев који може да се веже за њих је „најгори државно-друштвени талог“ ове земље којег смо икада имали…!

И како сад… ми хоћемо да стратешке фирме буду у рукама државе, а државу нам води најгори талог овог друштва који једно зна да распродаје…?!

То је класичан сукоб интереса, где треба прво да очистимо тај друштвени талог, муљ и шљам, па да тако у чистом државном дворишту градимо привредни и егзистенцијални живот, све треба радити по редоследу и „по закону“, јер већ постоји закон о сукобу интереса и чистећи своје двориште све ћемо радити по закону…

Бранко Драгаш – изјава у вези приватизације РТБ Бор


Када је Драгаш гостовао у Бору пре неки дан и одржао трибину за акционаре Борпромета, касније је дао и једну кратку изјаву поводом приватизације РТБ Бора…

Трибина за акционаре Борпромета ад Бор



Скини видео прилог

Видео клип је преузет са овог сајта:
Економски покрет Бор

Јуче је у Бору поново боравио Бранко Драгаш председник Удружења Малих Акционара (УМА). Драгаш је на трибини био позван од малих акционара Борпромета да их посаветује како да се као радници-мали акционари удруже и да тако удружени и јачи остваре своја права и интересе. Но, на трибини су били присутни и остали радници-мали акционари из РТБ-а Бор, Центроистока, Римекса…

Пошто сам присуствовао трибини дало се приметити да су радници Борпромета доста неорганизовани и заправо од момента када су се приватизовали, 13-ти новембар 2003-ће, ово је био њихов први заједнички скуп-састанак где су коначно дигли свој глас у заштити својих права! По причи и тврдњи радника Борпромета, приватизација њихове фирме је још једна превара у низу пљачкашких превара наших ДОС-манлија „демократа“. Радници су причали да се све те преваре могу и документовати тако да ће бити материјала за кривичну пријаву против починиоца ове криминалне радње.

После проучавања ситуације у Борпромету по Драгашевим речима, приватизација Борпромета је „класична“ ДОС превара, „утабана шема“ која се спроводила у скоро свим фирмама које су се приватизовале у Србији, а то је:

  1. Капитал фирме се вишеструко прикаже мање него што заиста јесте.

  2. Самим тим и акције радника-малих акционара су вишеструко умањене.

  3. Већински власници раде шта хоће,све у своју корист, а на штету малих акционара чија права као акционара уопште не поштују и уважавају, а закон им налаже да уважавају права малих акционара.

  4. ..итд…итд…по утабаној шеми…

Фирма је на дан приватизације процењена на 319.000 €, а акције су процењене на вредност од 400 динара по једној акцији. После пресека ситуације Драгаш каже да је Борпромет на дан приватизације вредео отприлике пет пута више (цифра је близу 2.000.000 €, али не сећам се тачно коју је цифру Драгаш рекао) и да свака акција вреди 20 €, а не 400 динара.

Када су радници почели да постављају питања Драгашу атмосфера се узбуркала и могло се чути да је на самом старту приватизације Борпромета учињен кривични преркршај, безакоње… наиме, неколико објеката у власништву Борпромета нису ни били пријављени приликом пописа имовине…!

Слушајући приче радника, приметио сам да су жене приликом овог бунта биле храбрије, једна је чак споменула да су у сали присутни неки већински власници „који се сада цинчно смеју“, каже она.
Гледао сам с времена на време током дискусије на та два типа, пошто је та храбра жена упрла поглед у њиховом правцу када је указивала на њихове циничне осмехе…

Да, дало се приметити да се с времена на време цинично кезе, али богами дало се приметити да су имали и широко отворене и избуљене очи, а да су им се преко чела спуштали грашци зноја.

Прпа бато…ћуза…!

Биће бакра без дима – Бор ће бити ваздушна бања


Објављујем текст Боранина професора Зорана Петковића који је радио у РТБ-у Бор петнаестак година, о једној идеји и пројектном решењу за РТБ Бор.Реч је о новој технологији по којој ће се изградити нова топионица где неће бити загађења,а ради се о новом начину топљења концентрата метала по принципу ПЛАЗМА технологије.

Ово је одлично решење за Бор,али што се мене тиче,желео бих да се овај пројекат оствари само ако држава буде власник 51% акцијског капитала,а да се компанија Др.Симона Бернарда узме као стратешки партнер,у супротном не.

Долазе тешка времене и борба за стратешке ресурсе,тако да стратешке компаније попут РТБ Бора треба задржати у већинском државном власништву.

Наравно мислим на савремен и модеран послован концепт управљања државним стратешким фирмама,без било каквог уплитања политичара на пословање које би оштетило компанију,зарад исисавања капитала за њихове је*ене партије и за њихове личне интересе.

За то ће бити потребни нови тим стручних људи…да раскрстимо већ једном са прошлошћу…!

……

БИЋЕ БАКРА БЕЗ ДИМА

“ БОР ЋЕ БИТИ ВАЗДУШНА БАЊА“

Ових дана у различитим новинама излазили су стравични наслови у вези РУДАРСКО ТОПИОНИЧАРСКОГ БАСЕНА – РТБ БОР, као: „Гасна комора“, „Сумпор гуши Боране“…..

Проф. Зоран Петровић

Проф. Зоран Петровић

Моја професионална припадност великој породици рудара, затим као Еx декан Рударско-геолошког факултета, у Београду, као председника Српског рударског друштва, као секретара Одељења за рударство и геологију Југословенске инжењерске академије-ЈИНА, као члана УО Удружења универзитетских професора и научника Србије и као најважнији разлог што сам ја из Бора и у њему радио петнаестак година на Површинском копу, у Јами и Институту за бакар, не дозвољава ми ( као многима из моје бранше) савест да ћутим и гледам како возови пролазе а „пас и даље лаје“ на воз.. Сви који прате стање РТБ Бор једно десетак задњих година знају о мојим акцијама кроз штампу, ТВ Србије, ТВ Бор, Зајечара и Ниша, писања апела покојном Зорану Дјиндјићу и министру Вељи Илићу итд.

Још од првог оглашавања јавног конкурса продаје РТБ Бор, ја сам позван у Мадјарску од стране Господина Др Симона Бернарда, оснивача „Центра за америчке високе технологије“ (Америцан Хигх Тецхнологy Центар) из Вашингтона, основаног 1992 године и Господина Др Лајоша Барањи, родјеног у Србији, Извршни директор Хи-Тек, као рударског стручњака , да им помогнем у интерпретацији борског лежишта и попуњавања конкурсне документације. У првом доласку боравили смо једно дестак дана у Бору и за то време прегледали читав РТБ Бор. Одржали смо неколико састанака са Председником општине Бор, са члановима свих Синдиката у Бору и имали смо званичну ТВ презентацију програма високе технологије за топљење концентрата бакра без дима.Садашњи Генерални директор Цонић није хтео да нас прими јер је у штампи Србије казао да смо ми „Путујући циркус“. Ово је све било режирано од ондашње владе, јер појава Господина Др Бернарда и Др Барањиа помутила је рачуне неким министрима из тадашње Владе јер су они већ имали дил са румунском фирмом „Купром“.Пошто је вероватно неко био добро „наградјен“ да прогура поменуту фирму, почела је хајка на све нас пошто су хтели поменуту господу да заплаше и да их отерају.

После мог наступа на ТВ Бор у једночасовној емисији „Актуелности“, 21.јуна 2006.године, после недељу дана имао сам телефонске протестне позиве да се ја „мешам у послове владе и терам праве купце из Србије.“ Колико су „прави“купци били видели сте у оба конкурсна термина.

Др Симон Бернард, по пропозицијама је предао конкурсни материјал на време, у четири коверта. У првом коверту је била целокупна документација о фирми која конкурише.Пошто је фалио неки печат и неке пореске потврде, које се у Америци не дају јер је то загарантована тајна фирме, они су Др Симона Бернарда одмах дисквалификовали под изговором да је документација непотпуна.Остала три коверта су остала код њих јер Др Бернард није хтео да их подигне, да би се јавности касније показало колико је он нудио, за куповину РТБ Бор, за социјални програм, за нову опрему и топионицу, као и за заштиту животне средине.Он је за све то понудио 1,7 милијарде долара.

На скупу презентације у Општини Бор Господин Др Бернарад Симон је казао пред ТВ следеће:“ Обавештавам градјане Бора да када купим РТБ Бор, још три до четири године живећу са Вама у овом диму кога данас има у изобиљу, као да је хтео да ме уплаши да побегнем од њега. Не ја ћу њега отерати изградњом нове топионице на принципу ПЛАЗМА технологије и Бор ће после тога бити ваздушна бања„

На сатанку са свим синдикатима РТБ Бор, у дому културе Др Бернард је поред осталог казао:“Написаћу и потписати моју личну пресуду да ако не испуним све ово градјани Бора могу да ме обесе на сред борског Трга, поред оног споменика рудару“.

На то му је у шали председник синдиката Драган Алексић одговорио да Срби нису такви и да ћемо га испоштовати и ако само пола од тога уради за Бор што је обећао.

Отац Господина Др Симона био је Мадјар српског порекла, био је Симоновцић (Симон), па зна какви су Срби и зато жели да свој капитал пласира у Србију.Живеће шест месеци у Бору а ћест месеци у Васингтон.

Како ће се добијати бакар без дима?

На презентацији у општини Бор и касније у Београду, у просторијама мадјарске амбасаде Господин Др Барањи је казао да су они свесни проблема који су задесили РТБ Бор и његове људе и да су основни проблеми стара технологија, која је давне 1975 године била за то време напредна, затим комплетна застарела опрема, као и социјални моменат, јер много људи је остало без посла. Ресурси којим располазе овај регион Србије, нису сами по себи довољни. Оно што „Хи-Тек“ корпорација нуди, јесу нове технологије. Прва је у новом начину топљења концентрата метала, односно бакра тзв. „ПЕПС“ технологија (Плазма Енергија Пиролитичког Система) која чисти опасне материје, у затвореном простору модула, концетришући у чврсте, стакласте и керамичке материјале.Ова технологија је хемијски безбедна, није отровна, и отпадни материјали су нерастворљиви те се могу слободно ускладиштити у земљи или напуштеним рудничким јамама.

Шема топљења концентрата ПЛАЗМА технологијом

Шема топљења концентрата ПЛАЗМА технологијом

ПЕПС технологија може да преради дневно најмање 25 тона токсичних материјала на дан, па навише у зависности од броја модула.Технологија „ПМТ-1“ (Плазма Метал Торцх – 1), тј. ПЛАЗМА МЕТАЛ БАКЉА има потпуно исти ефекат с тим што је специјализована за метале и концентрате метала. У модулу ПМТ-1 електричном струјом се постиже ПЛАЗМА стање на температури од 12.600 степени Целзијуса, елиминише се загадјење, има нулту емисију, нема димњаке, а онда нема ни загадјења ваздуха и вода. На основу тога ће Бор бити ваздушна бања , јер ће се бакар добијати без дима како рече Др Бернард.Сви елементи прелазе на високој температури чије су електронске љуске мање или више „разбијене“- јонизован гас у једном кораку, а сумпор диоксид који је гушио народ и шивотну средину пада на дно модула у виду елементарног сумпора. Овом технологијом се може прерадити годишње пројектована производња бакра у зависност од изградјеног броја модула. За годишњу производњу од 120.000 тона бакра потребно је око 20 модула.

Нова технологија је бескорисна без одговарајућих људи који се могу задржати само ако имају основне животне и здравствене услове као и осигурање.др-лајос-барањи-крај-мобилног-плазма-уредјаја.пнг

Зашто Хи-Тек планира да као иницијална каписла буде улог од 500 милиона долара за инфраструктуру, а у првих пет година у технологију, мала и средња предузећа било би уложено још 1,2 милијарде долара Овим потезом би се отворило 20.000 нових радних места и запослило би се нови стручњаци.

Програм 401-К предвидја да свака особа која ради мора имати свој банчин рачун са извесном сумом новца. У том случају држава неће наплаћивати порез док је новац на рачуну, тако да улагања уз камату брзо расту.

Господа Др Симон Бернард и Др Барањи су изјавили да је за ову технологију ПМТ-1 потребна велика количина електрична енергије, па упоредо са изградњом ПЛАЗМА модула градиће се и електрична централа на гас. Сходно томе председник општине Бор, Господин Бранислав Ранкић, дипл.инг.металургије, сачинили су 17.нов.2007 године УГОВОР у Бору са Господином Др Симоном Бернардом, који је регистровао у Бору нову фирму „Симон Плазма Енергија“, о уступању општинског земљишта површине 15 ха.у близини борског аеродрома за изградњу постројења ПЕПС ТЕХНОЛОГИЈА.

Др Лајош Барањи крај мобилног ПЛАЗМА уредјаја

Др Лајош Барањи крај мобилног ПЛАЗМА уредјаја

Реч је о изградњи 30 плазма модула постројења најсавременије технологије и термоелектране снаге 250МW, ушта би било уложено око 1,2 милијарде долара из Грин филд инвестиција и која би само у првој години требала да упосли 2.500 људи, а укупно би било око 4.000 људи.

Председник општине Бора Господин Бранислав Ранкић приликом потписивања поменутог УГОВОРА за ТВ Бор је изјавио следеће: Полазим од тога да Господин Симон Бернард не би имао потребе да у Бору проведе више од седам месеци, а да није озбиљно размишљао, за које је време стварао финансијску, техничку и сваку другу конструкцију предстојеће изградње ПЕПС постројења.

Дакле ако неко има времена и пара да седам месеци додје из Вашингтона и да у Бору губи драгоцено време па да ништа ни неуради, ја и то поштујем. Општина Бор у ово није ништа уложила, али очекујемо да неко ко толико енергије уложи овде, да заиста жели озбиљно и да то уради.Зато сматрам да је ово врло озбиљна ствар.

Амерички бизнисмен Др Симон Бернард у допису упућеном градјанима Бора које је прочитао његов адвокат каже:

Бор ће бити светски центар ПЛАЗМА технологије а део профита који фирма оствари биће уложен у обнављању и у развој овог региона Србије.Сагласност за овај пројекат дали су Министарство за рударство и енергетику, као и Министарство за заштиту животне средине. Изградња комплекса ПЛАЗМА постројења требала је да отпочне за 20 дана по подписивању овог УГОВОРА, а завршетак ће бити за годину дана од почетка градње.

Почетак је померен због тренутног стања у Влади Србије, а и због средјиванања папира око увоза потребних компоненти и машина за целокупан процес ПЛАЗМА поступка.

Интересантно је још напоменути да ће руководиоц изводјења овиих радова бити Господин Др Барањи из Вашингтона, који је својевремено, после дипломирања у САД дошао, како каже да одужи отаџбини дуг и отслужио је ЈНА у Постојнској Јами у Словенији.

Проф. др Зоран Петковић, дипл. инг. руд.

%d bloggers like this: