Опстанак: Отворено писмо Сепа Холцера…


Аутор: Бранка Мраз
Извор»

Отворено писмо Сепа Холцера

Сеп Холцер

Сеп Холцер

„Здраво живети можеш једино у сагласју са природом. Све остало је шарлатанство, да самозаваравање. Здраву биљку можеш да добијеш само на здравом земљишту. Здраво месо такође само од здраве животиње.“ У овом отвореном писму је представљено гледиште пионира пермакултуре Сепа Холцера о одговорном природном животу и решењу проблема данашњице.

Моја представа о одговорном природном животу – проблеми данашњице и предлог за њихово решење

“Долазиш на свет у једној стерилној клиници где ти одмах буду подрезани природни корени. Вакцинисан си и задојен неприродним хемијским сплачинама.
Природно рођење у породичној топлини и природно одрастање би били исправан почетак будућег живота младог човека. Сваки „становник земље“ има право већ по рођењу на комад земље. Земљишна реформа која ово узима у обзир се морала десити одавно.

Изолованим одрастањем од наше природе и њених живих бића, губимо сваку природну везу са светом око себе. Одрастање у симбиози са биљем, животињама и људима омогућава искуство у заједници и изоштрава те да видиш предмет свог деловања као мислећа индивидуа, да будеш дорастао свом задатаку усмеравања, уместо борбе и сузбијања. Посматрањем бића око себе и суживотом са њима, утврдићеш да је пророда савршена и да је творац мислио на све; да се се све налази у повезаности да ту нема шта да се поправља. Твој је задатак, да то очуваш.

holzer

Нема „глупих“ и „паметних“ свако ће се снаћи ако му није одузета могућност. „ Глупе“ и „паметне“ смо ми људи сами направили да би искориштавали слабије. Ја сам у својим пројектима са свим људима (одрасли, деца, сирочад, деца са улице и са ђубришта) из целог света, имао само одлична искуства. Дакле, не треба им туторство, већ им понудити могућност да оживе своје способности. Осећај успеха, радост, признање је највиша награда, најбоља терапија и има такође и економског смисла. Практичан пример је мој пројекат БЕРТА у Штајерској који је први европски пројекат пермакултуре за инвалидска колица.

Генерацијски проблем- огроман јаз у нашем друштву

Наши родитељи и стари се на смрт досађују у старачким домовима. Деца и унуци се заглупљују компјутерским играма и телевизијом. Смисао творевине је у томе да стари људи пренесу деци своја искуства и мудрост. Деца имају право на то, много боље се могу припремити за животне задатке. Морамо постати свесни колико велику грешку правимо. Кућа за више генерација и заједнички пројекти би омогућили да се затвори тај генерацијски јаз. Настава би морала бити подељена на 50:50, праксе и теорије. Сваком вртићу припада засад, свакој школи башта и земљиште, сваком универзитету пољопривредно имање. То су практичне могућности за истраживање и места изградње наше деце, а тиме и будућности друштва.

Образовање – специјализација – напредак – заглупљеност

Преко данашњег модерног, такозваног прогресивног образовања, млади људи се отржу од природе и кидају им се корени. Ако међузависност, наизменично деловање и симбиозу у животном колу природе, ниси сам посматрао, не можеш је ни препознати, ни схватити. Не можеш чак ни да се укључиш у овај циклус савршенства свега створеног.

Шта су последице? Уместо да појмиш како функционишу природни токови, помислиш да ти можеш да их поправиш и ухватиш, да их победиш, уместо да их схватиш. Твој задатак интервенције у природи би био само усмеравајући. За то је потребан здрав разум и креативно мишљење.

Деца и унуци нам заглупљују у школи и на универзитету, делом и сасвим труну. Не зато што су учитељи и професори „глупави“, не, већ стога јер морају да предају само по школском програму иза кога често сами лично не стоје. Дозволили су да их употребљавају лобисти и политичари. Али где има воље наћи ће се и пут господине професоре! Уколико професор зависи од политичке партије, или је под утицајем лобиста, не може и неће ништа да мења. Наука се јако узвисила и удаљила од праксе да је теорија постала неразумљива широким масама и тиме неприхваћена. Недостаје пуно карика у овом ланцу.

Наука и политика су до данас пропустиле да одговарајуће реагују на стравично уништавање природе. Утицај новца и корупција очигледно спречава неопходне мере и реакције. Катастрофе ће досегнути толику меру да ће довести до колапса овог болесног система. Загађење ваздуха, тровање воде и земљишта употребом хемије и вештачког ђубрива у монокултурној пољопривреди, преотима нам здраву животну основу. Храна је твој лек.

Сељак, земљорадник мора узгајати животне продукте а не само пунити трбухе хемијски загађеним, маловредним, оптерећујућим средствима за прехрану. Он мора бити учитељ, који демонстрира људима једно опхођење препуно поштовања према живим створовима, биљкама и животињама наше мајке Земље.
Нажалост, реалност је посве другачија. Кроз ЕУ-прописе, стимулацију великих површина, пољопривредници су постали несамостални и зависни. Земљорадник, газда имања је деградиран на примаоца субвенција. Премије би требале да надокнаде ограничења и мањкавости. Оваква стимулација или тзв. накнада је тек делимично поравнање штете једне промашене аграрне политике, националних и ЕУ закона и прописа.

Расти или пропадни је девиза ЕУ. Специјализација, модернизација, масован узгој животиња. Животиње се третирају само као роба. Однос узајамности према живим створењима је изгубљен. Последица је масовно мучење животиња. Даље последице су сакаћење других бића сечом рогова, скраћењем кљуна, крила или репова, повређивање стоке струјним шоком, унакажење непотребно великим ушним маркирањем итд. На такав начин потлачено створење не може лиферовати здраве животне намирнице. Ако се животиње не осећају добро и производ је штетан.

Сељак је душа народа! Умре ли сељак, умире земља!

Кроз прописану аграрну привреду губимо неповратно све старе културе. Старе током столећа доказане методе оплемењивања и прераде, ЕУ прописима се спречавају и забрањују. Централна, огромна места за прераду као кланице, пекаре, дестилерије, млекаре… су задужени за прераду и још стимулисани. Да би они били што боље искоришћени, сељаци су лишени могућности да своје сопствене производе прерађују, дорађују или оплемењују. За преживеле задње остатаке органских произвођача смањене су надокнаде ЕУ а повећано је шиканирање. Све остало даље знамо, решиће се само од себе. Пољопривредник је роб на свом рођеном имању, најчешће презадужен кроз прекомерну механизацију и специјализовање на једну врсту, измалтретиран, обезглашен и преоптерећен административним захтевима и шиканирањем пренадуваног управног апарата, живот му је догнан у тоталну зависност. Ко би се онда чудио да деца не желе да наставе тај пут патње својих родитеља.

Решење свих проблема:

Неопходна је грађанска храброст и не забијање главе у песак да би се супротставили овом отуђеном, непрактичном управном апарату. Стави себе у ситуацију својих ближњих, у биљке, животиње, да и у људе и упутај се би ли се њиховом месту добро осећао. Ако се кишна глиста осећа добро, земљиште је здраво. Такође и биљка и животиња се осећа добро ако је у правом биотопу и на слободи.

Највећи успех и корист ћеш имати ако овим судбинама исправно управљаш. Користити земљу није исто као искориштавати. Разноврсност, а не једностраност одржавају систем. Твој задатак у творевини је да те судбинаме усмераваш, а не да да се бориш против њих. Природа је савршена. Нема ништа за поправљање. Ако ипак покушаваш, то је самозаваравање. Природа је савршена , грешке чинимо само ми људи. Страх је у тебе утеран – ослободи га се, јер страх је најгори пратилац у животу.

Опхођењем пуним поштовања са творевином и суживотом са свим створењима највише ћеш профитирати ти сам, а бити земљорадник биће најлепши позив.“ – Сеп Холцер

Јозеф Холцер, (1942) „Аграрни побуњеник“ и еколошки визионар из аустријских Алпи већ као дете је учио од природе. Са 19 година преузео је родитељско имање Краметерхоф и од суморне сточарске фармице, направио плодоносан природни рај са разноврсним дивљим културама. Као планински пољопривредник кроз прецизно посматрање природе и експериментисање, развио је сопствене методе да своје газдинство води без вештачког ђубрива и хемије на хладним, високим положајима», и да узгаја биљке које потребују топлоту.

Када су студенти бечког универзитета почели да проучавају његов начин рада, он је сазнао да за ту врсту земљорадње постоји назив: пермакултура, концепт који је развио аустралијски фармер Бил Молисон, дуготрајан и одржив кружни ток у узгоју. Своју методу назвао је Холцерова премакултура.
Пермакултура Сепа Холцера се заснива на сопственом искуству и делом се разликује од других. Са иновативним идејама, али и старим методама као градња тераса, брежуљака и високих леја, одржању угрожених корисних животиња и заштити алпског биља, ова метода показује запањујуће резултате у планинским условима.

У Холцеровој премакултури или агро-екологији, како је он назива, централно место има сакупљање и употреба воде специјално у сувим регијама са сезонским падавинама, који су угрожене ширењем пустиња. Холцер користи природну кишницу коју спроводи комлексним системом канала и језерца, што такође нуди и еколошку нишу за биљне и животињске врсте.

Пројектима у целом свету показао је да су његова сазнања применљива у различитим климатским и вегетацијским зонама. Искуство које га је изградило је дугогодишњи сукоб са различитим службама које су угрожавале његово газдинство. Многе идеје стекао је јасним противљењем властима и њиховим препорукама, водио је дугогодишње судске процесе о чему је писао у књизи Аграр-Ребелл.

Саветник је земљопоседницима, сељацима, професорима и еколошким насељима у Русији, УСА, јужној Европи итд. код ренатурирања земљишта и подизању јестивих предела.

**********************

Ево тог Сеповог имања на Алпима у Аустрији, базираног на његовој пермакултури и агроекологији која се помиње у чланку. Имање се простире на око 45 хехтара, и прелепо изгледа, као саставни део природе…

Кликните на слику да је видите у пуној величини

Кликните на слику да је видите у пуној величини

Из раја којег је створио у природи, Сеп Холцер говори о својој визији живота у природи, не борећи се против ње (човек је увек крајњи и једини губитник у том рату), већ живећи саобразно с њом, са њеним законитостима, и у заједништву са свим живим бићима у природи.

Пустиња или рај – Пермакултура Сепа Холцера, сада

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Такође, ево и лепог примера једног нашег човека, који греје кућу без дрва и ложења, он само користи оно што нам природа нуди, и касније јој враћа то поново.

Живот је кружни ток, непрекидни.

Мирослав Павловић – Греје кућу на компост, биоотпадом

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Пермакултурно еко насеље Марков Поток има свој прелеп сајт


Кликните на доњу слику да посетите сајт и прегледате га:

па одлучите да ли ћете да се придружите, и у ком виду. Распитајте се за потребне информације…

Драгица Митић – Произвођач првокласног органског ђубрива „Екосоил“


У оквиру емисије „Инфо-ратници против новог светског поретка“ коју на интернет радију „Снага Народа(Нови сајт: http://snaganaroda.net/ , нови канал на ЈуТубе: https://goo.gl/LWEktP ) води и уређује Биљана Ђоровић, у емисији од 22.08.2015. гост је била и Драгица Митић која се бави производњом органског ђубрива и органске хране, првенствено за своје потребе, а вишак подели пријатељима.

Драгица Митић - Произвођач првокласног органског ђубрива "Екосоил"

Драгица Митић – Произвођач првокласног органског ђубрива „Екосоил

Драгица је још 1997. почела да се бави производњом органске биодинамичке хране за своје потребе, а 2005. године је произвела и регистровала јединствено органско биодинамичко ђубривоЕкосоил“ на бази лековитог биља, за шта има највиши швајцарски сертификат, као и и пуно разних других награда за првокласни квалитет тог органског ђубрива. Екосоил Драгица производи користећи биодинамичке принципе, хомеопатију и служећи се космичким сетвеним календаром.

Поред тога што Драгица вишак хране подели пријатељима, понекад сарадња иде у том првацу тако што за неке веће засаде пријатељи дају паре унапрд, а касније када се добију органски биодинамички производи, она им уложене паре одбије од цене производа.

Драгица, са својом пријатељицом Маријом Бореновић (која је такође била гост у емисији, одмах после Драгице), има план како да се у Србији рашири мрежа произвођача органске хране по биодинамичким принципима. Драгица је спремна да сарађује са било киме ко жели да производи првокласну органску храну користећи њено органско ђубриво Екосоил, онако како договор буде постигнут, и ето прилике да заинтересовани контактирају Драгицу преко њеног фејсбук профила. То је прилика и за мог друга Зорана Станимировића (лиценцирани дизајнер пермакултуре) и еко-заједницу „Марков поток“ коју је засновао тик поред свог села Оснић (општина Бољевац – источна Србија, недалеко од мог Бора), и која је од 10. августа почела да се изграђује темпом који је могућ, да се контактира Драгица ради сарадње и размене искустава.

Народе, ако хоћеш да будеш здрав, почни да се враћаш на село… оживи их, опустошена су. Боље да их ми оживимо, него азиланти, јер ови азиланти на власти спремају нам нешто гадно и опако са њима. Једи органски биодинамичку храну коју производиш користећи органско ђубриво, и имаћеш бесплатно здравље. Бесплатно у смислиу живљења у саобразности са природним принципима живота, а за то нису потребне паре, већ знање и хтење. А кад се разболиш једући дуго година прскану храну пуну хемикалија и разних пестицида, тешко да ћеш СКУПИМ ФАРМАЦЕУТСКИМ ЛЕКОВИМА повратити оно истинско и право здравље, па био ти и милионер. Само ћеш лековима маскирати симтоме, а стара „нестала“ болест ће долазити под новим именом, па онда опет нови лекови, терапије… затворен круг. Можеш се и тада излечити, али уз помоћ природне медицине.

Да, не би дошло до тога, користи за производњу органске хране, органско ђубриво. Или, ако живиш у граду, купуј органске биодинамичке производе, од оних који их производе, и од којих ћеш спремати себи храну, разна јела.

Драгица Митић – Произвођач првокласног органског ђубрива „Екосоил“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Зоран Станимировић на ТВ Бор: Пермакултурно село надомак Бора – 27.06.2015.


Надовезујући се на своје чланке о Зорановом плану око реализације пермакултурног еко насеља недалеко од свог села Оснић, дајем вам нан увид данашње 2 емисије са Зораном на ТВ Бор. Аутор првог прилога је новинар  Марија Ћосић.

Пермакултурно село надомак Бора – 27.06.2015

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Следеће Зораново гостовање је у емисији ТВ Бор „Будилица“, поглеедајте…

Будилица: Гостовање Зорана Станимировића – 27.06.2015.

Линк ка видео прилогу на YouTube

Заинтересовани, дођите на презентацију 01.07.2015.

Презентација Зорана Станимировића у Бору о реализацији пројекта еко насеља „Марков поток“


У среду 01.јула 2015. Зоран Станимировић ће у просторијама техничке школе у Бору одржати презентацију свог пројекта реализације еко насеља „Марков поток„, које се налази недалеко од Зорановог села Оснић код Бољевца, а све је на бази пермакултуре. Презентација ће почети у 18.00. Уводно предавање у вези овог пројекта можете погледати овде, док ће на овој презентацији Зоран говорити о конкретним детаљима и плановима изградње еко заједноце „Марков поток“. Презентација је бесплатна, свако је добродошао из Бора и околине, а и шире, и пожељно је да на њој дођу заиста они који су озбиљно заинтересовани да са речи пређу на дела, јер речи је и превише, „гушимо“ се од њих, а дела је веома мало.

Време је за дела, јер живот нас неће чекати довека, а и иначе све је у свету почело да се закувава и ври. Једини спас је самоорганизовање и акција, а не чекање да за нас неко други реши наше проблеме, не теорија и причам ти причу. У августу ове године планира се изградња прве куће од природног матерјала у Марковом потоку, она ће бити смештајни објект за све оне који ће хтети да се прикључе заједници.

Да вас подсетим, Зоран Станимировић је пермакултурни дизајнер, а по струци је електро инжењер. Локација будућег еко наеља налази се код Зорановог села Оснић које припада општини Бољевац, недалеко од Бора. За сад је купљено 30 хектара земље на којој ће се простирати Марков поток. Суштина оваквих пројеката живота у природи и природним насеобинама је: живети у складу са природом и природним законитостима, хранити се органском незагађеном храном (користе се аутохтона семена воћака, биљака, поврћа, житарица итд…), живети у здравој незагађеној средини, чувати природу, шуме, реке, потоке и језера од загађења, бринути о животињама, а што се тиче човека, градити здраве међуљудске односе на принципима разумевања и љубави, бити хуман, солидаран, схватити различитост и оригиналност код других, и прихвати ти је као неприкосновено такву, а уједно изграђивати колетктиван дух заједништва и припадности заједници на заједничким ширим и дубљим тачкама које нас спајају и повезују. Јер, на крају крајева, доле у дубини, на самом почетку свега, сви смо ми једно, сокове живота добили смо од заједничког и истог корена, али смо биљке и воћке различите, што даје лепоту, раздраганости и смисао живота, те предивне и несагледиве животне авантуре.

Да би живот био функционалан, жив и могућ као такав, мора бити различитости, иначе би „живот“ био само роботизовано мртвило.

Највећа штеточина у природи је човек, највећи помагач природи да буде природна је такође човек, ствар је у томе, на којој ће страни све превагнути. Ако човек помогне природи, помоћи ће и себи, ако човек уништи природу, уништиће и себе, то је јасно као дан. Да би човек помогао себи и природи, да би опстао, треба бити све више свеснији и духовнији, свеснији, свеснији… живети свесније у сваком погледу и домену.

Све већа свестност, доноси нам све мању несвесност, а све више пажње, разумевања, мира, солидарности, саосећања и Љубави…!

Марков поток

Мистерија еко комуне Фајндхорн у Шкотској – Од неплодног земљишта створена плодна органска ОАЗА


Извор: Конопља вести

 

Мистерија Фајндхорн (Findhorn)

Духови природе на делу...

Духови природе на делу…

Већ педесетак година феномен комуне Финдхорн голица пажњу јавности. Научници су престали да траже рационална објашњења за невероватне успехе које ови људи постижу. Лаици не могу ово да схвате, а цивилизацијски развој иде својим током и све нас више отуђује од природе – на жалост. Али, никад није касно да се вратимо мајци природи.

На северу Шкотске, у близини залива Мореј, налази се увала Финдхорн. По много чему, ово место је јединствено у свету. На готово неплодном, каменом и песковитом замљишту, вечито шибаном северним ветровима и кишом, налазе се предивне баште. Обичне руже овде за неколико месеци достигну преко два метра висине. Да би се убрала главица купуса човек мора да се прилично намучи, јер поврће понекад тежи и двадесетак килограма.
Упркос законима природе, овде цвеће цвета и зими. А све што се посади у песак и бесплодну земљу, успева боље него у пажљиво саграђеним стакленим баштама широм света. Објашњење је веома једноставно, иако за наше појмове тешко прихватљиво. Чланови Финдхорн комуне остварили су јединство између човека и природе, уз помоћ митолошких бића која се данас сусрећу искључиво у бајкама – уз помоћ духова природе.

Оснивање комуне Фајндхорн

Комуну су основали Питер и Ајлин Кеди (слика доле лево). Питер се бавио окултизмом, развијањем духовних потенцијала и медитацијом. Спознавши више сфере духа, одлучио је да се у ували Финдхорн посвети EILEEN4баштованству. Околно становништво се изузетно добро забављало посматрајући Кедијеве. Падале су опкладе за колико ће времена одустати од узалудног посла – јер су сви знали да у Финдхорну, осим кржљавих жбунова, не успева ама баш ништа. Подсмех је временом заменило чуђење, а затим и дивљење. Са доласком Дороти Меклин (слика доле десно), коју је Питер упознао још 1940. остварен је први контакт са духовима природе и појединих биљака, са елементалима и Девама. Наиме, људи из Финдхорна верују да о свакој биљци брину етерична бића – Деве. Дева је реч санскритског порекла, а значи „онај који светли„. Дороти се определила за ту реч која би се исто тако могла превесит и као „анђео„.

Дороти прича: „Започела сам тај експеримент са великом дозом скептицизма. doris-dorothyМоје концепције о вилама, вилењацима и духовима природе биле су ограничене у почетку. Помагали су нам при подизању башти и ја сам, временом, почела да прихватам реалност тих бића. Изгледа да их је то све одушевљавало, нарочито када смо у потпуности примењивали добијене инструкције. У почетку, држали су се на одстојању и били прилично непријатељски расположени, објаснивши да се не слажу са начином на који човек поступа са природом, јер је он искориштава, похлепан је и безобзиран. Али, када су се уверили да поступамо по њиховим саветима, пружали су нам велику помоћ и захтевали да садимо све више врста поврћа“.

Бар једном дневно, Дороти је ступала у контакт са њима. Сазнала је да Деве припадају хијерархији која почиње од земаљских патуљака и сеже до највиших космичких бића. Деве планирају облике за све што нас окружује и усмеравају енергију која је потребна да се ти облици материјализују. Физичка тела минерала, findhorn_neplodno_tloрастиња, животиња и људи, чини енергија која је попримила одређени облик, што омогућује активност краљевства Дева. На слици лево је Финдхорн како је изгледао пре настанка комуне.

Оно што ми најчешће називамо законима природе, функционише искључиво захваљујући њима. Деве спроводе тај закон без престанка и са задовољством, попут природних креатора биљних облика, а духови природе или елементали, као што су патуљци или виле, могу да се опишу као занатлије које користе шематски план и енергију коју добијају од Дева да би изградили одређени биљни облик. Виши духови природе су духови кише, облака и растиња. Нижи, индивидуални духови природе су под њиховом управом.

Више свести природе

Дороти се често укључивала у више свести Природе и тако су Питер и она прикупљали битне информације које су им помогле да доносе одлуке. Анђео Пејсажа – биће које је надсветљавало и бринуло о целокупном подручју Финдхорна – објаснио је Дороти да могу да постигну чуда ако човек уђе у нову димензију сарадње и хармоније са духовима који надсветљавају баште. Он је такође дао Дороти findhorn_sadnjaдетаљне инструкције како се припрема тло, компост, како заливати баште, како поступати са биљкама и како се наноси течно ђубриво.

Када би Питер пресадио неку нову биљку, Дороти би јој пожелела добродошлицу и успостављала контакт са индивидуалном Девом сваке биљне врсте. На питања од општег значаја одговарао би Анђео Пејсажа. Он је био тумач ставова Деве. Објаснио им је да је од виталне важности да се на биљке и на баште гледа као на нешто што зрачи, а не као на хемијске саставе и елементе. Баштованима је речено да је најважнија ствар коју треба да примењују – осећање љубави и одавање признања биљкама.

Саме Деве немају неки одређени облик. Немају их ни елементали. Али у покушају да успоставе комуникацију са људима, начинили су себе видљивима, преузевши облик који човек може да разуме и прихвати. Ти облици одражавају њихов основни задатак у природи. На пример, патуљак је најчешче приказан са крампом или лопатом, да би људи схватили да он брине о свету минерала.

„Никада нисам успела да видим неко од тих бића у одређеном облику, иако ми се понекад прикаже као образац, облик или боја“

, прича Дороти.

За Ајлин и Питера, све ово је био део свакодневног живота: „Када смо схватили да смо део исте енергије у различитим облицима, ми смо се отворили и прихватили нов начин рада у башти. Деве су нам рекле: ‘Нама је јасно да човек на биљку гледа као на ствар, можда живу ствар, али ипак – ствар. Он нема findhorn_basta_1јасну визију света и не може да види ван физичког облика, и то је тачно’. Било је потребно много година напорног духовног усавршавања да бисмо ступили у контакт са овим бићима, која постоје не само на астралној, већ и на материјалној равни. То су та бића са којима је Рок успоставио контакт. Када нам се Рок придружио у Финдхорну, помогао нам је да објаснимо и потврдимо неке неодређене претпоставке које смо имали о свету биљака“.

Средњовековни окултисти и филозофи, опседнути трагањем за каменом мудрости, чврсто су веровали да су све ствари на Земљи заправо комбинација четири елемента – земље, ваздуха, ватре и воде, у којима живе и о којима брину невидљива бића – елементали. Ватра, вода, земља и ваздух за езотеристе су били основни окултни симболи. За неке од њих, елеменатали су представљали синоним за бића из нижих астралних равни – носиоце зла и патње. Други су сматрали да прави елементали долазе са виших астралних равни и да су део анђеоске хијерархије.

Сусрет са Паном

Рок Огилви, кaсније близак пријатељ и сарадник Кедијевих и Дороти Меклин, тврди да је први сусрет са елементалима, нарочито са духовима земље, остварио 1966. године у Краљевским ботаничким баштама у Единбургу. У једном тренутку, седећи на клупи загледан у предивне пејсаже, Рок је угледао – Пана, онаквог каквим га описују бројни грчки митови.
findhorn_basta_2Даље каже: „Имао је шиљату браду и два мала рога на челу. Ноге су му биле длакаве и завршавале су се расцепљеним папцима, а кожа му је била боје меда. Објаснио ми је да је његов примарни задатак да помаже раст дрвећа. Многи духови природе изгубили су интересовање за људску расу, јер им је стављено до знања да се у њих не верује и да нису пожељни“.

За рану хришћанску цркву, митолошки бог Пан био је симбол ђавола. Уосталом, готово сва паганска божанства и духови заштитници, у интерпретацији цркве, постали су следбеници нечастивог. Те исте, 1966. године, Огилви је још једном имао сусрет са Паном. Догодило се то у баштама Финдхорна, а у присуству Питера Кедија. Пан се представио као бог целокупног краљевства елементала, али и краљевства животиња, биљака и минерала. Сама реч Пан значи „све“, „свуда“. Рок Огилви каже: „Да би свет могао да опставне и преживи, потребно је помирење човека и духова природе. Због тога је Пан морао да иницира директан контакт. findhorn_kuca_2Рекао је да их, понекад, људско понашање забавља иако је оно често деструктивно, окрутно и страшно: ‘Покушавамо да разумемо, али то није лако. Ми знамо да има људи који воле природу и који воле баште. Нема сумње да би волели и нас када би могли да нас виде. То нас чини срећним и привлачи нас њима. Понекад, са таквим људима успостављамо контакт’.

„Главни разлог за моју комуникацију са елементалима био је да се пружи помоћ раду у Финдхорну и његовим баштама. Било је потребно да се оне везе са духовима природе које су тамо већ постојале, уздигну на вишу раван. Тако сам ја примао упутства и допуњавао знање, уз Доротину помоћ, о свету Дева. Коначно је могао да се оствари и постигне циљ Финдхорна – постизање пуне сарадње између три краљевства – Дева, Духова природе и човека“.

Елементали око нас

Огилви тврди да је, током летњег солстиција 1972. године, у Краљевским ботаничким баштама сусрео и друге елементале – нимфе, шумске виле, вилењаке и патуљке. Били су високи од 2.5 центиметара до једног метра. „Од момента када сам ушао у башту, она је била пуна живота. Зелени вилењаци, високи и до једног метра, ишли су испред мене, пуни радости и весеља, а мали патуљци трчкарали су около, плетећи ми се око ногу. Био је то њихов дан – летњи солистициј је најважнији празник духова природе“. findhorn_skupПримарно стање елементала можемо назвати „светлосно биће“, сматрају чланови Финдхорн комуне. То је вртлог енергије у сталном покрету, који често мења боју. Та светлосна бића разликују се једна од других по величини и сјају, варирају од пастелних нијанси, до јаких боја. Међутим, елементали или духови природе не могу да обављају своје послове око биљака у својим светлосним формама. Због тога користе енергије које им упућују Деве да би изградили етерично тело или етерични дупликат за сваку биљку која расте и развија се у том дупликату. Да би извршили свој задатак, духови природе такође морају да имају етерично тело.

Свако физичко тело има свој етерични, астрални дупликат, баш као што и физички свет, попут одраза у огледалу, има свој астрални пандан. И биљке, животиње, минерали и људи имају етеричне облике у свету астрала. Сваки материјални облик има свој етерични дупликат. Човек мора бити јако обазрив када интервенише код природног раста биљке. Док покушава да измени облик вештачким средствима, често примењујући силу, човек може да се удаљи од архетипа, првобитног етеричног облика. Поред страха и бола који ће биљка осетити, може се догодити да не успе да се усагласи са етеричним дупликатом, што ће пробудити узнемиреност и тугу. findhorn_kucaБез обзира у шта ми веровали или не веровали, чињеница је да су резултати Финдхорна премашили сва научна очекивања. Бројни британски и светски стручњаци и ауторитети, биолози и биохемичари, испитујући феномен Финдхорна, остајали су без речи и без објашњења. Године 1969. посетио их је и професор Р.Линди Роб, саветник за пољопривреду разних земаља широм света и представник Уједињених Нација, током мисије у Коста Рики. Није схватао како на том бесплодном тлу уопште може ишта да расте. Професор Роб је тада изјавио:

„У баштама извиру снага и здравље. Све је у цвату усред зиме, на земљишту које је скоро неплодно. То не може да се објасни умереним количинама мешавине компоста, нити применом било које методе у органској пољопривреди. Ту постоје неки други витални фактори. Живот на начин како ова група живи, на земљи, од земље, и за љубав земље, јесте филозофија примењена у пракси“

Ричард Бејкер, оснивач „Друштва људи за дрвеће“ (Society of the man of the Trees), написао је:

„Поруке духова дрвећа преко Дороти откривају окултно објашњење, које научно истраживање није било у могућности да пружи, садржано у реченици – сва енергија је једна мисао. Наши су преци веровали да је сама земља осећајно биће и да дубоко преживљава тортуру које човечанство врши над њом. Сматрам да треба да прихватимо такво веровање и да се према томе и понашамо, не бисмо ли на тај начин себи створили нови свет разумевања и склада са природом и њеним бићима’.

Многи посетиоци Финдхорна, тврде да су се лично уверили у постојање Дева. Без сумње, овакав експеримент човека, оптерећеног материјалним светом који је сав стандардизован етичким законима и принципима, наводи на дубље размишљање и буди у њему жељу да посегне за непознатим световима и бићима која их настањују, а која званично не постоје.

*********************

Они који разумеју енглески, могу погледати 2 доња видео прилога о еко комуни Фајндхорн.

Шта рећи?

Овако нешто се може постићи и у Србији, постоје људи који поседују потребна знања да би овако нешто спровели у дело. Наравно, 90% данашњих људи су тотално заглупљени, зомбирани на модеран технократски начин… и стога нису свесни свог потенцијала (само техника напредује, док истовремено људски ум стагнира, атрофира), својих моћи, тако да ће се управо они правити паметни ако би видели овакав прилог, и сматраће ово тоталном глупошћу, иако резултати говоре сами за себе. Међутим, овај прилог је намењен као инспирација онима који знају да је ово могуће, да им служи као инспирација за формирање обичних еко комуна на плодним ораницама Србије, којих има довољно да Србија храни себе најквалитетнијом органском храном, и да има за извоз.

Није на одмет, али не мора се имати знање у комуникацији са духовима природе, довољно је обрађивати земљу са чистом љубављу, осећати је као живо биће док је обрађујеш, док је гледаш и ходаш по њој, бринути о њој као таквој, и земља ће узвраћати богатијим родом него иначе (ово су интуитивно познавали наши „необразовани“ преци), кад је сматрамо и третирамо као нешто мртво, као „мртву природу“ у којој треба мрзовољно „стављати нешто“.

The Findhorn film

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Findhorn Original Garden; A Story by Peter Vallance

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Сеп Холцерова Пермакултура


sepholcer
У прошлом тексту обавестио сам вас да се у Бору одржало предавање Зорана Станимировића на теми о пермакултури, као и да је Зоран започео пројекат изградње еко заједнице на принципима пермакултуре у близини свог села Оснић код Бољевца. У тексту сам поставио и 5-6 преведених видео прилога где је један од великана пермакултуре Сеп Холцер, говорио о пермакултури. Сада, са скрибд сајта можете погледати и скинути Сепову књигу о пермакултури, а то је као што видите, практични приручник за природан и самоодржив узгој воћа, поврћа и животиња.

Сепову књигу можете скинути директно и са овог линка. Зоран ми је пре неки дан рекао да ће следеће предавање у Бору бити у јуну месецу.

%d bloggers like this: