Драган Радовић: Економија у пракси – Аронија и царина – 12.02.2017.


Из прошле емисије „Економија у пракси“ на интернет радији „“ извучен је Драганов говор где објашњава како на примеру наших обичних грађана, наши цариници умеју да примете сваку ситну робу која се превози (вредност око 4000 динара), јер „имали су дојаву“, али када су у пиатњу заштићени бизнисмени, као и крупан бизнис, изгледа имају другачију дојаву (са врха), па се тако на годишњем нивоу уз сарадњу наших цариника, прошверцује роба у вредности од 4 милијарди евра.

Економија у пракси – Аронија и царина

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Ови кратки цитати најбоље ће нам објасбнити све то…

Драган Радовић:
„Пре пар дана јавио ми се један слушалац, извесни господин Станко који периодично, једном месечно или једном у 2 месеца иде до Републике Србске до Бијељине, у набавку неких намирница или гардеробе, јер каже, јер каже да је тамо све то неупоредиво повољније. Затим, обзиром да, где највећу уштеду прави, јер то што потроши горива за не знам 300 км., можда 15-ак литара, каже тамо напуни резервоар, и уштеда је отприлике 50-ак динара по литру. Значи, то што потроши гориво, да оде и да се врати, он ће уштедети када напуни резервоар.

И, обично, кажем доноси гардеробу или и храну, и у повратку на граници, на царини Републике Србске увек поднесе папир за повраћај ПДВ-а. И следећи пут кад путује тај ПДВ добије у готовини. То је урадио и овог пута на граници, добио је оверен папир да може да изврши повраћај, и када је прешао на нашу страну, био је благо речено у чуду када је чуо речи нашег цариника који му је говорио:

„Имамо дојаву да преносите 20 флаша сока од ароније. Ја тај сок, обзиром да сте тражили повраћај ПДВ-а на њиховој граници, морам да вам оцариним и да вам наплатим ПДВ 20%.“

Значи, овај господин Станко није могао да верује шта је чуо, и наш цариник га је посаветовао: „Боље се вратите, поништите тај захтев, значи да нећете да тражите побвраћај ПДВ-а у Републици Србској, у том случају, јер стварно нема смисла шта да вам ја цариним, али због те дојаве, ми то морамо.

И, нормално, господин Станко изнервиран вратио се. Извршено је поништење оригиналне фактуре, пачат царине, са додатним печатом поништено, фискални рачун држим у руци. Иначе, роба је купљена у продавници „Бинго Хипер маркет“ Бијељина, Цара Уроша 54, 76300 Бијкељина.

Затим…

Драган Радовић:

„Просто се питам. Па како је могуће да нашим цариницима свакодневно на десетине и стотине шлепера прође непримећено, када су они овако искусни да примете 20 литара, 20 флаша сока од Ароније?! Па како је могуће да ти наши цариници не примете скоро свакодневно из Црне Горе бар по један шлепер са разним робама, да не кажем са кафом?! Па како је могуће да ти цариници не примете стотине малих комбија дневно, који преко Градине, поред Градине, преко њива и шумарака или ко зна чега, превозе текстил из Турске? Наравно да не превозе робу преко шумарака, шума и пашњака, него преко најлегалнијих прелаза. Па где су ти наши цариници, то су они цариници који омогућавају шверц на годишњем нивоу 4 милијарде евра робе. Па за кога раде ти царинии кад малтретирају наше грађане за 20 литара сока од Ароније?“

Иначе, тај сок од Арније носила је једна жуна у Станковом ауту, и сок је био као лек, а не за шверц, јер та жена је имала неку операцију, па није имала пара за скупе лекове, зато јој се више исплатило да у Бијељини купи сок од Ароније као лек.

Објављено у Анализе, студије..., Криминал. Ознаке: , , , , , , . Comments Off on Драган Радовић: Економија у пракси – Аронија и царина – 12.02.2017.

ТВ КЦН: Емисија „Србија Онлајн“ – Гост економиста Драган Радовић (13.01.2017.)


Недавно је на Коперникус телевизији у оквору емисије „Србија Онлајн“ гостовао економиста Драган Радовић

ТВ КЦН: Емисија „Србија Онлајн“ – Гост економиста Драган Радовић (13.01.2017.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Да би народ на најједноставнији и јасан начин схватио, како се ова држава (народ) организовано пљачка од странака на власти, по принципу „педела плена“, говори податак који је изнео Драган, а то је, да велика јавна предузећа имају огромне неизмирене тешкове. Односно, троше струју, а не плаћају је, и уместо да држава санкционише такво безакоње, она чак шта више нон-стоп дотира та предузећа парама!??

По мени, ту се јасно види пљачашко-организован план, да се тако велика јавна предузећа опљачкају, да би се после од стране властодржаца приказала „као велики губиташи“, као, ето, јавна предузећа тобоже „не знају да послују“ (знају они и те како да позитивно послују, али још боље краду од њих они који руководе њима!), и ето разлога за приватизацију јавних предузећа, и кад их преузму странци, тек онда настаје права социјална и национално-државна катастрофа!

С друге стране, кад обичан човек дугује занемарљив износ за струју, или када дугује за станарину, тад држава не дитира грађане, као јавна предузећа, јер циљ је опљачкати обичног човека, сиротињу, до голе коже…!

Водитељ: "Што се тиче буџета, како вама делује ово усвајање буџета, да ли за ову годину ће успети да функционише овако како је он усвојен у децембру? Шта мислите ио томе?". Драган Радовић: "Опет, имамо 2 критичне тачке. Прво, у трошковима. Трошкови се смањују на платама, пензијама и даље, али се то прелива у јавна предузећа, на жалост, ова која смо већ поменули. Значи, штеди се на народу, да би се тамо неко обогатио криминалом...!"

Водитељ: „Што се тиче буџета, како вама делује ово усвајање буџета, да ли за ову годину ће успети да функционише овако како је он усвојен у децембру? Шта мислите ио томе?“. Драган Радовић: „Опет, имамо 2 критичне тачке. Прво, у трошковима. Трошкови се смањују на платама, пензијама и даље, али се то прелива у јавна предузећа, на жалост, ова која смо већ поменули. Значи, штеди се на народу, да би се тамо неко обогатио криминалом…!“

Објављено у Анализе, студије..., Екомонија, привреда, банкарство. Ознаке: , , , , , , , . Comments Off on ТВ КЦН: Емисија „Србија Онлајн“ – Гост економиста Драган Радовић (13.01.2017.)

Драган Радовић: Шарена лажа за наивни свет


Извор: Корени
Аутор: Драган Радовић, у Београду, 26.05.2016.

Многи дневни листови су објавили врло звучну вест:

„ПРИВРЕДА ОСТВАРИЛА ДОБИТ У 2015. ГОДИНИ

e-pribreda_620x0

Према извештају АПР-а српска привреда је у 2015. години забележила добит од 143,8 милијарде динара, а привредна друштва су први пут од 2009. године имала и раст запослених“

За разлику од 2014.г. када је привреда забележила губитак од 131,8 млрд. динара, можемо да будемо пресрећни, побољшање резултата у односу на претходну годину је читавих 275,6 млрд.дин. (131,8+143,8) – грађани можда и не осећају нагли опоравак привреде, ипак „не смемо веровати својим очима“!

Како ће се постигнути резултат рефлектовати на буџетске приходе, колико ће пореза на добит бити више наплаћено? Простом рачуницом, добит множењем са 15%, колико износи стопа пореза, добијамо веће приходе у износу од 21,57 млрд.динара што по средњем курсу данас износи 175,33 милиона еура!

ФАНТАСТИЧНО!!! Повећањем прихода стварају се услови да Влада уради много тога. У земљи где шкрипи на сваком кораку, није лако одлучити се где потрошити новац. Да могу утицати, на првом месту бих вратио просвети одузети део зараде, на годишњем нивоу то би износило 60 милиона евра.

Остаје још 115 милиона еура. Коме поделити ова средства? Ако исплатимо просветним радницима, по логици, морали бисмо вратити зараде и здравственим радницима. Остају ускраћени пензионери, најугроженији део популације. Ако бисмо тих 115 милиона усмерили пензионерима, да им вратимо бар половину новца од одузетих стечених права, дошло би до побуне у здравству.
Ух, заборависмо војску и полицију! И њима треба вратити зараде на ниво пре смањења.

Проблем без проблема! А новца нема довољно за све. Можда је боље било да привреда није била у плусу, не би морали да размишљамо о повећању зарада, већ су се сви навикли на мања примања.

За Владу је то најбоље решење: нема повећања примања! Ако неко буде и тражио, прискочиће разни експерти, они који су још пре годину ипо дана тражили смањење зарада за читавих 30%, повећање ПДВ-а за четири посто, повећање цене струје за 20% (чланови Фискалног савета, Милојко Арсић и ФРЕН, Милица Бисић, проф. Даница Поповић, као и многи други, случајно са платног списка државе).

Остаје отворено питање: ГДЕ ПОТРОШИТИ ДОДАТНЕ ПРИХОДЕ?

НИГДЕ!!! Додатних прихода неће ни бити!
Како је то могуће?

Ово је још једна превара, врло наивна, многих заштићених бизнисмена и већине страних инвеститора који послују у Србији. Оштећена је увек Србија и сви грађани, као и овог пута.

Табела 1. Нето добит по годинама.
2009. 2010. 2011. 2012. 2013. 2014. 2015.
-1,09 млрд -984.8 мил + 629 мил -777.8 мил -273,3 мил. -1,1 млрд. +1,2 млрд.

У последњих седам година, привреда је пет пословала са губитком, само две године биле су у плусу. Приликом обрачуна основице за плаћање пореза, процедура је следећа:
1. утврди се добит из претходне године,
2. добит из тачке један умањи се за губитак из ранијих година, при чему добијемо нову основицу.

У пет „лоших“ година од 2009.г. остварен је губитак од 4,23 млрд.евра, добит је остварена само у две године и износи 1,83 млрд. евра. Добит је премала да покрије губитак из ранијих година !!!
Недвосмислени закључак је да веће наплате пореза на добит у 2016.г. у односу на 2015.г. неће ни бити!

„Џабе смо кречили“!

Шта је по среди, каква је ово игра бројкама?

Привредници су се извештили, како страни инвеститори, тако и домаћи бизнисмени – користе слабост „шљива“ (банана) државе!

Категорија ДОБИТ приказана у завршном рачуну је позиција изузетно ретко контролисана од стране службеника Пореске управе Србије, у многим фирмама никада дужи низ година. Због тога је ова категорија најподложнија „штимању“, скоро да и не постоји ризик да привредник буде откривен у тој радњи.

Како то изгледа на „терену“, у подацима приказаним у завршном рачуну?

Фирма X у првој години пословања у Србији приказала је губитак од 13 млрд. динара. У другој, трећој и четвртој, иста фирма је приказивала добит збирно седам млрд. динара. Приказана добит је коришћена за покривање губитка из ранијих година, опорезиве основице нема, тако да је порез на добит био нула динара. Иста фирма ће намерно у наредне две до три године приказати плус, све укупно до висине губитка од 13 млрд.дин. Када буде скоро покрила губитак, у првој наредној години ће поново направити губитак од више милијарди динара како би поновила исти сценарио у наредних неколико година – Фирма X таквим начином рада никада неће платити нити један динар пореза на добит у Србији.

Тај сценарио је примењен у приказаним резултатима за пословну 2015.г.
Неће бити нити једног динара додатних пореских прихода због позитивног пословања наше привреде у 2015.г.!
Просветни и здравствени радници, пензионери, припадници војске и полиције могу одахнути, неће бити никаквог повећања примања.

Зато ћемо поново слушати експерте са платног списка државе, већ поменуте на почетку текста, са истим захтевима као и пре годину и по дана: општу стопу ПДВ-а треба повећати на 24%, плате и пензије треба додатно смањити најмање за 10% и обухватити све категорије, цена струје и даље није економска, треба је повећати за 20% (обећано, можда и потписано, ММФ-у), порез на добит повећати, порез на имовину повећати, продужити старосну границу за одлазак у пенизију на 67 година. И ко зна шта још…

ГРЧКИ СЦЕНАРИО се несметано одвија.

Повратак Лабуса: „убица“ се враћа на место злочина!


Аутор Драган Радовић, у Београду, 29.04.2016.

Мирољуб Лабус, идеолог уништавања банкарског сектора у Србији, враћа се поново на сцену по налогу Светске банке са задатком „да уради дубинску анализу Министарства финансија и његових управа“. Можда не знамо тачно шта добијени задатак значи, нагађамо да Лабус није довољно завршио уништавање српске економије на почетку 21. века, треба да истражи „критичне тачке“ и да доврши све започето.

Угледни економски консултант Милан Ковачевић, у изјави за Вести онлине», сматра да је ово добра вест и да јавност треба да добије на увид анализе које ће урадити Мирољуб Лабус зато што су, наше финансије у катастрофалном стању, лоше организоване, што се највише види у Пореској управи у којој влада потпуни хаос.

Баш тако!
Питамо се ко је одговоран за тренутно стање, које је врло прецизно описао Милан Ковачевић.
Управо Мирољуб Лабус!

Оно што је започео, долази да заврши, да угаси светло.

Мирољуб Лабус – Оно што је започео, долази да заврши, па да угаси светло.

После уништења банкарског сектора, уважени професор са правног факултета, је са својим штићеницима Динкићем и Милицом Бисић, наставио да ради „по задатку“, највише на урушавању пореског система и Пореске управе Србије. Не знамо како и зашто, по добијању власти 2012.г. нова коалиција СНС-СПС, иако није имала разлога, за трећег члана узела је Уједињене регионе Србије, још мање разлога било је да УРС-у припадне сектор финансија. Нови министар био је Млађан Динкић, а главни „реформатор“ пореског система Милица Бисић (највећи мрзитељ српских малих привредника и предузетника). И тада креће суноврат српских финансија, баш онако како је и описао Милан Ковачевић у својој изјави.

Да подсетимо шта су то ученици г. Лабуса урадили: повећали порез на добит са 10 на 15%, стопу ПДВ-а са 18 на 20%, порез на дивидене са 10 на 20%, касније нижу стопу са 8 на 10%, обећали нулту толеранцију сиве економије – у пракси све супротно урадили (заштитили велике неплатише и тајкуне, мале привреднике и предузетнике су блокирали за све неизмирене обавезе, често погрешне) што је довело до најмање наплате пореских прихода у периоду од 5. октобра. Буџет је био пред колапсом који је само одложен додатним задуживање од преко 9 милијарди евра, за само четири године владавине највећег економског реформатора, до сада незабележеног у историји нове ере. Тренд задуживања се наставља. Да поновимо, Светска банка је доделика задатак Мирољубу Лабусу да оцени катастрофално стање финансија у Србији ! (стање које су направили његови штићеници).

Каква год да буде анализа и закључци, сигурни смо да ће после тога Србија: још више узимати стране кредите, повећати порез на потрошњу (ПДВ), смањити пензије и плате јавном сектору, повећати цену струје, јавна предузећа дати у ЈПП (јавно приватно партнерство), Пореска управа Србије ће бити у још већем хаосу (са намером направљеном), ићи ће се на даљу продају свих предузећа у реструктурирању, Телекома, Аеродрома и ЕПС-а (као круне свега).

Спаса нам нема, тонемо брзином светлости!

У великој журби на путу за нигде


Извор: Блог економисте Небојше Катића
У великој журби, влада Србије је донела две конкретне мере, и њих прогласила пакетом економских мера. Како се две мере не могу назвати пакетом, додате су и декларације о намерама – о томе како ће се реконструисати јавна предузећа и смањити субвенције, како ће се штедети у домену трошења роба и услуга, како ће се узимати јефтини кредити и како ће се унапредити пословни амбијент. Наивнији део јавног мњења је овај пакет назвао тектонским променама.

Небојша Катић: Дипломирани економиста који од 1992. године живи и ради у Лондону

Небојша Катић: Дипломирани економиста који од 1992. године живи и ради у Лондону

Да ли ће се мере донети који месец раније или касније, неће битно променити очајно стање српске економије за чије су лечење потребне године. Није међутим свеједно, да ли се мере доносе промишљено и свеобухватно, или се доносе у паници и „на парче“, како би се створио утисак да влада ипак нешто предузима. Управо такво тумарање без стратешке визије и идеја, тумарање од једне до друге исхитрене мере је и довело до ситуације у којој се Србија данас налази.

Ако се одлука о повећању ниже стопе ПДВ-а и може донети брзо, обзиром да то није део системске реформе, смањивање плата у јавном сектору је озбиљна системска мера и морала би се спроводити као део реформе јавног сектора.

Министар Крстић је најавио увођење платних разреда, и то треба безрезервно поздравити и подржати (1). Тај процес је морао претходити управо предложеним мерама, чиме би се послала јасна порука да влада зна шта ради. Тако је у једном кораку, кроз увођење платних разреда требало регулисати плате у јавном сектору. На тај начин би и запослени у јавном сектору само једанпут прошли кроз трауму и неизвесност.

Влада је непотребно пожурила и исхитрено донела меру којом се уводи нека врста додатног, прогресивног опорезивања за запослене у јавном сектору чије су плате веће од 60.000 динара. То је лоша, дискриминаторска и популистичка употреба пореског механизма како би се смањиле нето плате.

Држава је могла директно и селективно смањити плате запосленима у јавном сектору и таквој мери се, макар концептуално, не би имало шта замерити. Смањивање плата кроз бесмислену пореску гимнастику је злоупотреба пореског система. Рационалан порески систем подразумева да су пред њим сви грађани једнаки, да висина пореског оптерећења зависи од висине прихода грађана, а не од места или гране у којој је неко запослен. Ово је абецеда пореског система када је реч о порезима грађана.

Више од лоших мера и све неукуснијег демагошког спиновања, забрињава смер економске политике којим Србија иде. Сви сигнали које влада данас шаље имају јасно препознатљив рукопис ММФ-ове школе. Реторика, као и све мере које се најављују, део су стандардног инструментарија ММФ-а који је до сада нанео огромне штете великом броју држава, укључујући и Србију.

Није случајно што влада непрестано глорификује приватни сектор и стране инвестиције а да при томе не сме ни реч да прозбори о државном инвестирању. Није случајно што се већ одавно не говори о реформи пореског система која би ишла у правцу увођења прогресивног опорезивања. Није случајно што влада не сме да доведе у питање катастрофалну монетарну политику и политику курса динара коју НБС води, нити сме да помене убитачне зеленашке камате, или да предложи било какву меру која би могла угрозити интересе и профите банкарског сектора.

Ништа од предложених или наговештених мера неће довести до раста запослености, тог основног и најважнијег домаћег проблема. Без раста запослености дефицит буџета се не може смањити. Ако се којим чудом дефицит и буде смањио, друга страна тог „успеха“ ће бити само нови пораст укупне друштвене беде.

Чини се нажалост, да ни ова, реконструисана влада не разуме праве узроке домаће катастрофе, нити значајну улогу коју финансијски систем има у уништавању економије. Влада као да нема никакву сопствену визију изласка из кризе осим оне коју суфлирају увек исти људи и исте институције. Ваља увек изнова понављати – из рецесије се не може изаћи резањем јавне потрошње, поготово не у амбијенту огромних реалних каматних стопа. То никоме и нигде до сада није успело. Оно што Србија данас тако одлучно наставља да ради, најкраћи је пут за нигде.

%d bloggers like this: