Суштина петооктобарских „промена“, оно што у старту нисмо видели, а требали смо


Најподлија и најсуровија превара…!!

А народ им је веровао...!!!

Помозимо Jane Burgermeister, јер је она помогла милионима откривши превару звану свињски грип!


Помозимо Jane Burgermeister тој храброј новинарки и жени која је упозорила цео свет о манипулацијама Светске Здравствене Организацијe (СЗО), компаније Baxter International и осталих водећих фармацеутских светских кућа у вези са птичјим и свињским грипом. Аустријска влада има намеру да је оптужи и изведе на суд под оптужбом да је Jane некакав теоретичар завере, мада је она све своје оптужбе против СЗО, УН-а и компаниије Baxter поткрепила доказима и то све послала америчкој FBI. Али корупција у одговарајућим институцијама је велика, најважнији људи су на платном списку великих фармацеутских кућа, а све то контролишу светски моћници, мега капиталисти. Но нико још не одговара, јер реалне пандемије свињског грипа није ни било, а најављивано је да ће све то бити „тако страшно“. Пошто сам о томе већ доста писао, о свему се можете још једном детаљније подсетити овде и овде, а сад бих желео да више времена посветим тој храброј жени.

Ево њене изјаве о кампањи аустријске владе која води против ње с намером да је судски гони, психички сломи, оптужи и ухапси:

Jane Burgermeister говори о намери аустријске владе да је оптуже и изведу пред суд, као и о позадини тог прљавог чина.

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com
Видео прилог можете преузети пратећи ово упутство.

Овде Jane помиње да је требала да се појави на суду 12-ог августа ове године, но нигде нисам нашао информацију да ли се то заиста десило, чини ми се да још није. Jane је под тешким психичким притиском и тортуром, на свом блогу је најавила и самомоубиство, рекавши да се не плаши смрти, већ да је боље убити се него да буде злостављена, да је ухапсе и изведена пред аустријски корумпираним судствоим. То сам прочитао на њеном блогу, на енглеском је и ко зна енглески може прочитати цео тај текст:   http://birdflu666.wordpress.com/2010/07/

Ова храбра жена, у горњем приложеном видео прилогу, објашњава зашто аустријска влада, а по мени и не само та влада већ и једна светка – иза сцене, жели да је се реши. Разлог је вема једноставан. Планира се још масовних вакцинација грађана широм света у блиској будућности, још „великих пандемија“ које ће људима донети само патњу, више болести од последица вакцинација, више разних отрова у организам, и вуше смрти!

И зато треба уклонити храбре особе попут Jane Burgermeister који јавно упозоравају људе од опасности разноразних вакцинација и вакцина пуних токсина и токсичних твари, јер вакцинација са свињским грипом је доживела светски фијаско. То све није по вољи владара планете и њихових фармацеутских кућа, они би желели послушне људе, робове, да би их мало проредили,  до њихове златне милијарде. Зато храбрим људима, садашњим и будућим, треба утерати страх на примеру Jane Burgermeister, да више не упозоравају људе на опасности које носе непроверене и лоше вакцине, а вероватно се и припремају разна законска акта за присилну вакцинацију приликом „опасних пандемија“.

Ова храбра жена, Jane Burgermeister, заслужила је да се барем помолимо за њу, да се спаси злотвора који желе да јој науде, да је психики униште, сломе и стрпају у затвор. Толико можемо! Она је помогла нама и милионима широм света да схватимо позадину око свињског грипа, и многи су се захваљујучи њој спасили и избегли вакцинацију.

Милан Видојевић открива ко је у ствари био Тито


Са Вимео видео сервиса скинуо сам видео прилог сајта „Српска Аналитика“ са темом:“Милан Видојевић:Езотерија и пракса завере“. Та тема је у ствари била емитована на телевизији „Јерина“ у оквиру емисије „Субјекат“ од 22.04.2008-ме године у којој је гостовао Милан Видојевић, публиициста и истраживач тајних друштава, као и паралелних историја, оне званичне и оне дубоко позадинске која и креира стварни ток догађаја људске цивилизације са тачно одређеним циљевима „заинтересованих страна“, маскирајући тај стварни ток догађаја фалсификатима и фабрикованим догађајима који су се тобоже догодили, с циљем да прикрију истину. У једноим делу те емисије било је речи о Титу и томе ко је у ствари био он, ко се крио иза имена Тито, која се то истина дуго скривала иза брижљиво чуване тајне. То сам извуко и направио овај прилог:

Милан Видојевић открива ко је у ствари био Тито

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Наравно, Тито је одрадио посао за ког је требало да одради, Југославију су с правне стране растурили светски моћници по његовом Уставу из 1974-те. Југославије више нема, циљеви су постигнути, што ће рећи – Срби су најгоре прошли, и слаба је утеха да сад знају ко је био Тито, осим ако најзад нешто не науче из историје која им се стално понавља. У кратким цртама подсетићу вас шта је Тито урадио на штету Србије и Срба током II светског рата и после, у ФНРЈ-СФРЈ, кажем Тито, јер је био неприкосновени диктатор.

За време II светског рата савезничко бомбардовање градова, само у Србији, није могло да прође без Титовг одобрења! Београд је, под паролом бомбардовања немачких положаја, бомбардован баш на Православни Ускрс 16-ог и 17-ог Априла 1944-те! Немци су имали незнатне губитке, док је истовремено погинуло око 2000 београдских цивила! Погођено је више цивилних објеката: Палата Албанија, технички и правни факултет, више болница и цркава, Пашино брдо, Бајлонова пијаца итд. То су „војни положаји“ Немаца? Бомбардовани су и други градови у Србији и Црној Гори. Ниш је бомбардован 15 пута. Бомбардовање српских градова започето је 20. октобра 1943. а окончано 18. септембра 1944. године.

„Испод „савезничке“ прашине остала је готово четвртина Лесковца. Од 28.000 становника „српског Манчестера“, живот губи више од 6.000 људи, жена и деце. Немачки губици у Лесковцу и околини били су 300 пута мањи од губитака невиног цивилног становништва“.

( Извор: http://www.srpsko-nasledje.co.rs/)

Велики део Срба из Хрватске ( Лика, Банија, Кордун) 1945-те пресељен је у Војводину, по тадашњем закону о аграрној реформи и колонизацији. Фактички то је било мирнодобско етничко чишћење Срба и то одмах после стравичног геноцида у Јасеновцу где је поклано 700.000 Срба од стране хрватских усташа! Затим ту је и економско оштећивање Србије путем пресељења индустријских објеката у Словенију и другим местима, под изговором да ти објекти не падну у руке „агресора“ односно, како је објашњавано, Совјетског Савеза.

Од 6 Република, само је у Србији створио аутономне покрајине, и то две, АП Војводину и АП Косово и Метохију, које су у колективном руковођењу СФРЈ имале право гласа као и Србија. Правни хаос. Тако се створио и правни оквир за будуће растурање Србије приликом растурања СФРЈ. По истом принципу, ако је игде било потребно направити аутономну покрајину у 6 Република бивше СФРЈ, то је требало направити за Србе у Хрватској, дати им тако и административно-правну заштиту у случају разбијања СФРЈ, јер су прошли кроз невиђени стравични злочин геноцида од Хрватских усташа у Хрватској! У Јасеновцу су поклали 700.000 Срба!! (Пропорционално, с обзиром на бројчано стање хрватског и немачког народа током другог светског рата које је било далеко на страни Немаца, Срби су током другог светског рата у „својој“ држави званој Краљевина Југославија, више страдали од своје „браће“ Хрвата него од непријатеља Немаца!). Ако је Тито био Хрват, зашто после II светског рата није отишо и клекнуо у Јасеновцу, да се тако у име хрвата и званично извини Србима за стравичан геноцид! Дакле, да поновим, да је у Републици Хрватској створена АП Крајина за Србе, тада би била друга прича приликом разбијања СФРЈ с почетком 90-сетих година прошлог века.

Тито је био главни „диригент“ приликом доношења УСТАВА СФРЈ из 1974-те који је омогућио народима бивше Југе самоопредељење до отцепљења. Тај УСТАВ је био двосмислен, с једне стране је омогућивао народима да се одцепе, а сдруге стране то није могло да се уради без сагласности осталих народа. Знамо да су административне границе коришћене од стране сепаратистичких народа као државне границе, али пошто су Срби као конститутивни народ били у приличном броју у Хрватској, они нису имали заштиту својих највиталнијих интереса у правним оквирима аутономне покрајине (као сад сецесионисти шиптари) која би се рецимо звала Крајина. Цела ствар је била у томе, приликом растурања СФРЈ, ко ће да буде медијатор и тумач Устава СФРЈ из 1974-те приликом разрешавања ситуације око распада СФРЈ. Наравно, били су то јако утицајни „фактори“ у тобожњој међународној заједници који никада нису били традиционално наклоњени Србима, па су стога УСТАВ из 1974-те тумачили како Србима не одговара, на њихову штету.

После другог светског рата, Тито је протераним србима од стране шиптара за време другог светског рата, забранио повратак на своја косовско-метохијска огњишта. Не знам само, кад је већ пресељавао Србе из Хрватске у Војводину, и истима забрањивао повратак на Косово, зашто није мало раселио и шиптаре са Косова и Метохије у Хрватској рецимо. Тито није никад као вођа партизана наредио напад на логор геноцида Јасеновац где су највише страдали СРби!

Наравно… не требамо кукати на Тита, јер за све што је он учинио лоше за Србе, највише су криви српски комунисти који су му то дозволили! Нису му се супроставили, нису штитили српске највиталније интересе!!

То нас много, много кошта! Ваљда је и слепцу јасно, да су нама Србима кроз историју највећи непријатељи били, и остли, наши политичари странчари разних боја и „интелектуалци“! Сви су они фолиранти и шибицари! Требамо збити редове, довести нове људе на власт, наше национално питање још није решено, а тек нам се спрема најгоре, потпуно разбијање Србије, осим ако се не пробудимо, јер је заиста крајње, крајње време за то!

Мало сам изашао из теме, али да завршим.

Право Титово име је: Франц Јозеф Хабзбург Унд Лорен. Датум рођења: 16.02.1892., Беч. Родио се у 08:48 ујутру. Он је ванбрачни син Фрање Јосифа Хабзбурга и пољсаке грофице Марије Собјеске. После рођења дат је на усвојење једној пољско-јеврејској породици. Умро је у фебруару 1980-те а не у мају и сахрањен је у Бечу. Послушајте како је Видојевић дошао до тог сазнања…

Лаж о масакру у Сребреници!


Пошаљите овај чланак пријатељима

Преносим један новински чланак где професор Едвард Херман говори о лажима Сребреничког маскакра. О професору Херману можете више сазнати из емисије „Атлантис“ која је у целости пренета на мој сајт поводом професорове књиге:“Политика сребреничког масакра“. Чланак је преузет са сајта:

http://www.novinar.de/

ПОЛИТИКА, СВЕТ, ДРУШТВО, АКТУЕЛНО | 29. август 2008.

Лаж о масакру у Сребреници

Лаж о Сребреници!

Aмерички професор демантује тврдњу о 8000 убијених муслимана. Апсурдне су оптужбе да се десило “убиство народа” јер су жене и деца превезени на сигурно, каже Едвард Херман.

+++

Председник Групе за истраживање Сребренице амерички пензионисани професор Едвард Херман рекао је да не постоје веродостојни докази за тврдњу да су Срби у Сребреници убили 7.000-8.000 муслимана.

„Хашки трибунал је, због политичке калкулације, 27. јула 1995. године тужио српско руководство због злочина над народом и то само три дана након што је шеф истраживања за Босну Херберт Виланд саопштио да из сазнања на лицу места није нашао ниједну једину особу која је могла да посведочи егзекуције“

– рекао је Херман.

Он је оценио да је политика САД угрозила људе у заштићеним зонама, јер није демилитаризовала енклаве и додаје да се верзија масакра на основу темељног истраживања доводи у питање.
Херман је оценио да је апсурд да се у Сребреници одиграло “убиство народа” и додао да су све жене и деца аутобусима превезени на сигурно и да је сам Хашки трибунал признао да је непознат број несталих могао пасти у борбама.

Караџић крив као и Клинтон
Едвард Херман је рекао да се Радован Караџић ни по чему не разликује од осталих учесника рата и да га сматра знатно мање кривим за масовна убиства него Била Клинтона, Медлин Олбрајт и Тонија Блера.
И Ричард Холбрук је, како каже Херман, лажов и лицемер.
– Он и сада, као и раније, шири преувеличани број од 300.000 мртвих у балканском рату – истиче Херман.

“ Када се сребренички масакр догодио у јулу 1995. у Босни је беснео рат већ три године. Запад се већ рано ставио на страну муслимана и Србе проглашавао нитковима. Нарочито су Немачка, Аустрија, Ватикан, а затим и САД следиле сопствене интересе. Демонизација Срба је била врло ефективна – како би њихово погрешно понашање било јединствено. Али и њихови етнички ривали су у том рату чинили страшне злочине. Помислите само на главу муслиманске војске у Сребреници Насера Орића. Он се тада пред Билом Вилером из “Торонто стара” хвалисао да је убијао српске цивиле. Тврдио је да је у једној акцији убијено 114 Срба“

– прича Херман.

Он је додао да су муслиманске трупе имале наређење за провокативне поступке и да су уместо да бране Сребреницу, јаке муслиманске трупе наредиле да 5.500 мушкараца напусти град.

“ Немилосрдно фокусирање на Сребреницу коначно је натерало на етничко чишћење Срба које је потпомагала Америка, а које се одиграло наредног месеца у Хрватској (акција “Олуја”)“

– закључио је Херман
извор: ВЕСТИ, 28.08.2008
…………….

И шта имамо овде:

Кољач Орић се хвали новинару „Торонто Стара“ Билу Вилеру да је убијао српске цивиле, чак наводи да је у једној акцији побијено 114 Срба, али то суду у Хагу није довољно да га осуди за злочине против Срба!? Што значи да је суд у Хагу саучесник у масакру над Србима, да то није суд правде већ инквизиторски суд за Србе, јер и поред тога што је само на конту Орићевих признања и хвалисања могао да га осуди као ратног злолинца, они га ослобађају са морбидним објашњењима:

„Међутим, доказ да су злочини извршени није довољан да би појединац био осуђен због тих злочина. Кривични поступак захтева доказе који потврђују, ван сваке разумне сумње, да је оптужени као појединац одговоран за злочин и само у том случају може бити донета пресуда“(!??)

… наведено је у образложењу ослобађајуће пресуде, које је прочитао председавајући судија Волфганг Шомбург.

Ето, овде имамо признање злочинца Насера, имамо сведока тог признања Била Вилера, али судија Волфганг Шомбург је ослободио крвника Орића кривице, што значи да је судији Волфангу Шомбургу вероватно једини „сигуран доказ“ кад он лично гледа када неко коље Србе!

Хашки трибунал и Волфганг Шомбург су саучесници у том злочину, јер Волфганг Шомбург пренебрегава баш доказе?! Наравно, ово је тешка увреда за Србе и порука каква их голгота очекује, јер убити, преклати, измасакрирати Србе није злочин. Да је ово нормалан свет, овај судија би одмах био оптужен за саучешће у злочинима над Србима! Но, нашим људима најтеже пада што наши „борци за људска права“ и „демократе“, који много причају о „говору можње“ ( Кандићке, Чедице..), ова ствар са Орићем на чудан начин промиче, а имају довољан материјал да дигну глас за права Срба! Да, имају материјала, али немају мотив, јер су на платном списку новог светског поретка задужени за психолошку обраду брисања идентитета да је Србин човек, човек са људским правима. За њих, за те гробаре српског народа и државе, ми смо само безврдни и љигави „хуманитарни отпад“ над којим они профитирају.

Наравно, ово све нас не спречава да се боримо за истину, јер сваком лудилу дође крај.

Сребреница као судбина: Товари се бреме злочина на леђа српском народу


Преносим вам један одличан текст ауторке Мирјане Анђелковић Лукић, после ћу га прокоментарисати.

Текст Мирјане Анђелковић Лукић пренет је са сајта:Корени:
http://www.koreni.net/modules.php?name=News&file=article&sid=1977

Сребреница као судбина
-Товари се бреме злочина на леђа Српском народу

Страшан грађански рат који је беснео на просторима западног Балкана и који је у крви потопио некадашњу велику земљу СФРЈ, био је трагичан за све учеснике у њему. У рату који је био верски и грађански, све стране су добиле своје хероје, али само Срби злочинце. Једино су Србима приписане све кривице и једино Срби немају права на своје хероје, па чак се с подсмехом гледа на јунаке и из овог последњег рата НАТО против Србије.

Српске жртве се смањују, њихове патње не интересују међународну заједницу ни светску читалачку публику јер је неко још давних седамдесетих одлучио да разбије земљу и да Србе прогласи кривима за све. Неко ће рећи да сам заговорник теорије завере. То није завера већ злочиначки пројекат (о чему је наш песник Матија Бећковић једном јавно на ТВ проговорио!) у коме су учествовале све земље чланице ЕУ с мањом или већом одговорношћу, што је задатак српске интелектуане елите да истражи и свету обелодани. Тај злочиначки пројектовани и споља потпаљен рат, је уствари казна Србима за њихов допринос слободи у Првом и Другом светском рату, због учествовања у уништењу двеју немачких империја. Овај грађански рат у коме су Срби опет убијани и протеривани са оних истих простора на којима су страдали и током Првог и Другог светског рата, је освета Немачке. Моћна и уједињена Немачка после пада берлинског зида (а слаба Русија с Јељцином на челу) у сагласју са тајним службама САД, кренула је у разбијање земље и прогон њеног (српског) становништва. Реални почеци тог раздора леже још у далеким седамдесетим годинама, када је Савка Дапчевић Кучар после проглашења Устава из 1974 узвикнула:

„Хрватска пушка о хрватско раме!“

Тај поклич је трајао све до погодног политичког и историјског тренутка када је 1991. почела крвава драма.

У овом рату је пало много невиних жртава са свих страна и све жртве су једнаке, али су српске некако мање једнаке. Протерани су из заштићених зона као што је Книнска крајина која је била под окриљем УН, из заштићених зона Сребренице су муслимански бојовници Насера Орића нападали српска села у околини Сребренице и убијала њихове ненаоружане сељане.

И данас кад су времена и даље смутна, кад се Србији отима део територије и нажалост иде се и даље у разбијање Србије, група од 100 невладиних организација у Србији предвођених Женама у Црном затражило је од председника Бориса Тадића да подржи захтев да се 11. јул у Србији обележава као Дан сећања на геноцид у Сребреници. Српски парламент на основу декларације Европског парламента (ЕП) и пресуде у Хашком трибуналу без научне и јавне расправе о том догађају треба да донесе резолуцију о Сребреници. Уствари да призна недоказани српски геноцид над муслиманским народом и да тако затвори уста свим светским инетелектуалцима и представницима УН и новинарима који су били на лицу места и који имају другачије виђење догађаја око Сребренице. Предлог Резолуције о Сребреници у Европском парламенту је написао и у процедуру упутио реис-ул-улема Исламске заједнице БиХ Мустафа Церић уз подршку „Мајки енклава Сребреница и Жепа“, којом се 11. јул проглашава „Даном сећања на геноцид у Сребреници“. Јелко Кацин, известилац Европског парламента за Србију, и потпредседница ЕП Diana Wallis су у тој резолуцији нагасили да:

„Ова резолуција није намењена прошлости. Иако говори и о мртвима, намењена је пре свега живима и њиховој бољој будућности.“

Тако нас теши Јелко Кацин наш осведочени “пријатељ” и убеђује да треба признати сопствени злочин у коме Србија као држава није учествовала, што је уосталом и констатација Међународног суда у Хагу поводом босанске тужбе против Србије. О каквој то будућности говоре ова два европска парламентарца, није тешко предпоставити. Товари се бреме злочина на леђа српском народу (али и његовим будућим поколењима), као једином кривцу за рат и све злочине на просторима бивше Југославије. Нама је потребна истина коју неко сакрива и не дозвољава да се до ње дође. Да ли је доношење овакве резолуције још један захтев који Србија мора да испуни како би ушла у ЕУ? После усвајања овакве резолуције, ући ћемо у Европу као народ који је прихватио наметнуту одговорност и с којим се неће поступати на исти начин као са осталим чланицама ЕУ.

Уважавајући захтеве невладиних организација, председник Србије је предложио доношење резолуције о Сребреници и том приликом је рекао:

“позивам све актере на политичкој сцени Србије да се уздрже од странчарења, злоупотребе ове теме, језика мржње и да покушамо да постигнемо консензус о овом вредносном питању”.

Председник сматра да Срби треба да буду први у осуди својих злочина које је „неко начинио у наше име“ па ће и остали да се покају те ће и они нама да се извине и признају своје зочине! Да ли? Овај предлог је изазвао бурне реакције опозиције у српском парламенту после чега је владајућа коалиција предложила компромисмно решење о доношењу двеју посебних резолуција: једне о Сребреници, а друге у којој се осуђују сви злочини, па и они почињени над Србима током рата. Уколико се ово усвоји, десиће се оно што се Србима увек дешавало, резолуција о Сребреници ће остати да живи, док ће друга резолуција бити потпуно скрајнута. Због тога опозиција предлаже да се не раздвајају злочини већ да се донесе једна резолуција којом ће се сви злочини осудити. На овим просторима је, историјски гледано, српско становништво стално протеривано са својих огњишта и померало се ка матици.

Не може једна озбиљна држава да пренебрегне чињеницу да је из Хрватске током 60 година од 1941. до данас нестало више од миллион и шесто хијада Срба. Према немачким изворима у Хрватској је 1941. године било миллион и осамстопедесет хиљада Срба, после рата мање од миллион, а данас их у Хрватској има мање од 120 хиљада, од ојих је већ 30 хиљада покатоличено. Нико у нашој влади није поставио питање, па ни наш председник, где је нестало миллион и шесто хиљада Срба из Хрватске и да ли се она због тога извинила Србима и намерава ли да врати Србе протеране из Хрватске акцијама “Бљесак” и “Олуја” на њихова огњишта. Напротив, руше се њихове већ спаљене и порушене куће и заравњавају се терени да би се уништио сваки траг српског присуства на територији Книнске крајине, која је такође била заштићена зона под ингеренцијом Уједињених нација. Нико се Србима није извинио, а нити показао спремност да призна своју кривицу у злочинима почињеним над њима.

Председник је добио мандат на изборима да брине о судбини свог народа и оног ван граница Србије. „Референдумска“ победа, како председник назива своју победу на изборима у Србији, не даје му право да ради мимо Устава и интереса народа чији је председник. Председнику и овој влади народ није на изборима дао мандат за усвајање војвођанског статута, за цепкање и стварање статистичких региона Србије, за доношење резолуције о Сребреници, за приближавање НАТО. Да су то на изборима истакли као свој програм, питање је да ли би господа из владајућег полинома уопште прешла цензус.

У „демократској“ Србији постоје теме о којима не сме да се говори, уколико нису у складу са мишљењем владајуће политичке гарнитуре. Посебно је забрањено говорити о Сребреници на други начин од онога који је дошао из Хашког трибунала, јер се „одлуке трибунала не доводе у питање“! Уколико се неко ипак дрзне да то учини, а још и да се дрзне да сумња у то да је у Сребреници начињен геноцид, наћи ће се под ударом невладиних организација које се инструишу из иностранства, жена у црном и разних невладиних удружења која раде на промени свести код Срба.

Не тако давно, на Правном факултету у Београду, маја 2005. године у организацији удружења студената „Номоканон“ одржана је трибина „Истина о Сребреници“, с намером да се отворе питања о том догађају и да се покрене успавана српска научничка елита на челу са Српском академијом наука, да на научној основи проучи дешавања у Сребреници. Том приликом се подигла велика медијска галама, јер одређени невладини, а утицајни београдски фактори, су сматрали да је питање Сребренице завршено, а да је српска кривица коначна и неопозива. Група храбрих младих људи, који су само другачије мислили и који су желели на демократски начин, путем дијалога, да покажу да питање Сребренице има и другу, српску страну, извргнута је јавном, медијском линчу. Трибину су ометали и споља и изунутра противници јавне речи о Сребреници. Испред факултета се окупила група грађана која је протестовала због трибине под овим именом. Међу окупљенима су били чланови невладине организације “Иницијатива младих”, чланови омладине Г17 плус, невладине организације “Жене у црном”, као и више јавних личности, међу којима Жарко Кораћ и Стеван Лилић, професор Правног факултета. Ако смо се борили за демократију и “изборили” је октобра 2000. године, због чега су онда у Србији забрањени стручни скупови на којима се другачије мисли и због чега је српско питање и страдање српског народа у протеклим ратовима забрањена тема, питање је за нове петооктобарске демократе.

Код нас је написано више књига на тему Сребреница, од којих поменимо две: “Забрањена истина о Сребреници” Александра Павића и “Страдање српске Сребренице” аутора др Љубише Симића. У првој књизи аутор наводи истраживања странаца о Сребреници из којих се види да није било геноцида, а неки наводи упућују да је страдало највише до 700 људи. Оба аутора на основу својих истраживања доводе у сумњу квалификацију злочина као геноцида. Др Љубиша Симић, виши научни сарадник у Институту за историјски пројекат Сребреница, гостујући у емисији о Сребреници на једној ТВ станици, рекао је да је радећи у тиму форензичара поводом суђења Љубиши Беари у Хашком трибуналу, имао прилику да проучи заједно са тимом форензичара 3600 извештаја тог трибунала. Од тога 1500 је садржало само неколико костију на основу којих форензичари из Хага нису могли да утврде узрок смрти. Нађено је 442 извештаја из којих се закључује да су та лица била стрељана, а код 650 извештаја је нађено присуство гелера или метала у телу, што указује на то да су та лица страдала у борби. Да би ипак начинио систематитзацију у истраживању, др Љубиша Симић је бројао леве и десне бутне кости, које су поуздане за утврђивање пола, висине или старости преминулог. Међу страдалима је нађен узорак само једног адолесцента, сви су били мушкарци. Од 3600 извештаја из 13 лоаклитета нађено је 1919 левих и 1923 десних бутних кости, што значи да је страдало нешто мање од 2000 особа, што је много мање од 8372 колико се броји да је страдало у Сребреници.

У књизи “Страдање српске Сребренице од 1992. до 1993.” налазе се сведочења и фотографије о попаљеним српским селима, чије спаљене куће и данас сабласно гледају слепим очима, обрасле у трње и коров. Нико их не поправља, међународна заједница за њих неће ни да зна, око неких села су још увек минска поља. Међународна заједница, (европске земље и САД) не жели да обнови ова села, док муслиманска села обнављају и насељавају. Постоји више разлога због којих се то не ради, прво да се Срби не би вратили на своја огњишта а друго, можда још важније, да се не би видела српска патња и страдања, која су начинили муслимани, чиме би се покварила матрица о Србима као искључивим злочинцима.

Тако се дошло до тога да Срби ни у смрти нису једнаки, а српска држава, матица Србија која је по Дејтону гарант постојања Републике Српске, ништа није учинила да се сазна пуна истина о дешавањима у Сребреници. Француски парламент је направио извештај на 1225 страна са циљем да се утврди француска одговорност за Сребреницу. Мисија француског парламента је утврдила да постоји извесна одговорност Француске за збивања у Сребреници, али да те одговорности нису лишене ни Уједињене нације ни друге земље које су својим војним снагама учествовале у одржавању мира у Босни и Херцеговини. Међу испитаним се налазио и генерал Моријон који у свом сведочењу иза затворених врата, и поред навођења српске кривице, није могао да пренебрегне и одговорност друге стране:

“Убеђен сам да су становници Сребренице жртве “виших државних интереса”, али ти интереси су били у Сарајеву и Њујорку, а сигурно не у Паризу“

, рекао је Моријон. „Не плашим се да кажем да је Сарајево допринело сребреничкој драми, тачније, Председништво у Сарајеву и Алија Изетбеговић”. Дакле, није поменуо Београд. Међународни суд у Хагу, поводом тужбе БиХ против Србије донео је закључак да Србија није крива за догађаје у Сребреници.

Све се више кристалише идеја о формирању и отварању дијалога на тему истина о Сребреници, коју иницирају познати интелектуалци, патриотске невладине организације, (посебно „Двери српске“, које прикупљају потписе). С обзиром на то да се могу очекивати притисци оних који другачије мисле, подршка српске дијаспоре би била од велике користи за утврђивање истине о Сребреници, која је у свету постала метафора „српских злочина“.

“Ако је било геноцида у Сребреници, онда треба тражити ново име за геноцид”

рекао је поводом Сребренице Ноам Чомски.

Мирјана Анђелковић Лукић
26.1.2010.
………….
Обратио бих пажњу на један сегмент из овог лепог текста за који мислим да је важан, прво иде цитат:

„Овај предлог је изазвао бурне реакције опозиције у српском парламенту после чега је владајућа коалиција предложила компромисмно решење о доношењу двеју посебних резолуција: једне о Сребреници, а друге у којој се осуђују сви злочини, па и они почињени над Србима током рата. Уколико се ово усвоји, десиће се оно што се Србима увек дешавало, резолуција о Сребреници ће остати да живи, док ће друга резолуција бити потпуно скрајнута. Због тога опозиција предлаже да се не раздвајају злочини већ да се донесе једна резолуција којом ће се сви злочини осудити. „

Да, веома је тачно, свет неће бити брига за другу резолуцији, већ за ову прву,али…

Прво:
Та наша

Ј

ебена „опозиција“ (то је права реч за њих, без трунке
Прочитај текст до краја »

Свињарија са свињским грипом из 1976-те и наставак исте 2009-те


Локално лудило у Америци око свињског грипа из 1976-те сада је 2009-те постало глобално светско лудило дириговано од стране монструма који владају светом.
На прва два видео прилога можете видети читав сценарио намерног сејања страха америчке владе у својој земљи 1976-те од свињског грипа, и пропагандног плашења становништва од наводне „смртности вируса“. Апсурда и парадокса ради, све је било базирано само на једном једином доказаном случају умрлог војника од заражености вирусом свињског грипа. Медутим, баш на основу те пропаганде застрашивања вакцинисало се 46 милиона американаца.

Но… пођимо редом…

Свињски грип, превара из 1976-те 1

Линк ка видео клипу на:http://www.youtube.com/
Преузми видео клип (18.5 мб.)

Објашњење за функционисање српског титла:

Да би активирали превод за прва два видео прилога, потребно је да у You Tube плејеру активирате „CC“ функцију. То ћете урадити тако што ћете прво пустити да вудео мало крене и одмах затим курсор миша (стрелицу) ставите преко задњег квадратића десно на командној линији You Tube плејера, са белим троуглом унутар њега. Тада ће вам се изнад одмах показити квадратић са „CC“ командом и кликом на њу, активирали сте појаву српског титла. Како то изгледа можете видети на овом приказу.

Пропагандна машинерија застрашивања становништва од стране владе САД-еа почела је тако што се јавност подсећала „да је овај вирус“ био узрок пандемије из 1918-1919 ( шпанска грозница) када су умрли милиони људи.

Како је све почело?
У америчкој касарни „Fort Dixy“, јануара 1976-те, многи регрутии су се жалили на респираторне болести нешто попут обичне прехладе. Тамошњи војни доктор је послао узорке из грла оболелих у лабораторију „New Jersey“, да виде о чему се ради.
Један од болесника био је и војник David Lewis који је испољавао симптом наглог устајања из кревета да би кренуо у присилни марш. На том маршу се и срушио. Његов наредник га је оживео дисањем „уста на уста“. Након тога наредник није показиво знаке болести. Неколико дана после тога војник Давид је умро.
Већину послатих узорака у лабораторији у New Jersey било је идентификовано као вирус обичног грипа, али нису моглу да идентификују који је вирус напао војника Давида због кога је он и умро, као ни за 4 преостала болесника који су били зарежани истим вирусом. Затим су узорци послати на даље испитивање у Федерални Центар за контролу болести, у Атланти, и после пар дана тамо су утврдиули да се ради о свињском грипу.

Међутим, пропагандна машинерија лажи знала је шта да ради, само су пропратили смртни случај несретног војника, али ништа нису објавили да су се остала 4 војника заражена вирусом свињског грипа потпуно опоравили, и то без вакцинисања против свињског грипа! Дакле, сво сејање панике вирусом свињског грипа и наводно претеће пандемије, било је засновано на једном једином смртном случају! Али то је било кобно за Judy Roberts која је пре вакцинисања била савршено здрава жена. Две недеље после примања вакцине почела је да осећа грчеве у ногама, чак се шалила у вези тога на свој рачун, али до краја недеље остала је тотално парализована! Морали су да је оперишу да би могла да дише. За 6 месеци постала је квадриплегичарка. Дијагноза је била: неуролошке сметње зване „Guillian-Barreov sindrom“. Била је закована за колица 3 године, али та болест може да има и смртне последице..

Репортер пита :
„Џуди, зашто сте примили вакцину против грипа?

„Нисам ни једном до тада примила ни једну вакцину против грипа, али помислила сам да ће ово бити велика епидемија. А једини начин да спречите велику епидемију врло смртоносне врсте грипа јесте да се сви вакцинишу“

затим…

„Да сам тада знала да је тај болесни младић устао из кревета, отишао на марш и после тога колаборирао и умро, не би се вакцинисала“.

Др David Sencer, тада шеф CDC-a (Центар за Контролу Болести) био је главни који је смислио и прогурао цео тај програм о вакцинисању. Вакцинисање је почело 1-ог октобра ’76-те. Упитан колико је до тада било пријављених случајева оболења од свињског грипа у целом свету, он је одговорио да је било неколико пријављених, али непотврђених случајева, као и то да тада није била откривена било каква епидемија свињског грипа било где у свету. Прича иде даље тако што је јавности речено да је направљена вакцина која је тестирана и била спремна за употебу. Стручњаци су се званично сложили око тога, око вакцине, то је било неко званично упутство за грађане с којим се наступило у јавности. Међутим, убрзо су научници направили другу вакцину названу „X-53А“ с којом је убрзо вакцинисана већина од 46 милиона људи колико се укупно вакцинисало, али то је у јавности прећутано!!

Упитан од стране репортера да ли је та друга вакцина тестирана, вођа целе те акције и програма рекао је:

„Ја… нисам сигуран. Морао бих да… ја то не знам?!!“

А био је главни за то! Каже:

„…морао би то да проверим у документима..?!!“

Многи амерички грађани попут Judy прочитали су тај званични образац, и потписали га. На том папиру није писало да има неких тешких последица од те вакцине коју треба да приме, рецимо: срчани удар,“Guillian-Barreov sindrom“ итд… и сви који су потписали тај документ тиме су дали сагласност за вакцинисање. Но данас се 4000 американаца још спори са америчком владом око обештећења за нежељене тешке последице од те „безбедне вакцине“, а вероватно има доста оних обесхрабрених који су одустали од тих бесконачних спорова са америчком државом.

Свињски грип, превара из 1976-те 2

Линк ка видео клипу на:http://www.youtube.com/
Преузми видео прилог (14.5 мб.)

Др Michael Hattwick је био главни у надзорном тиму који је истраживао да ли постоји веза између вакцине и евентуално неких неуролошких поремећаја и болести, и осталих компликација. Дужност му је била да о свом раду обавести главни тим за спровођење вакцинисања, на челу са др Davidom Sencerom. Др Michael Hattwick је рекао да су постојали извештаји да вакцина може да проузрокује разне неуролошке поремећаје, да су постојали такви извештаји у његовом надзорном тиму, и говори да је о свему обавестио главног шефа за спровођење имунизације, др Davida Sencera.

На репортерову констатацију да су надређени рекли да од њега никад нису добили извештај да постоји веза између вакцине и неуролошких поремећаја, Др Michael Hattwick је са неверицоме рекао да је то бесмислица, да је главни тим знао то!

Међутим, др David Sencer је рекао да му др Michael Hattwick није послао никакав извештај о вези између вакцине и неуролошких поремећаја. Наравно, репортер га је сучио са копијом извештаја агенције на чијем је челу он био, да је постојао такав извештај, но наравно, ухваћен у лажи, овај је био сав мусав.
Постоји спис да је његова агенција правила кампању охрабривања популације за масовном вакцинацијом, указујући да су се против свињског грипа вакцинисали и тадашње важне личности: Председник Ford, Henri Kisindžer, Eltom Džon, Marry Taylor Moor итд… а на питање, да ли је то све тачно, човек који је био главни у тој агенцији реко је оно што једино добро зна јасно да каже:

„Ја не знам“

Нити је рекао да зна да ли је неко из његове агенције разговарао са тим познатим личностима око вакцинације, али зато је знао како да користи та имена у пропаганди охрабривања становништва за масовно вакцинисање.

Репортер је пронашо Marry Taylor Moor и питао је да ли се вакцинисала, да ли је дала дозволу тој Sencerovoj агенцији да се користи њено име у кампањи вакцинисања? Она је одговорила:

„Апсолутно не, никад нисам“….

На крају другог прилога видећете ту прљаву пропаганду за коју су амери специјалисти.

Србија, 2009-та и „велика опасност“ од вируса Х1Н1
Погледајте ову пропаганду јавног сервиса државе Србије:

Реклама РТС-а за вакцинацију против свињског грипа

Линк ка видео клипу на:http://www.youtube.com/

Ето… као и 1976-те, само је потребно да заврнете рукав и ништа не брините, јер Милосављевић ће вас убедити да је вакцина најсигурнији начин за заштиту од свињског грипа.

Почело је ванредно вакцинисање против свињског грипа у Србији, 17.12.2009

Линк ка видео клипу на:http://www.youtube.com/

На конту ове Милосављевићеве приче чућете доле извучен говор са прве јавне трибине о вакцинама, где говори Др. Бранислав Несторовић – шеф одељења за плућне болести на дечијој киници у Тиршовој. Чућете, између осталог, његову изјаву да:

„…Вакцина за грип је увек била забрањена за труднице, и увек ће бити забрањена за труднице!“

Др. Бранислав Несторовић – шеф одељења за плућне болести на дечијој киници у Тиршовој

Преузми аудио запис (13 мб.)

Истакао бих једну невероватно неодговорну и несхватљиво апсурдну ствар, иако Милосављевић зна да произвођач „Новартис“ наводи да вакцина није испитана на деци млађој од четири године и на трудницама, он као најодговорнији за здравље становништва не реагије уопште, да се барем изузму од вакцинације деца млађа од 4 године, и допушта да се деца злоупотребљавају у рекламама, као и труднице, у светлу спознаје да је законом забрањено давати вакцине за грип трудницама! Милосављевић упорно покушава да нас „дресира“ да слушамо епидемиологе на које само он укаже, као и њега, али све ове ствари око деце и трудница косе се са здравим разумом, неодговорношћу и неморалом!

Осим тога, сем Др. Бранислава Несторовића о опрезности са Новартисовим вакцинама говори и Др. Драгана Јовановић:

„Желим само да, без икакве политичке позадине, поставим питање: зашто наши еминентни стручњаци препоручују вакцинисање деце старије од шест месеци и трудница, када на веб-сајту „Новартиса“ јасно пише да вакцину не смеју да приме здрава деца млађа од четири године и будуће мајке, јер на њима нису рађена никаква испитивања – каже за Курир др Драгана Јовановић.“

Њен сличан ауторски чланак можете прочитати у листу „Сведок„, а са ове локације можете скинути Новартисов документ о моновалентним вакцинама у које спада и „Focetria“ коју су наши купили. На званином сајту Новартиса о Focetriji нема никаквих података да је вакцина испитивана на деци и трудницама, већ има податак да су вршена испитивања на њиховој другој вакцини „Fluvirin“, на популацији измешу 18 и 64 година, али Фоцетрију препоручују за децу старосне дсоби од 6 месеци и старију, што је у најмању руку јако чудно!? Ево тог детаља за децу, а остало можете прочитати у комплетном документу:

Focetria, the Novartis Influenza A(H1N1) 2009 monovalent vaccine is an inactivated influenza virus vaccine indicated for active immunization of persons of six months of age and older against influenza disease caused by the novel pandemic A(H1N1) influenza virus.

Такође, немају податак да је вакцина тестирана на трудницама. Њихов сајт може свако да погледа и није јасно одакле тако дрске смелости и неодговорности да и потред ових ових података Милосављевић са својим епидемиолозима рекламира да је вакцина безбедна и да адекватно томе иде пропратна реклама на ТВ!

Завршићу целу ову ствар размишљањима младих људи који на Facebooku имају страницу посвећену свињском грипу:

http://bit.ly/6wYf5h
Према званичном попису становника у Србији који је извршен 2002. године, број становника у Републици Србији је 7.498.001 – дакле приближно у Србији живи око седам и по милиона становника

Шта је све опасније и смртоносније у Србији од новог грипа А Х1Н1?

  1. Број абортуса (убијања нерођене деце) износи према званичним подацима око 150.000 од чега је 6.000 малолетничких абортуса, док се процене које укључују и сиву (нелегелну) зону крећу око цифре од 300.000 нерођење деце. То значи да у Србији сваке године нестане један град мање или средње величине!
  2. Према последњим подацима у Србији има око 100.000 инфицираних од хепатитиса Ц .
  3. Број оболелих од шећерне болести (дијабетеса) износи 500.000 од чега сваке године, због последица те болести умре 2.500 људи.
  4. Сваке године 20.000 људи умре од рака и оболи нових 32.000 људи!
  5. Шездесет хиљада људи, да, да, добро сте прочитали 60.000 људи умре сваке године због кардиоваскуларних проблема!
  6. Око 1.000 људи сваке године погине на путевима широм Србије!
  7. Тренутно у Србији има око 2.300 инфицираних ХИВ-ом!
  8. Сваке године у Србији има 2.000 самоубистава!
  9. Према последњим подацима до сада је од новог грипа оболело 344 људи, а од тога је умрло 17.

Зар није онда боље да је тај новац ― за вакцину који је дат мултинационалним корпорацијама за фармацеутско рекетирање држава и њених становника, односно пореских обвезника ― уложен у превенцију против суицида или бољу сигнализацију на путевима широм Србије!? Просудите сами шта је све опасније од овог тзв. новог „свињског“ грипа?!“

Флуор – највећа научна превара 20-ог века !


Аутор: Иван Антић
http://www.ivantic.net/

На крају текста моћи ћете да преузмете један цео текст о опасности и штетности флуора…

http://www.holisticmed.com/fluoride
http://fluoride-journal.com/contents.htm
http://www.fluorideresearch.org

  • Флуор су нацисти и стаљинисти стављали у воду логорашима да буду пасивни и равнодушни према свему.

  • Данас вам (овај отров за пацове и људе) из истих разлога стављају у пасте за зубе и водоводе.

  • Флуор је главно хемијско средство стварања
    менталних робова (послушних грађана).

Флуор – научна анализа

О флуору

Прича о флуору, као и свака прича, се мора посматрати са више страна, гледати из више углова. Да би сагледали потпуну слику о флуору и флуоридима морамо да узмемо у обзир СВЕ податке које имамо. Дуго времена човечанство гледа у једну, намерно или случајно, постављену слику – флуор је користан и добар за зубе, а на ту фразу се и своди знање већине човечанства о флуору. Од трудница можете често чути: ‘’мени је лекар преписао таблетице флуора“, мајке мале деце су често саветоване од стране лекара/зубара да својој деци дају да грицкају таблетице флуора. И због безрезервног поверења у здравствени систем и ауторитете са поља здравства, ми ниједног тренутка не доводимо у питање њихова ‘’кредибилна“ и ‘’легитимна“ знања.

У тексту ће бити коришћени термини флуор и флуориди, означавајући при томе исту ствар; флуор је елемент, флуориди су једињења са флуором. Ми своје следовање флуора добијамо путем флуорида, јер чист флуор је отров, јачи од арсеника, за нијансу слабији од цијанида.

I Историјат

За флуор се зна одавно, први пут се спомиње у списима римљана, као флуорспар (калцијум флуорид, CaF2). Термином флуор се првобитно означавала класа минерала, коришћена за топљење руда и метала. Хронолошки, историјат флуора (са чисто хемијског и медицинског становишта) би изгледао овако:

Француски хемичар Едмонд Фреми(1814-1894) је био врло близу тога да изолује флуор, никада није успео, али његов студент Хенри Моисан је наставио његов рад и успео да изолује чист флуор (цена тога је била тешко тровање флуором које га је умало коштало главе) …

  1. 1886, Moissan: изоловање флуора.
  2. 1887, Davy: изолован у чистом стању.
  3. 1928, Midgley: Фреони.
  4. 1938, Plunkett: Тефлон.
  5. 1940, „Manhattan“ пројект.
  6. 1943, Идентификовано прво органофлуорно једињење: Флуороацетат, у Dichapetalum cymosum (Јужна Африка), мимик сирћетне киселине, блокира Кребс-ов циклус.

  7. 1947, Fowler: перфлуоровање са CoF3 (кобалт трифлуорид).

  8. 1949, Simon: електрохемијско флуоровање.
  9. 1954, Fried: почетак медицинске хемије органофлуорних једињења.

  10. 1957, Fried је објавио да различити флуоровани стероиди имају вишу биолошку активност, у поређењу са нефлуорованим дериватима.

  11. 1970-tih, Органофлуорна једињења су ретка у медицинској хемији.

  12. 1990, 220 флуорованих лекова одговара уделу на тржишту од 8% синтетисаних лекова;1996, У току је развој 1500 лекова који садрже флуор;( флуор чини да лек 70 пута брже продре кроз ћелијску мембрану).

  13. 2002, Одобрен је 31 нови лек, од којих 9 садрже флуор.
  14. 2003, Од 18 лекова који су у врху светске продаје, 7 садрже флуор; Prozac, Cipro. Најпродаванији: Lipitor (Pfizer), снижава ниво холестерола, зарада 10,3 милијарди USD.

  15. 2004, 238 патената у хемији флуора, у поређењу са 101 у 2001. Идентификовано је више од 3000 природних производа који садрже бар 1 халоген, од чега само 6 садржи флуор; Више врста лекова који садрже F: антидепресиви, анти-имфламаторни, антивирални, антималарици, антитуморски….

Физичко хемијске карактеристике флуора:

  • гас бледозелене боје, мале густине,
  • висока електронегативност,
  • ниска поларизабилност,
  • најреактивнији елемент у периодном систему, једини се са свим елементима осим са хелијумом, неоном и аргоном,

  • најјачи оксиданс (опасност од пожара и експлозије),
  • 13. по реду најзаступљенији елемент у земљиној кори,
  • изузетно отрован,
  • при раду са флуором су неопходне посебне мере предострожности,

  • тачка топљења: -219,62 °C;тачка кључања: – 188,14 °Ц.

Индустријска примена флуора и флуорида:

  • од почетка 1600-тих флуороводонична киселина је коришћена у индустрији стакла, за прављење (урезивање) шара, данас се такође користи у производњи сијалица,

  • у нафтној индустрији се користи (флуороводонична киселина) као катализатор (супстанца која убрзава хемијске реакције) за добијање већег броја октана у бензину (флуорокарбонати),

  • за добијање нервног отрова сарина,
  • целокупна индустрија алуминијума је незамислива без флуора и флуорида – битно снижава тачку топљења алуминијума, као и челика и берилијума (иначе због своје изузетно високе реактивности флуор топи скоро све органске материје пред собом, кроз челик пролази као кроз путер, пали азбест),

  • у нуклеарној индустрији се користи за обогаћивање уранијума,

  • флуор и његова једињења делују као протоплазматски отрови, те се користе за тровање пацова и мишева,

  • за производњу фреона и других гасова за расхлађивање, флуоресцентног светла, за производњу синтетичких тепиха, пестицида, воска за скије, водоотпорне одеће, цигле и керамике, већине компјутерских компоненти.

Примена органофлуорних једињења:

  • полимери: тефлон, лубриканти (Krytox), микролитографија, оптички каблови, јономери (Nafion),

  • средства за гашење пожара: халони (CF3Br, CF2ClBr), хептафлуоропропан (CF3CHFCF3),

  • анестетици: халотан, севофлуоран ((CF3) 2CHOCH2F), десфлуоран (CF3CHFOCHF2),

  • вештачка крв, течно дисање,
  • течни кристали за компјутерске мониторе и видео-екране.

Након овог кратког прегледа историје и примене флуора и флуорида, може се лако доћи до следећег закључка:

исту хемикалију/отров, коју индустрија користи за обогаћивање уранијума, топљење челика и алуминијума, ми дајемо нашој деци као прву ствар ујутру и последњу пред спавање, све са укусом пеперминта, јагоде и жваке. А све то радимо зато што нам тако поручују здравствени ауторитети последњих 50 година.

II Шта наука има да каже по питању флуора?

Не постоји ниједна болест, обољење или здравствена тегоба која је изазвана недостатком флуора. Званична, “mainstream“ наука, која бесомучно форсира флуор као неопходан за здравље зуба, до сада пред јавност није изашла са било каквим резултатима (макар и неубедљивим) који упућују на то да је флуор користан за наше зубе. Када се почињало са масовним флуорисањем воде средином 40-тих година прошлог века, сва наука о корисности флуора је била базирана на усменим образложењима. Бледе статистике и усмена препорука највиших здравствених ауторитета су биле довољне да човечанство више од 50 година слепо слуша и прихвата флуорисање као једну потпуно нормалну ствар. Са друге стране током задњих 60 година имали смо и приличан број научника који нису слепо пратили mainstream, нису газили по претходно утабаним путевима, нису били само понављачи наученог, новац није био један једини смисао у њиховим истраживањима. Ево прегледа закључака, у кратким цртама, до којих су дошли научници који су се озбиљно позабавили испитивањем и истраживањем флуора:

  1. Флуориди ометају синтезу колагена што доводи до његовог разлагања у костима, тетивама, мишићима, кожи, хрскавичавом ткиву, плућима, бубрезима и трахеји. [A.K. Susheela and Mohan Jha, „Effects of Fluoride on Cortical and Cancellous Bone Composition,“ IRCS Medical Sciences: Library Compendium, Vol. 9, No.11, pp. 1021-1022 (1981); Y. D. Sharma, „Effect of Sodium Fluoride on Collagen Cross-Link Precursors,“ Toxicological Letters, Vol. 10, pp. 97-100 (1982); A. K. Susheela and D. Mukerjee, „Fluoride poisoning and the Effect of Collagen Biosynthesis of Osseous and Nonosseous Tissue,“ Toxicological European Research, Vol. 3, No.2, pp. 99-104 (1981); Y.D. Sharma, „Variations in the Metabolism and Maturation of Collagen after Fluoride Ingestion,“ Biochemica et Biophysica Acta, Vol. 715, pp. 137-141 (1982); Marian Drozdz et al., „Studies on the Influence of Fluoride Compounds upon Connective Tissue Metabolism in Growing Rats“ and „Effect of Sodium Fluoride With and Without Simultaneous Exposure to Hydrogen Fluoride on Collagen Metabolism,“ Journal of Toxicological Medicine, Vol. 4, pp. 151-157 (1984).]

  2. Флуориди стимулишу стварање гранула и потрошњу кисеоника у белим крвним зрнцима (БКЗ), али спречавају тај процес када је БКЗ изложена дејству неке стране супстанце у крви.
    [Robert A. Clark, „Neutrophil Iodintion Reaction Induced by Fluoride: Implications for Degranulation and Metabolic Activation,“ Blood, Vol. 57, pp. 913-921 (1981).]

  3. Флуориди смањују енергетске резерве и способност БКЗ да уништавају стране материје процесом фагоцитозе. Чак и микромоларне количине флуорида, испод 1ппм (1 part-per-milion) могу озбиљно да сузбију способност белих БКЗ да уништавају патогене микроорганизме. [John Curnette, et al, „Fluoride-mediated Activation of the Respiratory Burst in Human Neutrophils,“ Journal of Clinical Investigation, Vol. 63, pp. 637-647 (1979); W. L. Gabler and P. A. Leong, ., „Fluoride Inhibition of Polymorphonumclear Leukocytes,“ Journal of Dental Research, Vol. 48, No. 9, pp. 1933-1939 (1979); W. L. Gabler, et al., „Effect of Fluoride on the Kinetics of Superoxide Generation by Fluoride,“ Journal of Dental Research, Vol. 64, p. 281 (1985); A. S. Kozlyuk, et al., „Immune Status of Children in Chemically Contaminated Environments,“ Zdravookhranenie, Issue 3, pp. 6-9 (1987)]

  4. Флуориди збуњују имуни одбрамбени систем и подстичу га да напада ткива свог тела и повећавају брзину раста тумора код људи који су подложни раку. [Alfred Taylor and Nell C. Taylor, „Effect of Sodium Fluoride on Tumor Growth,“ Proceedings of the Society for Experimental Biology and Medicine, Vol. 119, p. 252 (1965); Shiela Gibson, „Effects of Fluoride on Immune System Function,“ Complementary Medical Research, Vol. 6, pp. 111-113 (1992); Peter Wilkinson, „Inhibition of the Immune System With Low Levels of Fluorides,“ Testimony before the Scottish High Court in Edinburgh in the Case of McColl vs. Strathclyde Regional Council, pp. 17723-18150, 19328-19492, and Exhibit 636, (1982); D. W. Allman and M. Benac, „Effect of Inorganic Fluoride Salts on Urine and Cyclic AMP Concentration in Vivo,“ Journal of Dental Research, Vol. 55 (Supplement B), p. 523 (1976); S. Jaouni and D. W. Allman, „Effect of Sodium Fluoride and Aluminum on Adenylate Cyclase and Phosphodiesterase Activity,“ Journal of Dental Research, Vol. 64, p. 201 (1985)]

  5. Флуор спречава стварање антитела у крви. [S. K. Jain and A. K. Susheela, „Effect of Sodium Fluoride on Antibody Formation in Rabbits,“ Environmental Research, Vol. 44, pp. 117-125 (1987)]

  6. Флуориди ометају рад штитне (тироидне) жлезде. [Viktor Gorlitzer Von Mundy, „Influence of Fluorine and Iodine on the Metabolism, Particularly on the Thyroid Gland,“ Muenchener Medicische Wochenschrift, Vol. 105, pp. 182-186 (1963); A. Benagiano, „The Effect of Sodium Fluoride on Thyroid Enzymes and Basal Metabolism in the Rat,“ Annali Di Stomatologia, Vol. 14, pp. 601-619 (1965); Donald Hillman, et al., „Hypothyroidism and Anemia Related to Fluoride in Dairy Cattle,“ Journal of Dairy Science, Vol. 62, No.3, pp. .416-423 (1979); V. Stole and J. Podoba, „Effect of Fluoride on the Biogenesis of Thyroid Hormones,“ Nature, Vol. 188, No. 4753, pp. 855-856 (1960); Pierre Galleti and Gustave Joyet, „Effect of Fluorine on Thyroid Iodine Metabolism and Hyperthyroidism,“ Journal of Clinical Endocrinology and Metabolism, Vol. 18, pp. 1102-1110 (195]

  7. Флуориди испољавају штетна дејства на разна ткива у телу човека. [T. Takamorim „The Heart Changes in Growing Albino Rats Fed on Varied Contents of Fluorine,“ The Toxicology of Fluorine Symposium, Bern, Switzerland, Oct 1962, pp. 125-129; Vilber A. O. Bello and Hillel J. Gitelman, „High Fluoride Exposure in Hemodialysis Patients,“ American Journal of Kidney Diseases, Vol. 15, pp. 320-324 (1990); Y. Yoshisa, „Experimental Studies on Chronic Fluorine Poisoning,“ Japanese Journal of Industrial Health, Vol. 1, pp. 683-690 (1959)]

  8. Флуориди подстичу и поспешују развој рака костију. [J.K. Mauer, et al., „Two-Year Cacinogenicity Study Of Sodium Fluoride In Rats,“ Journal of the National Cancer Institute, Vol. 82, pp. 1118-1126 (1990); Proctor and Gamble „Carcinogenicity Studies with Sodium Fluoride in Rats“ National Institute of Environmenrtal Health Sciences Presentation, July 27, 1985; S. E. Hrudley et al., „Drinking Water Fluoridation and Osteosarcoma,“ Canadian Journal of Public Health, Vol. 81, pp. 415-416 (1990); P. D. Cohn, „A Brief Report on the Association of Drinking Water Fluoridation and Incidence of Osteosarcoma in Young Males,“ New Jersey Department of Health, Trenton, New Jersey, Nov. 1992; M. C. Mahoney et al., „Bone Cancer Incidence Rates in New York,“ American Journal of Public Health, Vol. 81, pp. 81, 475 (1991); Irwin Herskowitz and Isabel Norton, „Increased Incidence of Melanotic Tumors Following Treatment with Sodium Fluoride,“ Genetics Vol. 48, pp. 307-310 (1963)]

  9. Флуориди изазивају преурањено старење код људи. [Nicholas Leone, et al., „Medical Aspects of Excessive Fluoride in a Water Supply,“ Public Health Reports, Vol. 69, pp. 925-936 (1954); J. David Erikson, „Mortality of Selected Cities with Fluoridated and Non-Fluoridated Water Supplies,“ New England Journal of Medicine, Vol. 298, pp. 1112-1116 (197; „The Village Where People Are Old Before Their Time,“ Stern Magazine, Vol. 30, pp. 107-108, 111-112 (197]

  10. Ингестија (гутање) флуора преко пасте за зубе, средстава за испирање уста и спречавање каријеса код деце је веома опасна за њихов биолошки развој, животни век и опште здравствено стање. [Yngve Ericsson and Britta Forsman, „Fluoride Retained From Mouth Rinses and Dentifrices In Preschool Children,“ Caries Research, Vol. 3, pp. 290-299 (1969); W. L. Augenstein, et al., „Fluoride Ingestion In Children: A Review Of 87 Cases,“ Pediatrics, Vol. 88, pp. 907-912, (1991); Charles Wax, „Field Investigation Report,“ State of Maryland Department of Health and Mental Hygiene, March 19, 1980, 67 pages; George Waldbott, „Mass Intoxication from Over-Fluoridation in Drinking Water,“ Clinical Toxicology, Vol. 18, No.5, pp. 531-541 (1981)].

На нашу срећу, Мајка Природа држи флуор под катанцем – јако ретко у природи налазимо елементарни флуор, у највећем броју случајева он је везан за друге елементе, градећи на тај начин флуориде, које нама стављају у пасте за зубе. Флуориди не испољавају екстремну токсичност као елементарни флуор, али то никако не сме да заварава, јер је 2 г флуорида довољно да убије одраслог човека. Мајка Природа се такође побринула и да наше мале бебе не долазе у контакт са отровом – створила је савршен одбрамбени механизам који не дозвољава да флуор из крви дојиље продре у млеко, без обзира на количину унетог флуора путем воде (опет, све зависи од јединке до јединке, у пар случајева су пронађене нанограмске (0.01 ppm) количине флуора у мајчином млеку).

Даље, што се научних чињеница везаних за флуор тиче, треба знати следеће:
Флуор је кумулативни отров. 50% флуора који уносимо у себе сваког дана се исфилтрира у бубрезима и избаци кроз мокраћу, а других 50% се задржава у нашем телу, у костима, епифизи и још неким ткивима. Уколико су нам бубрези оштећени, акумулација флуора ће бити још већа.

Флуор гради комплексе са великим бројем метала, међу којима су и они који су неопходни организму (калцијум, магнезијум) и они који су штетни по нас, али их имамо у себи и блиском окружењу (олово и алуминијум). Због градње тих комплекса јављају се разни проблеми, рецимо, флуор утиче на неке ензиме код којих је магнезијум важан ко-фактор, а такође олакшава унос алуминијума у ткива до којих алуминијум иначе тешко допире. Калцијум фосфат је нормални састојак наше пљувачке. Доказано је да калцијум фосфат доста помаже код реминерализације зуба. Уносом флуора, ствара се бескорисни и токсични нус продукт, калцијум флуорид, којим се зуби минерализују, што зубе чини слабијим и подложнијим пропадању што је умногоме убрзано уносом процесиране хране, хране са вештачким додацима.

50-тих и 60-тих година прошлог века велики број лекара је преписивао флуор за смањење активности тироидне жлезде код оних који су патили од хипертиреозе. Значи, пијењем флуорисане воде ми у себе уносимо средство које кочи нормалан рад тироидне жлезде, тако да поред оних који пате од хипертиреозе имамо и оне који пате од хипотиреозе, чије су уобичајене последице умор, депресија, гојење, болови у мишићима и зглобовима, повећан ниво холестерола, повећана могућност за стицање неке од разних срчаних обољења.

Треба споменути и то да је у USA, како тврди њихов Department of Health and Human Services, установљено да се у флуорисаним друштвима изложеност флуоридима креце од 1,58мг-6,60мг/на дан, што је распон који превазилази доказано штетне дозе (2,3-4,5мг/на дан) флуора за функцију тироидне злезде. И тако лепо, уништиш људима тироидеу, а затим им нудиш синтетичке замене хормона (Synthroid) за третман хипоактивне тироидне жлезде.

У неким експериментима где је флуор коришћен у третирању остеопорозе, са циљем да кости очврсну и тако се смањи број фрактура, десило се супротно, број фрактура, посебно кука, је знатно повећан. Неки рани симптоми скелетне флуорозе (болест костију и зглобова изазвана флуором) јако подсећају на симптоме артритиса, те се често дешавају погрешне дијагнозе. Иначе од скелетне флуорозе пате милиони људи у Кини, Африци и Индији.
Дентална флуороза је дечја болест изазвана превеликим дозама флуора. Пошто за сада не постоји прецизно објашњен механизам оштећивања зубне глеђи, биће да је флуороза последица инхибираних ензима у расту зуба или утицаја флуора на тироидну жлезду.

Количина од 1 ppm флуора (уобичајена количина за флуорисање воде) је 100 пута већа од највеће количине нађене у мајчином млеку (0,01 ppm), што упућује да је флуор потпуно непотребан људском бићу, поготово у тако раном стадијуму, јер мало дете може имати само штете, и апсолутно никакве користи, од уноса флуора у свој организам.

1991.г у Акрону, Ohajo Regional Toxicology Center је пријавио смрт детета као последицу ингестије (гутања) 16мг/кг флуорида (дете је појело целу тубу пасте).

У USA, на свакој пасти за зубе која садржи флуор стоји следеће (законски обавезно):
Warning: Keep out of reach of children under 6 years of age! If you accidentally swallow more than used for brushing, get medical help or contact a Poison Control Center right away!

Неколико студија је показало да се у епифизи флуор акумулира у већим количинама, као и да редукује нормалну производњу мелантонина и води ка ранијем почетку пубертета.

У септембарском издању Журнала Америчке Медицинске Асоцијације (Journal of the American Medical Association) из 1943.г, тврди се: “Флуориди су генерални протоплазматички отрови који мењају пропустљивост ћелијске мембране инхибицијом одређених ензима. Тачан механизам оваквог њиховог дејства је још увек непознат.“

1975.g Dr.John Yiamouyiannis је објавио прелиминарне резултате научног истразивања који су показали да људи који живе у подручјима флуоридизације воде имају већу стопу смртности од рака у односу на људе који живе у подручјима где се вода не флуорише. Амерички национални Институт за рак (National Cancer Institute-NCI) је одмах покушао да одбаци овај научни рад, међутим др-у Yiamouyiannis се одмах прикључио Дин Бурк (Dean Burk), до тог тренутка главни хемичар у NCI. Њих двојица заједно врше додатна истраживања и студије, и 1977 објављују налазе главног истраживања, да најмање 10 000 људи годишње у SAD умре од рака изазваног флуором, њихови резултати су увршћени у конгресни извештај конгресмена Дилејнија (Delaney) који између осталог говори и о вези између флуора и рака. Дилејни потом креира тзв. Дилејнијев Амандман којим се забрањивало додавање канцерогених супстанци у људску исхрану. Спроведено је неколико истраживања везаних за утицај флуора на зубе, али је свакако најобухватније било истраживање др. Џона Колкхуна (John Colquhoun) који је 1990.г. направио експеримент на Новом Зеланду у којем је учествовало 60.000 деце школског узраста (30 000 из подручја где се флуорисе вода, 30 000 из подручја где се вода не флуорише). Након годину дана, доказано је да нема никакве разлике у квалитету зуба деце која користе флуорисану воду у односу на ону која је не користе, осим што код деце која су пила флуорисану воду знатно порастао број случајева денталне флуорозе (тамне мрље на зубима).

1990 г. рађена је студија на животињама (National Toxicology Program), која је показала да се у зависности од дозе повећава и остеосарком (рак костију) код мужјака пацова. Иницијални закључак ове студије је био: очигледан доказ карциногености флуора, али је убрзо тај закључак био промењен у – двосмислени доказ карциногености.

Када се флуор једном стави у воду, после тога је практично немогуће контролисати дозу коју појединац дневно прима. Ово је под а) зато што неки (нпр.атлетичари, физички радници, дијабетичари) узимају више воде од осталих, и б)сви конзумирамо флуор и из других извора (храна и пића спремана са флуорисаном водом, пасте за зубе, остаци пестицида на храни…).

Ако постоје они којима ово није довољно разлога да добро размисле пре него сто поново ставе пасту на четкицу, ако траже још доказа и студија, то је сасвим ОК. Али ипак прво да се ослободимо флуора из вода и из паста за зубе, па онда да доказујемо и студирамо, до бесвести ако треба.

Да не заборавим, ево списка од 14 нобеловаца који су били противници флуорисања воде:

  1. Adolf Butenandt (хемија,1939).
  2. Arvid Carlsson (медицина,2000).
  3. Hans von Euler-Chelpin (хемија,1929).
  4. Walter Rudolf Hess (медицина,1949)
  5. Corneille Jean-François Heymans (медицина,1938).
  6. Sir Cyril Norman Hinshelwood (хемија,1956).
  7. Joshua Lederberg (медицина,1958).
  8. William P. Murphy (медицина,1934).
  9. Giulio Natta (хемија,1963).
  10. Sir Robert Robinson (хемија,1947).
  11. Nikolai Semenov (хемија,1956).
  12. James B. Sumner (хемија,1946).
  13. Hugo Theorell (медицина,1955).
  14. Artturi Virtanen (хемија,1945).

III Увођењу флуора у организам човечанства

Како је све почело? Од почетка 20-тог века скоро цела америчка индустрија је била базирана на употреби флуора, и због тога је скоро сав индустријски отпад садржавао флуор. Тај отпад је одбациван у природу, при томе изазивајући озбиљне проблеме загађења, како вода и тла, тако и биљног и животињског света. Флуороводоник и силикон тетрафлуорид су флуориди које у природу емитују фабрике фосфатних ђубрива (фосфатне стене обично садрже око 3 % флуорида), фабрике челика, фабрике алуминијума. Флуориди испуштени у природу изазивају озбиљна оштећења и промене у биљним листовима (чак и у концентрацијама од 1 ppb (parts per billion), флуориди изазивају озбиљне сметње у развоју и расту биљака).

Двадесетих и тидесетих година прошлог века, Aluminium Corporation of America (ALCOA) је била суочена са масом тужби радника, због, благо речено, здравствених ужаса које је изазивао индустријски флуор. 1933. године US Public Health Service (PHS) се конкретно заинтересовала за отровне ефекте флуора, при томе закључујући да се дентална флуороза појавила код 25-30% деце, при концентрацији од само 1 ppm флуора у води. 29. октобра 1939. године Џералд Кокс (Gerald Cox), истраживач на Mellon Institute, је објавио свој најрадикалнији предлог на састанку са American Water Works Association у Џонстону, Пенсилванија. Предлог је био да би Америка најозбиљније требала да размотри додавање флуорида у пијаћу воду.

1942. године PHS, под вођством др. Х. Trendley Dean-a, је закључила да је вода са 1 ppm флуора потпуно прихватљива. У то време PHS се није бавила увођењем флуорисања, већ је тежила да дефинише максималну дозвољену концентрацију, тачније да дефинише тачку изван које је флуор штетан по здравље јавности. Иако су истраживања др. Dean-а показивала да флуор у концентрацији од 1 ppm изазива денталну флуорозу код одређеног процента деце, она су такође показала да 1 ppm флуора делимично смањује труљење зуба, а да концентрација од већ 2 ppm представља озбиљну опасност по здравље јавности, изазивајући масовну денталну флуорозу.

Док се у јавности, с једне стране водила кампања увођења флуора у редовну исхрану становништва, са друге стране у највећој тајности, 1940. године је започет пројекат Менхетн, односно започето је прављење нуклеарне бомбе која ће 5 година касније бити бачена на Хирошиму. Наравно, пар година је требало само да би се изградила инфраструктура за производњу нуклеарне бомбе. Главни човек Менхетн пројекта је био генерал Leslie C. Groves. Поред свих проблема које је генерал имао, у вези са нуклеарним постројењима, једног децембарског јутра 1943. године, суочио се са још једним проблемом, и то великим. У потпуној тајности, генерал Groves и војни инжењери су надгледали рад десетине хиљада радника, научника, инжењера, који су за 3 године изградили фабрике и лабораторије које су по величини парирале целокупној индустрији аутомобила.

Генерал Гровес је током целог пројекта био вођен илузијом да и Немачка прави своју атомску бомбу, да је то трка – ко ће пре да направи нуклеарно оружје. Међутим, исто тако је и знао чињенице да су до тог тренутка кључни индустријски процеси, неопходни за креирање нуклеарног оружја, били тек у почетној фази, а већи део атомског програма је и даље био на лабораторијском нивоу. Нови проблем, који се појавио тог децембарског јутра, у виду узнемирујућих извештаја о повредама радника и научника у фабрикама и лабораторијама, насталим од удисања гасова и опекотина. Пуковник Stafford L. Warren, водећи у медицинском одељењу Менхетн пројекта је замолио генерала Groves-а да покуша да сазна шта имају да кажу војни стручњаци за бојне отрове, по питању токсичности флуора. Када је спровео истраживање генерал Гровес је схватио да флуор игра велику улогу у Менхетн пројекту. Научници на пројекту су планирали да користе технологију гасне дифузије за рафинисање уранијума. У том процесу се уранијум меша са елементарним флуором, при чему настаје испарљиви гас уранијум хексафлуорид. Потом се гас пропушта кроз фину мембрану и тада лакши молекули који садрже разградљиви уранијум пролазе брже кроз мембрану и хватају се са друге стране. Пошто се у овом процесу добије релативно мала количина обогаћеног уранијума, стотине тона флуора и хиљаде нивоа прогресивног обогаћивања су биле потребне да се добије количина уранијума довољна за атомску бомбу. Потреба за флуором и потрошене количине су биле једне од најстроже чуваних војних тајни за време II светског рата. Овде у причу улази најзначајнија фигура у причи у флуору, Harold Carpenter Hodge. Он је био биохемичатр и токсиколог Универзитета Рочестер, проучавао је флуор и флуориде за потребе Менхетн пројекта. У пролеће 1943. године постављен је за руководећег у одсеку за фармакологију и токсикологију, и дата му је потпуна контрола над тимом научника који су радили на тајном пројекту под именом ‘Програм Ф’, где су изучавали токсичност флуора. У оквиру пројекта, Harold Hodge је надгледао и експерименте у којима су, насумице изабраним болесницима, убризгавали инекције уранијума и плутонијума. После рата, Harold Hodge је био председавајући у National Research Council’s Committee on Toxicology и водећи научни промотер флуорисања пијаће воде. Он је изузетно добро знао шта флуор и флуориди чине људском организму, али је о свему томе до краја свог живота ћутао.

За потребе рата, гомиле научника и истраживача су вредно радиле у препуним лабораторијама, трудећи се да означе флуор као средство за борбу против фашизма. Научници са Columbia, Princeton, Johns Hopkins, Purdue, Ohio State, Penn State, Duke, the University of Virginia, MIT, Cornell, and Iowa State су проучавали флуор, заједно са инжењерима највећих индустријских компанија – DuPont, Chrysler, Allis-Chalmers, Westinghouse, Standard Oil, American Telephone and Telegraph Company (AT&T), Mallinckrodt, Eastman Kodak, Electro Metallurgical Company, Linde Air Products, Hooker Chemical, Union Carbide i Harshaw Chemical.

Компанија DuPont, захваљујући својој предратној експертизи са флуором, у виду произвођења фреона, је имала велики удео у US нуклеарном програму. У лабораторијама DuPont-а је 1938. године произведен тефлон, на бази флуора.

Да не улазим дубље у догодовштине из II светског рата, сви знамо да је атомска бомба бачена, о последицама не вреди расправљати било шта.

После другог светског рата, крајем октобра 1948. године у месту Донора у Пенсилванији, дошло је до једног од највећих загађења ваздуха, из димњака локалних фабрика, чији је исход био 19 умрлих и неколико стотина повређених. Пуних пет дана Донора и место поред, Webster, су били под облаком дима од фабрика за топљење метала. У следећих неколико дана од 13 500 становника Доноре, њих 6 000, и мушкарци и жене и деца, се озбиљно разболело.

Philip Sadtler, хемичар и борац против загађивања је одмах отишао у Донору и вршио испитивања, која су показала да је у ваздуху била изузетно велика количина јако отровног гаса флуорводоника. Он је урадио извештај, у којем је као разлог катастрофе навео присуство флуорида у окружењу. Међутим, његов извештај је измењен од стране Public Health Service, која је после своје истраге као разлоге катастрофе навела инверзију температуре и мешавину индустријских загађивача у виду дима. После катастрофе, против великих индустријских корпорација DuPont, U.S. Steel, ALCOA, су почеле да пљуште тужбе за загађивање околине индустријским флуором. Те корпорације су имале своје адвокате под именом Fluorine Lawyers Comitee, који су за потребе промовисања и одбране флуора ангажовали човека под именом Robert Kehoe, директора Kettering Laboratory of Applied Physiology на Синсинати Универзитету. Он је иначе био главни промотер и бранилац безбедности оловног бензина у SAD, а са истим жаром је бранио и флуор.

Са друге стране, 50-их и 60-их година прошлог века, водећи центар за проучавање флуора је био Универзитет Рочестер, чији су многи дипломци преузели водеће улоге у зубарским школама и истраживачким центрима широм САД. 1958. године Colgate избацује пропагандни спот за пасту са флуором, у коме девојчица долази кући од зубара, сва срећна, са извештајем у руци и радосно говори мајци: Look Ma!, no cavities. У то време почиње све интензивнија кампања за флуорисање пијаће воде. Данас, само једна трећина САД није флуорисана. У Европи је ситуација привидно боља, већина Европе није флуорисана, али зато већина Европе пије флаширану воду која је најчешће флуорисана. Већина Европе користи флуорисане пасте за зубе, као и разна средства за испирање уста.

Један од већих проблема везаних за флуорисање је следећи – када се флуор једном унесе у организам, немогуће је пратити колико особа дневно унесе флуора у себе, јер сви пијемо различите количине воде, различитом количином пасте перемо зубе, једемо различите количине хране спремане у флуорисаној води, пијемо различите количине пића прављених са флуорисаном водом, ту су и остаци пестицида на воћу и поврћу – закључак се сам намеће, немогуће је, осим у једном случају, 100% прецизно одрeditи која концентрација флуора није штетна за људски организам. Тај један случај је када је концентрација флуора нула (0), та концентрација поуздано није штетна по људски организам.

Безбедност употребе флуора је постала чврсто утемељена парадигма базирана на непотпуном или погрешном знању. Права питања се ретко постављају,а када се поставе, конкретних одговора нема, што омогућава стварање погрешних претпоставки да је флуор користан за зубе и безбедан за организам.

Још о флуору
Ивонин текст о флуору
Преузмите овај доле текст:
Флуор – највећа научна превара 20-ог века! (55КБ.)

%d bloggers like this: