Мила Алечковић добила прву рунду у борби за хранитељство над девојчицом Љубицом!


Мила Алечковић је наша позната професорка психологије, клиничке и антрополошке психијатрије, која је докторирала је на Сорбони, а такође је и писац. Пре пар година Мила је са својим мужем, французом Ив Батајем, преко центра за хранитељство у Београду, добила право хранитељства над девојчицом Љубицом, сирочетом са Косова и Метохије. Девојчици је отац био умро, а мајка јој је због ужасног здравственог стања у којем се налазила, била неспособна да се брине о њој, па је с тога Мила пожелеле да се заједно са својим мужем стара и брине о девојчици…

За Љубицу је отпочео, по први пут, прави МИРАН породични живот, пун љубави, пажње и разних интересантних догађања и путовања. Међутим, десило се да јој је након неког периода, центар за социјлни рад на потпуно незаконит начин отео Љубицу…

Професорки Мили Алечковић желим пуно среће да што пре поврати девојчицу Љубицу…!!

Због свега тога Мила је почела да гостује на разним интернет порталима где се говорило о отимању деце из породица, и њиховој продаји разним породицама без деце, па и педофилима. Мила је тако, између осталог, почела да брани породицу Тркуља, којој је центар за социјални рад на Звездари у Београду, уз помоћ полиције и без икаквог налога, упао у стан и отео ћеркицу, да би је касније дали некој хранитељској породици на старање. Гледао сам на интернету случај са породицом Тркуља која пролази кроз прави пакао, и готово да се налази пред нервним сломом. О потресном случају породице Тркуља, можете сазнати нешто више у 3-4 видео прилога којје ћу  поставити на крају текста.

Из тог Центра за сицијални рад са Звездаре главни дрматор је извесни психолог Смиља Игић. Претражујући интернет да би сазнао ко је Смиља Игић, са овога» линка нашао сам информацију која говори да је Смиља заједно са судијом Лидијом Алагић, опробани тандем за отимање деце.

Пошто је Мила на аргументован начин бранила породицу Тркуља, одједном се Смиља Игић нашла увређеном, па је брже боље, да би заташкала случај и застрашила Милу у смислу да јој забрани да говори о овим стварима, покренула против ње тужбу која се односи на слободу говора.
Међутим, ипак у нашем правосуђу има поштених и часних судија, тако да је млада суткиња Јелена Петковић Милосављевић, поништила кривичну пријаву Смиље Игић против Миле Алечковић, а о томе говори сама Мила у доњем клипу…

Вест дана – проф. др Мила Алечковић – Мила дала почетки нокаут – Готови сте бандо! (29.01.2020.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

У овом доњем гостовање код Теше на Балкан Инмфо, Мила објашњава детаљно ситуацију око незаконитог отимања деце од стране државе, односно државних инситуција као што су центри за социјални рад…

Интервју са Милом Алечковић – Прва сам упозорила да педофили отимају децу широм света! (16.01.2018.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Погледајте још неке видео прилоге где Мила објашњава ситуацију око отимања деце, али и не само то, већ и око ситуације са крађом беба по рођењу, о чему говоре неки други упућени људи, попут Владимиар Чичаревића…

Др Мила Алечковић – Страшна исповест – Како држава породицама отима децу (22.09.2018.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Мет Интервју – Проф. др Мила Алечковић, освета отете деце (15.12.2019.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Проф. др Мила Алечковић и Владимир Чичаревић – Освета отете деце (12.11.2019.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Професорки Мили Алечковић желим пуно среће да поврати девојчицу Љубицу…!!

Случај отимања деце у породици Тркуља…

 

У Центар – Породица Тркуља потресно, мајк аплаче у стидију, отела им дете држава! (09.11.2017.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Агонија породице Тркуља – Ко отима децу у Србији без судског налога? (18.08.2019.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Легално отимање деце у Србији – 22.04.2018

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

И на крају овог текст да споменем да и мене лично дотиче све ово, јер имам врло основану сумњу да сам по рођењу имао брата близанца, или пак сестру близнакињу, што сам објаснио у доњем тексту:

Помозите ми да откријем тајну ко ми је отац, и да ли имам брата близанца или сестру близнакињу…!

https://wp.me/p3KWp-7OB

Да откријем ко ми је отац, имам врло слабе шансе, јер оно што сам сигурно сазнао о њему, и то је једино што знам, то је да је био врло утицајан комуниста у Бору тог времена, и да је због своје моћи вешто прикрио све трагове о себи, да се не открије да ми је отац, јер и сам је претпоставио да ћу ја као његов непризнати син, почети да у одређеном периоду свог живота истражујем ко ми је отац.

Међутим, да сазнам истину о томе да ли сам имао брата близнца, или сестру близнакињу, имам више шанси. До неких сазнања сам дошао, али немам пара нити неке кључне контакте, како на локалном тако и на републичком нивоу, који би ми помогли да кроз даљу истрагу сазнам истину…

Ако неко може да ми помогне да ступим у контакт са Милом Алечковић и Владимиром Чичаревићем, нека ми се јави на доње контакте, јер ко зна, можда ми они могу помоћи да сазнам истину о томе, да ли сам имао брата близанца или пак сестру близнакињу, или нисам…

Небојша Јовановић

И-мејл: orgonster@gmail.com/
фиксни тел. 030/428 249
мобилни: 062/354 943

Љубодраг Симоновић: „Отуђење“ и деструкција


Љубодраг Симоновић
E-mail: comrade@orion.rs
Преузми текст

„ОТУЂЕЊЕ“ И ДЕСТРУКЦИЈА

„Отуђење“ је основни појам на коме се заснива Марксова критика капитализма, а „разотуђење“ основни појам на коме се заснива ослободилачка интенција његове критике капитализма и визија будућности.Постајање капитализма тоталитарним поретком деструкције довело је до тога да је Марксов појам„отуђење“ постао недостатан појам који не пружа могућност да се успостави одговарајуће полазиште за критику капитализма. Савремено отуђење човека нема само нехумани, већ и деструктивни карактер. Оно подразумева уништавање природе као животворне целине, човека као биолошког и људског бића и еманципаторског наслеђа националних култура и грађанског друштва, што значи визионарског ума и идеје novuma. Уништавањем културне и слободарске свести уништава се могућност да човек постане свестан своје отуђености и да успостави критичку и мењалачку дистанцу према капитализму.

Постајање капитализма тоталитарним поретком деструкције нису само приватна својина, рад и тржиште постали начин отуђења човека од његовог природног и људског бића, већ је то постао сам живот. За разлику од ранијих владајућих класа, буржоазија настоји да укључи не само у своју вредносну, већ и животну сферу и радне слојеве. Радник није само робни произвођач, већ и робни потрошач и као такав произвођач тржишта, што значи средство за решавање кризе хиперпродукције. Деструктивни конзумерски активизам постао је доминирајући облик животног активизма човека и најважнији начин на који радник бива увучен у егзистенцијалну и вредносну орбиту капитализма. Капиталистички начин живота (“потрошачко друштво”) постаје тотализујућа моћ која никога не штеди и од које се не може побећи. Комерцијализовање живота најгори je облик тоталитаризма који је створен у историји јер он у потпуности подређује природу, друштво и човека деструктивном механизму капиталистичке репродукције. Његова суштина уобличена је у монструозној максими “Паре не смрде!” у којој се, истовремено, изражава бит екоцидног капиталистичког варваризма.

Код Маркса је људскост,која пре свега подразумева слободу и стваралаштво,најважнији квалитет који човек поседује и у односу према њему појављује се идеја „отуђења“. Оно је могуће зато што је човек у својој бити људско биће: човек може да постане не-човек зато што је човек. По Марксу, људскост може бити потиснута и дегенерисана, али не и уништена. Упркос манипулацији и репресији, Гетеовим речима казано, „добри човек у свом нејасном нагону сасвим је свестан свога правог пута“. Идеја о„отуђењу“ човека појављује се у односу према могућности „разотуђења“, што значи да и поред капиталистичке тотализације живота капитализам неће успети да уништи људскост у човеку и да ће она у погодном историјском тренутку (економска криза капитализма) да се појави у облику револуционарне свести и праксе. „Разотуђење“ је универзални принцип и подразумева ослобађање човека од нехумане улоге коју му је капитализам наметнуо. Од посебног значаја је то што Марксов појам „отуђење“ упућује на то да се човек у капитализму отуђује од своје људскости тако што се отуђује од својих истинских људских потенцијала, што значи од онога што као универзално стваралачко биће може да постане. Сваки човек носи у себи безгранични потенцијал људског – то је најважнија Марксова хуманистичка порука која је основ његове визије будућности. Што се тиче капиталисте, он као капиталист не може да постане хумано биће, већ то може да постане само уколико се као човек еманципује од капитализма, што пре свега значи уколико својим радом обезбеђује сопствену егзистенцију. Укидање класа и класних односа не значи само враћање радника своме истинском људском бићу, већ и враћање капиталисте себи као човеку. Социјалистичка револуција, са којом се укида класно друштво које је засновано на приватној својини над средствима за производњу, и капиталисте лишава нељудскости: нема капиталиста без капитализма. Циљ социјалистичке револуције није истребљење капиталиста, већ укидање класног друштва и стварење таквих друштвених односа који ће омогућити да сваки човек, у заједници са другим људима, реализује своје истинске људске моћи.

Имајући у виду владајућу тенденцију у развоју капитализма, уместо Марксовог појма „отуђење“, појам деструкција требало би да постане полазиште у критици капитализма. Тај појам пружа могућност да се уочи најважнији и по човечанство и живи свет најпогубнији потенцијал капитализма. Идеја деструкције нема само у виду положај човека у капитализму и његов однос према природи као предмету рада и „анорганском телу“ (Маркс) човека, већ и однос капитализма према живом свету, што значи однос према природи као еколошкој целини и у том контексту однос према човеку као биолошком и људском бићу. Капитализам не отуђује само природни свет од човека, већ уништавајући природу ствара од ње смртног непријатеља човекa. У капитализму не доминира отуђени, већ деструктивни рад; не прерада, већ уништавање природе; не потискивање еротске природе човека и осиромашење чула, већ дегенерисање људског и биолошког (генетског) бића човека; не заглупљивање човека, већ уништење ума… Развијајући се као тоталитарни поредак деструкције капитализам укида могућност сукоба између људског и нељудског тако што уништава људско и тиме укида могућност отуђења: што је човек мање човек, све је мања могућност да се човек отуђи од себе као човека.

Развој капитализма као тоталитарног поретка деструкције намеће питање: да ли капитализам може у тој мери да дегенерише човека да он у потпуности и неповратно изгуби своје људске особености? Када се има у виду деструктивно лудило које влада у најразвијенијим капиталистичким земљама, намеће се закључак да је капитализам прекорачио антрополошку границу до које је Маркс дошао са својом идејом „отуђења“ и успео да до те мере дегенерише човека, да су његове деструктивне „потребе“ постале снага која га покреће и која даје смисао његовом животу. Не ради се само о отуђењу човека од његове људске бити, већ и о његовом дегенерисању као људског и биолошког бића. Капитализам не само да дехуманизује човека, већ га денатурализује, што значи лишава га особина које су својствене живим бићима. Капитализам не приморава само човека да се понаша као механички део индустријског процеса рада и на тај начин га телесно деформише, као што то тврди Маркс, већ га генетски изобличава и сакати као живо биће. Ради се о капиталистички изазваној мутацији човека од природног и културног бића у радно-деструктивни (потрошачки) механизам. Човек није само путем капиталистичког тржишта „опредмећен“, већ је постао, као радник и потрошач, саучесник у уништавању света. Потреба за уништавањем постала је аутентична потреба на капиталистички начин дегенерисаног човека.

Живот који се заснива на деструктивном капиталистичком тоталитаризму постао је извориште телесног и менталног дегенерисања људи. „Потрошачко друштво“ приморава човека да се прилагоди владајућем поретку путем деструктивног конзумерског активизма који са све интензивнијем уништавањем робе (динамика деструкције) „решава“ кризу хиперпродукције и омогућава да се створи нови простор на тржишту. Он најнепосредније условљава начин живота, менталитет и вредносни хоризонт савременог капиталистичког (мало)грађанина. Разлика између „класичног“ и савременог капитализма је у томе, што савремени капитализам сакати и дегенерише људе не само тако што своди све људске потребе на „потребу за имањем“ (Маркс), већ на потребу за уништавањем. „Имање“ подразумева потребу за трајним поседовањем и искоришћавањем ствари. Квалитет трајност, који је некада претстављао највећу вредност робе, у „потрошачком друштву“ постао је највећа препрека за стварање тржишта и оплодњу капитала. Нису више ствари (роба) те које имају фетишки карактер, као што то тврди Маркс, већ је деструкција добила фетишки карактер. Капитализам претвара животворну (еротску) енергију човека у погонску снагу деструкције. На тај начин он уништава аутентичну и ствара деструктивну друштвеност. Уништити што више робе у што краћем времену претставља највиши изазов за савременог капиталистичког фанатика. У току новогодишње продајне кампање у освит 2011. године, на једној од лондонских робних кућа појавио се натпис: „Купујем, дакле постојим!“ Ова наказна парафраза Декартове максиме cogito ergo sum („Мислим, дакле постојим.“) недвосмислено указује на природу савременог капиталистичког дегенерисања човека. Крајњи и најпогубнији резултат развоја „потрошачког друштва“ је уништење човека као умног бића и претварање људске заједнице у гомилу деструктивних капиталистичких фанатика.

Маркс истиче да капитализам развија универзалне људске потребе, а онда тврди у Економско-филозофским рукописима да капитализам своди све људске потребе, укључујући и изворне природне и људске потребе, на потребу за имањем: „Приватна својина начинила нас је толико тупим и једностраним да један предмет постаје наш тек кад га имамо, тек када он, према томе, постоји за нас као капитал или кад је он од нас непосредно поседован, једен, пијен, ношен, настањен итд., кратко речено употребљен. И сама приватна својина, додуше, ова непосредна остварења поседа схвата само као средства за живот, но живот, за чија средства она служе, јесте живот приватне својине, рад и капитализирање“. (…) „На место свих физичких и духовних чувстава је, према томе, ступило отуђење свих тих чувстава, чувство имања. На овоапсолутно сиромаштво морало је да се сведе људско биће да би из себе рађало унутарње богатство…“ (15) Које је то „унутарње богатство“ које човек „из себе рађа“ онда када га капитализам сведе на „апсолутно сиромаштво“? Ова игра речи, која се заснива на слободарском оптимизму и у којој људскост постаје апстракција, прикрива истину да капитализам може у тој мери да дегенерише човека да он изгуби људскост без које неће имати потребу за правдом и слободом и стога се неће борити за праведни и слободни свет. Маркс је могао да развије своју критику до краја, али постављајући ствари на тај начин могао је да дође до закључка да капитализам безнадежно дегенерише човека и тиме укида сваку могућност разотуђења, што значи могућност да човек створи нови свет. На тај начин била би прекорачена антрополошка граница након чега би позив на борбу против капитализма постао бесмислен. По Марксу, упркос томе што се човек отуђује од себе, у дубини његовог бића и даље гори пламен људског који ће се, потстакнут заједничком борбом против капитализма а за хумани свет, разбуктати и испунити својим сјајем и топлином читав свет. Неспорно је да визију будућности треба засновати на вери у човека, али и на свести да је капитализам у стању да уништи људско у човеку.

Прочитај текст до краја»

Џудит Рисман: Успостављање новог сексуалног поретка


04.10.2013.

У коментарима текста погледајте 2 изузетно значајна преведена видео прилога, где можете видети какав је тежак морални поремећеник био Кинси, у контексту своје перверзности и схватања секса. Али проблем је сад, да је такав човек, и његове „студије“ о сексуалности, имао утицај на доношење неких битних закона у САД који су имали огроман ШТЕТАН утицај на многе генерације, с почетком 50-их година прошлог века. Приликом „сексуалних истраживања и испитивања“ на деци, да би доказао да и мала деца од 2-3 године па надаље „доживљавају оргазам (!!?)“ Кинси је у функцији „истраживача практичара“ користио педофиле??!

Но то није наводио у својој „студији“…!

*************

Аутор: Биљана Ђоровић (Интервју из „Атлантиса„)
Извор: Печат

Алфред Кинси је тврдио да 95 процената Американаца ужива у девијантном сексу, што га је водило даљем закључку: да су све форме секса легитимне и да се људи не смеју сматрати преступницима зато што их упражњавају. Педофилија, инцест, хомосексуализам за Кинсија нису биле перверзија и он је радио све да збаци законска ограничења која су забрањивала њихово упражњавање.

slika1
Џудит Рисман

Др Џудит Рисман је консултант, научни саветник и бивши председник Института за медије и образовање, као и аутор великог броја књига и научних радова који покривају многе научне дисциплине. У њима Рисман је истражила функционисање сексуално-индустријског комплекса, чијем је утемељењу највећи допринос дао познати и утицајни Алфред Кинси. Под окриљем Рокфелерове фондације, Кинси је омогућио успостављање новог сексуалног поретка, чију срж чине хомосексуализам и порнографија.

Џудит Рисман је најцењенији научни ауторитет на пољу испитивања негативног утицаја порнографије на људски мозак. Посветила је своју научну каријеру анализи сексуално-индустријског комплекса, његове скривене агенде, и последица, које су драматично угрозиле позицију човека по орвелијанско-хакслијевској матрици тоталног поробљавања и контроле јединке.

Студије Џудит Рисман, којима је разоткрила поменуту скривену агенду рада Алфреда Кинсија – „Кинси: злочини и консеквенце“; „Сексуална саботажа: Како је један човек покренуо пошаст корупције и заразе у Америци“ – поставиле су, како она сама сматра, чврсту базу за поновно отварање случаја Кинси у Конгресу САД. На основу њених истраживања, у британској продукцији, снимљен је документарни филм „Кинсијеви педофили“, који је шокирао европску јавност, али не и јавност Америке, будући да тамо није никада приказан.

Ваша најновија књига, објављена недавно под називом: „Сексуална саботажа: Како је један човек покренуо пошаст корупције и заразе на Америку“, показује WND Press Realise, шокирала је јавност снагом аргумената којима разобличавате најмрачније тајне сексуалног „истраживања“ Алфреда Кинсија.Ту настављате да разоткривате једну од најбоље скриваних научних превара која је поставила моралне основе за сексуалну револуцију у САД шездесетих година прошлог века и нормализацију хомосексуализма, порнографије, педофилије, инцеста,  садомазохизма, групног секса…

Gej-lbt
Америчка психијатријска асоцијација (APA) је 1973. уклонила хомосексуалност са своје листе „поремећаја“. Две деценије касније APA је уклонила и педофилију и садизам из своје класификације „поремећаја“

Да, 52 године након што је Алфред Кинси објавио свој злогласни извештај 1948, сексуално понашање мушкарца, којим је остварио огроман утицај не само на америчко друштво, већ и на морални, социјални и политички поредак широм света, не можемо да проценимо ужасавајуће ефекте свеопште промоције и прихваћености његовог рада. Кинсијева „истраживања“ уздрмала су темеље морала и лансирале сексуалну револуцију шездесетих година, резултирајући астрономском инциденцијом свих социјалних патологија какве су хомосексуализам, порнографија, садомазохизам, пораст силовања, злостављање деце, сексуално преносиве болести, насиље, промискуитет… Када то кажем ја заправо цитирам самог Кинсија који је тврдио да је, на основу својих девијантних примера коришћених у својим истраживањима, доказао да 95 процената Американаца ужива у девијантном сексу, што га је водило даљем закључку: да су све форме секса легитимне и да се људи не смеју сматрати преступницима зато што их упражњавају. Педофилија, бестијалност, инцест, хомосексуализам, прељуба, инцест… за Кинсија нису биле перверзија и он је радио све да збаци законска ограничења која су забрањивала њихово упражњавање. И, заиста, наступила је радикална промена. Како је то написао Ернст Морис, Кинсијев адвокат из Националне организације за људска права (ACLU): „Буквално свака страна Кинсијевог извештаја дотакла је неку одредницу правног кодекса“. Свакако је била промовисана и од мале, али моћне мањине, уметничке, интелектуалне, академске и научне елите. Но, најважнију улогу у уграђивању Кинсијевих лажи у саме темеље званичне политике и широко прихваћених ставова, одиграла су два човека: Хју Хефнер, док је био студент на колеџу, написао је тезу о Кинсијевом извештају где је демонстрирао дивљење према човеку који је „покретом руке отворио простор неслућеног сексуалног буђења у Америци“, да би потом следећи идеје свог гуруа покренуо магазин Плаyбоy, посвећен унапређењу сексуалног буђења кроз „ soft-kore “ приступ, и тиме, порнографију учинио друштвено прихватљивом. Други пасионирани читалац Кинсијевог дела лансирао је хомосексуализам као друго, неодвојиво крило сексуалне револуције. Био је то Хери Хеј, оснивач хомосексуалног покрета. Сам Кинси био је бисексуалац, педофил, садиста и садомазохист, зависник од порнографије и све те његове абревијације данас се сматрају културно прихватљивим и широко су промовисане у популарној култури: филмовима, телевизији, књигама, часописима, рекламама. Свакако је културна валидација и мејнстримизација хомусексуалности један од највећих преокрета који се може сматрати Кинсијевим тријумфом.

У својој књизи „Кинси: злочини и консеквенце“ испитујете позадину рада Алфреда Кинсија и Института за секс на универзитету Индијана на чијем је челу он био… Ваше истраживање показује каква је била права природа улагања Рокфелерове фондације у овај подухват: контрола популације, усмеравање америчког начина живота и медијска манипулација. То су заправо закључци до којих је дошао Ријсов комитет, комитет који је основао Конгрес САД.

Кинсијева „истраживања“ уздрмала су темеље морала и лансирале сексуалну револуцију, резултирајући астрономском инциденцијом свих социјалних патологија, као што су хомосексуализам, садомазохизам, силовања, злостављање деце…

Кинсијева „истраживања“ уздрмала су темеље морала и лансирале сексуалну револуцију, резултирајући астрономском инциденцијом свих социјалних патологија, као што су хомосексуализам, садомазохизам, силовања, злостављање деце…

Године 1954. Конгрес САД је забринут због утицаја који велике фондације, ослобођене плаћања пореза, имају на национално, социјално, економско и политичко благостање. Након великог скандала из 1914, познатог као „Лудлоу Масакр“, масакр жена и деце у Рокфелеровим рудницима угља у Колораду, организована су Конгресна саслушања о индустријској пракси Великог Бизниса. Године 1952. Коксова (Cox) комисија, наставила је са овим истраживањима, али је испитивала и извесне непрофитне фондације, креиране од Великог Бизниса. Истрагом је од 1954. председавао републиканац Карол Ријс (Carol Reece) из Тенесија, конгресмен и херој из Првог светског рата. Ријсов комитет потврдио је оно што је судија Врховног суда, Луис Брандес (Louis Brandeis) једном приликом рекао у вези са овим фондацијама: да су оне постале држава у држави и да служе постизању политичких циљева. Ријсова комисија известила је да је стара светска аристократија уједињена са наследницима америчких „барона пљачкаша“, успела да оствари контролу над огромним ресурсима „делујући изван политичког процеса“.

У првој половини XX века велики бизнис је препознаван као претња америчким интересима. Рокфелер је у то време био најомраженији човек у Америци. Он није могао да се појави у јавности, а да не буде изложен поругама и то не само радника у челичанама и рудницима. На савет својих ПР менаџера, основао је фондацију која је неговала филантропски имиџ – давала велике своте новца за уметност, науку и сличне делатности. Но, била је то само слика креирана за јавност, док је у ствари мрежа оваквих филантропских фондација обликовала будућност америчке нације и човечанства у складу са својим вредносним концептом и интересима, производећи све већу неправду и заобилазећи све демократске механизме. Тако су и били формулисани закључци Ријс комисије. У извештају се каже и да су за разлику од корпоративних структура, фондације изузете од утицаја деоничара, за разлику од владе изузете од контроле народа и за разлику од цркава изузете од поштовања моралних и вредносних канона. Њихова опсесија и циљ уобличавали су се око контроле производње хране, ратова и популације (исувише много „погрешних“ људи – бескорисних потрошача хране).

Ријсова комисија је истраживала активности не само Рокфелерове већ и Фордове, Карнегијеве и неколико мањих фондација, које су схваћене и дефинисане као антиамеричке: усмерене на подривање читаве структуре америчке демократије и републике. Ове фондације су биле, дакле, оптужене да користе свој новац ( неке од њих су располагале свотама новца које су далеко превазилазиле буџет САД), који је такође припадао америчком народу, будући да се радило о новцу ослобођеном од пореза, како би форматизовале САД по мери својих интереса и учиниле да се читава друштвено-економска структура ремоделира. И на тај начин укине свака могућност формирања свести људи која би могла да ове интересе угрози. Дизајн реализације ових циљева био је веома јасан и Ријс комисија га је тако и формулисала: уништење јудео-хришћанских темеља америчког друштва. После Другог светског рата простор за остварење ових циљева постао је цео свет.

У својој студији „Кинси: злочини & консеквенце“, показујете да је од тридесетих година XX века капитал Рокфелерове фондације био усмерен на студије сексуалне психологије и понашања као круцијалне за реализацију тих циљева.

null
Сви закони који се тичу секса измењени су, а све то је финансирала Рокфелерова фондација. Због тога, ми данас плаћамо цену у виду сексуално преносивих болести, и то плаћамо опет Рокфелеровој фармацеутској индустрији, која се побринула за вакцине, вијагру и остале лекове препоручене од Светске здравствене организације

Управо тако. Тада је отпочела, од ових фондација финансирана, активност усмерена на форматизацију науке, уметности и културе од стране моћних интереса у складу са којима су произвођене нове научне дисциплине, а старима разлабављивани темељи, да би се у пукотинама унела високопарна језичка конфузија и нестала свака идеја о значају и смислу истине, доброте и лепоте. Кинсијев Институт за секс је у том смислу био од највећег значаја. Рад перверзњака, какав је био Кинси, задобио је научни ореол и био промовисан од стране огромног броја оних који су такође били финансирани од стране Рокфелерове фондације. Појавио се значајан број „научних“ студија које су подржале Кинсијев преврат на пољу сексуалности; Кинсијеви закључци су представљани на универзитетима, доктори медицинских наука су их урликали на својим предавањима, психијатри су им аплаудирали; у радијским програмима непрекидно је понављана теза о неопходности ревизије моралних кодова у вези са сексом, док су уредништва студентских часописа објављивала томове својих издања посвећених Кинсију и његовој књизи, тако да је ова псеудонаука убрзано освајала Америку, а потом се прелила и на остали свет.

Овакав преокрет је био омогућен тиме што извештај Ријс комисије није никада представљен јавности?

Не. Истрага коју је спровела Ријс комисија никада није угледала светлост дана захваљујући моћној политичкој интервенцији. Кинсијев фајл је здруженим напорима и републиканаца и демократа стављен у посебан сеф, а комисији је изричито стављено до знања, да ће њен рад бити обустављен уколико се истрага о Кинсијевој делатности настави и да ће сваки члан Конгреса за то гласати. И не само то: главном саветнику комисије Вормсеру и директору истраживања Норману Доду, речено је да се сва испитивања рада фондација, изузетих од плаћања пореза, обустављају. Цензура је била ојачана одбијањем свих водећих медија да известе јавност о раду ове комисије и њеним налазима и тако је јавност остала у потпуном мраку. Захваљујући стравичном притиску који је долазио са највишег нивоа, рад Ријс комисије је крајем 1954. обустављен. Кинсијеви моћни пријатељи на највишим местима, побринули су се да он и особље његовог Института не буду изложени провери јавности. Тако је дошло до свеопште либерализације секса: сексуално образовање ушло је у школе засновано на Кинсијевим „научно утемељеним“ налазима, финансираним и подржаним од стране Рокфелерове фондације, и моћних интереса, који су знали да је у питању превара. И што је још важније, Кинсијево истраживање је поставило основу за установљење легислативе, развијене од стране Америчког правног института (чији је оснивач, као и SIECUS-а – Сексуално информационог и едукационог савета САД, такође Рокфелерова фондација) као Модел Пенал Цоде, пажљиво дизајнираног да би обезбедио правну подршку кинсизације секса у Америци. Био је то велики преокрет на пољу законске регулативе која је до тог тренутка забрањивала сексуалне односе пре брака, ванбрачну заједницу, содомију, хомосексуализам, за силовање се добијала доживотна робија, а у неким државама САД и смртна казна, прељуба је била противзаконита и онај који би је упражњавао остајао би без куће, аутомобила, новца и старатељства над децом. Дакле промењени су сви закони који су се тицали секса и из свих сфера које су се дотицале секса морале су да буду револуционисане, легализоване, учињене друштвено прихватљивим и пожељним, а све то је финансирала Рокфелерова фондација. Због тога, ми данас плаћамо цену у виду сексуално преносивих болести, повећаног стерилитета, импотенције, СИДЕ, итд, и то плаћамо опет Рокфелеровој фармацеутској индустрији, која се побринула за вакцине, вијагру и остале лекове препоручене од Светске здравствене организације.

Етаблирање хомосексуализма и порнографије видите као стратешки интерес онога што сте назвали сексуално-индустријски комплекс. Шта тачно подразумевате под сексуално-индустријским комплексом?

lezbo
Етаблирање хомосексуалности у друштву неминовно води и ка признавању геј бракова

Сексуално-индустријски комплекс обухвата сексологију, или такозвано „систематско изучавање сексуалног понашања“ (које непрекидно, наводним новим „научним“ доказима помера границе „нормалности“ у сексу); фондације (између осталог финансирају и етаблирање најразличитијих ЛГБТ организација широм света); порнографију и фармацеутску индустрију. Тренутна кинсијевска кампања, која се спроводи као једна од стратегија сексуално-индустријског комплекса, усмерена је на легализацију педофилије. Америчка психијатријска асоцијација (APA) је 1973. уклонила хомосексуалност са своје листе „поремећаја“ на основу гласања својих чланова. Већина истраживача хомосексуалног покрета закључила је да је тај потез APA-е поставио темеље за легитимизацију хомосексуализма. И, пазите: 22 године након тога, 1995, АПА је уклонила педофилију и садизам из своје класификације „поремећаја“, Дијагностичког и статистичког приручника IV (Diagnostic and Statistical Manual IV) Као и када је у питању хомосексуална пропаганда и психолошке акције умекшавања (десензитизације према хомосексуализму), којима су биле потребне године деловања да би нас довеле ту где смо данас, педофилски лоби истим корацима „нормализује“ сексуални однос типа „одрасли – дете“. И, опет су професионалци Америчке психијатријске асоцијације на њиховој страни. Хомосексуалци добијају право на усвајање деце. Уџбеницима и наставом на којој се промовише хомосексуализам, деца се корак по корак усмеравају ка хомосексуалној оријентацији као друштвено прихватљивијој. Злостављачи деце добијају „статус консултаната“ у УН и организују серије конференција, на којима се доносе конвенције, по којима се у „права детета“ убраја и „право на секс“. Хомосексуални бракови су, и то би требало веома озбиљно схватити, само фасада којом се маскира њихов основни циљ – право на усвајање деце, што је веома опасно и ставља децу у једну ужасну ситуацију, чије се лоше последице не могу проценити. То је трагична позиција где су деца експериментални заморчићи и сва истраживања показују да су резултати тог експеримента веома лоши. Питер ЛаБарбара је спровео нека од истраживања, она нису испоштовала комплетну научну методологију јер ју је и немогуће применити у једној таквој ситуацији, али као и таква, некомплетна, показала су, да уколико дете ставите у позицију да живи у средини у којој се мењају улоге партнера, тамо где је чест случај да неко од партнера умре од СИДЕ, дете је изложено трауматичним стањима и искуствима. И управо то, не искључује велику могућност да буде сексуално злостављано, због чега се, по мом мишљењу, убрзано и радило на томе да се деци омогући „право на секс“. Родитељи, деде и бабе, тетке и свако коме је стало до права детета на правилан развој, требало би да схвати да се налазимо усред страшног рата, чија ће жртва, уколико се нешто радикално не промени, бити управо деца.

Кингси, кога је холивудска продукција у тумачењу Лајама Нисена, приказала као новог Дарвина, генија који је људску сексуалност отргао из канџи мрачног пуританизма, и сам је био опсесивни педофил и са својим сарадницима у такозваној „соби 34“ сексуално је злоупотребио 317 деце у форми научно-протоколарног истраживања. Сарадници су штоперицом мерили време за које су деца, под дејством стимуланса, добијених од „научника“, доживљавала оно што је Кинси регистровао као оргазам.

*************

Парола хомосексуалаца на геј паради „Смрт држави“ – на челу поворке министар Чиплић!


Ова геј парада је и веше него очигледно показала ко нам води државу.

На челу геј парада педофил Франк ван Дален (испод пароле „Смрт држави“) и министар Чиплић

Кликните на слику да је увеличате

Сада је и више него јасно да прави хулигани седе у држави, и јавно промовишу насиље, јер бити у име државе на челу геј параде уз транспарент СМРТ ДРЖАВИ, је позив на насиљи и директно кршење УСТАВА и закона Србије са елемантима кривичне одговорности! Осим тога, на челу колоне поред министра Чиплића, био је и холанђанин Франк ван Дален који се залаже да на геј парадама учествују малолетници, и који је на геј паради у Амстердаму 2007-ме у једном чамцу возио малолетну децу од 12 до 16 година.

После те параде једна мајка га је оптужила да је напаствовао њено дете, тако да је Франк ван Дален оптужен за педофилију, да је ту децу искоришћавао за своје изопачености. Причали су да се овом геј парадом промовишу људска права, а доводе педофила да га промовишу! Ето које нам „вредности“ држава шири у име људских права. Да овде им закона и морала неко би због овог морао кривично да одговара. Ови људи који воде државу изгубили су сваки морални и етички кредибилитет, и питање је само тренутка докле ће народ да трпи ову срамоту.

Министар Шутановац, Чиплић и Хомен, називају младе протестанте хулиганима, Шутановац чак и фашистима, а јавно на геј паради путем пароле „Смрт држави“ држава позива на насиље! Нико није ухапсио педера који је носио ту паролу, а да је ту паролу носио неко од младих демонстраната, већ би био у затвору. Петооктобарски плаћеници сад тако лицемерно постављају питања, жигошући младу генерацију хулиганима: „Ко стоји иза тога“… „Ко их је злоупотребио“, „Која је политичка позадина“, „ко је све то организовао“, а њихов државни апарат путем геј параде јавно позива на насиље,  финансира га и стоји иза њега.

На геј паради држава у име људских права промовише педофила…!
(обавезно погледати до краја)

Педофили организатиори геј параде у Београду

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Цитати из видео прилога:
Посланик радикалне странке Александар Мартиновић:

„… Јел је ово држава Србија, коју ми треба да оставимо будућим генерацијама? Да педофили кажу шта треба да радимо у нашој рођеној држави! Па ви нисте могли да добијете већи шамар од немачког министра спољних послова (Гвидо Вестервеле), који вам у лице каже: „Заборавите да је Косово Србија.“ А на питање новинара, да ли намерава да закључи брак са својим партнеропм, он каже: „Сада не, зато што тренутно не живимо у истом граду“.

Али дочекао је министар спољних послова немачке да озакони своју везу са дечком: „Гвидо Вестервеле озаконио везу са партнером“.

Сад се сетих да је професор Милан Брдар у једној емисији Атлантиса испричао да је слушао од појединих људи на власти ово:

„Ми смо дошли на власт да не бисмо били држава??!“

Не, погрешно, Србија ће бити држава, ви сте дошли да покажете српском народу како изгледа највећи шљам у српском друштву. Овом срамном геј парадом су се мало прерачунали, све ће им се по принципу бумеранга вратити, геј парада је почетак њиховог краја…!

%d bloggers like this: