Драган Симовић: Тајнопис из Акаше


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Лирика вечног тренутка

tumblr_static_stars-5

И ово морамо да разјаснимо, да не бисмо више лутали, будући да су нас вековима замајавали и слуђивали јудео-кршћани, који су, као што знате, заклети непријатељи наших богова-предака и свеколиког нашег предања и духовног наслеђа.

Наши богови нису само наши богови, већ и наши изравни биолошки преци.

Они су посејали семе на Земљи; они су са смртним женама рађали децу чији су изравни наследници Бели Ури.

Перун, Даждбог (Дајбог), Свевид и Велес јесу наши пра-оци, наши изравни биолошки преци, који су са Славом, Србом (Србоном), Светланом и Родом, нашим смртним пра-мајкама, стварали и рађали бесмртне потомке – Беле Уре.

И смртне жене би, после љубавних чаролија и рађања деце са боговима,
и саме постајале бесмртне, постајале богиње.

Наши богови, дакле, нису никакви идоли и кумири, већ наши изравни како божански
тако и биолошки преци, који су се, из сазвежђа Сварга Белоур, низвели на Земљу.

Још једном да разјаснимо.

Наши су божански пра-оци, наши мушки преци, бесмртници одувек – они су се у вијовима и коловртима, из плавог сазвежђа и са Плавога Сунца, низвели на Бели Пупак Земље Стриборове – док су наше божанске пра-мајке испрва биле смртнице а потом, у љубавној вези са бесмртним боговима, и саме постајале бесмртнице и богиње, по свему изједначене и усаображене са нашим божанским пра-оцима.

Наше богиње, наше божанске пра-мајке (Слава, Србона, Светлана, Лада и Рода), бејаху најлепше жене међу смртницима, и оне су од наших богова, божанских пра-отаца, изабране да са њима рађају децу – Беле Уре, а изравни потомци Белих Ура јесу Бели Срби.

Сварог је отац свих наших богова, и Он није рађао децу са смртним женама, већ је
са Мокошом (која је божанска двојница Сварогова) изродио наше богове.

Зато су Бели Срби одувек знали, и говорили, да су унуци Сварогови и Мокошини, називајући се Сварожићима.

Ово су моји најновији увиди из Акаше, јасновиди увиди које предајем само оним
Белим Србима и Белим Србкињама што верују, виде и знају оно што и ја верујем, видим и знам.

beli srbi

Како се организовати за спас Србије? Трибина: „По мало о свему“


У организацији удружења „Млада српска снага„, које постоји скоро годину дана, и које треба подржати, у Новом Саду је 07. јуна 2016. одржана трибина под називом „По мало о свему„.

Говорници на трибини: Милан Миленковић, Игор Антишић и Драган Радовић

Говорници на трибини: Милан Миленковић, Игор Антишић и Драган Радовић

Да, причало се по мало о свему, али око централне теме Србије, око те лажне патриотске сцену у Србији после распада СФРЈ па све до данас, а пре свега после петооктобарских „промена“ и око тих разних „патриотских“ и „родољубивих“ партија и странака, чије врхушке са својим лидерима, пре или касније, падну у загрљај петоколонашке владајуће позиције, инсталиране на власти од страних центара моћи, а често се испостави, да су те „патриоте“ унапред припремљене у страним и домаћим, а отуђеним, обавештајним „кухињама“, да глуме патриоте и родољубе, не би ли се тако спречило оформљивање истинске УДРУЖЕНЕ патриотске сцене у Србији, чијим ће лидерима на првом месту бити интерес Србског Народа, интерес заједнице, изнад личног!

Јер… видима свих ових година… да многе наше „патриоте“ интересује само цензус, само лични интерес, да пређу 5% и уђу у Скупштину, и да тако у име свог личног интереса, са својом ужом партијском камарилом, паразитирају на народу, продајући му јерфтине патриотске реторичке приче, које и остају приче, а не дела, јер са 5% у парламенту не можеш да учиниш ништа у смислу истинских промена, једноставно постанеш део шибицарског система за манипулацију над србским народом, систем те прогута и апсорбује, а ти само постајеш верни слуга система, издајући народ, претке, и будућа покољења…!

Трибина – По мало о свему

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Главни говорници на трибини били су новинар Милан Миленковић, који је и водитељ на интернет радију Снага Народа, затим Игор Антишић, председник удружења „Млада српска снага„, и Драган Радовић, независни економиста-привредник, који је у потпуности објаснио, да је прави криминал који пустоши и пљачка Србију онај организовани, на високом нивоу, којег организују и контролишу државни чиновници у врху власти, са својом пратећом бирократијом, тајкунима…

Будући да смо историјски гледано потпуно разбијени као народ, главни мото приче ових истинских патриота, је како се организовати и помоћи свом народу да се у предстојећим тешким временима како-тако организује, и спаси потпуне пропасти и уништења…!

Послушајте трибину, на њој су били претежно млади људи, они који су се одлепили од компјутера, јер стварно желе да учине нешто за заједницу, за колектив, за србски народ. Постављана су многа питања на која су говрници давали адекватне одговоре, свако у свом фаху.

Морам да напоменем, да момци из удружења „Млада српска снага“, на челу са Игором Антишићем, имају изузетни значај, помогните их, направите за почетак контакт са њима, њихов рад је чисто на волонтерској и добровољбој линији, иза њих не стоје никакви Сороши и антисрбске НВО организације, већ само воља и жеља да пронађу начин како да се помогне србском народу, да се спаси од потпуне пропасти која му прети у предстојећим још бурнијим временима…

Драган Симовић: О ратницима и духовницима


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

dragan simovic portret-3

Лирски записи

01

Сврха сваке духовности, сваке посвећености па и сваке религиозности јесте уздизање и узрастање до Божанске Свести, до Божанске Свесности, до Божанске СамоСвесности.
Божанску Свест можете звати и Космичком Свешћу, ако вам је тако воља, ако је то вашем унутарњем бићу ближе и јасније.
Песнички речено, сврха је свега онога што умно, словесно и освешћено чинимо, да се уздигнемо понад ове жабокречине, понад ове мочваре, понад ове каљуге неосвешћеног и бесловесног живота и живљења којим владају моћне узрочно-последичне силе, које нас вазда вуку надоле у безнађе и бесмисао, у таму и ништавило.

02

У овоме се свету, на Земљи, води непрестани рат – рат за Живот са Сврхом и Смислом.
За овај наш живот, за овај наш животни ток, будност је битна.
Нисам рекао да је будност важна, већ управо тако – битна!
Зато што је битност понад важности; битност је највиши ступањ важности.

Бити будан, значи: бити повезан са Свешћу, бити Биће Свести.
Надаље, бити будан, значи: бити одговоран.
Одговоран пред Створитељем који је у нама, у нашем најдубљем унутарњем бићу,
бити одговоран пред Духом Стварања,
бити одговоран пред Божанском Свешћу.

03

Побеђен је само онај непријатељ којега смо победили у Пољу Свести.
Ако то знамо, онда нам је јасно зашто су се све србске победе на ратничком пољу,
после кратког времена, преобраћале у србске поразе.
Зато што Срби већ вековима ниједног свог непријатеља нису победили у Пољу Свести.

Сваки онај непријатељ којега не победимо у Пољу Свести, лукаво се прикраде и (заобилазним и невидљивим путем) ушуња, потуљено увуче, у наше унутарње биће – свеједно да ли у Биће Личности, или, пак, у Биће Народа.
Узалудне су све наше победе на војничком и ратничком пољу, ако своје душмане нисмо победили тамо где се једино и побеђују – у Пољу Свести.
Штавише, дешава се да непријатељ којега смо победили само на војничком пољу, после неког времена, гле,
бива још јачи и жешћи!

04

Зашто Срби ниједног свог непријатеља, у последњих десетак векова, нису победили у Пољу Свести?
Зато што је србски народ давно остао без словесног духовног племства, без онога што се зове културна елита.

За опстанак Рода и Народа битне су две касте – каста ратника и каста духовника.
Народ без тих двеју суштих каста и није више Словестан Народ, већ најобичније крдо за кланицу.

Ми смо све време у последњих десетак векова имали из самог Бића Народа самониклу и самобитну касту ратника, али, нажалост, никада нисмо имали самосвојну и самобитну касту духовника.

05

Хајде, сада, у овоме трену, да песнички и сликовито разјаснимо како су се све србске победе после кратког времена преобраћале у србске поразе.
Да би непријатељ био истински поражен за сва времена, онда морају усаглашено и усаображено (усаглашено и усаображено са Галактичким Језгром) да дејствују обе касте – каста ратника и каста духовника.

Каста ратника побеђује непријатеља на војничком пољу, што је нижи ступањ победе, а потом каста духовника тај исти рат наставља, али на једном вишем ступњу, и тако у Пољу Свести коначно (коначно!) побеђује непријатеља.
Тек тада је (и само тада!) непријатељ побеђен за сва времена.

06

Срби, данас, у овоме часу вечности, немају више ни касту ратника ни касту духовника.
То је истина, сушта истина, коју морамо да освестимо.
Колико могу, и шта могу, Срби да учине без тих двеју суштих каста – када знамо да управо те две касте и држе Биће Народа – видећемо!

Драган Симовић: Моји Галактички Преци


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

p1200813

Лирски записи

01

Срби су много што-шта преживели у својој стотину векова дугој повесници, али ова понижења, овај јад, ову духовну беду,
овај стид и срам – неће преживети.
Ниједан народ у својој повесници није био тако понижен до скота, до последњег скота.
Оваква понижења могу да доживе, и преживе, само они који се више не рачунају у људе, не рачунају у словесне народе.

Са становишта духовне науке, са једног вишег ступња Свести, боље је да смо нестали, да смо заувек нестали са овога света, него што смо доживели сва та понижења.
Оно изабраних и одабраних Срба, оно расних и самосвесних Срба, знам, поуздано знам, неће преживети ова понижења Србства.
Одлазиће један по један, један за другим, или, пак, сви скупа, са овога света, а остаће само они Срби који у суштини, у бити, и нису Срби, већ само користе лажна србска имена, да би што више обрукали и понизили Србство.

Заиста, Србство је овога пута понижено и обрукано за сва времена.
После овога и неће више бити никаквога Србства на Земљи, већ ће опстати нешто што је ругање Србству,
нешто што је спрдња са Србством.

02

Враћам се својим коренима, својим боговима и прецима, враћам се првобитном бићу звездане расе, враћам се прецима Стриборјанима, Хиперборејцима и ПраАријевцима, враћам се вери својих посвећених предака, јер са овим Србима који се ругају свему Србском, уистини, немам ничег заједничког, нити то може бити мој род, нити, пак, то јесте мој народ.

Не желим да ови лажни, да ови вештачки створени Срби брукају моје богове и моје претке који су и живели и умирали, и, опет, и умирали и живели држећи се Сварожнице, држећи се Галактичке Вертикале.

03

Ми смо од ПраВасељене, од Духа Стварања, од Свести, од Створитеља добили многе дарове, а један од тајинствених дарова јесте и тај, да смо ми кадри не само да мењамо и стварамо своју судбину, већ можемо – у својој стваралачкој машти, у сновима својим – да бирамо, да стварамо, и да обликујемо како своје потомке тако и своје претке.

04

Нека се свако од нас изјашњава како год пожели – јер свако од нас ствара своје претке – али, што се мојега бића и суштаства тиче, ја сам Стриборјанин, Хиперборејац, ПраАријевац, потомак посвећених божанских предака, који и данас живе у Галактичком Језгру и, који ми, све време, припомажу у овоме свету привида, варки и опсена.

05

Ови лажни и вештачки створени Срби нису моји Срби, нису Срби орлови и соколи, нису Срби летачи, већ су то пузавци и гмизавци који су Србство понизили до скота, до последњег скота.
Неће ме више ништа ни везивати ни повезивати са њима, нити у овоме свету нити у иним световима.
Кретаћу се усамљен као носорог, као степски вук, повезан са својим Галактичким Прецима, повезан Бесмртним Боговима.

06

Нека у овоме свету скончам као последњи просјак – јер сам међу овим лажним и вештачки створеним Србима одувек и живео као просјак (будући да су ме све време, од када знам за себе, вазда прогањали и кажњавали за све оно што сам, као песник, чинио за Србство) – али ћу до свршетка свог земаљског животног тока остати веран Светоме Завету својих Галактичких Предака.

Драган Симовић: ПУТ ВЕЛИКИХ ПРЕДАКА


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

01

Не можеш ти бити велики, ако умишљаш да си већи од својих ближњих.
Ако умишљаш да си већи од оца и мајке, од брата и сестре, од пријатеља и друга.
Велики ћеш бити само онда, када све своје ближње видиш као велике личности.
Ако си рођен као Србин (што јесте велика част и чест!), а презиреш Србство – реци ми, како ти можеш,
и по којему Закону, да будеш велики?!
Велики си само онолико колико припомажеш, колико се жртвујеш, да и ти твоји ближњи,
твоји саплеменици и од рода твојега, буду велики.

02

Гледам јадне и кукавне Србе, који умишљају да ће бити велики ако се одрекну Србства.
А ја им кажем, не само што нећете бити велики, но ћете бити никакви, никоји и ничији!
Обијаћете многе прагове туђинаца, али вас нико у дом свој неће примити.
Одгониће вас туђинци од својега прага, онако како се псине луталице одгоне.
Скончаћете као они који су, у древним временима, били изгнани из рода и племена својега.

03

Човек, напросто, не може да живи без Вере.
Ако не верујеш у више духовне светове, у виша божанска бића, ако не верујеш у Створитеља и у Великог Духа Стварања,
у Мајку Земљу и у своје Претке у Језгру звезданих јата – шта ти онда даје снагу и дејство да постојиш, да биваш,
да живиш и преживиш све невоље, муке и патње овога света?!

04

Гледам своје јадне и кукакве саплеменике, који осташе без душе, трчећи за новцем и грабећи,
и отимајући новац од ближњих својих.
Све су претворили у новац, па и саме себе!
Гледам их, и нека ме туга праискона опхрва.
Боли ме њихов духовни јад и чемер!
Боли ме, јер видим како копне и нестају.
Што више грабе и отимају, све јаднији и беднији бивају.

05

Ваши коментари, драги и врли моји читаоци, мени пуно значе.
Ја сам вам веома благодаран на томе.
Ако некада не стигнем да одговорим на ваше лирске коментаре, знајте да нисам равнодушан.
Нисам равнодушан – напротив!
Радујем се свим бићем својим, вашим дивотним песничким речима.
Остао сам без својега помагала, па вам сада пишем са изнајмљеног рачунара.
Изнамљујем рачунар од ближњих на по два часа на дан.
За та два часа, некако стижем и да напишем и да објавим на нашим сајтовима.
Не стижем да исправним словне грешке (понека се словна грешка вазда поткраде!),
нити да у песничком надахнућу одговорим на ваше дивотне коментаре.
Али, свеједно – ви само пишите!

06

Никада ни једна врата не затварај за собом; гледај да свака врата за тобом остану отворена!
Они који су те примили у свој дом, примили су те и у срце своје.
Кад изиђеш из дома њихова, ти си и даље остао у срцима њиховим.
Нека те по доброти памте, и чувају срцу својему!
Овако ми је беседио отац, расни горштак, који је имао само четири разреда основне школе,
када сам са седамнаест лета полазио у свет.

07

Кад споменух већ свог оца, морам и ово да кажем.
Мој отац је, за само годину дана, два пута гледао смрти у очи.
Два пута је био осуђен на смрт, и два пута је неким чудом Божјим, био спасен.
Први пут је (1943) побегао испод ножа (негде у босанским брдима); други пут је, на Сремскоме фронту (1944),
био изведен на стрељање, па у последњи час помилован.
Тада је имао двадесет и једну годину.
Па упркос свему, оца памтим само по доброти.
Имао је племениту, узвишену словенску душу, а био је жесток, храбар и неустрашив.
Будући да се два пута у младости срео са смрћу, није се никога и ничега плашио.
Сећам се да су комунисти и удбаши у широком луку заобилазили нашу кућу.
Плашили су се мог оца, то су ми и сами признали деведесетих година прошлога века.

08

Никада нисам успео да напишем причу о своме оцу.
Покушавао сам више пута, али ми се није дало.
Очева животна прича, његови сусрети са смрћу, као да превазилазе и надилазе моје песничке могућности!

09

Дешава се, да се некога и нечега уплашим.
А онда се, одмах потом, застидим.
Застидим се, јер видим оца како ме благим а оштрим погледом посматра из Ирија Сварогова, и чујем како ми довикује:
Храбар човек умире само једном, а кукавица свакога дана и свакога часа у дану!

Драган Симовић: ЗНАЊА НАШИХ ПРЕДАКА


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Srbski posvecenik-2
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

01

Реч је биће, сушто и духовно.
Свака реч, као и свако биће сушто и духовно, има свој животни пут.
Реч рођена у једном језику, после неког времена, прелази границе тог језика, и улази у друге језике – некад са истоветним, а некад са сличним или различним смислом и значењем.

02

Многе су прасрбске речи ушле у многе, сродне и различне, ине европске језике.
У свим индо-словенским језицима, живи и данас, после толико векова, многа древна србска реч.
Одмах да разјаснимо: србске су речи улазиле у све ине језике, а нису из иних језика туђинске речи улазиле у србски језик, како су нас некада учили, они који нису ништа сушто и битно научили.

03

Основа и потка старогрчког и латинског језика јесте прасрбски језик.
Језик којим су говорили наши Древни (ВедСрби), старији је, најмање, педесет векова од старогрчког и латинског!
Из прасрбског је произишао и санскрт (није правилно рећи санскрит!), посвећени језик Аријеваца.

04

Германско-нордијска историјографска школа –
није никаква школа!
То је најобичнија ватиканско-јудеокршћанска творница кривотворења и лажи.
Нико тако лукаво, потуљено и подмукло није кривотворио светску повесницу, као германско-нормански јудеокршћански калуђери.
Сви наши европејски школарци, од средине деветнаестог века до дана-дањег, они који су се у Јевропи школовали, јесу под снажним идеолошким утицајем Ватикана.

05

Прасрбских речи има у свим европским језицима.
Без прасрбских речи, не би ни постојали многи европски језици!
Ово је истина, по ко зна колико пута проверена у Акаши, од које се плаше сви надобудни језикословци и књижевници школовани на ватиканско-германским свеучилиштима.
Истинитост порекла корена сваке речи, у многим европским језицима, води нас ка праизвору ведсрбског језика.

06

За ВедСрбе, сви ини европски народи бејаху варвари.
Стога што су ВедСрби прото-вегетаријанци.
ВедСрби су први почели да узгајају жита и ине биљке, и узимаху искључиво храну биљног порекла.
Ведсрбска Вера јесте духовно надмоћна, зато што је Мајка свих иних вера и религија.
Као што је и ведсрбски језик – Мајка свих иних индо-словенских језика.

07

Расни, ведски и аријевски Срби нису месоједи.
Они су вегетаријанци, по најдубљем свом космичком и духовном убеђењу.
Један од узрока ведсрбске пропасти, јесте и месојеђе.
Између осталог, ВедСрби се и по исхрани разликују од свих иних Срба.
Наши су Древни говорили, да само дивљи, варварски народи убијају животиње, да би, потом, јели њихово месо.
Месо убијене животиње, ма шта неки надобудни и неосвешћени мислили, јесте најобичнија стрвина, којом се трујемо.
Једући цркотину, и сами цркотина бивамо.
Звери једемо, па звери и бивамо.
Оно си што једеш, говорили су наши Преци.

Драган Симовић: О АРИЈЕВСКОМ ДУХУ


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

dragan simovic portret-3

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

01

У Ирију наших Божанских Предака, има места само за оне који се боре.
Само за оне који се својим слабостима не подају.
Само за оне који се никада не предају.
Само за оне који никада од Живота са Сврхом и Смислом не одустају.
Само за оне који се из дана у дан, из трена у трен, боре за Живот са Сврхом и Смислом.
У Ирију нема места за оне који пузе, бауљају и гамижу.
За себичне и саможиве, за подмукле и потуљене, за кукавице и страшљивце – не! за њих нема места у Ирију Сварогову.

02

Има Срба и Срба.
Има их различних и разних.
Има их свакаквих и никаквих.
Од свих знаних и незнаних Срба, најмање је расних, аријевских Срба.
Али их, ипак – има!
И довољно их има.
За један Нов Почетак, са Сврхом и Смислом – има сасвим довољно расних, аријевских Срба.
За један Нов Почетак, не било Где и било Када, већ управо – Овде и Сада!

03

Не гледај шта су и колико су други учинили; већ гледај шта си Ти, и колико си Ти, за Себе и Ближње Своје учинио.
Други могу бити овакви и онакви, могу свакојаки и никакви бити – то није Твоја брига! – гледај на Себе, и следи Властити Пут!

04

Није наш заклети враг толико моћан, колико смо Ми постали немоћни.
Ми смо постали немоћни, зато што смо желели да постанемо немоћни.
Ми смо изабрали НеМоћ уместо Моћи.
Немоћни смо, јер све што смо годинама и вековима чинили – чинили смо да будемо немоћни!
Да смо изабрали Моћ, онда бисмо и били моћни.
Кад кажем Моћ, онда имам у виду Дејства Богова и Предака.
То није моћ о којој јудео-кршћани говоре.
То је Моћ из Виших Духовних Светова.

05

Ми се вазда изнова рађамо.
Ми долазимо и одлазимо, и поново долазимо.
И то траје, и траје; и траје, и траје, и траје…
Без Почетка и Свршетка.
Нема Почетка и нема Свршетка!
Само траје и траје, врти се и врти…
Све у-Круг, Све у-Коло Сварога.
Од наших Дела зависи наше поновно рођење.
Каква су наша данашња Дела, такав ће бити и наш сутрашњи Живот.
Спрам Дела наших и Живот наш!
Нема спавања, нема ленствовања, нема дембелисања.
За дембеле ни у Најдоњим Световима места нема!

06

Да би нам било Добро, ми морамо да мислимо Добро, да осећамо Добро, да живимо Добро.
Али, не да мислимо, осећамо и живимо Добро само за Себе (себично и саможиво), већ да Добро буде Добро за Све!

07

Аријевац!
То значи Човек племенита, узвишена, господствена и божанскога Духа.
Аријевац је онај који се бори за Лепоту и Доброту, за Истину и Правду.
Аријевац је онај који се никада не предаје, и који се не плаши никаквих непријатеља својих.
Аријевац је онај који не чини зло и насиље, јер је свестан да је духовно надмоћан.
Аријевац је онај који, на Правди Бога, штити слабога и немоћног – од рђавих и злих људи, од човеколиких звери.
Аријевац је онај који је свестан свих својих животних токова: од Почетка-без-почетка па све до Свршетка-без-свршетка.
Аријевац је онај који је, на Беломе Ветру, дошао Одозго, из Језгра звезданих јата, по задатку Белих Богова, да припомогне духовном уздизању нижих човечанских и људских раса.
Свако друго тумачење Аријевца јесте –
или из незнања или, пак, злонамерно!

%d bloggers like this: