Инфо – канал Суботица: Гост Стефан Симић писац, 18.11.2013.


Стефан Симић - млади писац из Параћина

Стефан Симић – писац из Параћина

Стефан Симић је рођен 1989 године у Параћину. Студира социологију на филозофском факултету у Београду. Своју прву књигу „Пустите нас“ објавио је 2012. године. Поводом промоције своје друге књиге „Одјеци људског“ 18. новембра 2013. у Арт биоскопу Александар Лифка у Суботици, био је гост на Инфо каналу Суботица. Интервју са Стефаном водила је Наташа Копиловић. У центру пажње Стефановог писања је обичан човек, са свим својим врлинама, манама, заблудама, пороцима и предрасудама. Због неке грешке у снимању, до 1. минута и 37 цекунди има прекида у тону, а после је све уреду…

Инфо канал Суботица – Гост Стефан Симић млади писац, 18.11.2013.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Стефан Симић: Млади српски писац – Интервју


Један мој млади пријатељ из Параћина, Стефан Симић, упловио је у књижевне воде. Млад је и даровит, пут је пред њиме и сам ће стварати себе на том путу, из дана у дан, онако како буде корачао.

Пожелимо му срећу.

Стефан Симић: Млади српски писац – Интервју

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Овај видео прилог о младом српском писцу Стефану Симићу скинуо сам са Вимео видео сервиса: http://vimeo.com/47658825 и пренео комплетан текст.

“Гледајући око себе очајну ругобу и многоструке и тешке последице нерада и нехата, зарекао сам се да ћу радити, мишљу и рукама, за себе и за друге, увек и свуда, али радити. Тако да трајно живим у плодном покрету и корисним променама. Зарекао сам се да ћу бранити себе и своје место на којем живим од нерада и нечистоће, застоја и немаштине”Иво Андрић

Гледајући око себе очајну ругобу и многоструке и тешке последице нерада и нехата, зарекао сам се да ћу радити, мишљу и рукама, за себе и за друге, увек и свуда, али радити. Тако да трајно живим у плодном покрету и корисним променама. Зарекао сам се да ћу бранити себе и своје место на којем живим од нерада и нечистоће, застоја и немаштине
Иво Андрић

Стефан Симић, млади српски писац из Параћина који је за кратко време стекао читаоце широм света говори о себи, свом животу и својој првој књизи кратких прича „Пустите нас“. Стефан пише интригантну, искрену и заводљиву прозу с друштвеним ангажманом и хуманистичком поруком. Емпатија коју Стефан исказује не оставља никог равнодушним. Она тера људе да пронађу човека у себи али и у свим другим људима. Животни идеал му је да наступа без маске и да говори оно што осећа.
Биљана Бабанић, Слободан Ћирић ©РТВ Канал М, август 2012.

Eduardo Galeano: „Фудбал, сјај и тама“


Eduardo Galeano

Од данас сам увео рубрику: „Књиге-препорука“ и прву књиги коју вам препоручујем за читање је књига Уругвајског писца и уметника Едуарда Галеана која је преведена и код нас:

„Фудбал,сјај и тама“

Превод: Вук Шећеровић
„Послушност, брзина и снага, без трунке фантазије: то је калуп који намеће глобализација. То је серијска производња фудбала без икаквог жара.“
(Е.Г, стр.274)

У каквој су вези фудбал и књижевност? Има ли смисла писати књижевну критику за књигу која би, по наслову, требало да дотиче само „поштоване љубитеље фудбала“? Има, и те како! Не само што су неки критичари (К.П. у свом есеју „Фудбал и нова прозна реалност“) читаву генерацију српских писаца (рођених у периоду 1965-1975) посматрали кроз заједничку поетику „фудбализма“ (многи од тих писаца писали су врхунску прозу о фудбалу), већ што пикање лопте у књижевности има дугу, мада ненаметљиву и увек изграђивану „по страни“, традицију („Све што знам о моралу дугујем фудбалу“, писао је Албер Ками). Поред тога, Галеанова књига није некаква скраћена фудбалска енциклопедија, па чак ни само „интимни речник заљубљеника у фудбал“, већ много више од тога.
Писана сажетим и јасним, новинарским стилом, у ком се обиље података неприметно провлачи кроз сасвим једноставне и непретенциозне лирске пасаже, књига „Фудбал, сјај и тама“ уругвајског писца Едуарда Галеана сасвим је читљива и лако пријемчива и за оне који о фудбалу немају појма, као и за оне који га не подносе: јер, Галеано, најпре, пише занимљиво и прецизно, а потом успева и да фудбал подигне на ниво алегорије у којој се пресецају историја XX века, морална, политичка и естетичка питања.
На садржинском плану, наравно, све је јасно: Галеано пише о фудбалу и пратећем фудбалском програму (фудбалерима, головима, клубовима и др.). Али ће, као у чувеним секвенцама из серије „Грлом у јагоде“, пре сваког текста о Светским првенствима Галеано дати и кратак попис најважнијих догађаја из „стварне“ (читај:политичке) историје света, покушавајући да стање цивилизације преломи и протумачи кроз причу о „споредној ствари“ (таман она била и најважнија).
На тај начин ће, поред приче која се одвија између статива, Галеано испричати и низ аутентичних, дирљивих прича које се одвијају изван фудбалског игралишта: приче о лепоти и значају игре, вештине и слободе, приче о фудбалским херојима, а животним губитницима, о слави и спознајној вредности пораза. Све те приче уједињује носталгично, али исправно уверење по ком се, некада, „фудбал играо ради фудбала“, дакле, ради лепоте и забаве, а данас се, нажалост, игра због телевизија и великих компанија за производњу спортске опреме.
Тако Галеано од почетног размишљања о поезији фудбала (дакако, у периоду „сјаја“), и о фудбалу као могућој параболи о животу, прелази на терен отворене политичке критике. „Фудбал, сјај и тама“ садржи и слој сасвим јасне идеолошке усмерености, слој у ком су кривци за таму фудбала издвојени и жигосани. Залажући се за фудбал који је игра, а не „најамни рад“, Галеано стаје на страну потлачених, маргинализованих и слабијих, прозивајући и оптужујући – а, сви знамо кога! – организацију FIFA, мултинационалне корпорације и фашистоидне спортске моћнике, оне који сваку игру и сваки глас непристајања одмах купују и претварају у билборд са знаком адидаса, или каквог другог израбљивача.
„Фудбал, сјај и тама“ носи, после свега реченог, вјерују искреног идеализма, које све нас, поборнике здравог и хазардног ногометашења, окупља у илегалан, подземни (игралишни?) покрет отпора у ком је, бар што се фудбала тиче, најважније зезање, па тек онда победа.

Аутор текста:Иван Велисављевић

Преузето са:http://www.yellowcab.com/stampano/44/13.jsp

%d bloggers like this: