Драган Симовић: Моји Галактички Преци


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

p1200813

Лирски записи

01

Срби су много што-шта преживели у својој стотину векова дугој повесници, али ова понижења, овај јад, ову духовну беду,
овај стид и срам – неће преживети.
Ниједан народ у својој повесници није био тако понижен до скота, до последњег скота.
Оваква понижења могу да доживе, и преживе, само они који се више не рачунају у људе, не рачунају у словесне народе.

Са становишта духовне науке, са једног вишег ступња Свести, боље је да смо нестали, да смо заувек нестали са овога света, него што смо доживели сва та понижења.
Оно изабраних и одабраних Срба, оно расних и самосвесних Срба, знам, поуздано знам, неће преживети ова понижења Србства.
Одлазиће један по један, један за другим, или, пак, сви скупа, са овога света, а остаће само они Срби који у суштини, у бити, и нису Срби, већ само користе лажна србска имена, да би што више обрукали и понизили Србство.

Заиста, Србство је овога пута понижено и обрукано за сва времена.
После овога и неће више бити никаквога Србства на Земљи, већ ће опстати нешто што је ругање Србству,
нешто што је спрдња са Србством.

02

Враћам се својим коренима, својим боговима и прецима, враћам се првобитном бићу звездане расе, враћам се прецима Стриборјанима, Хиперборејцима и ПраАријевцима, враћам се вери својих посвећених предака, јер са овим Србима који се ругају свему Србском, уистини, немам ничег заједничког, нити то може бити мој род, нити, пак, то јесте мој народ.

Не желим да ови лажни, да ови вештачки створени Срби брукају моје богове и моје претке који су и живели и умирали, и, опет, и умирали и живели држећи се Сварожнице, држећи се Галактичке Вертикале.

03

Ми смо од ПраВасељене, од Духа Стварања, од Свести, од Створитеља добили многе дарове, а један од тајинствених дарова јесте и тај, да смо ми кадри не само да мењамо и стварамо своју судбину, већ можемо – у својој стваралачкој машти, у сновима својим – да бирамо, да стварамо, и да обликујемо како своје потомке тако и своје претке.

04

Нека се свако од нас изјашњава како год пожели – јер свако од нас ствара своје претке – али, што се мојега бића и суштаства тиче, ја сам Стриборјанин, Хиперборејац, ПраАријевац, потомак посвећених божанских предака, који и данас живе у Галактичком Језгру и, који ми, све време, припомажу у овоме свету привида, варки и опсена.

05

Ови лажни и вештачки створени Срби нису моји Срби, нису Срби орлови и соколи, нису Срби летачи, већ су то пузавци и гмизавци који су Србство понизили до скота, до последњег скота.
Неће ме више ништа ни везивати ни повезивати са њима, нити у овоме свету нити у иним световима.
Кретаћу се усамљен као носорог, као степски вук, повезан са својим Галактичким Прецима, повезан Бесмртним Боговима.

06

Нека у овоме свету скончам као последњи просјак – јер сам међу овим лажним и вештачки створеним Србима одувек и живео као просјак (будући да су ме све време, од када знам за себе, вазда прогањали и кажњавали за све оно што сам, као песник, чинио за Србство) – али ћу до свршетка свог земаљског животног тока остати веран Светоме Завету својих Галактичких Предака.

Драган Симовић: Већ вековима сневам један Дивотан Сан


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

ВЕЋ ВЕКОВИМА СНЕВАМ ЈЕДАН ДИВОТАН САН

Словенско Стваралачко Биће још није откривено и обелодањено свету.
Свет ће тек да појми, схвати и препозна духовну снагу Словена.
Словена ВедСрба, Словена Санскрићана!
Словена Стриборјана, Хиперборејаца, Северњака.
Исполин Словенства, Исполин ВедСрбства
(Исполин је пра-србска реч за Дива, Титана, Колоса!), још спава зимским сном од века, зимским сном од многих векова.
Од примања хришћанства, од покрштавања огњем и мачем, никако да се пробуди и свом силином размахне Словенски Исполин!

Будућност припада Словенству, Освешћеном Словенству, како је записано у древним светим књигама, и како најављују велики посвећеници од ПраИскони.
Вековима, гле, тисућама година, траје велика завера против Словенства, против ВедСловенства!
Завера истинска, сушта и суштаствена; завера непобитна!
Само још бесловесни не желе (и не могу!) да виде ту вековну заверу противу ВедСловенства.
Завера свеколиког НеСловенског света!
У тој завери противу ВедСловенства учествовали су, не само Западњаци (некада звани Вечерњаци!), већ и сви ини народи ЕвроАзије.
НеСловенским народима и племенима вековима влада страх од ВедСловенства, од стваралачке моћи и надмоћи Словена Санскрићана.
ВедСловени су једини, сувисли, словесни и сушти ПраАријевци!
Сви други Аријевци, назови Аријевци, јесу тек онолико, и само онолико Аријевци, колико су били у близини са ВедСловенима!

То је Истина, а све друге истине, нозови истине, нису ништа друго доли вековима смишљана повесничка кривотворства и лажи, зарад покоровања и затирања ВедСловенства.
Хришћанство је измишљено и по свету раширено само стога да би се оковао и на Стени Кавказа разапео Словенски Исполин.
Окованог Прометеја увек сам видео и доживљавао као Окованог ВедСловена, као Древног ВедСрба!
Највећи евроазијски Народ, са примањем хришћанства, бачен је на колена, свезан и окован у вериге, да служи за подсмех и поругу свим иним народима.
Велик Ведски Народ, Древан Народ, поцепао се на три вере-невере, на десетине народа, на стотине племена и језика, и никако да се прене ода мртвачкога сна, да се пробуди, да се сабере и освести и свом силином размахне преко света, преко свих светова!
Од детета сневам један дивотан вековни сан, сан у којему се буди Словенски Исполин, и све распршене светове сабира у један Словестан Свет, Божански Свет у којему влада Велики Дух Стварања.
Још увек верујем, истински верујем, да ће се једном остварити тај сан, да се мора остварити!
У поробљеној Србији, у окованој Србији, један инокосни и сиромашни песник снева праискони сан, сан о духовном (макар о духовном!) сабирању и уједињењу ВедСловенства, ВедСрбства.
Заиста, тешко је бити Свој, самобитан и самосвојан, словестан и освешћен, у поробљеној, осиромашеној и ојађеној Србији, али, за Име Бога Милога, не одустајмо никада од тог вековног сна о буђењу и освешћивању ВедСловенства!

Тешко је данас, веома тешко, сваком словесном и освешћеном ВедСрбину у поробљеној и окованој Србији – то моје Биће најбоље осећа и зна!
И мене, као и вас, растура и разједа сиромаштво, напросто – сиромаштво нас убија!
(Да ми није новчане помоћи од Једне Дивне Даме из Републике Српске, ја одавно не бих могао да будем са вама на овој друштвеној мрежи!)
Али, не клонимо Духом; не предајимо се вековним вразима и душманима!
Још само мало издржимо!
Чувајмо и спасавајмо једни друге, докле год можемо.
Победа ће бити наша!

%d bloggers like this: