Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 1


Претходни чланак од истог аутора:

Славиша К. Миљковић: Увод у одгонетање Србског језика
http://wp.me/p3KWp-5it

Славишин текст за скидање са доњег линка је у Word-u 2003, текст је у ћирилици, али пре тога требате знати да Славиша користи један специфичан фонт под називом “Times-Cirilic”, и да би вам се његов текст отворио у ћирилици у Wordu, потребно ја да на свом рачунару имате инсталиран исти такав фонт, у супротном, текст вам се неће отворити у ћирилици, већ у латиници, са грешкама за поједина слова, уместо њих биће знаци интерпукције, зарези и разне цртице.

Са овог линка можете скинути фонт “Times Cirilic” и инсталирати га на свом рачунару:
Скини фонт “Times Cirilic”

Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 1
Преузми текст

Аутор: Славиша К. Миљковић

ФЕЉТОН

Славиша К. Миљковић

ОТКРИВАЊЕ ИСТИНЕ О ЈЕЗИКУ СРБА
или
ОДГОНЕТАЊЕ СРБСКОГ ЈЕЗИКА

Славиша К. Миљковић

Славиша К. Миљковић

Угледао сам свет 1958. године, у селу Врело које се налази на четворомеђи алексиначке, сокобањске, сврљишке и нишке општине. Од 1960. године живим, учим, радим, сликам и пишем у Нишу. Кључна сазнања о сликарству, језику и историји стицао сам самостално.Један сам од оснивача друштва Сербона и часописа Глас Сербоне.

Објавио сам књиге: Нови србски митолошки речник (2008.), Нови србски етимолошки речник 1 (2010.), Одгонетање србског језика 1 (2011.), Одгонетање србског језика 2 (август 2011.), Одгонетање србског језика 3 (март 2012.), Одгонетање србског језика 4 (август 2012) и Одгонетање србског језика 5 (октобар 2012).

1. СРБСКИ ЈЕЗИК ЈЕСТЕ ЧУДО ОД БОГА

Ко су Срби? Зашто су смештени на најидеалнијем кутку на планети Земљи? Зашто говоримо баш оваквим језиком? Колика је величина и снага тог језика? Да ли против Срба постоји Светска завера и да ли у њој учуствују и „домаће” снаге? Колика је снага лажи велика кад су у питању србски језик и историја? Ко замрачује непоновљиву величанственост србског језика? Зашто наша наука крије истину о србском језику и историји? Нацију најпре одређује језик, смемо ли пристати на лажи о србском језику и тако се сврстати уз нације утемељене на лажима? Да ли смемо да се одрекнемо себе да би „тамо неки“ били срећнији?…
Питања су безбројна. Покушаћу да на нека од њих дам одговор позивајући се на сведока који никада није лагао. Име тог сведока јесте Србски Језик!

Зашто србски језик не лаже?

Зато јер је унутар њега уграђено величанствено поимање: Реч је од Бога ради истине, кретање је ради спајања. Ово је уједно и прво утемељење на коме почива србски језик! Пред овим божанским поимањем, наука позната као Философија мора да клекне или се дубоко поклони.

Одавде следи да је србски Врховни Бог носилац Истине јер је Србима дао језик ради Истине.
Сви који у ери долара/евра мисле да то и није нека велика и битна ствар – много греше! Ако се мало присетимо неких прочитаних књига можемо тамо наћи примере врховних богова који лажу или подстичу на лаж. Ако је Врховни Бог једне нације лажов, каква је тек онда нација која га поштује?

Чињеница јесте: порекло европских језика се крије. Као извор се наводе антички језици или измишљени индоевропски (индогермански) језик. Пошто се србски језик на великом стаблу језика смешта високо у гранама (као младо-развијен језик), јасно је да су претпостављени (измишљени) индоевропски корени речи ту из непоштене намере да се некако оправда велика удаљеност западноевропских језика од Мајке Језика. Трагови недела сакривају се разарањем србског културног, националног и економског бића. Санкције, разарања, наметнути грађански ратови и бомбардовања, откидања србских етничких територија, геноцид… немају само економски циљ (иако се и он јасно види у виду ресурса и тржишта Србије). Потребно је што више ослабити србску матицу и матрицу ударајући највише на најачег: на непоткупљивог сведока који се зове Србски Језик не би ли он коначно поклекнуо.

Духовност једног народа огледа се у његовом језику. Није духовност у слепој вери (у том случају би најдуховнији били они који су верски затуцани). Ако неко уме зналачки говорити – то није случајност. То је последица, а не узрок. Зна да говори онај који има шта да каже. Реч проистиче из срца (душе), Бога, Истине – јер реч је ради Истине. Не могу се говор и језик усавршавати изговарањем лажи и глупости. Реч је порука прошлости за будућност. Реч се преноси и проноси. Реч јесте истовремено одјек прошлости, реч ће одјекивати и у будућности. Реч нам се као одјек подједнако враћа из прошлости и будућности. Реч је од Бога јер је Бог – Реч (Истина). Реч је истовремено и Запис (реч здесна гласи чер = цер = свето дрво познато као Запис). Записивати реч = Храстом говорити. Храст јесте Божје и србско дрво. Реч храст здесна гласи цар х = цар небески = Бог. Срби и Храст (Запис, Бог, Реч) јесу у сагласју од почетка јер су Срби првописмени. Према томе, истинску духовност не могу имати они народи који су украли реч (језик): реч је ради Истине, крађа подразумева лаж, мржњу и злочине ради чувања украденог. У тим радњама нема духовности. Оног тренутка кад су измишљени народи проглашавалили србски језик својим називајући га лажним именима, тог тренутка престаје духовност тих „народа“. Народ без духовности у одређеним историјским прекретницама постаје народ-звер. Оваква звер не поседује духовност, зато тражи србску крв јер србски језик чува поруку да дух (душа) борави у срцу (крви). Зато је најпожељнија крв оног народа који је сачувао своју духовност (реч, душу, срце, истину – Бога). Због тога над србским народом траје толико дуго геноцид у континуитету.

Нашој (да ли нашој?) језичкој и историјској науци наметнут је огроман комплекс ниже вредности. Тај комлекс наша званична језичко-историјска (назови) наука до бескраја продубљује. Наши званичници у историји и језику не умеју, не знају и, највише, не смеју, а за то су, дивног ли чуда, од овог народа награђивани и уважавани. Изградили су огромну грађевину од карата са којима прокоцкавају сопствени народ, његову духовност, писменост, историју и будућност. После толико изговорених и написаних лажи и неистина, они не смеју омогућити васпостављање Истине. Они су себе доживотно затворили у кули од карата за коју тврде да је вечна. Попут осуђеника на доживотну робију, који су цео свој живот провели у истој ћелији, тако и наши академичари познају сваки милиметар свог научног ћорсокака и могу писати о њему бескрајна „научна“ дела. Тако деформисани, више нису способни да схвате да около њих постоји бескрајно слободан свет србског колективног памћења. Они немају физичке, умне, моралне или било које друге снаге да сруше ту трулу и нестабилну грађевину коју су прогласили чврстом и вечном. Трагедија за нас је у томе што са њиховом смрћу остаје њихов дух уграђен у многобројне њихове клонове. Академичари стварају нове академичаре у својој затвореној кастинској организацији. Клонови настављају њихово срамно дело истичући минорност србског народа и његових тековина, спремајући тако предуслове за нове геноциде над србским бићем. За то време, проверени непријатељи србског народа тапшу их по рамену, позивају их на грандиозно рекламирана „научна“ предавања где аплаудирају једни другима. Штампају им се о србском трошку луксузна издања те, једном давно договорене, „истине“ о Србима као неисторијском народу.

Недело према србском народу не могу опростити никоме.

То јесте један од разлога што сам се латио великог посла у покушају да одгонетнем србски језик. Успео сам да дођем до малог дела величанствене истине о србском језику. Тај делић истине о србском језику у потпуности руши наводе званичног србског језикословља и србске званичне историографије.

Мојих (за сада) седам објављених књига системски доказују правила на којима почива србски језик. Преко 150.000 обрађених речи у мојим објављеним и необјављеним књигама необориво потврђују истинитост тих правила. Њихова величанствена једноставност и лака проверљивост доказују да је србски језик Мајка Језик. То значи да у свим језичким уџбеницима појам индоевропски језик мора бити замењен појмом србски језик.

У наставку овог писања покушаћу да на најједноставнији начин прикажем помињана правила. Тиме ћу показати колико је наше званично језикословље забасало у заблуду или злонамерје.

У наредном наставку говорићу о васпостављању неистине и спремности да се пристане на њу.

Насатавак:
Славиша К. Миљковић: Откривање истине о језику Срба 2
http://wp.me/p3KWp-62F

%d bloggers like this: