Држава штити утајиваче пореза!


Извор: Царса»
Аутор: Драган Радовић, у Београду, 02.06.2016.

Дневни лист Данас пренео је 18.05. 2016.године следећу вест:

„Удружење пореских саветника Србије поднеће захтев Министарству правде да убудуће лимит за подношење кривичних пријава у случају пореске утаје не буде 150.000 динара, већ пет милиона динара, одлучено је на Конгресу пореских саветника у Аранђеловцу.“

525941_adc-dragan-radovic-8-17-15-009_f

Фантастична вест!

Утајивачи ће у будуће бити заштићени, закон ће их чувати!!! Преведено у УС $, ако извршите утају у току године до вредности од 45871 УС$ (по важећем курсу 109 дин/УС $), нећете ићи у затвор, судија за прекршаје разрезаће вам пар хиљада динара казне, платићете, и вероватно без проблема регистровати ауто. Ако сте ситан предузетник немате разлога да бринете, до пет милиона утаје нећете никада стићи у животу, није вам суђено, зато се не оптерећујте овим предлогом.

Врло је занимљиво погледати какво је то Удружење пореских саветника Србије, када је основано, ко су оснивачи!!!

Гуглањем долазимо до сазнања да је Удружење основано тачно пре годину дана, да су неки дневни листови врло помпезно пренели вест о почетку рада:

„Српски порески саветници су коначно дочекали свој историјски тренутатк, то је 1. Конгрес пореских саветника Србије“!!!

Као оснивач се појављује Иван Симич, за кога се даље у тексту каже, да је учетствовао у Словенији у оснивању два идентична удрућења пореских саветника, он сам више од двадесет година обавља послове пореског саветовања – изузетно значајно је представљен идеолог Удружења .

Иван Симич "Симич је био најгори директор најважније службе у Србији, у периоду 2003.-2013., како су објавили чланови Фискалног савета".

Иван Симич „Симич је био најгори директор најважније службе у Србији, у периоду 2003.-2013., како су објавили чланови Фискалног савета“.

Овог великог пореског стручњака, домаћег Словенца, осам пута најбољег у дежели, имали смо прилику да упознамо када се ниоткуда појавио и био постављен на место директора Пореске управе Србије. Није се дуго задржао, петнаестак месеци само, превише за урушавање пореске службе. Наиме, Симич је био најгори директор најважније службе у Србији, у периоду 2003.-2013., како су објавили чланови Фискалног савета. Лоши резултати су се и те како примећивали: десетине хиљада пореских обвезника са било каквим дугом били су блокирани, из репрограма је избачено преко 150 хиљада обвезника, сви велики дужници били су заштићени максимално, прокламована нулта толеранција сиве економије била је чиста фарса, нелегална економија погурана је за преко 10%. Са оценом Фискалног савета нису се сложили представници Наледа који су Ивану Симичу доделили престижну титулу РЕФОРМАТОР ГОДИНЕ! И то дан пре него је поднео неопозиву оставку на место првог човека Пореске управе Србије! За неупућене чудно, али није ако знамо да су сарадници Наледа били Милица Бисић и Млађан Динкић, највећи уништитељи српских привредника, уједно и носиоци неоствареног пројекта увођења фискалних онлине каса уз обавезну замену старих, Симич је и доведен као кадар који ће тај посао завршити за одређене интересне групе. Увознички лоби је остао „кратак“ за обезбеђивања преко 500 хиљада нових каса, посао вредан 500 мил. евра.

Септембра 2013.г. упознао сам Ивана Симича, већ на првом састанку схватио сам да је тотално незаинтересован за прокламовану „нулту толеранцију“ сиве економије. Као члан тима који је урадио вероватно најбоље истраживање сиве економије једне бранше – аутобуски превоз путника, имали смо више састанака са пореским реформатором. Истраживањем смо недвосмислено показали да је половина промета фирми у овој бранши ван легалних токова, неприказан промет достигао је 230 милиона евра, утаје разних врста пореза прелазиле су 80 милиона евра! Списак од 600 фирми класификованих са проценом о висини промета који остварују на црно дат је Ивану Симичу који је, ВЕРОВАЛИ ИЛИ НЕ, послао контроле само у фирме које су делатност обављале 100% легално!

Зашто није послао контролу у: фирму бр. 1. – приказала приход 18 мил.дин., расходе 22 мил.дин., пројектован приход морао је бити преко 220 милиона динара, био је само један запослен радник а по реду вожње најмање 24 возача је морало бити на платном списку; фирму бр. 2. приход приказан 220 милиона, најмање је морао бити између 500 до 600 милиона динара, без додатних прихода на ванлинијском превозу; и у многе друге фирме које су имале сличне податке (криминалне) као и претходно две наведене је изостала контрола.

Да се вратимо на вест с почетка текста, на предлог да кривично дело у Србији буде само утаја преко 5 милиона динара. Као и када је Симич био на чело Пореске управе Србије, поново је добио велику подршку Наледа за свој предлог, све похвале на конгресу је изнела Јелена Бојовић, једна од директора у овој невладиној организацији основаној од стране УСАИД-а. Предлагачи су само заборавили да образложе у којим западним земљама њихов предлог већ функционише: можда је у УСА дозвољена утаја нешто мање од 50 хиљада долара, није кривично дело већ порески прекршај? Или можда у земљама Западне Европе? Или у Шпанији, на пример, која нас стално запљускује вестима о великим утајама познатих спортиста и других јавних личности.

* **

По ко зна који пут разни мешетари у земљи Србији, по ко зна чијем налогу, предлажу невероватне ствари!

Криминалне радње са утајом пореза су достигле 4 млрд. евра на годишњем нивоу, ако би прошао предлог великих експерата из Удружења пореских саветника, наплата пореза би се свела на 20% свих могућих пореских прихода! То би био прави начин да се докусуре здравство и просвета, докрајче пензионери који „бездушно“ празне буџет … Србија би нестала као Атлантида. Знајучи ко чува „леђа“ предлагачима, мислим да нам је нестанак врло реална опција!

Драган Радовић: Ако се овако настави у тунелу више неће бити светла – живело робовласништво!


Ропство некада и данас. Напредак је евидентан, ланци су у глави.

Ропство некада и данас. Напредак је евидентан, ланци су у глави.

Текст написан 16. јануара 2016.
Извор: ФБРепортер

Драган Радовић, економиста и борац против Политичко Бирократске Мафије (ПБМ)

Драган Радовић, економиста и борац против Политичко Бирократске Мафије (ПБМ)

Драган Радовић је угледни економиста који константно указује на погубну политику власти од 90-их година до данас. За разлику од других који као и он одлично детектују проблеме, али не нуде решења, он има решења за проблеме. Константно нуди решења али то не одговара онима којима би ова решења покварила послове.

1. Као човек од струке више пута сте нагласили да је Србија у веома тешкој економској ситуацији, због чега је то тако?

Постоје два важећа мишљења наших експерата који тумаче разлоге тешке економске ситуације у Србији: по једнима је то неолиберални концепт и потпуна отвореност наше привреде, други пак кажу да неолиберални концепт никада није заживео, да се држава превише уплиће у привредне токове и да због тога привреда све више тоне. Мислим да обе групе греше, главни разлози тешке економске ситуације су једноставно речено пљачке, пљачке и само пљачке заштићених политичара и великих бизнисмена. Ако годишње неоцарињено границу прође 3 до 4 милијарде евра робе, ако се из земље од 5. октобра прањем изнесе преко 50 милијарди долара, више него јасно је зашто смо у тешкој економској кризи.

2. Ко је крив за веома лошу финансијску ситуацију у земљи?

Највећи кривци, на првом месту, су политичари, све гарнитуре власти од 1990. године па до данас.

3. Писали сте о малверзацијама у ЕПС-у, због чег је то тако ако у обзир узмемо да ЕПС има монопол у Србији и да би по свим параметрима морао да буде профитабилна фирма?

ЕПС је после сваке смене власти највећи мираз, страначки плен боље речено победницима избора. На чело нашег највећег ЈП увек се постављају послушни страначки кадрови који имају три задатка:

  1. исисавање што више новца преко измишљених и „пренамумпаних“ тендера,
  2. урушавање система преко огромних крађа струје,
  3. удомаљавање страначких активиста.

Апсолутно никога не занима да ли ЕПС послује позитивно или негативно, резултати обично нису релевантни због „штимовања“, нико и не проверава пословање и истинитост приказаних података у годишњим обрачунима.

4. Да ли је то припрема терена за продају ЕПС-а по нижој цени странцима?

ЕПС је вероватно одавно обећан странцима, више је сценарија, један се већ примећује: Од 1.јула ЈП прераста у акционарско друштво. Радницима и грађанима ће бити подељене бесплатне акције које ће највероватније бити откупљене од „широких народних маса“ по ниској вредности. Врло озбиљне анализе рађене ранијих година говоре да наш енергетски гигант вреди између 15 и 16 милијарди евра. На жалост, неке непознате агенције и поједини врло уважени професори сматрају да је „добро време“ за продају ЕПС-а за износ између три до четири милијарде евра!!!

Ако се настави сценарио који се увелико остварује, мишљења сам да ће ЕПС откупом акција прећи у руке странаца највише за износ до три милијарде евра. Буде ли се остварио овај сценарио, за грађане Србије више уопште неће бити битно да ли ће до краја 21. века и даље бити избора, да ли ће власт чинити увек представници истих или различитих странака. Народски речено: у тунелу неће бити више светла, ЖИВЕЛО РОБОВЛАСНИШТВО!

5. Писали сте да је сива економија велики проблем Србије, како га решити?

Сива економија је први и најважнији проблем Србије, из овог зла рађају се сви други проблеми: огромне утаје пореза, изношење новца ван граница земље, неликвидност привреде, високе пореске стопе, затварање радних места, рад на црно, миграције младог становништва у иностранство, корупција, пад наталитета, пад стандарда и све веће сиромаштво и још много тога. Проблем сиве економије је врло лако решив, у једном циклусу од само годину дана. Када је недвосмислено доказано да главни узроци сиве економије нису светска економска криза и многи други економски разлози, већ корупција криминализованог дела бирократије која не дозвољава њено сузбијање, решење се јасно намеће: смене у свим инспекцијским органима као и у министарствима којима припадају, блиц реформе тих служби, потпуна реформа пореске политике почев од значајнијег смањења свих пореских стопа, преко отписа огромних, често непостојећих, камата, и увођењем свих привредника и грађана у легалне токове и пореску евиденцију.

6. Да ли за Србију има спаса и ако га има како до њега доћи?

Спаса има, као што је речено у одговору на претходно питање: у експресно кратком року од само годину дана!

Спречавањем:

  1. кријумчарења робе на Царини у вредности од 3 до 4 милијарде евра,
  2. изношења из земље прањем новца 4 до 5 милијарди долара,
  3. спречавањем нерегистрованог промета робе и услуга од десет милијарди евра и увлачењем у легалне токове,
  4. утаја пореза које су достигле четири милијарде евра,
  5. превођења акцизне робе из легалних у нелегалне токове до сада подржане од најкорумпиранијег дела бирократије (криминализоване).

Као и спровођењем свега реченог у тачки 5. (уз још више мера економске природе: даље снижавање референтне каматне стопе, оснивање развојне банке и др…)

Као што видите грађани Србије, и те како нам има спаса у врло кратком року, уопште није ситуација критична као што нам се представља. У ствари, јесте, ако се настави са развојем свих криминалних активности које су нас довеле овде где се данас налазимо.

Прво су опљачкали и потпуно уништили привреду Србије! На реду је буџет...

Прво су опљачкали и потпуно уништили привреду Србије! На реду је буџет…

%d bloggers like this: