Отишо је у вечну славу Бели Србин и бесмртни песник – Драган Симовић…!


Јуче 13-ог децембра нисам био на интернету, јуче ми је био рођендан, јуче је сахрањен Бели Србин и бесмртни песник Драган Симовић. Драган није умро, јер индивидуална свесност као део универзалне свести из које се родила, никад не умире! За њу нема смрти…!

Драган је завршио своју мисију у овом физичком животу, и отишо је да обитава на вишим нивоима егзистенције!

Србски песник и посвећеник Драган Симовић. Нека му је Вечна Слава…!!!

Увек ће бити у нашим срцима и души…!

Драган је својом поезијом будио србство у уснулим србима заробљеним разним бескрвним и безличним југословенствима, космополитизмима…. Он је одувек знао да је реч, та магична моћна реч пут ка повратку срба самима себи, ка СРБству!
Драганова магична и моћна реч, почела је да прича своју причу и вез на мом блогу», а касније је наставила своје моћно ткање и утицај на Драгановм самосталном блогу на СРБском Журналу».

Драганова поезија ће и надаље будити србство у душама срба, како младих генерација тако и оних старији, оних још непробуђених срба! Свака моја даља реч је сувишна, зато чујте, слушајте, и читајте, Драганову моћну магичну реч…!

Нека му је вечна слава…!!!

 

Драган Симовић говори своју поезију – Господе, мој Господе!

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Симовић: Поезија из књиге песама „Бела Србија“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Драган Симовић – Бели Србин…

Радио Сербона: Гост Владан Пантелић, песник и исцелитељ – 24.11.2016.


Владан Пантелић, песник и исцелитељ, недавно је гостовао на интернет радију „Сербона“ у емисији „Култура против мрака“ коју води и уређује Душица Милосављевић

Радио Сербона: Гост Владан Пантелић, песник и исцелитељ – 24.11.2016.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Тема емисије била је: „Реч као најјаче оружје“ и заиста ову емисију вреди послушати онако дубински, са душом, да би се разумело оно што Владан жели да пренесе.

Емисије Радио Сербоне можете наћи, слушати и скидати, преко њиховог Ју Тјубе профила.

Драган Симовић: О СРБСКОМ УСУДУ


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

p1200813

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

01

Некад ми се чини (а то је осећање дубоко у мојему Бићу), да сам све већ рекао што сам имао рећи;
да сам све већ исписао и испевао, те да се сада само понављам, без сврхе и смисла.
Чини ми се, да више немам шта ново да приповедам – да су све моје приче већ давно, негде и некад, некоме исприповедане!

Чини ми се, да сам све ово писао по води, јер све оно што писах и певах, развејаће и распршити ветри времена.

Ја никада не бејах био миљеником ниједне власти, нити миљеником књижевних и културних установа и издавачких кућа, тако да осећам и знам, да се ови моји лирски записи никада и неће појавити у тисканом, печатаном илити штампаном издању.
И даље ће се, у земљи Србији, објављивати књиге у тврдим, платненим и кожним издањима, и обавезно тискане латинштином; књиге оних надри песника и књижевника који презиру све србско што је; док ће моје писање по води отећи заједно са водом.

Ако нема ни једног јединог богатог а родољубивог Србина, да ове моје лирске записе сабере и објави, у властитом издању, а без икаквих обавеза према мени песнику, онда се ништа немојмо чудити што се нама све ово дешава!
Ако смо већ такви какви јесмо, онда ништа боље ни заслужили нисмо!

02

Има још дивних и узвишених србских песника, који живе и стварају овако као и ја,
али ви нисте чули за њих, нити ће икада чути, јер су они посве скрајнути и угушени, далеко од свих медија и гласила.
Ја сам, можда, последњи Мохиканац међу србским песницима, који се још бори, и не предаје, да се не утули Свети Огањ Србскога Певања, али ни ја, овакав какав јесам, не могу још дуго!

Без ваше новчане помоћи, ја ни оволико не бих учинио!

03

Један ми пријатељ, иначе, мађарски песник и уметник, пре неког времена, рече у граду Панчеву:

Е, мој Симовићу, мој пријатељу! Богати Срби неће да одреше кесу, да припомогну објављивање твојих књига, али ће зато сутра, давати и капом и шаком мађарским песницима, када Мађари буду владали овим просторима.

Тада ће се присетити тебе, али ће тада бити доцкан!

Морам да кажем и то, да је овај мој пријатељ, мађарски песник (чије име с разлогом не спомињем!), минулих година и новчано припомагао издавање мојих песничких књига!

04

Такав је Србски Усуд.
Нећемо брата за брата, већ хоћемо туђина за господара!

Драгана Симовића: Књига – СТРИБОРИЈА БЕЛИХ ВЕТРОВА


Извор: Србски Журнал

Преузмите електронско издање књиге Драгана Симовића:
„СТРИБОРИЈА БЕЛИХ ВЕТРОВА“

Стриборија Белих Ветрова (Word 2003 формат)
Стриборија Белих Ветрова (Pdf. формат)

Srbski posvecenik-2

Стварање је Пут Светлости.
Пут Посвећења.
Кад кажем Стварање, онда мислим на Духовно Стварање.
Стварање је увек Духовно Стварање.
Нема Стварања изван Духа, без Духа, без Великог Духа Стварања.
Шта је уистини Стварање, то се може видети и знати само онда када се посматра из Самога Бића Стварања.
Не може се о Стварању говорити са стране, изван Самог Бића Стварања!
Само Онај који је у Стварању, може да говори о Стварању.
Човек кроз Стварање потрвђује себе као Ствараоца, као Божанско Суштаство, као Божанство.
Наше Стваралачко Биће јесте наше Божанско Биће.

Човек Стваралац одувек је био прогоњен.
У свим временима, у свим вековима, у свим друштвима, у свим државама, свуда и свагда, био је прогоњен Човек Стваралац.
Био је прогоњен зато што је Човек Стваралац, песнички речено, Видело у тами.
Сваком властодршцу, сваком самодршцу, било је скоро немогуће да васпостави страховладу, ако је у суштом друштву, ако је у дотичном народу, постојао и један једини Човек Стваралац!
Сви владари, мали и велики, народни и светски, одувек су зазирали и стрепели од Духовног Ствараоца, од Пробуђеног и Освешћеног Човека.
Данашњи кројачи новог светског поробљавања такође зазиру од Човека Ствараоца.
Али њихова борба против Човека Ствараоца данас је прљавија него икада раније.
Данашња борба против Човека Ствараоца води се подмукло, потуљено и лукаво.
Данашњи кројачи мрачног светског поретка не прогоне Ствараоца као некад; они га данас исмејавају, преко својих демонских медија, и представљају га као бесловесног човека, као идиота.
Они су људима, јавном мненију, до те мере поробили ум и разум, до те мере сузили свест (а посве убили сваку самосвест), да ће људи поверовати у сваку глупост мрачних владара пре него ли у највећу мудрост Пробуђеног Човека, Човека Ствараоца!
Људи више не верују песницима и посвећеницима, не верују пробуђенима и освешћенима, већ сву пажњу поклањају медиокритетима и дембелима са малих екрана. Они који се појављују на малим екранима јесу богови за светину и пучанство.

Зато се у свим земљама, у свим државама, лагано и без отпора, васпоставља светска диктатура.
Најгрознија, најмрачнија страховлада, најзлослутнија глобална тиранија!
У спољноме је свету готово немогуће водити одбрамбени рат против светске страховладе, зато што су људи замађијани и успавани.
Милијарде људи нису господари својих живота, нису кројачи своје судбине.
Милијерде људи живи у тами; милијарде живе као чопори и крда које зли владари, владари из сенке, из дана у дан, воде на губилиште.
Кротко, и без опирања, замађијано и успавано крдо иде само на кланицу!
А кланица је све у овоме свету.
Свуда су кланице, стратишта и губилишта око нас.
Затрована храна, затрована вода, затрован ваздух, а затрован је и сам живот без сврхе и смисла.

Једини Излаз, једини Пут, јесте Пут Стварања, Пут Светлости.
Само тим Путем, Путем навише, можемо изиђи из ропства, можемо изићи из таме.
Јер, само се на том Путу можемо потврдити као Божанска Бића.
Само на том Путу можемо познати Љубав, Лепоту и Доброту.
Само на том Путу можемо видети једни друге као Суштаства и Присуства, видети као Божанства.
Само на том Путу, ви и ја можемо бити Једна Душа, Једно Суштаство, Једно Присуство.
Само на том Путу, ја ћу вама бити драг и мио, онолико колико сте и ви мени драги и мили.
Ви који читате моје песме, и ја који стварам и пишем своје песме – за вас!
Ако нас не спаја, и не повезује, Божанска Љубав, Божанска Лепота и Божанска Доброта, онда ми и не постојимо.
Јер, без Љубави, Лепоте и Доброте ничега нема, па нема ни нас!

БИО-БИБЛИОГРАФИЈА ПЕСНИКА ДРАГАНА СИМОВИЋА

OLYMPUS DIGITAL CAMERA

Драган Симовић, рођен 5. ледног (јануара) 1949. године, на Звездари, у Београду, од оца Милете и мајке Станке (дев. Тановић).
Детињство проживео у брдима понад Ариља, на водопадима и слаповима Великог Рзава.
Студирао југословенску и светску књижевност, на Филолошком факултету у Београду.
Поезију и прозу, између 1974. и 1986. године, објављивао у разним књижевним гласилима:

Књижевна реч, Књижевне новине, Савременик (Београд), Градац (Чачак), Расковник (Горњи Милановац), Повеља (Краљево), Ријечи (Сисак), и другде.

Објављене књиге поезије:

Оскоруша у присоју, Запис, Београд, 1982.
Сневачев Велики сан, Арион, Земун, 1983.
Пси Господњи, Арион, Земун, 1985.
Круг Вечерњаче, Нова Југославија, Врање, 1986.
Мајстор од Седам пећина, Арион, Земун,1986.
Жена од Светлости, властито издање, Београд, 1989.
Господе, мој Господе, властито издање, Панчево, 1996.
Бела Србија, Вишњић, Панчево, 2007.
Вечерња сетна песма, Перун, Београд, 2010.
Земља белих ждралова, Перун, Београд, 2011.
Поћи ћу да нађем Земљу Светих Предака, СРБски ФБРепортер/Лулу, САД, 2012.
Плаветна горја у даљини сутона, СРБски ФБРепортер, Србија/Канада, 2012. (електронско издање)
Стриборија Белих Ветрова, СРБски ФБРепортер, Србија/Канада, 2013. (електронско издање)

Објављене књиге прозе:

Кућа на брду ветрова, властито издање, Београд, 1992.
Тајне Неба, властито издање, Београд, 1992.
Орлови Перунових вртова, Вишњић, Панчево, 2007.

Објављене књиге из мистике и есотерије:

Магија бројева, Арион, Земун, 1986.
Мистика, Арион, Земун, 1987.
Путеви сазнања: Свами Вивекананда, Рудолф Штајнер, Гардош, Земун, 1988.

Монографије из србске повеснице:

Један од ратника Светлости, о војводи Петру Бојовићу, Вишњић, Панчево, 2006.
Велики ратници Светлости, о војводи Петру Бојовићу и о генералу Павлу Јуришићу Штурму, Вишњић, Панчево, 2007.
(Напомена за Википедију: Ово није потпуна библиографија!)

Члан Удружења књижевника Србије од 1986. године, са статусом слободног уметника.
Обитава и ствара у Београду, на левој обали Дунава.
У поробљеној Србији, од 1999. године, одбија сваку сарадњу са издавачима, медијима, државним установама и свима инима који примају новац од заклетих непријатеља Србства и Србије.

Владан Пантелић

Драган Симовић: Вера срца и душе


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

ВЕРА СРЦА И ДУШЕ

Кад будем напустио овај свет, иза мене ће остати само моји снови и моје песме.
Снови које сам сневао, и песме које сам певао!
Онај ко буде желео да сазна истину о мени, нека ме потражи у сновима и песмама!
Изван снова и песама, као да ме никада ни било није!
Да је свет привид, варка и опсена, то сам још у раном детињству познао.
Чини ми се, да сам то знао и пре рођења својега.

Моја вера јесте тајинствена и неухватљива.
Она се не може пренети, нити се може научити.
Моја вера није књишка, није разумљива, није појмљива и није од овога света.
Вера коју називам својом, дошла је заједно са душом мојом.
Она се рађала заједно с бићем и суштаством мојим, у неким далеким и тајинственим пределима и пространствима Правасељене.
Моја вера обједињује све вере, сва учења и све религије кроз векове и светове.
Обједињује, али их, али, истовремено, и надилази.

Зато никада нисам био, нити сам могао бити, религиозан, иако вера, праискона вера, космичка вера, прожима свеколико биће моје.
Вера није религија, као што ни религија није вера.
За мене је вера дубља, чистија и искренија од религије.
Вера је срце, а религија глава.
Вера је душа, а религија ум и разум.
Човек се или рађа или не рађа са вером, док се религија може стећи, примити, прихватити, изабрати или научити.
Човек од вере никада не може бити искључив.
За њега је његова вера – само његова!

Никада не пожели да своју веру некоме открије и наметне.
Човек од религије бива искључив, и своју религију доживљава као једину меродавну и истиниту.
Човек од религије има потребу да мисионари, да своју религију намеће другима.
Када бих пожелео да своју веру некоме разјасним и приближим, онда бих му, свакако, рекао да је моја вера песничка.
Моја вера происходи из мојега песништа, као што и моје песништво происходи из моје вере.
Песник је палео-ловац, праискони ловац, који никада не лови за себе, већ све што улови предаје ближњима.
Њему ништа не треба, а све му се даје.
Ничег нема, а свега има довољно.
Књиге које сам некада писао и објављивао, више не сматрам својима.
Оне ми одавно не требају.
Оне су биле моје само док сам их писао, само док су се рађале.
По објављивању, све сам своје књиге разделио и испоклањао.
Увек сам се чудио својим пријатељима, песницима и књижевницима, који љубоморно чувају своје књиге по некаквим ормарима или на полицама својих књижница!

Ја сам брзо заборављао сваку своју објављену књигу.
Кад будем напуштао овај свет, нећу понети ниједну књигу са собом!
То би за мене било претешко бреме.
У томе је трену важно да човек буде што лакши – без икаква пртљага!
Да буде лак и лаган, да би могао да лети.
Да лети према Светлости, према Дому своме!

Драган Симовић: Сварогов Пут Светлости


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

СВАРОГОВ ПУТ СВЕТЛОСТИ

Вертикала ратника чини ратником.
Будност и свесност, свесност и самосвесност.
Знање и вера, вера из Знања.
А то и јесте Пут Светлости.
Без Овога нема ратника.
Заиста, нема несувислог и бесловесног ратника.
Ратник је увек и вазда Посвећеник Духа.
Ратнички народи јесу словесни и самосвесни народи.
Зато што ратнички дух происходи из Духа Свести.
Оно што светина назива ратништвом, то је само дивљаштво и варварство.
ВедСрби су ратнички народ.
Сем Срба, у окружењу, на Балкану, нема ратничких народа.
Има дивљих, крволочних и варварских народа, али то нису ратнички народи.
То су хорде, чопори и крда дивљих зверова.
Дивљаци и варвари немају будућности, јер немају ни прошлости нити садашњости.
Дивљаци су само сенке и утваре.
Без Духа Великога ничега нема.
Зато ће у времену долазећем нестати сви дивљи крволочни народи.
Јер Мајка Земља неће више да трпи дивљаке и варваре.
Јер ПраВасељена неће више да трпи дивљаке и зверове у људскоме обличју.
Ни Велики Створитељ неће више да трпи бића која руше Ред и Поредак.
Време долазеће јесте време Будности и Свести.
Све друго је опсена и омаја.
Опсена и омаја светине бесловесне.
Само Будан и Свестан Србин јесте Србин.

Успаван и бесловесан Србин не може бити Србин.
Од успаваних и бесловесних Срба остаће само љуштура и грозота пустоши.
Будни и Самосвесни Срби дошли су, долазе, и долазиће из Будућности Великог Духа Стварања.
Није важно колико их сада има, битно је колико ће их бити.
А биће их више него што и замислити можемо.
Вертикала је усправница, божанска оса.
Вертикала није ни лево ни десно; ни левица ни десница.
Вертикала је средиште, Сварогов Пут Светлости.
У времену долазећем битно је дејствовати из Поља Свести.
Ништа у спољном, ништа у вештаственом, ништа у појавном.
Наши душмани и врази морају бити побеђењи у Унутарњем, у Духовном.
У појавном, материјалном свету, заиста, ратоваће још само сенке и утваре.
Они који не знају за Закон Карме, они који не познају Закон Сетве и Жетве.
Што више и жешће буду ратовали, све ће дубље тонути у Таму и Ништавило.
Нестаће сви они који буду ратовали у видљивом и појавном, нестаће као да их никада ни било није.
Будућност Срба и Србства јесте у Будности и СамоСвести.
Срби су од ПраВасељене давно изабрани, и одабрани, за посвећене ратнике у Духовним Сферама, у Пурпурној Сварги Свароговој.
Духовни ратници нити гину нити умиру; они само прелазе из Сфере у Сферу, из Света у Свет.
Духовни ратници јесу посвећеници Великог Духа Стварања, и стога су бесмртни и вечни.

Драган Симовић говори своју поезију! | СРБски ФБРепортер


Преносим са Фејсбук Репортера један диван серијал прилагођен за Ју Тубе, где наш Србски Песник и Посвећеник Драган Симовић рецитује своју поезију. Кликните на доњи линк да то чујете и погледате.
Небојша

Драган Симовић говори своју поезију! | СРБски ФБРепортер».
Ово је само један од многобројних прилога…

Драган Симовић: Песма божанској мајци – Триптихон

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

%d bloggers like this: