Путин говори о ситуацији на Косову и Метохији, о отцепљењу


Одговарајући новинарима на конференцији за штампу, Путин говори о лицемерју Европе, њиховим двоструким стандардима и аршинима. Замислите да овако говори наш председник Тадић на некој конференвији за штампу, бранећи тако интересе Србије, нема шансе…

„Још једном хоћу да подвучем, ми сматрамо да подршка једностраног објављивања независности Косова јесте неморална и неправедна. Територијална целовитост држава заснована је на оснивачким принциупима међународног права, постојеће резолуција 1244 СБ која говори о територијалној целовитости Србије, и све чланице ОУН дужне су да следе за тим решењима. Не радо човек о томе говори, да никог не би повредио: 40 година фактички постоји независна Република Северни Кипар – зашто је ви не признате?

Како вас није стид уопште, европејце, са таквим двојним стандардима да приступате решењу истих питања у разним деловима света?
Ми имамо Абхазију, Јужну Осетију, Приднестровље, постоје као независне државе. Нама све време говоре: „Косово је посебан случај“. Лаж је то све, никакавог посебног случаја тамо нема и сви то прекрасно знају. А заправо је ово етнички конфликт, преступи са обе стране, де-факто независност пуна. Тако треба поставити јединствен принцип решавања тих питања. Ми нећемо довести ситуацију у ћорсокак. Ми предлажемо нашим партнерима да се израде универзална правила понашања. Зашто храбрити сепаратизам?

У Шпанији људи неће да живе у оквирима једне државе, хајде подржите их тамо! 400 година Велика Британија не даје своју територијалну целовитост Северној Ирској, и шта… зашто Ирску не подржавате? Исти принципи треба да постоје. Ако ми будемо поступали по такозваним политичким подобностима, опслужујући политичке интересе појединих држава, срушићемо међународно право и општи поредак, Ево, и трка у наоружању се подгрева само зато, што се мале државе не осећају безбеднима данас. Међународно право не штити интересе малих држава. И наравно, они су принуђени да траже, или обезбеђују своју сигурност на путевима достизања неког новог нивоа са тачке зрења, опремања себе најновијим наоружањем.

Ако би био тврд поредак, не би било толико страха и такве неопходности. И наравно, ми ћемо поставити то питање у СБ ОУН, Наравно, ми ћемо га поставити.“

Једина обећања које Тадић ревносно и наравно послушно испуњава су обећања страним налогодавцима, којима је циљ разбијање и уништење Србије. За сво време његовог председничког мандата Србија само рапидно пропада, влада беда и сиромаштво, док наша „опозиција“ само глуми фиктивну опозицију, иначе је саучесник свега, па и пуштања КиМ-а низ воду, јер да жели, могу Тадића потпуно легално и ненасилно да смене са власти, и да онда повуку конкретне потезе у одбрани Ким-а.

Ево како…

Тадић крши Устав Србије, будући да је на парламентарним изборима 2008-ме био носилац предизборних листи („За европску Србију – Борис Тадић“) а то није мого да буде као председник Републике и председник ДС-а, јер је то противуставно, што се види из следећег…
********
Ево шта каже Члан 6 Устава Србије:

„Нико не може вршити државну или јавну функцију која је у сукобу са његовим другим функцијама, пословима или приватним интересима.
Постојање сукоба интереса и одговорност при његовом решавању одређују се Уставом и законом.“

Неспојивост функција

Члан 115.

Председник Републике не може обављати другу јавну функцију или професионалну делатност.
********

Дакле, Тадић као председник Србије и председник ДС-а крши устав, дошао је под удар „сукоба интереса“. О томе сам писао овде», али у другом деле текста (ту можете и да скинете нека документа), све је то доказао Др Љубомир Т. Грујић у комуникацији и преписци са Уставним судом Србије, али наравно, уставни суд је одбио да се изјасни о уставности тога да ли је Тадић прекршио Устав или не, на захтев доктора Грујића, јер је он „неовлашћено лице“ за подношење захтева, што није тачно. Наравно, да се уставни суд изјашњавао морао би да донесе одлуку да је Тадић прекршио Устав, јер је то тако очигледно када се чита Устав. Тадић би законски тада морао да одговара, а све одлуке на штету Србије које је донео он и ДС, биле би невалидне и неважне, противзаконите и противуставне, будући да се све то заснива на незаконитом владању Тадића као председника Србије и ДС-а као странке, која нелегитимно влада, пошто се овајдила Тадићевом кршењу Устава. Све ово зна „опозиција“ и нико још од „опозиционих“ странака не подноси захтев за одговорност и смену Тадића, а пуна су им уста у скупштини када причају против Тадића. Када би то „опозиција“ покренула широм Србије грађани би такве петиције потписивали.

Из овога је тако јасно закључити да су нас сви продали, и позиција и „опозиција“, јер испразна реторика неће помоћи Србији, већ конкретна дела. Наш је једини излаз у патриотским снагама, али сад, постава се питање, пошто „Двери Покрет за живот Србије“ фигурирају као најјача патриотска организација:

Зашто Дверии не покрену по градовима, и пред Уставним судом Србије, захтев за смењивање Тадића и покретање његове одговорности?

Зашто њихови чланови не врше притисак на Двери да то учине?
Све је потпуно легално, без икаквог насиља, а грађани широм Србије би ту петицију врло радо потписали, Уставни суд би морао под тим притиском да се изјасни, цела акција би била легална и законита.

Зашто то не ураде: СНС, ДСС, РС…?

Зашто њихови чланови не врше притисак да њихове странке то ураде?

Тадићев репресивни режим је пре неки дан донео анемичну и неконкретну, тобоже „патриотску“ декларацију поводом новонастале кризе на КиМ-у коју су изазвали шиптари. Нема ништа од тога, то је само још једна обмана, пред предстојећом камнпањом за следеће изборе где ће се они који су издали Косово овом декларацијом приказати као тобоже „патриоте“, да би се поново учврстили на власт и да у следећем мандату заврше причу са Косовом.

Много има фолиранаста у Србији који раде за себе и своје интересе, много, но и поред свега требамо се борити за боље сутра, имамо ми снаге…!

Ево још једног текста о овоме што причам:
Захтев за оставку Бориса Тадића»

Све су ДОС-овци и њихови „привесци“ упропастили, немају више шта народу да обећају, јер ни једно обећање нису испунили, упропастивши Србију привредно, економски, финансијски, ставили су нас у дужничко ропство… и једина карта у кампањама пред предстојеће изборе, поред ове тобоже „патриотске“ да су „одбранили Косово“ биће им упоредо „кандидатура за ЕУ“. Знају и они да је то фарса, али немају више где.

Да је ЕУ пропала ствар, да је то над супер корпоративна држава у којој капиталисти стварају нови колонијализам, говори и овај словенац, обичан грађанин, Митја из Нове Горице…

Словенац о Европској Унији, Митја из Нове Горице:

„… кад смо ушли у Европску Унију животни стандард нам се погоршао 40 % … изгубили смо радна места… све су нам покупили странци, више ништа није словенско, задње што имамо је „Меркатор“ који ће ускоро купит (ту нисам разумео о којој страни фирми је реч). Кад смо узели еуро, све је поскупело 2 пута… људи су на рубу егзистенције… сви иду ван… још је 100 пута било горе него прије, нико за ништа није одговарао…“

Улазак у Европску Унији је план за разбијање Србије: „још само да Слободан Милошевић оде у Хаг, па ћемо ући у ЕУ“ говорили су нам наше „демократе“ и светски моћници, па онда опет још, још, још… „још само генерал Павковић, Лазаревић, па Милутиновић, Шаиновић, па Караџић, Младић, Хаџић.. још само Косово да дате па ћете ући у ЕУ.. па после „још само Војводина“ … „још само Рашка област“ .. још само … још само… и… нема више Србије, а нигде нисмо ни ушли, нити ћемо икада ући у ЕУ.

Имамо ми алтернативу, Европска Унија се распада, можемо ући у Евроазијске Интеграције … затим група БРИК (Бразил, Русија, Индија, Кина), то нам одговара, ту су наши пријатељи: Русија, Индија, Кина. Ништа није касно, па ни референдум о уласаку у ЕУ, да или не.

Наравно, и то је очигледно, као што је дан, дан, а ноћ, ноћ, тако ће српски народ и сви грађани Србије рећи уласку у Европској Унији своје одлучно не…!

Сви на протест 03.03.2011. – Слобода за српске омладинце!


Ево већ скоро пет месеци је прошло од хапшења, а у затворском притвору татално тоталитарног диктаторског Тадићевог режима, потпуно противзаконито труне и чами још неколико десетина најхрабријих омладинаца, бораца за слободу, они су садашњост и будућност Србије! Такође се нелегално и притивзаконито на робији држи и Милан Обрадовић из Образа, заједно са неколико колега. Патриотска група на фејсбуку: „Не дам те Србијо!“ објавила је проглас у коме се позивају грађани Србије да 3-ћег марта, у четвртак, у 10 сати пре подне, дођу на протестни скуп испред београдске Палате (Не) Правде и да тако сви заједно тражимо да се сви ови политички затвореници, пусте на слободи, и да ако су за нешто евентуално криви, нека се бране са слободе.

Грађани Србије, скупимо се што више да у мирном протестном наступу тражимо да се сви затвореници пусте на слободи, јер они су ми, а ми смо они. Ево једног чланка који са нешто више детаља и аспеката говори о томе.

Неки туђи клинци…

Извор: Видовдан

Аутор: Миодраг Новаковић

За неки дан ће се навршити пет месеци од једног од најсрамнијих догађаја у српској историји, моралне накараде у виду такозване „параде поноса“, односно хомосексуалног „спровода“ у режији однарођеног „про-српског“ режима. Тог срамног дана, 10-ог октобра прошле године, српска престоница је била ухапшен град, према плановима које су направљени на затвореним седницама „српске“ владе, али не у здањима српске државе, већ у здањима неких западних амбасада.

Та накарадна процесија састављена од неколико десетина српских хомосексуалаца, разних других девијаната, међународних педофила, овде преобучених у рухо званичника ЕУ, и једне повеће групе плаћених глумачких статиста, утиснута је у шпалир режимских жандармеријских фаланги, где овога пута (неоправдано) није било „топлог зеца“ (за оне млађе и необавештене – комунистичког пребијања политичких осуђеника на Голом Отоку, док су пролазили кроз шпалир тзв.“одбора за дочек“), али је зато било на претек „топле браће“.

Попут свих бешчасних људи, који су свесни својега бешчашћа, и ови девијанти су се на место извршења ове бешчасне радње (у режији још бешчаснијег „српског“ режима) пришуњали и дошуњали, довожени у затворским бункерима (што им је једино и приличило) полицијских марица, и на исти такав бешчастан начин су, по окончању ове морално накарадне процесије (које се завршила пре него што је и почела), одвожени назад у своје јазбине из којих су се тога дана измигољили.

Тај догађај је био тежак шамар традиционалној, породичној и светосавској Србији. Шамар и увреда које су одбили да оћуте оних десетак хиљада српских синова и кћери, који су храбро и незадрживо јуришали на Тадићеве преторијанске фаланге, које су тог дана ухапсиле цео Београд. Голорука српска младеж је неустрашиво јуришала на режимску преторијанску гарду, јасно шаљући поруку да у овој правој, домаћинској и породичној Србији, такве „европске вредности“ нису добродошле.

У том неравноправном сукобу између „Давида“ (српске младости) и „Голијата“ (режимске полицијске паравојске), наравно да је српска младеж извукла дебљи крај. Десетине њих су брутално претучене од стране полицијских фаланги, а у данима који су следили, и који се не могу друкчије описати него као „Сеча српске младежи“, стотине њих су незаконито ухапшене и још незаконитије задржане у режимским казаматима све до данашњих дана.

Данас, скоро пет месеци од почетка „десетооктобарске диктатуре“, десетине тих храбрих српских малолетника, млађих пунолетника и можда тек понеки „пунолетник“, се још увек налазе заточени у тзв. „затворском притвору“. Можете ли да замислите било коју другу европску демократску и правну државу која може да хапси своје грађане за прекршајна дела, и потом их без судске пресуде држи у затвору скоро пола године? Наравно да не. Да се тако нешто десило у било којој другој нормалној земљи, прво би пала влада „ко крушка“, а и неки типови са „другог краја батине“ би се обрели у затвору…. Али не у земљи Србији, у којој нема владавине права!

Оно што је по мени највише поражавајуће, и оно што овом режиму даје „зелено светло“ да настави са својом диктаторском праксом, јесте ћутање Србије. Српска деца труну у затвору, и то она иста Српска младеж на коју је огромна већина нас била тако поносна, што је имала храбрости да јасно каже и покаже шта цела Србија мисли о таквим „европским вредностима“, а за шта ми остали нисмо имали петљу да им се придружимо, већ смо их „јуначки“ подржавали из мекоће својих каучева и сакривајући се иза екрана тв пријемника.

Дакле док неки туђи синови и кћери труну у затвору, ми и даље ћутимо (осим што повремено шаљемо млаку „академску“ подршку), вероватно рачунајући да ми и наша деца нећемо доћи на ред. Е, ту се варамо! Овај режим, који воде синови Брозових политичких комесара и разних „це-ка“ руководилаца и чланова, наставља са истом праксом и још већом жестином од својих очева, на обезсрбљивању Србије. Овај пут им налози, уместо из седишта Коминтерне, стижу из НАТО команде.

Циљ им је да Србија постане безимена, обезправослављена, обезсрбљена, осакаћена и „поћудна“, не држава, већ колонија. И ако се ви драга Браћо и Сестре надате да ће њихова револуција да поједе само неку туђу децу, ту се грдно варате. Још колико сутра ће и ваша деца завршити на њиховом јеловнику. Вас и себе да не спомињем, ми смо већ одавно у њиховом пробавном систему.

Управо због свега тога морамо да нађемо начин да изађемо из ове духовне и националне апатије, морамо да покажемо солидарност са, не „неким туђим клинцима“, већ са нашом децом. Јер та невина српска младеж што данас труне у режимским казаматима нису само деца својих родитеља, већ деца целе Србије. Дакле деца свих нас! И једини нам је излаз ако данас сви прихватимо гесло „француских мускетара“- Сви за Једног, Један за Све!

Жалосно је и срамотно, да ето већ скоро пола године та деца и ти млади људи труну у затвору, заборављени скоро од свих, осим малобројних родитеља, рођака, пријатеља, неких патриотских организација и пар група окуљених на „твитеру“ и „фејсбуку“. Једна од тих задњих и најдоследнијих „донкихотовских“ група која окупља више стотина српских патриота јесте група на Фејсбуку: „Не дам Те Србијо!“ Они се залажу за безусловно ослобађање српске младежи из затвора, као и српских патриота, попут Обрадовића из Образа и његових колега, чије хапшење је чисто политичко, а робијање без судске пресуде незаконито и неморално. То је проблем који је данас већ уочен и широм света. Време је да буде „уочен“ и у нашој, већински домаћинској и православној Србији! Ако то не учинимо данас сви заједно, историја и будућа покољења нам то неће опростити, да не говорим о нашим прецима- када се на Судњи дан сретнемо „очи у очи“!

„Не дам Те Србијо!“ је управо објавила проглас у коме позива све српске патриоте да 3-ег марта, у четвртак, у 10 сати преподне, дођу на протестни скуп испред београдске Палате (Не)Правде и да тамо онда сви заједно захтевамо од однарођеног српског режима да ослободи нашу децу и све друге српске патриоте – политичке затворенике.

Ја могу само да се придружим таквом прогласу и изразим свој став да је то најмање што можемо да учинимо за наше младе српске хероје, који су имали храбрости да 10 октобра погледају режимску звер у очи, и јасно и громогласно кажу НЕ Систему Бешчашћа који данас влада нашом Србијом! И док смо их ми остали бодрили са безбедне даљине, ти млади витезови бранили су не само част својих родитеља, браће и сестара, већ и част наше заједничке Отаџбине!

Време је Браћо и Сестре да им се одужимо, тако што ћемо им показати да је њихова домаћинска и светосавска Србија заједно са њима. Зато изађимо заједно 3. марта пред капије режимског „здања неправде“ и мирно, достојанствено, али одлучно, тражимо ослобађање наше јуначке деце.

********

Да би се суочили са чињеницом окупације Борисовог диктаторског феудалног режима, послужиће доња видео презентација. Група демонстраната приликом протества 2008., сазнавши да се канцеларија злочиначког НАТО пакта налази у просторијама Министарства Одбране Републике Србије (!!?), дошла је испред зграде Министарства да протествује, и притом је дежурном официру предала цртеж који симболизује нечовечност НАТО пакта, чије су бомбе у нелегалној агрсији убијале српске цивиле приликом бомбардовања Србије 1999-те. Тај цртеж је у ствари копија плаката Љубомира Симоновића – Дуција.

И шта се дешава….

Шутановац лаже

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Један од демонстраната је дежурном официру предао цртеж, који је био намењен канцеларији НАТО пакта, не Шутановцу, уз захтев да се особље НАТО пакта под хитно измести из зграде министарства, ни једном речју није поменут министар Шутановац.

Међутим….

Гостујући 21.09.2008. у емисији „Утисак недеље“ на ТВ Б92, Министар Шутановац је поменуо демонстранте и рекао следеће:

„Демонстранти који су долазили испред мог министарства су доносили мени разне поруке личне природе, а хоћу да вам покажем нешто што мислим да треба да видите, како изгледа, рецимо кад вам овако нешто донесу:

Не у НАТО пакт!

и да вам кажу да је ово плакат за вашу дечју собу, ваше породице, онда се запитате, заиста… не да сте у праву, него да апсолутно радите свој посао максимално коректно..“

Али, када погледате снимак видећете да је то лаж, јер нико није поменуо ни Шутановца, ни дечју собу, ни породицу, већ је речено да је цртеж полкон канцеларији НАТО пакта и изречен је захтев да се под хитно иселе.

Зашто дајем овај пример….

Зато што је Шутановаац ухапшене младе демонстранте, после параде срама, прогласио фашистима, српску омладину, што је такође неистина у служби репресије и застрашивања. А и ово што је Шутанован измислио, управо говори о њему и бескрупулозном репрсивном режиму којем припада, где је лаж сасвим „нормална“ ствар. Али, ни то не знају да раде. Мислим… ко је толико блесав, да испред министзарства одбране дође, преда горњи цртеж, да каже да је то за Шутановца, и да после поручи том истом Шутановцу, оно што он машта, јер одмах би био ухапшен од дежурног официра, јер то би била врста претње.

Писмо подршке Митрополита Пирејског Епископу Артемију


Преносећи ово писмо Митрополита Пирејског Епископу Артемију, са сајта Епархије Рашко – Призренске и Косовско Метохијске у егзилу, дајем пуну подршку Епископу Артемију и свим оним свештеним лицима који су заједно са њим устали у одбрани изворног Православља и српског Светосавља, јер јасано је било и пре, да су високи Епископи који управљају Српском Православном Црквом, у случају Владике Артемија, прекршили своје сопствене Каноне и Црквене законе, што потврђује и Митрополит Пирејски.

Аутор превода са јелинског: Архимандрит Симеон

Писмо  Митрополита Пирејског Епископу Артемију

РЕПУБЛИКА ГРЧКА
МИТРОПОЛИЈА ПИРЕЈСКА
Бр. Прот. 115
Пиреј 31-1-2011

Митрополит Пирејски

Преосвећеном Епископу
рашко-призренском и косовско-метохијском
Господину г. Артемију
С Р Б И Ј А

Преосвећени, Многопоштовани и Љубљени Брате,

Са неизрецивим болом, горчином и патњом примио сам и прочитао дописе које сте ми послали, како онај упућен Светом Архијерејском Синоду СПЦ, тако и други упућен свим Православним Јерарсима широм васељене, који заједно са својим стадима сачињавају Једну, Свету, Католичанску, Апостолску, Недељиву, Неизмењену Цркву Христову, и такође веома пажљиво прочитах Одлуку Шестог Кривичног Одсека Врховног Суда Републике Грчке (Арео Пага) под бр. 1410/2010, и са великом смерношћу и побожношћу хитам да Вам поручим следеће:

1.

Непоколебиво верујем и са смирењем јавно објављујем, имајући 20-годишње искуство бављењем Црквеним Правом као Црквено-судски истражитељ и Секретар Великог Црквеног Суда Грчке Цркве, да је Ваше Цењено Преосвештенство, сагласно Божаственим и Свештеним Канонима Светих Седам Васељенских Сабора, као и Помесних које су они потврдили (25, 74. и 75. Светих Апостола, 6. Другог Васељенског Сабора, 9. и 17. Четвртог Васељенског Сабора, 12, 87. и 96. Картагенског Сабора и 1. Кирила Александријског), као и сагласно Еванђелском Божанском Закону, Канонски Епископ Најсветије Епископије рашко-призренске и косовско-метохијске, и поред постојања против Вас донетих Одлука, од стране Светог Архијерејског Синода као и од стране Светог Архијерејског Сабора, без Канонске оптужнице и прилагања стварних чињеница, Канонских истражних радњи и испитивања оптужнице, Канонског суђења и Одбране, и могућности правних лекова, и то:

  • а) Одлуке Светог Архијерејског Синода од 11-2-2010 о Вашем привременом удаљавању са Ваше богомчуване Епархије

  • б) Одлуке Светог Архијерејског Сабора од 2-5-2010 о наметању Вам казне коначног уклањања са Ваше Канонске службе

  • в) Одлуке Светог Архијерејског Синода од 18-9-2010 о наметању Вам казне неограничене забране свештенодејства

  • г) Одлуке Светог Архијерејског Сабора од 18-11-2010 о наметању Вам казне рашчињења са високог Архијерејског Достојанства и Вашег враћања у ред монаха, с обзиром да ове Одлуке флагрантно крше сваки појам Канонског Права и Канонског процесног поретка, и да у канонском смислу немају валидност, са непосредном последицом да су поменуте Одлуке неважеће, неосноване и непостојеће, и да непоправљиво и грубо повређују Канонску веродостојност наведених Управних и Судских органа најсветије Светосавске Српске Цркве, као и Канонско Начело адекватних казни, које важи у Аутокефалним Православним Црквама.

    2.

    Као што је несумњиво потврђено снагом Одлуке Шестог Одсека Врховног Суда Републике Грчке (Арео Пага) под бр. 1410/2010, која се односи на одбацивање Налога за хапшење, издатог од стране Истражног Судије Вишег Суда Србије под бр. Ki.Br 1181/01, и изручењe Високопреподобног Архимандрита Симеона (Виловског), Вашег Архијерејског Заменика, који је такође антиканонски рашчињен и одлучен, Светосавска Српска Црква и Српскa Државa, будући потчињене наредбама демонског Америчко-ционистичког фактора, који угрожава колевку Православног Српског Народа на Косову и Метохији, и ради на Исламизацији Европе кроз слабљење њених Хришћанских темеља и њене особености, ради постизањa, по његовом мишљењу, лакшег прихватања од њега очекиваног „Месије славе“, који се препознаје у лицу најсрамнијег Антихриста, и који ју је предао у окрвављене руке Шиптара исламиста, који у 21. веку у Европи промовишу лажљиву слику света Теократског Ислама, који контрадикторно проповеда да је, са једне стране Исус Христос истински Месија и Логос Божији који је оваплоћен од Бога и Приснодјеве Марије, али који изопачује и поништава Његово спаситељско дело – кроз Крст неизрециву кенозу и кроз Васкрсење славно саваскрсење људске личности, са мамцем учешћа у Евро-атлантским интеграцијама и под претњом „контролисаних“ Међународних Судова, исконструисалe су против њега, и следствено томе против Вас, злобну и опаку оптужбу тобожње злоупотребе службеног положаја и крађе и проневере суме од 27.640.125 динара тј. 349.857 евра, те се испоставља да је већ поменуто кривично гоњење и оптужба исценирано са циљем „да би се погоршао положај траженога (о. Симеонa Виловског) због његових верских и националних убеђења, на такав начин и у толикој мери да у случају изручења поднесе флагрантно кршење свога права на праведно суђење у држави која га тражи (Србији)“, као што наведена Одлука Арео Пага у свом образложењу на 8. страни износи. Уза све то и пуштање из притвора прошлог децембра, због недостатка доказа, од стране српских органа г-на Предрага Суботичког, грађевинског предузимача, оптуженог као тобожњег саучесника Високопреподобног Архимандрита г. Симеона Виловског у тобожњој злоупотреби и проневери већ наведене суме, још јасније потврђује подмукли и злочиначки план Ваших гонитеља, по налогу антихристовских сила, против Вашег Цењеног Преосвештенства и Вашег Високопреподобног Архијерејског Заменика.

    3.

    Горко и болно изненађење доживели смо као чланови Најсветије Православне Католичанске Цркве, због уочене, и свакодневно појачаване, трагичне путање Светосавске Српске Цркве, према којој смо се у прошлости сви односили са дубоким поштовањем и поверењем, јер је у злокобним годинама и смртоносним временима, Устројитељ Цркве и Њен Промислитељ Господ Наш Исус Христос послао свога ангела, Вашега ментора и васпитача, дубокоумног теолога и непатвореног хероја, васељенско светило Тросунчаног Божанства, међу Светима преподобног и Богоносног Јустина Поповића, чијим су списима смртно рањени „угојени“ беси синкретистичког Екуменизма, Папизма и антихристовског Просветитељства. Сагледавање догађаја изазива у свима нама ране и бол.

    Као људи у немогућности смо да схватимо како је могуће да потомци преподобног Оца нашег Јустина и Ваша духовна сабраћа учествују у безаконим заједничким молитвама и скупљањима са непокајаним и непреумљеним злославним и јеретичким Папистичким кољачима, џелатима и погубитељима свога Народа, који су током фашистичке окупације њихове отаџбине искасапили, преко Римокатоличких Хрватских Усташа, 800.000 Српских Новомученика, и недавно прогласили за „светог“ духовног и моралног подстрекача злочиначког геноцида, Римокатоличког Кардинала Загребачког Алојзија Степинца.

    Присуство познатих Архијереја са блаженопочившим Патријархом г-ном Павлом на лажној и непостојећој „литургији“ јеретичких Паписта у Загребу, ради проглашења за „светитеља“ поменутог суровог злочинца, који се налази у Паклу у друштву са демонима, не може се оправдати разлозима пристојности или екуменистичког надахнућа и диригованог заборава, већ само разлозима претходно наведеним.

    Уз то, пре неколико дана, 27-1-2011, позив и молитва у капели светога Јована Богослова на Богословском Факултету у Београду, Надбискупа Станислава Хочевара и папског Нунција Орландо Антонинија, уз присуство Сватјејшег Патријарха Иринеја, недвосмислено и јасно показују и потврђују истините разлоге Вашег антиканонског прогона и безаконе осуде, јер се urbi et orbi показујете као продужени глас преподобног Јустина (Поповића) и, коначно, једини његов истински ученик.

    4.

    С правом призивате светог Златоуста и његово страдање и сведочанство, јер се показујете ‘и нравом причастник и престолом намјесник’ Светих Отаца и Исповедника.

    Целивајући Вашу најцењенију десницу и просећи моћне братске молитве Вашег Преосвештенства, остајем Ваш у Христу брат.

    Митрополит Пирејски
    + Серафим

    Превод са јелинског
    Архимандрит Симеон

Епископ Артемије проговорио, генеза кризе Православља, Светосавља


Ово је најсвежија вест око ових тужних, неправедних и неканонских поступака водећих епископа из владајуће структуре Српске Православне Цркве. Говори лично, за мене и даље важећи Владика Артемије, коначно је јавно проговорио. Да би се схватила сва суштина кризе Православља и нашег специфичног Светосавског пута, у тексту је понуђено обиље матерјала за проучавање и истраживање, ево редоследа:

  1. Интервју Владике Артемија,
  2. Бела књига о случају Владике Артемија. Приредио мр Зоран Чворовић:“Случај Владике Артемија“ (382 стр. 1.8 мб.),

  3. Видео прилог: „Рат за душе“,
  4. Видео прилог: „Екуменизам-Владика Никанор оштро и храбро збори“,

  5. Видео прилог: Владика Артемије – Однос медија према СПЦ 11.03.2010,

  6. Видео прилог: Монах Антоније „Време је за истину“,

  7. Аудио снимак тајног разговора из 2006-те у манастиру Високи Дечани између оца Саве Јањића и Бљерима Шаље тадашњег шефа шиптарског преговарачког тима,
  8. Видео прилог трибине о Екуменизму из 1996-те, учесници: Епископ Артемије, Митрополит Амфилохије, професор Богословског факултета Радован Биговић, Небојша Крстић, тада главни и одговорну уредник часописа „Образ“ и јеромонах Сава Јањић,

  9. Разни други видео прилози,

  10. Уставно-канонски поредак Српске Православне цркве.

Интервју Владике Артемија Политици и Новостимa

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Због слабог тона, морате га појачати до максимума на вашем компјутеру, да би чули интервју, објављујем скоро цео транскип интервјуа Владике Артемија, око 80% , оне најбитније делове, да се схвати цела ситуација и његово лично виђење.

*****

Владика Артемије:

„Што се тиче тих одлука светог архијерејског сабора, и које ја још нисам добио, али за које сам сазнао преко медија, оне су, као и оне раније, Светог Синода из фебруара, или Светог Сабора из маја месеца, потпуно неуставне, неканонске и протестантске одлуке, које за мене лично немају никаквог значаја. У почетку, ја сам говорио, и показао, и речима и делима, и практично, да сам за јединство, ред и поредак по Српској Православној Цркви. Зато сам и прихватао те неканонске одлуке иако се са њима нисам слагао. Јер слагање би значило да им придајем канонску вредност. Неслагање је сведочанство да оне немају ту канонску подлогу, а прихватао сам их ради тога вишега циља, мира и јединства у српској цркви.

Мислио сам, очекивао сам, да ће и врх цркве, дакле тај владајући апарат, Синод, имати слично мишљење, сличан став, да нам је циљ заједнички и један. Показало се да нема краја њиховим одлукама, њиховим санкцијама које предузимају. У току лета више пута је, донешене су сличне одлуке, неканонске, неуставне, као на пример забрана боравка на Косову и Метохији, прогон са Косова и Метохије, забрана духовне бриге за своју духовну децу, забрана свештенодејства и тако даље… без икаквог основа. Одговорио сам Светом Архијерејском Синоду, а и за свети Сабор, да те одлуке од 13-ог септембра када сам први пут изјавио да се убудуће нећу повиновати никаквим неканонским одлукама Синода и Сабора, од тада је уствари, и да сам ја канонски Епископ епархије Рашко-Призренске доживотни. Или… до валидне пресуде црквеног суда… који би био вођен (процес) на један регуларан канонски начин и процес.

За ових 9 месеци никакав процес није ни покретан, ни вођен, нити има пресуде, имају само одлуке које се доносе гласањем, као да се не ради о цркви већ се ради о некој народној скупштини. Очекивао сам, али ту забрану о свештенодејству практично сам поштовао, да им не би дао повода за нешто даље и горе. Иако сам реко да се не повинујем и да не прихватам ту одлуку, ипак нисам служио 2 месеца.

Очекивао сам да се на Сабору, пошто је у одлуци речено… до Сабора, да се на Сабору та ствар разреши, да се вратимо на почетак, да васпоставимо поредак у српској цркви, канонски редован, како треба да буде. Очекивао сам Сабор. На Сабор нисам позван. На Сабор Нисам позван. И уместо да се то питање на Сабору стави на дневни ред, да се епископи изјасне по том питању и да Сабор донесе једну нормалну одлуку, они су кренули да попуњавају епархију Рашко-Призренску. Поставили су за епископа нашег викара Теодосија Шибалића. Дакле, поред живог канонског епископа они постављају другога епископа.

То је такав канонски преступ, да и они сви, и он, по канонима заслужују лишавање чина.

Када сам то, дакле сазнао, опет преко медија, онда сам хтео и практично да покажем да сам ја црквени и канонски епископ. Отишо сам у свој манастир, јер цела епархија Рашко-Призренска је моја, мој манастир Дубоки поток, и одслужио свету литургију.

Човек који је седео десно од Владике Артемија поставља питање:

Значи, зато сте кренули из Шишатовца…?

Владика одговара:

„Зато сам кренуо дабоме, да, пошто, практично једном да се покаже пред очима целога света шта је суштина проблема. Јер, вербалног разговора није било, нити даљег може бити, доказивања. Јер они, и онда, у одсуству моме они су касније донели и ту одлуку о рашчињењу и шта ја знам све остало. За мене те одлуке после 17-ог септембра, од 15-ог септембра су неприхватљиве, неприхватане ( нисам чуо једну нејасно изговорену реч) и за мене намају никаквог значаја.

Ја сам и даље оно што сам био, Епископ Рашко-Призренски, нисам се ни од кога одвојио, ја сам и даље у јединству са једном светпм саборном и апостолском црквом, у јединству са светим апостолима, са светим оцима, васељенским саборима, са Светим Савом, Владиком Николајем, оцем Јустином, и свим осталим православним хришћанима који поштују тај заиста црквени вековни поредак.

Ко се одвојио од тог принципа нека види сам ко је, и где се налази.

*****

Бела књига о случају Владике Артемија. Приредио мр Зоран Чворовић:

Случај Владике Артемија (382 стр. 1.8 мб.)

Књигу сам преузео са овог извора.

Интересантно је да се око ситуације са Владиком Артемијeм нико од патриотских организација не оглашава са својим јасним ставовима, поготову Двери Српске, затим и поједини интелектуалци за које се очекивало да ће јасно да се изразе, сви иду, ни тамо, ни овамо. Ситуација око Владике Артемија је и више него јасна, јер су водећи епископи који нападају Артемија да је прекршио уставно-црквене каноне, у самом старту сами прекршили црквене каноне. Све то лако може да се увиди, јер је барем на овим алтернативним медијима доступна информација о садржају уставно-црквених каниона српске цркве, који су једини меродавни критериј и услов јединства и мира у кући, јединства СПЦ.

Сваки маневар попут „Немам намеру да улазим у канонска и еклезиолошка питања“ које је изреко Ђорђе Вукадиновић је јефтино избегавање одговорности да се у ионако комфузном друштво јасно укаже о чему се ради,  ситуација није ни најмање компликована да се сагледа, барем око случаја Артемија, док је криза православља, српског православља, дужа шира и дубља прича. Управо је случај са Владиком Артемијом преломна тачка на којој се све може разјаснити, да се крене у пут катарзичног очишћења и сагледавање истине.

Добро је рекао Владика Артемије, чак је и у старом римском праву законски било омогућено да се опужена страна брани, али не и у српској цркви, у руководећој структури. Они су се угледали на диктаторски тадићев режим, на светске моћнике из новог светског поретка, где се прво одреде вечити кривци (у једностраној слици „добар“, „зао“) а после ће већ наћи нешто да им накалеме за кривицу, макар и нека лако оборивe небулоза, Хаг нам је најбољи пример за то, ми Срби то најбоље осећамо на својој кожи, закон силе и неправде, а не силу закона и правде.

У уставу СПЦ јасно пише да нико не може бити кажњен ни једном црквеном казном, а да претходно није био саслушан. О том детаљу може се сазнати из овог дела књиге Зорана Чворовића. Из једног другог дела књиге можете видети како је Епископ Бачки Иринеј слагао (на конференцији за штампу) да је Епископ Артемије био уредно позван на седницу Светог архијерејског синода, и наводно после се није одазвао на тај позив. Овде можете видети скенирани снимак писма Владике Артемија патријарху. Епископи из врха СПЦ-а изгубили су сваки морални интегритет да то буду, али они настављају хајку на Владику Артемија небулозном оптужбом да је „узурпирао црквену имовину“?!

Шта је он то узурпирао од црквене имовине?
Да није можда срушио манастир, оштетио иконе, запалио нешто?
Да није можда узурпирао ваздук око манастира, можда је и ваздух по неким епископима црквена имовина?

Човек који је 50 година по манастирима и црквама учио своју духовну децу доследности светосавског пута, сада је „узурпатор“ црквене имовине, док Бајден који о србима мисли све најгоре, да су примитивци и зликовци које треба бомбаровати, није узурпатор црквене имовине када су му високо црквени оци дозволили посету Високим Дечанима. Он је добродошао гост, уз увредљиво објашњење за српски народ да се тиме изражава наше „традиционално гостопримство!? Он, представник земље која је са НАТО армадом рушила манастире по КиМ-у, убијала српске цивели по Србији?! Високи црквени оци само трапаво покушавају да прикрију свој слугерајски карактер према НАТО пакту и Америци. Србе је по први пут у историји издала истиовремено и држава и црква, остали смо голи у пустињи.

На овом шиптарском клипу „Bajden ne Decan“ Од 01:19 секунди отац Сава Јањић дочекује Бајдена следећим речима, преведено са енглеског то је ово:

„Ово је велика част и охрабрење… да свраћате поново након неколико година…“

Бајдем увредљиво прича за србе, сматра нас генерално дивљацима и стоком која само разуме метак, а Сави Јањићу је велика част да угости таквог типа. Пре посете манастиру, Бајден је у Приштини потврдио шиптарима да је независност Косова апсулутна и неповратна! О чему ми причамо, докле ћемо да се играмо жмурке, барем у објективној и истинитој анализи?

Верници се новоуведеним новаторијима у служби излу]ују и збуњују. У православној догматици то су јереси. Даћу вам два примера, а ко зна колико их још има. Овде видимо како свештеник чита молитву, и по већ вековима познатој процедури требао је да буде окренут према истоку, но он се окренуо према западу, како се служи по католичкој вери. Овде можете видети како Епископ Јован вређа вернике, виче на њих, само зато што желе да присуствују служби по стотинама година утабаној  процедури:

Ако нећете да слушате, напоље!

Рат за душе

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Ради ближег упознавања шта вас очекује у овом документарцу, прочитајте неке цитате.

Наратор…

„… Велика трагедија по Васељенско Православље, догодила се 20-сетих година прошлог века, када је Константинопољ по други пут доживео свој пад. Овај пут није реч о паду под османлије, већ о паду под масонску окупацију. Да бисмо знали тачно о чему се ради, ваља изнети манифест екуменизма који је садржан у окружној посланици израђеној 1920-те године од стране професора Богословске школе на острву Халки.“

“ Већ у самом почетку посланице, садржан је јеретички став, да не постоји једна црква, већ да постоје више цркава. И да би та љубав међу црквама заживела, донето је низ мера у том правцу од којих је свакако најтеже последице оставила одлука о прихватању новог календара, календара Папе Глигорија. Ова посланица је ударила темељ јереси екуменизма, а то је постало могуће појавом Мелентија Метаксакиса. Реч је о Цариградском Патријарху, масону. Према масонском листу, „Питагорац Гном“, он је ступио о масонску ложу хармонија у Константинопољу 15.03.1910-те године, да би касније достигао највиши 33-ћи степен. Цариграским Патријархом је постао јануара 1922-ге године. Тиме је масонерија успоставила власт над првом Патријаршијом у Православљу, што јој је пружило могућност да до дана данашњег врши велики утицај на помесне Православне Цркве у циљу прихватања јеретичког курса“.

Владимир Осипов, професор Московске духовне академије:

„Екуменизам Протестаната заснива се на учењу да смо ми већ једна црква. И то јединство просто треба објавити, не обазирући се на догматске разлике, које међу нама постоје. Односно, они питања истине уопште не постављају. По њима, заједничко причешће је могуће. Католичка концепција екуменизма, одликује се тиме да Ватикан говори, да је јединство могуће само под ногама римског папе.

Наратор:

„… а 4 гoдина касније, Цариградски Патријарх Атинагора, позива све помесне Православне цркве да се придруже светском савезу цркава. Као основа наводе се сасвим банални разлози, потреба приближавања народа и нација у циљу суочавања са великим проблемима садашњице. Ава Јустин Поповић, назива светски савез цркава јеретичким, куманистичким и човекопоклоничким сабором, који се састоји из 263 јереси, а свака од њих је духовна смрт.“

„… на другом Ватиканском концилу, прихваћено је учење о једној васељенској универзалној цркви, у којој ће ући не само све хришћанске, него и све друге религије… јевреји, будисти, муслимани. Спасти се може сваки човек који верује у Бога, без обзира којој религији припада. После другог Ватиканског концила, практично Ватикан се ставио на чело екуменистичког покрета у свету. Године 1964-те Патријарх Атинагора се у Јерусалиму састаје са папом и наредне године Цариград скида анатему против папске јереси из 1054-те године, иако Римска црква остаје непокорна у својим новотаријама! „

Игуман Кирил Сахаров, Председник Савеза Православних братстава:

„… 1965-те године, заиста је била истовремено скинута анатема из 11-ог века. Анатему су скинули Патријарх Атинагора и Папа Павле шести. Московска патријаршија тога доба, огласила се тим поводом и издала саопштење да тај чин сматрају позицијом једне помесне цркве, цркве Константинопоља. Обрт се састоји у томе да данас нико не говори о томе да је, скидање анатеме, био чин једне Православне цркве. Данас се овај чин прихвата као позиција читаве Православне цркве, и нико више то не оспорава!“

Наратор:

„… 1965-те године Српска Православна Црква постаје члан светског савеза цркава мимо одлуке Светог Архијерејског Сабора! А све у нади да ће остатку света сведочити Свето Православље. Али казано је у светом писму: ‘С преподобним , преподобан ћеш бити, а са развраћеним и сам ћеш се развратити’….“

„… 1968-ме године основан је Римокатолички Институт за Православну Цркву, и до сада је прошло преко 400 теолога кроз ову установу. Између осталих и Митрополит Црногорско-приморски Амфилохије, Епископ Славонски Лукијан и још преко 300 епископа широм Православља.“

„… 1976-те године, на екуменистичком скупу у Загребу јеромонаси Српске Православне Цркве, Амфилохије Радовић, Иринеј Буловић и Атанасије Јефтић, иза леђа свог наводно духовног оца, Аве Јустина Поповића, учествују у састављању екуменистичке декларације. Пелцер јереси зване „екуменизам“ преноси се тако преко римских и грчких ђака, и у нашу Српску Православну Цркву!…“

„… 1993-ћа година, Баламан. Васељенски, Александријски, Антиохијски и Московски Патријарх саглашавају се са католицима да деле једну веру, једно свештенство, једно крштење, и да су они сестре цркве. Два дела истог тела, и да треба да трагају за савршеним и потпуним јединством. Сабор Српске Православне Цркве доноси 1997-ме године одлуку, да Српска Православна Црква иступи из Светског Савеза Цркава. Одмах после тога, Синод као извршни орган Светог Архијерејског Сабора, који треба да спроводе одлуку, на предлог Епископа Иринеја Буловића, Атанасија Јефтића и Амфилохија Радовића, поништава одлуку Светог Архијерејског Сабора! Од тада имамо парадоксалну ситуацију, да Синод управља Црквом, уместо Свети Архијерејски Сабор!“

„Дијалог Православни са римокатолицима, у том облику како се до сада одвијао показује нам, да све иде ка обједињењу унијатског типа и по плану који је одлично разрађен у Ватикану. А то је линија – римоцентричног екуменизма, која је опредељена на другом Ватиканском Сабору. А ко резултат тога је и жалостан документ из Равене, октобра 2007-ме године, у коме се Православни јерарси саглашавају да је римски папа, први међу Патријарсима, а Рим… прво седиште цркве!“

Прочитај текст до крата →

Издаја Косова и Метохије, издаја Србије!


Ближи се 9-ти септембар 2010-те, дан када ће Србија на Генералној Скупштини УН-а поднети свој предлог резолуције о Косову, а нико жив не зна текст резолуције, само знамо да тај текст нећемо писати ми, већ странци, што је јавности приказано као „консултације са Бриселом и Вашингтоном“. Нико не даје тај текст на расправу у Парламенту Србије и широј јавности, што говори о невиђеној диктатури Тадићевог режима и комплетне саучесничке „опозиције“. Народ Србије и сви њени грађани, само су статисти за њих, боље речено „таоци“ антисрпске политике! Наравно, шта друго очекивати од квислиншког режима и „опозиције“ која се само ограничава на реторичко мрмљање, да ни она не знају садржај текста, уместо да организују грађанске протесте како би се владајући шибицари приморали да се текст да на јавној расправи, јер ради се о отимању Косова и Метохије! Нису то радили ни око самопонижавајуће резолуције Скупштине Србије о Сребреници, проглашавајући нас геноцидним народом, јер све је било базирано на лажној пропагандној слици да се у Сребреници десио геноцид.

Производња „реалности“ која нема везе са реалношћу, и после се све имплементира у резолуције, законе, ревидирање историје путем лажних чињеница и измишљених догађаја…

Jедино што се зна, али сада због „консултација“ више не важи, је овај интегрални текст предлога резолуције од 28.07.2010. од стране министарства спољних послова, поводом саветодавног мишљења Међународног Суда Правде (МСП):

„Генерална скупштина, руковођена принципима садржаним у Повељи УН, имајући у виду своје функције и овлашћења на основу Повеље УН, подсећајући на своју резолуцију 63/3 од 8. октобра 2008, свесна да није постигнут договор између страна о последицама једностраног проглашења независности Косова од Србије, водећи рачуна о чињеници да једнострана сецесија не може бити прихватљив начин за решавање територијалних питања,

  1. Прима на знање Саветодавно мишљење МСП донето 22. јула 2010. о томе да ли је једнострано проглашење независности Косова у складу с међународним правом,
  2. Позива стране да пронађу узајамно прихватљиво решење за сва отворена питања путем мирног дијалога, у интересу мира, безбедности и сарадње у региону,
  3. Одлучује да укључи у привремени дневни ред 66. заседања тачку под називом: ’Даље активности после доношења саветодавног мишљења Међународног суда правде о томе да ли је једнострано проглашење независности Косова у складу с међународним правом’“.

Пре него што кажем нешто о садржају текста, рећи ћу нешто о МСП-у.

Прво, види се да је тај суд инструмент великих сила, јер је саветодавно мишљење дао гласањем, попут неког жирија. Без обзира што је Србија упутила трапаво питање, они су своју одлуку морали да донесу након разматрања оног дела међународног права који забрањује националним мањинама да се отцепљују, а не да дају уопштене и теоретске одговоре. По томе се види да то није никакав суд правде, већ неправде, служећи интересима тренутно најмоћније силе, САД. По истом калупу, такође је у оквиру међународног права право Србије да брани свој територијални интегритет од насилне сецесије неке национе мањине, у нашем случају од шиптара.

Друго, мишљење МСП-а је саветодавно и необавезјуће, а сви релевантни политички фактори у свету и код нас понашају се као да је то прва божја заповест, као да је нека пресуда.

Оно што се одмах види и уочава код овог текста, то је да је и овај текст, за који су властодршци тврили да „не иде испод црте државних и националних интереса“ најобичнија капитулација, обмана народа и издаја национало-државничких интереса. Сада ће уз помоћ „консултација“ текст да се дотера, да би ова квислиншка власт играла стару игру обмана, јер приказаће све као „дипломатску победу“, а у ствари биће то имплицитно и фактичко признавања стања на терену, независности Косова. Текст је капитулација, јер се у њему нигде не помиње резолуција 1244 која једино гарантује Србији да је Косово само аутономна покрајина унутар Србије. Дакле, резолуција 1244  је с тачке међународног права „чувар“ Косова, да је интегрални део Србије.

Кад се правоснажност те резолуције уклони, и донесе нова у којој се неће експлицитно признати независност Косова, већ ће се провлачити: „добросуседска сарадња“ власти у београду и приштини… „заједничко решавање свакодневних проблема“… „нормализација односа“, то ће бити признање фактичког стања, јер ЕУЛЕКС има само задатак да власт препусти тзв. „косовским институцијама“. После 5-6 година голготе са овом гарнитуром домаћих окупатора и издајника, јер са њима ништа боље не можемо да очекујемо, та псеудо елита дилетаната и скотова, само зна да распродаје и уништава све што стигне па и националне интересе, моћи ће и формално да призна независност Косова. Као много пута до сад, ставиће народ пред свршен чин, који ће опет да „прогута“ горку пилулу по ко зна који пут.

Ствар је једноставна, кад властодршци већ хоће да пишу текст резолуције, треба наћи неко правно лице да пронађе одговарајући део међународног права који не дозвољава да се национална мањина одцепљује од државе, уз обавезно навођење резолуције 1244 која је гарант Србији да је Косово и Метохија само покрајина са широм аутономијом у оквиру њених граница и суверенитета. Баш се секирају Уједињене Нације за то њихово:

„… да једнострана сецесија не може бити прихватљив начин за решавање територијалних питања“

,

јер неком је прихватљива, шиптарима, америма. Види се да су тотални дилетанти, не базира се међународно право на чињеници да је неком нешто прихватљиво или неприхватљиво, већ на законским актима једнаким за све, и по којима се суди.

Ситуација би била једноставна да су на власти одговорни људи који брину о националним и државним интересима, а не продана малограђанска багра!

Да су одговорни људи на власти, они би одмах након првих признања сецесије Косова од стране других држава упутили тужбу МСП-у против истих, а не да траже саветодавно мишљење, јер суд је ту пре свега да суди. Дакако у тој тужби би се навели документи из међународног права који не дозвољавају сецесију националне мањине, тако да би суд морао да суди и до краја се изјасни, а не да се игра жирија и околише.

Једно је јасно, узалуд се упућују апели властодршцима и „опозицији“ да раде у корист Србије, српског народа и њених грађана… „не радите то“… „урадите ово“, јер они су доведени на те положаје да раде управо то што сада раде Србији, свако на свој начин игра улогу у разбијању Србије, ко црева су се повезали својим неделима: да је опљачкају, да је униште као државу, да србима избришу слободарски национални дух, целу историју, да нас представе као дивљаке са ножевима у зубима, да смо геноцидан народ, да нас максимално понизе, а ово са Косовом је само завршни чин велеиздаје!

Док се не десе радикалне промене, док не дођу потпуно нови људи на власт, у свим највиталнијим државним институцијама, Србија ће само да тоне.

Најекстремнији у издаји Косова је Чедомир Јовановић који је бескрупулозан у томе, он се чак не либи да на тако понижавајући начин Србима на Косову нуди да бирају коју ће врсту независности да изаберу (?!), а као наводно упозорава нашу јавност и власт да кажу „народу истину“, да народ схвати „реалност“, симулирајућу тобоже да Тадићев режим понавља политику деведесетих. Да је ово демократска земља, тај отворени заговорник признања лажне државе Косово, одавно би се нашао у ћузи, јер је по важећем УСТАВУ Косово и Метохија као аутономна покрајина саставни део Србије. Као нескривени лобиста за шиптаре, он се ко дрогиран навуко на Милошевића, наводно за ситуацију око Косова и отцепљење шиптара крив је његов режим и његова политика дискриминације и насиља.

Чеда заборавља да када је његов ДОС преузео власт 2000-те, и пар година после тога, нико из америчке администрације није помињао независност Косова, већ највећи степен аутономије. Милошевић то није ни порицао никад за шиптаре док је био на власти. Чеда је имао водећу улогу у хапшењу Милошевића, стрпали су га у затвор, па у Хаг, и тек после тога кад више није било препреке Милошевићевог режима и њега, као ни „деведесетих“, јер дошла нам је „демократија“, баш за време пуне власти ДОС-а дошла је прича о независности Косова и подмукле реализације тога од ДОС-овог режима у разним облицима и мутацијама, попут вируса.

Први корак ка пуштању Косова низ воду ДОС-овци су направили повукавши тужбу против НАТО пакта, легализујући тако њихову агресију под командом САД-а, а повод је био исценирани тобожњи масакар у Рачку. И кад против оног ко те бомбардовао повучеш тужбу, значи ти шаљеш поруку свету и агресору да то није агресија, већ заиста „хуманитарна интервенција“, то је „за наше добро“.

Други и одлучујучи корак је превара са ЕУЛЕКСОМ. О томе ће вам до детаља рећи војно-политички коментатор Милован Дрецун. Рећи ћу вам мали сиже. Оно о чему властодршци ћуте је то да је првобитно нашој јавности речено да ће ЕУЛЕКС деловати паралелно са УМНИКОМ који је главни заштитник резолуције 1244, по којој је Косово саставни део Југославије односно данас Србије. ЕУЛЕКС је продукт неповољног за нас ахтисаријевог плана, међутим тај ахтисаријев план је одбачен у  Уједињеним Нацијама. ЕУЛЕКС затим долази под окриљем УН-а што је нелегитимно и немогуће, јер ЕУЛЕКС није предвиђен тренутно важећом резолуцијом 1244 коју спроводи УМНИК под окриљем УН-а. Е, сад, ако се хоће спровести у пракси да Косово постане независно, потребно је само имплементирати ахтисаријев план, механизам за то је ЕУЛЕКС. У свему овоме имамо парадокс и правну нелогичност. ЕУЛЕКС по ахтисаријевом плану има улогу да постепено преда власт косовским институцијама, али ахтисаријев план није одобрене од стране УН-а, препрека је и УМНИК полиција и резолуција 1244. Пошто резолуција 1244 није могла да се замени ахтисаријевим планом, уклоњена је УМНИК полиција која је бројала 3000 полицајаца, замењени су са 800 полицајаца ЕУЛЕКСА што је сигурно прошло са сагласношћу наших власти. Остало је само 30-ак официра за везу да се јавности замажу очи, као и трули компромис са светским моћницоима у 6 тачака који је овде представљен као велика „дипломатска победа“, а у суштини те 6 тачке не значе ништа, ако је цена независност Косова. То је оно да ће нам укинути визе за ЕУ итд…

Дакле… пошто је у пракси уклоњена главна препрека за реализацију резолуције 1244, УМНИК, остаје још да се уклони резолуција 1244, а то управо сада ради влада Србије пишући текст нове резолуције уз „консултације“ са Бриселом и Вашингтоном. Наводно могућ је компромис да ми не признамо независност Косова и да наставимо европске интеграције и улазак у ЕУ. То је немгоућа мисија, јер почевши од Бајдена, па све до скорашњег посете министра спољних послова Немачке Гвида Вестервелеа, који је у Приштини рекао да је косовска независност неповратна. Теоретски гледано, ако и уђемо у ЕУ, 22 земље ЕУ су признале независност Косова и временом ће се вршити притисак на колонију и банана државу Србију да и она то учини формално правно. Она ће то учинити засигурно, јер се већ определила за „европске стандарде и вредности.“

Осим тога, ова власт упорно прећуткује и не прича вам да због новонасталих проблема, у ЕУ ће бити обустављен пријем нових чланица за следећих 10-ак година.

А шта ће са нама, са ЕУ и светом да буде за наредних 10-ак година, у односу на хаос који влада, не могу ни да замислим, с обзиором кад се сетим пустошења и беде уназад десетак година владавине и харања ДОС-а, где они прођу ту трава не расте, не види се светло на крају тунела….

Милован Дрецун говори о превари са ЕУЛЕКСОМ
(11.08.2008)

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Сада ћу се осврнути на оно суштинско, нама су као народу највећи непријатељи ови домаћи, не спољни, спољни их само користе као послушне марионете за једнократну упоптребу. То су разни страначки лидери, странчари и „интелектуалци“ који само брину о својим каризмама професионалних „срба“, „демократа“, „европејаца“, док им је српски народ задња рупа на свирали. Узимам за пример Вука Драшковића и Бориса Тадића.

Што се тиче Драшковића, њему би и најопасније вирус (не овај против свињског грипа) могао да позавиди на великим мутацијама, када узмемо период од двадесетак година Драшковићевог политичког ангажмана и све противречне и контрадикторне ставаове и изјаве које је давао у том периоду, укључујући и ову најновију о Косову:

Драшковић: Нова политика за Косово

Кад слушате његов говор видећете да се он залаже за реалност на терену, да признамо фактичко стање где је Косово под окупацијом и да се тако сарађује са шиптарима, са њиховим властима. Наравно, он вербално не говори да се призна и формално-правно независност Косова, али кад признаш стање „де-факто“ онда после следи и „де јуре“, да се и правно призна независност. Врхунац цинизма је показао када му је водитељ скренуо пажњу да је Косово и Метохија по важећем УСТАВУ територија Србије.

Драшковић:

„… да у нашем УСТАВУ стоји тврдо закуцано у његовој преамбули да је Косово покрајина (цинично се осмехнуо) у саставу суверене државе Србије. Косово је било покрајина у саставу суверене државе Србије, и она то већ 5-10 година није. Држава Србија је кумановским споразумом и резолуцијом 1244 савета безбедности заправо била присиљена да се повуче са Косова.“

Дакле, човек се залаже да кад агресор привремено освоји неку територију земље коју напада, земља која је поражена, мора да промени свој УСТАВ по коме је тај окупирани део трертиторије био под њеним суверенитетом…!?

Идући том квази логиком, када је српска војска у првом светском рату морала да одступи на острву Крф, тадашња српска влада у избеглишту је требала да промени УСТАВ и да напише да Србије више као државе нема, не постоји, јер то је реалност.

Да Драшко, професионални „србине“, али у тој резолуцији 1244 пише да је Косово дефинисано као аутономна покрајина, у крајњој истанци, у оквиру Србије.

Дашковић је својевремено пролонгирао свој чувени ‘модус вивенси’: „Више од аутономије, мање од незавосности“ за који нико није знао шта то значи, па ни он сам.

Погледајте шта је тај исти професионални рбин изјавио почетком 90-их:
http://en.wikipedia.org/wiki/Vuk_Dra%C5%A1kovi%C4%87

Quotations( цитати):

“ Any of the Arnauts [Albanians] and other nationalities who want Kosovo to be a republic can pack their bags immediately. There is room only for those who recognise Serbia as their fatherland.“ 24 June 1990 SPO rally. BBC Summary of World Broadcasts, 29 June 1990
(„Сваки од Арнаута (Албанаца) и припадника других националности који теже да Косово постане република, могу одмах спаковати своје кофере. Овде има места само за оне који Србију препознају као своју домивину.“)

Борис Тадић марионета запада
( 09.05.2008.)

Дакле наш врли председник Тадић Бо-ри-с има праксу да се бори за србију тако што се стално на најодговорнијим функцијама „консултује“ са странцима, са Бриселом, са Вашингтоном, као и сада око нове српске резолуције о Косову.

Из горњег видео прилога чућете да је генерал Dzon Mur Bik, био специјални саветник у министарству одбране када је Тадић био министар одбране, генерал енглеске војне обавештајне службе!? Да, да, па то су наши „савезници“ побогу, они нас стално бомбардују за „наше добро“, још за време другог светског рата када су бомбардовали само српске градове, гађали немце, а побили српске цивиле, а и сад 1999-те такође се нас бомбардовали за „наше добро“ због Милошевића.

На свом сајту предедник Тадић говори ово:

Председник Србије Борис Тадић: Војска Србије кључни фактор стабилности на Балкану
30. мај 2008

„Председник Републике Борис Тадић изјавио је данас да је наша стратешка намера да Војска Србије буде најснажнија у региону западног Балкана, не да би претила другим државама, већ да би била кључни фактор стабилности тог подручја.“

Које лицемерје и обмана. Док је био министар одбране, уништено је доста нашег наоружања и тако је у великој мери ослабљена борбена моћ војске, а сада му је стратешка намера да наша војска буде најснажнија у региону!??

Како… са чиме Тадићу…? Са праћкама?

Давинић је после њега само завршио посао. По међународним конвенцијама тадашња Србија и Црна Гора није имала обавезу да уништи то наоружање. Уништено је милион ипо против пешадијских мина, неколико стотина тенкова, 1200 ракета типа „Стрела 2“ и разног другог наоружања. Све је рађено полутајно и не зна се прецизно тачан број уништеног наоружања.
Тадићев режим је такође уочи рата у Јужној Осетији, помагао грузијском режиму 2008-ме, наоружавши га против наших традиционалних савезника и братског народа Руса. Нашим ракетама „Стрела 2М“ грузијци су обарали руске хеликоптере! Тада је министарство одбране Русије саопштило да је прилоком напада на Јужну Остетију, Грузија од српског наоружања користила наше калашњикове, ПВ ракете типа „Стрела 2М“, тенковске и топовске гранате.

Незаконито је спровођена кадровска чистка, посебно против ратне гарнитуре која је пружила отпор НАТО агресору! Било је заостајање у платама да би војни кадрови напуштали војску, уништен је морал припадницима војске, медијским омаловажавањем вођена је негативна кампања против ње, да би се показало да је она неспособна.

Планира се да наша војска има само 30.000 војника. Али зато шиптари не мирују, по подацима које Дрецун износи, на Косову се ствара организована шиптарска војска која ће бројати око 50.000 људи. По извештају УН-а на Косову шиптари поседују од лаког наоружања око 480.000 комада, такође имају и артиљеријско наоружање. Шиптари покушавају да набаве хеликоптере, шаљу своје људе на обуку за пилоте, раширили су обавештајну мрежу по Србији…
Баш лепо, док ми разбијамо војску, шиптари је стварају, а познато је да имају „велике апетите“ што је зацртано по програму њихове организације зване „Призренска лига“ из 1878-ме.

Шта ако шиптари купе авионе, хеликоптере, тенкове и нападну север Косова, јужни део Србије? Ко ће то да брани Тадићу, и са чиме? Са праћкама…?

Прави државник би прогласио окупацију непосредно после проглашења шиптара самозване независне државе Косово, и тако би показао да се не одричемо тог дела територије. Чекала би се повољна констелација и распоред снага у свету, не би ли се то искористило да се Косово и Метохија поново врати под контролом Србије.

Али, марионети Тадићу то нису рекли његови „консултанти“.

Међутим, сада му причају добро и подробно шта да ради, апсолутно сам сигуран да ће у тексту резолуције писати следеће: „добросуседска сарадња“ власти у београду и приштини… „заједничко решавање свакодневних проблема“… „нормализација односа“… То ће бити признање фактичког стања, неће се формално-правно признато независност Косова. ЕУЛЕКС ће сву власт пренети косовским институцијама, будући да ће се овом резолуцијом поништити резолуција 1244 по којој је КиМ у границама територије Србије, и за 5-10 година кад иовако исцрпљен и изнурен народ огугла на све, каде га психички и ментално потпуно докрајче, сломе и понизе…. признаће се и формало независност Косова.

Ето тако… са овим шибицарима на власти и „опозицијом“, ништа нас боље не чека!

Бољитак нас чека само са потпуно, потпуно, потпуно НОВИМ ЉУДИМА, са новом поштеном и ЧАСНОМ ЕЛИТОМ која ће да води рачуна о нашим највиталнијим националним интересима, која ће да препороди ДОМАЋУ ЕКОНОМИЈУ, ПОЉОПРИВРЕДУ, ЕНЕРГЕТИКУ, ВОЈСКУ, ЕКОЛОГИЈУ, КОРУМПИРАНО СУДСТВО, ТУЖИЛАШТВО, ЗДРАВСТВО, ОБРАЗОВАЊЕ, НАУКУ…!

Сребреница и истина о њој – документарац


О Сребреници стално треба причати и износити истините чињенице, чињенице да су догођаји око Сребренице јула 1995-те били чиста пропагандна монтажа контролисаних светских медија, у смислу да се тамо десио гоноцид Срба над муслиманима, што нема везе са истином! О томе говори овај кратки увод у документарни филм Савеза логораша Републике Српске:

Досије Сребреница – увод

линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог скинути преко >овог упутства.

У документарцу ћете видети и снимак из холандског документарног филма: „Насер Орић“ у коме лично Хакија Мехољић, ратни командир полиције у Сребреници говори, цитирам:

„… Тада нам је Алија, рекао да му Клинтон нуди да уђу четници у Сребреницу, да изврше покољ 5000 муслимана и да ће бити војна интервенција. Питао нас је шта ми мислимо о томе…“

И шта ћете бољи докоз за монтажу „геноцида“, од исказа самих муслимана, да би се оправдала интервенција НАТО пакта и да се Срби неправедно окарактеришу као ноторни непоправљиви зликовци. Видимо да је то било договарање исцениране „кланице“ председника свих муслимана Алије Изетбеговића и Била Клинтона. После смо видели, Насер Орић и већи део муслиманске војске се по наређењу врховне команде повукао, док је мањина, њих око 2000 погинуло у пробоју ка слободној муслиманској територији. Дакле Изетбеговић је свесно жртвовао своје војнике, а муслимани се поносе њиме?!

Чућете и српске сведоке муслиманских покоља које Хаг није хтео ни да саслуша. Неки од њих говоре ово:

… Каже, ајте сад да видимо које ћемо дете прво да кољемо… па оће ону малу цурицу од 3,5 година“

Затим ово:

„узо је нож, и почео је да оштри нож пред нама и реко ‘Ко ће први под нож да стане, јер бићете заклани у року од 10 минута’…“

Јанко Велимировић (директор центра за истраживање ратних злочина) говорио је о лажним статистикама да би се вештачки добила жељена цифра од 8000 побијених муслимана у „геноциду“. Он је говорио о једном муслиманском документу, у документарцу је и снимак тог документа, који говори о броју домицилног становништва после сребреничких догађаја, у коме се каже да је укупан збир домицилног становништва који је остао у Сребреници у самом центру, заједно са избеглицама из сребреничке општине и општина: Братунац, Власеница и Милићи, био 37000. Међутим, у истом том документу се указује да се користи и оперише са цифром од 45000 становника у приказивању стања становништва међународним организацијама.

Александар Дорин, који је написао књигу „Сребреница – историја једног салонског расизма„, говори како поседује једу фото серију коју је добио од једног муслиманског фотографа из Тузле, који је био међу муслиманским војницима који су се пробијали ка муслиманској територији. Он је снимао те догађаје, те битке са српском војском, али, каже Дорин, о томе међународна заједница ћути, о томе се не говори. А ту је било око 2000 погинулих муслиманских војника који су убачени у списак пострадалих у тобожњем геноциду.

Истина се у реалности дакле одавно зна, док се у контролисаним медијима непрекидно износе лажи, декларације о тобожњем сребреничком геноциду, али за истину се треба борити и пласирати је где се може, на интернету, увек…!

Љубодраг Дуци Симоновић гост Атлантиса


У прошлонедељној радио емисији Атлантис (20.06.2010.) коју води и уређује госпођа Биљана Ђоровић, гост је био Љубодраг Дуци Симоновић.

Љубодраг Дуци Симоновић гост Атлантиса

Линк ка видео прилогу на:http://www.viddler.com/
Директан линк за скидање емисије у mp3 формату (38 мб.)

Дуци је можда као никад досад, у једном бриљантном и надахнутом наступу, сажeо све неопходне чињенице које су потребне да разбуде и пробуде народне масе на бунт: људе, раднике, грађане… јер и на њима је одговорност за немо посматрање немилосрдног уништавања њихових држава, привреда, природе и света од стране помахниталог разарајућег капитализма који има и екоцидни карактер, тако да се некадашња борба људи за слободу, трансформише у бору за голи опстанак, како свој, тако и опстанак живота на Планети Земљи, јер једно без другог не иде.
У смислу екоцидности и монструозности капитализма, Дуци је споменуо најновију и до сада највећу еколошку катастрофу у историји човечанства, а то је изливање енормних количина нафте, са 1.6 км. дубине, из постројења потонуле платформе у мексичком заливу, а предвиђа се да ће се заустављање излива нафте десити тек у августу. Која је то катастрофа за биљни и животињски свет не треба ни причати! За ту катастрофу се већ сада прича да око 5 пута надмашује Чернобилску! Један детаљ ће вам открити помраченост тих капиталистичких умова.

Компанија Бритиш Петролеум („БП“) је признала да су постојали снажни знаци упозорења да је природни гас ушо у бушотину готово сат времена пре експлозије на платформи, но и поред тога руководиоци те компаније су донели одлуку да се настави са бушењем!

Пошто је Дуци обухватио доста тема, рећи ћу само нешто од тога, а остало ћете послушати сами. Говорио је о томе да су све велике манифестације попут олимпијских игара, разних светских првенстава, попут садашњег у фудбалу итд… само обична легализована пљачка грађана у државама које организују те хипнотичке спектакле. Било је речи о спортским спектаклима, музичким, разним заглупљујућим емисијама на малим екранима попут „Фарма“ и сличних, као духовној дроги са намером да у људима убије ум, да не размишљају о егзистенцијалним проблемима, већ да „док брод тоне“ они само губитнички као потрошачке „животиње“ компензирају своје добровољно губитничке животе.

Дуци је говорио и о свом напуштању олимпијаде у Минхену 1972-ге, о себи, о злоупотреби деце у спорту, о фашистима по опредељењу на челу олимпијског покрета, о томе да се капиталистичка кула од карата незаустављиво руши, само је питање тренутка када ће у Европи наступити стравична криза и економско-финансијски слом, о потреби да се ми као народ и грађани стиснемо и организујемо у борби за опстанак, у борби за праведно и хумано друштво у својој земљи…!

%d bloggers like this: