Драган Радовић – Главни проблем у Србији су криминализована бирократија, заштићени бизнисмени и политичари


Извор: Србин Инфо

Драган Радовић је економски аналитичар и борац против сиве економије. У последње време чест je гост у многим телевизијским емисијама посвећеним тој друштвеној области. Све више експониран и у електронским медијима.

Захваљујући Драгану Радовићу, Србијом се шири истина о високоорганизованом државном криминалу.

Захваљујући Драгану Радовићу, Србијом се шири истина о високоорганизованом државном криминалу.

Господине Радовићу, какво је Ваше мишљење о либералној економији коју Србија води?

– Потпуно погрешан модел, у томе се слажу скоро сви економисти који нису на платном списку државе. Мислим да је нама много већи један други проблем, то су криминалне радње унутар Србије у којима највише учествује криминализовани део бирократије, заштићени бизнисмени и политичари који све то покривају.

Славица Мојсин, новинар

Славица Мојсин, новинар

Да ли треба вратити царину на робу коју Србија може сама да произведе или је концепт либералне економије, где се укидају царине и не штити се домаћа производња „прави пут“?

– Царињење робе из иностранства је добра мера која би штитила домаће тржиште. Много боља мера за заштиту нашег тржишта и домаћих произвођача, била би спречавање шверца преко Царине који на годишњем нивоу износи четири милијарде евра робе, шверц у коме учествују сви наведени у одговору на прво питање. У малопродаји шверцована роба има вредност 6 до 8 милијарди евра, само утајени ПДВ достиже 900 милиона евра.Спречавањем овог криминала на тржишу би се створио огроман мањак робе што би далo праву шансу домаћим произвођачима да повећају производњу.

Које су позитивне, а које негативне импликације страних инвестиција с обзиром на то да се субвенционишу из нашег буџета?

– Довођење страних инвеститора, уз субвенције, да би запошљавали раднике који раде за минималну зараду је потпуни промашај, једноставно нема позитивних ефеката.

Како се заштитити од нелојалне конкуренције у виду страних предузећа?

– Једини начин је да развијамо технологије које они не желе да раде. Пример је производња у којој има много мануелног рада: текстилна индустрија-шиварство, обућарство и друго.

Зашто све више домаћих привредних субјеката клизи у сиву економију?

– Највећи разлози бежања у сиву зону су непостојање контроле од стране пореске службе, жеља привредника да на утаји пореза остваре додатну зараду и на трећем месту превисоке пореске стопе.

Сматрате ли да су кажњавање и инспекцијска контрола решење сиве економије, или би више помогле неке друге мере, попут заштите од монопола и то да држава испуњава сопствене обавезе према привредницима?

– Сива економија се врло једноставно решава, у циклусу од једне до две године. Први корак мора да направи држава снижавањем већине пореских оптерећења: 1. оптерећење зарада за трећину, 2. порез на добит са 15 на 10%, 3. порез на дивиденду са 20 на 10%, порез на имовину на 0,1% уз примену на реалну вредност имовине, 4. порез на закуп са 20 на 10%, 5. брисање већине парафискалних намета. Други корак је да држава остави привредницима прелазни период од три месеца како би увели пословање у легалне токове: раднике са црног у рад са пријавом, као и пријављивање целокупног промета. По истеку прелазног периода Пореска управа Србије мора кренути у контроле, кратке и брзе, сви који би радили супротно закону, вршили утаје пореза по било ком основу, морали би да осете јаке репресивне мере државе (вишеструко веће казне од износа утајеног пореза, затворске казне, одузимање имовине и др.)

Да ли би по Вашем мишљењу укидање двоструких намета, на терет радника и на терет послодаваца, које плаћа послодавац, смањило броја радника који раде на црно?

– Два су услова за смањење рада на црно: умањење оптерећења зарада за трећину (тренутно 62 до 65%, снизити на 42%) и разрезивање високих новчаних казни за све прекршиоце.

Да ли бисмо више постигли спречавањем увоза или производње копиране робе, него кажњавањем малих предузетника, који ту робу купе легално односно преко фактура и исту продају?

– Спречавање увоза свега и свачега је приоритет у Србији, кажњавање привредника је последња мера, треба применити систем штапа и шаргарепе, између увоза и штапа читав низ повољности се морају дати привредницима.

Емисија „Мед и жаока“ – Гост Драган Радовић, економиста, 27.10.2016.


Недавно је у емисији „Мед и жаока“ коју уређује и води др Александар Дикић, на Радио телевизији „Среће„, гостовао економиста Драган Радовић. Тема емисије била је сива економија и све што иде око тога.

Емисија Мед и жаока – Гост Драган Радовић, економиста

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

На самом почетку отварања теме, Драган објашњава намерно пласирану лаж кроз медије, да су тобоже сиромашни грађани и мањи привредници, због тешке ситуације у земљи, принуђени да „побегну“ у сиву економију, да би некако преживели, као и да је сива економија она на бувљацима и пијачним тезгама. То је највећа заблуда, и смишљено протурена лаж, јер највише раде на црно баш легално регистроване фирме, које под плаштом легалитета и легалности и до 50% раде на црно. Као потвду тога, Драган износи податак, на основу свог доказивог истраживања и истраживања тима стручњака у чијој групи је и он.

А један од података је и тај, да је на годишњем нивоу у Србији, обрт роба и услуга у износу од 10 милијарди евра.

И онда следи логично питање, па није ваљда да толико лову, и толику робу, обрћу сиромаси по бувљацима не би ли прехранили себе и своје породиве?

Па наравно да не, толику робу и лову на нивоу услуга и услужних радњи, обрћу „заштићени бизнисмени“ и њихове фирме, у спрези са криминалном државом, а не сиромаси по бувљацима и ситни трговци.

Затим, Драган наводи податак да је утаја пореза у Србији 4 милијарди евра на годишњем нивоу. И сад се поставља исто питање, да ли грађани, који су принуђени да се понижавају продавајући робу по бувљацима, обрћу толику огромну количину робе и лове, као и услуга, да би на годишњем нивоу утајили на име пореза и доприноса 4 милијарде евра?

Па наравно да не!

Грађани који раде по бувљацима ситна су боранија у односу на „главне махере“, толики обрт у роби и утајама је резервисан за „пробране играче“ који су повезани са криминалним политичарима и њиховом „оперативом“ у види једног, али битног дела, криминалне државне бирократије.

Е, сад, кад су у питању радници на црно, народ обично мисли на ситуацију када неки мањи занатлија (молер, водоинсталатер, аутомеханичар…), има неког непријављеног радника, јер ето „мора се, тежак је живот“. Међутим, у стварности ситуација је потпуно супротна и обрнута. Драган наводи на основу истраживања податак, да постоје легално регистроване фирме које имају 300, 500, 1000, па и преко 1000 непријављених радника, што значи да за толику количину непријављених радника, не плаћају порезе и доприносе, и да на тој утаји имају енормну зараду, јер Драган наводи податак да су за једног радника у просеку на месечном нивоу, трошкови за порезе и доприносе око 100 евра. Дакле, рачуница је лака, јер рецимо, „бизнисмен“ који има легалну фирму са 500 непријављених радника, на месечном нивоу утаји 50.000 евра, а на годишном новоу та утаја износи 600.000 евра!

Драган износи и следећу битну чињеницу, да постоје фирме које имају само легално пријављене раднике, дакле не и раднике на црно, али зато по 5 или 10 година уопште не плаћају порезе и доприносе…!

Драган Радовић: "Али, постоје и фирме које запошљавају по 300 до 500 легално запослених радника, и нити један динар пореза и доприноса не уплате за 5 година, за 10 година! Нажалост, држава све то зна, али апсолутно ништа не предузима!!"

Драган Радовић: „Али, постоје и фирме које запошљавају по 300 до 500 легално запослених радника, и нити један динар пореза и доприноса не уплате за 5 година, за 10 година! Нажалост, држава све то зна, али апсолутно ништа не предузима!!“

И како то да све ово нико у држави не примети, нико од пореских службеника, инспектора, цариника, и осталих државних чиновника?!

Наравно да се то може лако и брзо открити и приметити, међутим, све су то „заштићени бизнисмени“ са својим фирмама, и у цео тај затворени и заштићени криминални круг (одабрани), упрегнути су сви битни фактори да би такав криминал и пљачка безбедно функционисао, а то су, поред тих заштићених фирми у које не улази ни један инспектор, ПРЕ СВЕГА корумпирани државни чиновнивци из врха државе и државне бирократије, који су главна карика да би та пљачка и криминал функционисао некажњено, док Србија убрзано пропада!

Да би се све ово поткрепило доказима, Драган је образложио више примера до којих је његов истраживачки тим дошао, а један од њих је аутобуски превоз путника у Србији, и то истраживање је рађено 2013. године. Утврдили су да 50% аутобуских леганих фирми, ради на нелегалан начин, под плаштом легалности, и да је највећа утаја пореза у тој бранши од стране легалних фирми. На годишњем нивоу, тада је било 80 милиона евра утаје!

Драган наводи и пример једне новосадске аутобуске фирме која је имала 10 аутобуса, и свакодневно је обављала саобраћај по Србији. Е, сад, на основу обављања саобраћаја те фирме, дошли су до рачунице да би тај „бизнисмен“ сав тај превоз путника обавио на годишњем нивоу, морао да има пријављених 24 возача, а он је имао пријављеног само једног! Дакле, и више је него јасно колика је огромна његова зарада на утаји пореза и доприноса! Друго, нико није луда да са својом легалном фирмом свесно радни на црно, а да нема сигурност да је заштићен од кажњавања, што значи да се наш бизнисмен „умрежио“ на време са криминализованим делом политичара и бирократије.

Километража коју је та фирма прелазила на годишњем нивоу, била је 2 милиона километара, и израчунало се на основу те километраже, да би трошкови за гориво износили 74 милиона динара, а наш „бизнисмен“ је на крају године пријавио приход од само 18 милиона динара, што је само око 10% од стварне зараде која се остварује тим обимом рада, што значи да је и ту енормна зарада на име утаје пореза на добит!

При крају емисије Драган је рекао да би круна пропасти Србије била приватизација ЕПС-а, на чему се интензивно и ради. Наводи и пример бугара како су јако „добро“ прошли приватизујући свој ЕПС. Сада у њиховим варошима и градовина нема струје, односно уличног осветљења ноћу, тако да расте криминал, наркоманија, пропаст је код њих све већа и већа, а у Европској су Унији. Веш машине више не користе, јер због сиромаштав и скупе струје, не могу да је плаћају, још мало па ће и бојлере избацити из употребње.

Све то чека и нас ако се ЕПС приватизује!

Не знам шта ће да се деси, јер народ је потпуно апатичан и нимало га не интересује своја судбина, иако га све то дубоко дотиче, зна да пропадање расте убрзано, то нам се управо догађа, за буђење је остало врло мало времена…!

Гнев Србије, 5.10.2016 – Гост економиста Драган Радовић


Недавно је на радију Милана Миленковића у његовој емисији „Гнев Србије“, гостовао економиста Драган Радовић, и шта би друго причао него о ономе што годинама непрекидно прича и упозорава, о сивој економији на државном нивоу, где одређен број властодржаца и бирократских чиновника немилосрдно пљачка и пустоши Србију, док нам истовремено у медијима причају спиноване бајке да незапосленост опада, да запошљавање у Србији расте, док у стварности расте само незапосленост, немаштина, беда… што значи да је у питању лажна статистика на врло примитивном нивоу, јер се све брзо открије, а и демантује је сама стварност, горка стварност, људима је све горе и горе, ту нема шта да се види, да се погледа, сагледа, то се осећа и директно доживљава, али на контролисаној телевизији уверавају нас да нам је стално све боље и боље.

Милан Миленковић и Драган Радовић

Милан Миленковић и Драган Радовић

Гладан си, не једеш ништа, али на контролисаним медијима ти говоре да си сит, и добар део људи којима од глади крче црева, поверује у то, јер усађена матрица говори „да је стварно само оно што ти се каже на ТВ-у„, а не што ти каже празан стомак, дакле сама жива стварност.

Гнев Србије 5.10.2016 – Гост економиста Драган Радовић

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Оно што Драган наглашава је кључ свега, а то је да моћници са запада, преко државне сиве економије пљачкају земље трећег света и посткомунизма, где власт у тим државама држе њихови „миљеници“, којима је дозвољено да на криминалан начин пљачкају своје земље, да том пљачком пуне своје џепове  парама, и истовремено за странце стварају огроман кеш на црно, који се износи у банкама на западу, из земље која се тако пљачка, јер чак су и Уједињене Нације објавиле да је сива економија „пожењљена“, јер је она „нови облик развоја капитализма“, да је „стимулативна“, јер се „отварају нова радна места“, али се та иста сива економија на западу строго кажњава, не стимулише се.

Све је то смишљен план да се опљачкају земље трећег света и посткомунизма, јер рецимо, у свим напредним земљама запада, утаја пореза путем сиве економије је изузетно строго кажњиво дело, али, гле чуда, у земљама трећег света, сива економија је пожељна, она се препоручује, јер је „стимулативна“, „отварају се нова радна места“.

У ствари, кад се мало боље погледа, сива економија је заиста како Уједињене Нације тврде „нови облик у развоју капитализма“, али уз један мали додатак, путем пљачке!!

Политичко Бирократска Мафија (ПБМ) највећа је претња економском уништавању Србије…!


Прочитајмо прво Драганов текст…

**********************

Извор: Корени
Аутор: Драган Радовић (Текст написан 17.05.2014.)

Премијер Вучић је најавио велику борбу против сиве економије, као прву меру за излазак из економске кризе. Многи су изненађени зашто је баш ова мера на првом месту. У даљем тексту ћу вам појаснити како сам ја, Драган Радовић, економиста –привредник „главни кривац“ за увођење најављене БОРБЕ ПРОТИВ СИВЕ ЕКОНОМИЈЕ.

У Србији када кажете да се треба борити против уништивача економије сви закукају како је то борба против најсиромаснијих, оних који су остали без посла и сада се боре на улициним и пијачним картонским тезгама, како би обезбедили голу егзистенцију својој породици. Како сам одавно схватио да је то перфидно пласирана заблуда, почео сам пре три године (после пуних седам година истраживања сиве економије) да доказујем следеће:

Највећа сива економија се обавља под плаштом легално основане фирме: оснујете фирму, вршите пријављену делатност, продајете робу и услуге без издавања рачуна (на црно), ангажујете раднике, без пријаве, и нико вас не контролише!

Процене најбољих познавалаца ове материје кажу да утаје пореза и доприноса на годишњем нивоу достижу три милијарде евра, обрт робе и услуга без пријављивања прихода прелазе десет милијарди евра. Питамо се: који то борци за голо преживљавање на картонским тезгама обрћу преко десет милијарди евра?

Званичници владе, економски експерти, НАЛЕД, угледни професори разних економских факултета кажу да је сива економија достигла ниво 31%, податак који је објавио ФРЕН на основу истраживања објављеног у Новом налазу. Ми, привредници, људи са „терена“ процењујемо да је ниво сиве зоне достигао 50% свеукупног обрта робе и услуга.

Доказ мојој тврдњи, о висини утаја на годишњем нивоу, су следећа сазнања:

  1. Аутобуски превоз путника изврши утаје у висини од 80 мииона евра (ПДВ, порез на добит, порези и доприноси на зараде).
  2. Туризам и угоститељство изврши утаје 300 милиона евра (ПДВ, радници на црно, порез на добит, туристицка такса).
  3. Пекарска индустрија (70% брашна на црно, сваки други хлеб на црно, само 20% пекара је у систему ПДВ).
  4. Грађевинарство нема тачне процене, јер се не зна да ли уопште има легалног рада (радници на црно, материјал на црно, продаја станова и пословног простора на црно).
  5. Издавање станова и послованог простора – 400 хиљада станова и 100 хиљада локала без плаћања пореза на закуп (закуподавци наплате милијарду евра закупа, око 170 милиона евра утајеног пореза на закуп).
  6. Игре на срећу – кладионице и коцкарнице – процена је 55 до 75 милиона евра утајених прихода без интернет клађења (уплате и исплате 80% на црно, радници без пријаве).
  7. Производња алкохолних пића је 12 милиона литара, потрошња је 60 милиона литара – 80 % на црно (утаја ПДВ и акциза достиже 150 милиона евра без изгубљених доприноса због радника на црно).
  8. Комуналне делатности (гробарска сива економија) је 80% на црно – (све погребне услуге и израда споменика).
  9. Естрада, 90 милиона евра утаје – све на црно… Спорт – скоро све на црно….

И тако даље, још двадесетак бранши….

Више него јасан закључак се намеће зашто је на првом месту борба против сиве економије и наплата огромних утајених средстава.

Ко то каже да нема новца за ПИО фондове, здравствене фондове, за лечење деце у иностранству?
Ко то каже да се морају смањивати с муком зарађене пензије, јер нема новца?
Ко то штити бахате утајиваче, криминалце, пераче новца, који огромне своте новца износе и троше ван граница наше земље?

Као што видите драги грађани наше Србије, приказаним подацима доказао сам новој Влади да:
Новца за буџет има на сваком кораку, само га треба наплатити.

Ко је крив за огромне утаје: Пореска управа Србије је највећи кривац за катастрофално стање у буџету. Зато се намеће закључак да је свака реформа пореских прописа, без реформе пореске управе, осуђена на пропаст.

**********************

Овај Драганов текст из 2014, а и сви укупно до сада, као и многобројни интервјуи са њим на мањим телевизијама и интернет радију Снага Народа, упућују на један битан изведен произилазећи закључак, управо на ово доле што у слици и речи објашњава сам Драган на свом фејсбук профилу:

Драган Радовић: "Обавешртење! Молим да од данас НИКО више не користи изразе КОРУПЦИЈА, НЕФОРМАЛНА ЕКОНОМИЈА, СИВА ЕКОНОМИЈА, зато што ови "термини" у пракси не постоје, никада нису постојали! У будуће морамо користити праве изразе: ПБМ - Политичко Бирократска Мафија се бави ПБК - Политичко Бирократском Криминалном економијом!!!..."

Драган Радовић: „Обавешртење! Молим да од данас НИКО више не користи изразе КОРУПЦИЈА, НЕФОРМАЛНА ЕКОНОМИЈА, СИВА ЕКОНОМИЈА, зато што ови „термини“ у пракси не постоје, никада нису постојали! У будуће морамо користити праве изразе: ПБМПолитичко Бирократска Мафија се бави ПБКПолитичко Бирократском Криминалном Економијом!!!…“

Поводом свега овога на шта Драган указује, добро би било и да се за реч „корупција“, па затим „мито“, користи наша реч која је свим јасна, а то је „подмићивање“, и тако ће обичан човек јасније схватити о чему се ради, шта је суштина. Кад се правим именом назову праве ствари, обичном човеку је одмах све јасније, а да би политичари и њихови „експерти“ све то прикрили користе еуфемизме, дакле блаже термине са широким спектром значења, да би се прикрила суштина, односно прави криминалац или криминална групација која ОРГАНИЗОВАНО пљачка све нас у Србију, и тако уништава домаћу економију и привреду!

Рецимо, шта би ви рекли, када би за неке вама познате ситне криминалце који пљачкају радње, киоске, станове, викендице (а сваки их град има и људима су познати и по имену и по презимену), али се у новинама објави наслов, рецимо: „Пера Перић који се бави „неформалном економијом“ остварио је „зараду“ од 10.000 евра“. Наравно, вама је јасно да је Пера Перић криминалац који је због тих ситних пљачкаи мали милион пута заглавио у затвору, па пуштан…, у граду су се о томе причале догодовштине по кафанама уз пиво, али ви врло добро знате да се Пера Перић не бави „неформалном економијом“ већ пљачком, и да није остварио „зараду“ (она се стиче поштеним радом у некој фирми, па се тада с правом користи прави термин – „зарада“), већ непоштен профит од пљачке. Наравно, еуфемизам „неформална економија“ за познатог градског ситног криминалца Перу Перића не би ништа прикрио, јер цео град зна ко је Пера Перић, и ви би се смејали кад би таква глупост изашла у локалним новинама, и наравно да се то не догађа, већ би новински наслов био: „Свима познати ситни криминалав Пера Перић, поново је ухавћен у пљачки радње“ и сл.

Е, сад, да би се прикрили прави криминалци (политичари, један део државне бирократије, страначки шибицари…) који на врло високом нивоу пљачкају привреду једне земље и тако је економски и финансијски уништавају, у нашем случају ради се о Србији, сви ти брутални процеси пљаке се прикривају разним еуфемизмима, попут: „сива економија“, „неформална економија“, „приватизација“, „реформе“, „транзиција“, „евро-атланске интеграције“…, а у суштини све су то Пере Перићи који бруталном пљаком, а не „неформалном економијом“, ојађују привреду Србију за милијарде евра, и остварују милионске профите за себе!

Дакако, будући да је у Србији због те Политичко Бирократске Мафије која немилосрдно пљачка Србију, сиромаштво све веће и веће, мора се у медијома (контролише их ПБМ) имитирати да ПБМ „озбиљно ради“ на сузбијању „сиве кономије“, да би себе прикрили као главне криминалце за пљачку Србије! И док тако у непрекидном току немилице пљачкају Србију, ПБМ стално врши неке „реформе“, „реформе-реформи“, реформама никад краја, а живи се све горе и горе….!

Да би политичари пљачкаши све то прикрили, ангажују економисте, разне „угледне“ научне раднике, тј. чувене „експерте“ и „аналитичаре“ да народу закамуфлирају праве пљачкаше и пљачкашке процесе, па тако на разним форумима, трибинама, и у својим „студијама“, ти „експерти“ на државним јаслама, за бруталну пљачку Србије користе еуфемизме: „неформална економија“, „сива економија“, за процесе организоване пљаке Србије користе реч: „приватизација“ … „реформе“, а врло добро знају да то није тако, да је све то брутална и организована перфидна пљачка, али су се продали ђаволу за личну корист и положај у друштву!

Најкоришћенији термин да би се прикрила перфидна пљачка ПКМафије је термим „сива економија“, а претходно су масама медијски испрали мозак да је „сива економија“ искључиво она којом се баве обични смртници на својим пијачним и уличним картонским тезгама, и да је то главни проблем Србије. Међутим, када је реч о томе, један део неоцарињене робе одлази на бувљаке (наравно и у разне бутике, радње… у „легалан“ бизнис) одакле је узима обичан смртник, не би ли ситним шферцом зарадио за голи живот, да прехрани своју породицу, децу. А на ту исту робу на црно, група цариника не радећи ништа, сем што подмићивањем прима мито да не оцарини ту робу, зараде вишестртуко више него што би обични смртници зарадили мукотрпним ситним шверцом те исте робе, чак и када би 100 година могли тако да раде.

Праве ствари треба назвати правим именом, и тада када су ствари јасније треба да следи акција, отпор ојађених људи….!

Да ли ће Србија доживети потпуни економски и финансијски фатални слом?


У ова два ТВ гостовања, Драган Радовић, економиста и стручњак за сиву економију и порезе, говори нам на врло јасан и убедљив начин како нас пљачкају најутицајнији државни чиновници на власти, кроз институције система, са својим „оперативним“ тимом у виду једног дела криминализоване бирократије. Ту се свако омрси колико треба. Наравно, Драган Радовић даје и решење, програм за економски спас и препород Србије, где би се сива економија (високог ранга) сузбила за само годину дана. То је кључ успеха.

Има ту једне битне ствари, а Драган је потенцира, а то је кад сви привредници, и приватне и државне фирме, плаћају порезе и послују 100% легално, тада сви имају пара, и народ и људи на власти, и државни чиновници, и јавни сектор итд… јер је тада буџет пун ко брод, из реалних извора!

Ко не дозвољава да се сива економија сузбије? Драган Радовић: "Значи, огромна сива економија постоји као што смо рекли за богаћење привредника, и оних који треба да је сузбијају, а управо то не раде, а то су криминализовани државни службеници. Део бирократије који у ствари не дозвољава да се сива економија сузбије. Значи, она искључиво постоји због бирократије, због богаћења службеника, а то што ће неки привредник да утаји тамо нешто, он је малте не, да кажем, он је нека колатерална корист или штета..."

Ко не дозвољава да се сива економија сузбије? Драган Радовић: Значи, огромна сива економија постоји као што смо рекли за богаћење привредника, и оних који треба да је сузбијају, а управо то не раде, а то су криминализовани државни службеници. Део бирократије који у ствари не дозвољава да се сива економија сузбије. Значи, она искључиво постоји због бирократије, због богаћења службеника, а то што ће неки привредник да утаји тамо нешто, он је малте не, да кажем, он је нека колатерална корист или штета…

Зато запад и опстаје економски говори Драган, јер тамо сви плаћају порезе и платни промет се одвија у оквиру њихових земаља и њихових територија, они не износе новац изван ПЛАТНОГ ПРОМЕТА своје земље, попут наших „бизнисмена“ и државе». Не, све паре круже у њиховим државама. А и познато је, да се на западу и привредници и обичан човек највише плаше утаје пореза, јер тамо су казне астрономске за тако нешто, због тога је тамо око утаје пореза присутан страх од утаје пореза, јер су пре свега контроле привредника ригорозне, док у Србији готово и да нема никакве контроле привредника, осим симболичне да би статистичари имали шта да раде.

„Наша прича о економији“ – Гост Драган Радовић економиста – 15.01.2015

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Водитељ 00:01:48:

„Поштовани гледаоци добро вече. Сивом економијом у Србији се баве најбогатији људи. Држава би ако крене у одлучну борбу против ње, годишње могла да врати у буџет утајених 3 милијарде евра, порука је вечерашњег госта „Наше приче“ о економији. У питању је господин Драган Радовић економиста, директор и власник књиговодствене агенције „Кватро“ из Београда са дугогодишњим искуством…. Којих је то 20-ак бранши у којима се кроз сиву економију годишње губе десетине, па и стотине милиона евра. Зашто имамо заблуду да сиву економију представљају људи који стоје за картонским кутијама на улицама … Али, с обзиром да вас доживљавају као специјалисту за сиву економију, ја бих да нам то ипак буде основна тема којом ћемо се вечерас бавити, ако се слажете?

Драган Радовић:
„Слажем се. Да кренемо прво од тих 3 милијарде евра. Пазите, 3 милијарде евра су огромна средства која се утаје годишње. И, сад, многи кажу: „То није тачно, нема тога“. А прво да појаснимо шта је сива економија. Ви сте баш рекли праву дефиницију. Значи, сива економија у Србији уопште није онај социјални вентил, да они који су остали без посла, да се запосле, односно да раде без пријаве, да раде на црно. И, што је најгоре, када причамо о тој материји, одмах сви приказују уличне картонске тезге и пијачне тезге, и испада да је у Србији једина сива економија на пијацама. Значи, то је перфидна превара, да не кажем перфидна лаж, касније ћемо доћи до тога ко је уопште пласирао, са намером ту дефиницију сиве економије. Јер, ако кажемо да се ван легалних токова окреће преко 10 милијарди евра промета робе и услуге. Па да ли најсирмашнији људи на пијаци баратају са робом и услугама које вреде 10 милијарди евра?!

Наравно да не!

Ако кажемо да су утаје преко 3 милијарде евра, па опет, да ли ти најсиромашнији…?
Па они да имају 3 милијарде евра, сигурно не би били најсиромашнији, него би били изузетно богати.

Е, сада, да видимо где се налазе 3 милијарде евра. Највеће утаје су на порезе и доприносе на раду. У Србији имамо 700 000 радника на црно. И, буџет, на годишњем нивоу, губи 1,5 милијарди пореза и доприноса.

Па зашто нам је здравство на последњем месту у Европи?
Зашто је ПИО фонд празан?

Зашто се пензије смањују?
Зато што имамо 700 000 радника на црно!

Други вид утаја, је утаја промета робе и услуга. Само на ПДВ-у се утаји преко 1 милијарде евра пореза! Како је то могуће?! Како је могуће да се у Србији продаје 10 милијарди евра робе и услуга, а да то нико не примети (мисли се да нико не примети толику огромну утају пореза због трговине на црно, на високом нивоу)?!
Па, то није могуће…“

О аутобуском превозу путника и нелегалном пословању легалних фирми за превоз путника.

Драган Радовић 00:06:35:
„Ја имам, рецимо, најупечатљивије истраживање у аутобуском превозу путника. Једна екипа људи је, стручњака, је анализирала ту браншу, и ми смо дошли до закључка, да се рецимо у аутобуском превозу путника, да се 50% ЛЕГАЛНИХ ФИРМИ БАВИ НЕЛЕГАЛНИМ ПРОМЕТОМ…! Пазите, 50%… и ту су утаје 80 милина евра!“

Па после тога Драган наводи конкретне примере и детаље. Рецимо, једна аутобуска фирма имала је пријављених 44 возача, а када се анализира километража свих њихових линија, дакле цео обим посла, дође се до закључка ПРОСТОМ МАТЕМАТИКОМ, да се тај посао ФИЗИЧКИ може урадити само ако та форма има минимум 80 возача, а не 44. Дакле, скоро 50% возача у тој фирми није пријављене, нити тај „легални“ бизнисмен плаћа порезе и доприносе на те раднике. Има ту још горих примера о којима говорти Драган.

О пореској управи

Драган Радовић 00.11.49:
„Е, сад, пошто је пореска управа највећи кривац (за сиву економију, утају пореза), морам мало да разјасним. Пореска управа има изузетно стручан кадар, најнекорумпиранији. И то ћемо после да образложимо. Међутим, годинама, обично руководство пореске управе је политичко руководство. Нису добри зналци. Зачи, лош је рад. Да би се нешто променило, значи, прво мора да иде реформа пореске управе. Ја пуне 3,5 године доказујем, да је пореска управа највећи кривац за катастрофално стање!

Свака реформа пореске политике, пореских прописа, без реформе пореске управе је осуђена на пропаст!

Да би се извршила реформа пореске управе, сви експерти, зналци, политичари, кажу: „Ту треба огромно време“. Реформа се врши за 5 дана! Само 5 кључних руководиоца се поставе, који тачно знају шта треба да се ради. И… не постоји. Сива економија у Србији може да се сузбије за само годину дана! Само треба добар организован рад…“

О ЕПСУ

Драган Радовић 00:38:16:
„ЕПС је једна посебна прича. У ЕПС-у, сад је тренутно ЕПС, дал је губиташ, дал је позитиван, то нико живи не зна, али нон-стоп узима неке кредите. У претходне 2 године…, још увек нема званичан податак за 2014., па мислим на 2012. и 2013. За 2 године, у Србији, веровали или не, украдено је струје за 1,2 милијарде евра. То је оно што је премијер у августу изјавио, на бази истраживања тима у коме сам и ја. Премијер је реко: „Немојте да тражите повећање цене струје, док не утврдимо ко краде 18% струје.“ …. … „Ми имамо званичне податке. Кад кажемо крађа струје, мислимо на званичан податак ЕПС-а колико је испоручио струје, а колико је фактурисао. Значи, кад кажемо крађа, не мислимо на струју која је фактурисана где грађани који немају новца, не плаћају.

Ево званичан податак за 2012. годину. Три милијарди kwh (киловат часова) је украдено, то је скоро 500 милиона евра! … … Невероватно је да је су следећој 2013. години 55% повећан „нестанак“ струје, односно крађа. у Србији је украдено 4,6 милијарди kwh!! … … зашто уопште ја, или тим у коме сам и ја, помињемо крађу струје. Зато што постоји патентирано светско решење наших стручњака, професора са неколико факултета. Патент се зове: „Систем за елиминацију нетехничких губитака“. Тај патент се преко 2 године нуди влади и ЕПС-у. Значи, открива сваки киловат струје која нестане. Не! Нико не жели тај патент! Значи, у Србији испада да нико не жели да спречи такве крађе струје!…“
… … … Значи, малопре кад сам реко 4,6 милијарди kwh се украло 2013. године, знате колико је то, то значи да милион домаћинстава у Србији сваки месец џабе добија по 383 киловата струје!…“

Ко не дозвољава да се сива економија сузбије?

Драган Радовић 00:49:22:
„Значи, огромна сива економија постоји као што смо рекли за богаћење привредника, и оних који треба да је сузбијају, а управо то не раде, а то су криминализовани државни службеници. Део бирократије који у ствари не дозвољава да се сива економија сузбије. Значи, она искључиво постоји због бирократије, због богаћења службеника, а то што ће неки привредник да утаји тамо нешто, он је малте не, да кажем, он је нека колатерална корист или штета…“

Наравно, јасно је ко дан, да су главни криминалци у државним институцијама, и некажњено пролазе, јер и када се „ухвате на делу“, тада дају оставке, а паре које су мазнули остаје им у џепу. Али, кад неки ситни криминалац опљачка неку радњу, он иде у затвор, а не каже му се: „Слушај, мораш да даш оставку на бављење криминалом, или идеш у затвор“.
Тако се само утерује страх обичном свету да је само за њих кажњив криминал, док су криминалци високог новоа, разни „бизнисмени“ заштићени ко бели меедведи.

РТК2 Емисија Разговор – Гост економиста Драган Радовић – 01.10.2015.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Водитељ 00:01:58:
„Сива економија, и у данашње време, је одувек била део организованог криминала, да ли делите то мишљење?“

Драган Радовић:
„Перфидна лаж је пласирана свуда у свету, поготову у државама које имају слабији правосудни систем, да је сива економија борба за голи живот, за опстанак. И увек се баца акценат, кад се прича о тој теми, на оне уличне картонске и пијачне картонске тезге. Параметри који говоре о пласману рецимо робе на улицу, на пијаце, то је роба која пролази царину без царињења! Значи, на црно. И царина, свуда у овим земљама са израженом сивом економијом, можемо да кажемо да наш регион предњачи у Европи. Значи, царина је главни узрок! На царини не раде сиромашни грађани, не ради сиромашно становништво које се сналази на тим картонским тезгама. Ту раде државни службеници. Значи, они су извор свих проблема.

Зашто?
Па висок је степен корупције!

Јер једна роба ако прође на црно:

То је утаја царине!
Утаја ПДВ-а!
Затим пореза на добит!

И што је најгоре, државни службеници који треба да сузбијају, не… они то подржавају. Они не желе да сузбијају! Значи, перфидно пласирана лаж је да се сивом економијом баве сиромашни. Сиромашни немају пар милијарди евра робе која се пласира на црно, па да имају не би били сиромашни. Сиромашни не раде утаје порезе од више стотина милиона евра на годишњем нивоу….“

Другим речима, један део неоцарињене робе одлази на бувљаке (наравно и у разне бутике, радње… у „легалан“ бизнис) одакле је узима обичан смртник, не би ли ситним шферцом зарадио за голи живот, да прехрани своју породицу, децу. А на ту исту робу на црно, група цариника не радећи ништа, сем што прима мито да не оцарини ту робу, зараде више него обични смртници ситним шверцом те исте робе, и разне друге, за 50 година…

Водитељ:
„Они су последња карика у том ланцу, јер се може тако рећи“?

Драган Радовић:
„Баш тако. И шта је у ствари срж сиве економије?
Закључци са којима сам ја оборио све досадашње пласиране теорије. Значи, апосолутно сви који раде у сивој зони, осуђени су на пропаст. А пласира се теза да само радом у сивој зони опстајете. То није тачно! Значи, ја имам много параметра са којима то доказујем. Кад радите у сивој зони остварујете екстра профит због утаје пореза. Чим остварујете веће зараде, ви сте онда велики „бизнисмен“. Журите да потрошите тај новац. То трошење мора да види окружење. Окружење мора да схвати да сте велики бизнисмен. А да бисте то показали, морате да купите џип. БМВ икс 3 или 5 који је 70.00 евра, или неки Мерцедес од 50 до 100 хиљада евра, јер без тога ви нисте велики бизнисмен.

Што је најгоре, највећи проблем сиве економије је што тај утајени новац се износи ван земље. Значи, срж проблема у нашем региону је сива економија која остварује готов новац, који се износи ван земље. Да тај новац остаје овде, а може једино легалним радом. Зашто приватницима, послодавцима пада посо. Значи, ти послодавци који раде на црно, сами секу грану на којој седе. Радом на црно износе новац, и онда се питају зашто грађани немају тај новац, за нову куповину хране, или нечега!?“

Па од чега да имају!

Не пуните пензиони фонд. Данас, сутра…, тек неће бити пензионера. Значи, вама ће бити још теже. Народ је научио да живи тешко. И народу да ли је теже 5%, то је исто. Али један тај, који је научио да отима, да краде порез…, он стравично подноси немаштину. Што је најгоре, та немаштина се рефлектује после на целу породицу, и читав низ проблема. Значи, решење је сузбијање сиве економије, али те високе сиве економије…!!

Драган Радовић 00:09:51:
„А за та 3 месеца (превентивних контроли привредника и упозорења да пређу у легалне сфере пословања).. Министарство финансија све стопе да провери. Где год има услова да се спусти. И, увек је правило у економији: нижа цена – већи обрт. Значи, ниже пореске стопе, али сви морају да уђу у систем! Па зашто један запад опстаје, па управо због тога, што сви плаћају пореске обавезе! Значи њима новац остаје у оквиру теритрорије своје. Е, значи то је срж…!“

Овде једним делом Драган говори о нашим чувеним „ученим“ „експертима“ и „стручњацима“ за економију, финансије… а да немају никакве потврде тога у пракси, на тржишту, на економском тржишту…

Драган Радовић 00:23:05:
„… Све се покреће, покреће се привреда. кад се привреда покреће расте потреба за радном снагом. како расте потреба, скачу наднице, скачу дневнице. Значи, рецепт је врло једноставан, само треба кренути корак-по корак. Најбитнији је програм, и где се свака тачка, сваки корак прецизира. На жалост, сви „експери“ економисти, једно исто причају. Мене не чуди, јер ти стари експерти су учени на бази књиге „Капитала“, од пре 150 година писане која апсолутно нема везе са некон тржишном привредом. Или из доба социјалистичке привреде, „експерти“ нас уче шта и како треба да радимо. Па не можете, треба да знате 25 година развој приватног сектора…“

 

Како је „побего“ банкар Језда

Слушајући све ово око царина и нецарињења робе ради мита, сетих се како сам давне 1993. године враћајући се из иностранства за тадашњу СФРЈ, из прве руке чуо како је „побего“ банкар Језда, тако да сам из прве руке сазнао шта се све ради на царини.

Десило се то баш на данашњи датум. Дошао сам тог 07. марта 1993. године на Будимпештански аеродром, где сам купио карту за Београд, а ту линију је одржавао један приватник, аутобус је био луксузан, карта Будимпешта – Београд коштала је 50 марака. Док сам више сати чекао да аутобус са аеродрома крене ка Београду, дођоше ту и неке чувене естрадне фаце: Бајага, певачица Снежана Бабић са менаџером и још неки. И, кренусмо ми…

Када смо дошли до наше царине, не сећам се сада који је то прелаз био, цариник је отворио врата аутобуса и видевши позната лица рекао је:

„Кажите драгичка.“

Неко рече „драгичка“, а затим цариник рече:

„Побего Језда…!“

Затим је једно 2 секунде био мукли тајац, и одједном је овај менаџер Снежане Бабић почео да урличе, да псује дерући се: „Лопови! Криминалци! Пи**а вам материна!!

Једва су га смирили, ко зна колико је тип имао пара код Језде…

И после је цариник тим познатим фацама лично причао како је „побего“ Језда, јер је све то гледао. Ја сам ту поред њих мирно стајао и слушао. Ради се о томе да је тога дана, тој групи цариника стигло наређење „одозго“ (тада је директор царине мислим био Михаљ Кертес ако се не варам) да ће ускоро на том прелазу доћи нека група „неких техничара“, и да када они дођу, ови што раде, треба да се дислоцирају у некој другој просторији (била је то нека друга зградица), док ови „техничари“ у тој главној просторији „то нешто не ураде“. И.., дошла је колона возила са 5-6 мерцедеса, по речима тог цариника, а у једном мерцедесу био је и чика Језда. Наравно, ови цариници су морали да слушају наређења „одозго“ да би сачували посо, дислоцирали су се у другој згради, док су ови „техничари ту нешто радили, радили…“, а Језда је мирно шетуцкао, да протегне мало ноге и разгледа околину, „док екипа“ „то нешто не одради“ са папирологијом и тадашњим једноставнијим компјутерима.

Трајало је то сат-сат ипо, по речима цариника, и  мерцедеси су са чика Јездом мирно „отпловили“ ка Будимпешти када су „техничари“одрадили посао, а дислоцирани цариници су се вратили на посо.

Ето, тако је „побего“ чика Језда.

Причао сам то другарима у Бору, и упозоравао сам их када се појавила „мајка нације“ Дафина, да не улажу паре у њену банку, јер ће се десити иста превара као са Јездом, што се и десило.

%d bloggers like this: