Драган Симовић: МИ СМО ОНИ КОЈИ СУ ДОШЛИ ИЗ ЗВЕЗДАНЕ БУДУЋНОСТИ


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

01

Да бисте, пре свега, опстали у (овоме) свету, и живели као духовно и стваралачко биће,
ви морате посвећенички да радите на властитом свестраном образовању.
На темељном и темељитом, дубинском и висинском, суштинском и суштаственом образовању,
упоредо са освешћивањем и самоосвешћивањем!
Образовање, долази од речи образ, а што, на изворном србском, значи – личност!
Освешћивање и самоосвешћивање происходи из образовања и знања; када се,
на поткама знања и образовања, открива (у Бићу и Духу отркива!) самосвојан и самобитан властити Пут.
Не само што човек не може бити потпун човек, без знања и образовања,
него што је, без знања и образовања, немогуће уопште бити
(било какав) човек!

02

Морате сами да се образујете, и сами посвећенички да дејствујете на стицању знања и сазнања,
да бисте, доцније, могли да се испољите и потврдите (у Духу Стварања потврдите)
као самосвојна и самобитна стваралачка личност.
Зашто кажем, и наглашавам, да морате сами да се потрудите у образовању и стицању нових знања и сазнања?
Зато што нико из вашег окружења не жели (заиста, не жели!), да вас види као образовану,
самосвојну и самобитну, стваралачку личност!
Сви желе да вас имају као роба, зато вам и ускраћују образовање,
зато вам и ускраћују приступ суштаственим духовним знањима и сазнањима.
Јер, ако нисте образовани, и ако не поседујете суштаствена животна и духовна знања, ви сте онда богомдани за роба!
Бићете роб, не само једног, већ на стостине и тисуће робовласника, који ће гледати да вас понизе до скота!

03

Немојте се заваравати! – нико се у спољноме свету не радује вашем умном и духовном узрастању.
Нико у спољноме свету не жели да вас види као паметне, образоване, продуховљене и стваралачке личности; штавише, свако ће се, на овај или онај начин, потрудити да вас осујети у томе,
да бисте ви до свршетка свог земаљског живота, остали слуга и роб злих господара.
Човечанско је друштво, од пре двадесет и седам векова, остало без вођства Ведских Богова, запавши у робство Рептилије – ниже под-расе човеколиких мајмуна.
(Језичка опаска: правилно је рећи робство, подједнако као и ропство!)

04

Планетарно човечанско друштво више не предводе Бели Ведски Богови, већ човеколика мајмунска подраса.
Све владе су мајмунске, све званичне и јавне установе су мајмунске, и све је у овоме спољноме свету – мајмунско!
Све чега се год такнете у овоме спољноме свету, од најмањег до највећег, јесте под шапом Рептилије.
Од првог разреда основне школе, до доктората на неком свеучилишту – над свиме будно мотри Рептилија!
Вама ће Рептилија предати само она знања која потребују Рептилији.
Добићете само она знања (техничка и технолошка) која ће вас чинити добрим и самопрегорним слугом Рептилије!
Зато је Рептилија и смислила Болоњу.
Болоња је за то најбољи пример!

Ви само имате илузију, илити опсену, да сте завршили овај или онај природни илити друштвени факултет,
а у суштини сте једно мало (или велико) ништа!
Ништа сте, зато што се нисте развили у самосвојну и самобитну стваралачку личност!
Ништа сте, зато што нисте развили свест и самосвест, да се побуните против задатог живота,
да се побуните против робства, да се побуните против Рептилије!

05

Рептилија је свуда.
Та човеколика мајмунска подраса господари овим светом.
Од влада до надвлада; од војске до полиције; од банкарства до индустрије; од школства до судства;
од медија до уметности; од философије до религије – свуда је Рептилија и само Рептилија!
Погледајте им лица, ослушните им имена, загледајте им се у очи –
и, шта видите, чујете и осећате? – видите, чујете и осећате Рептилију!
Осећате метафизичку језу и студен космичких црних рупа.
Осећате страх и ужас.
Осећате дах најгрозније смрти.
Ето, то вам је Рептилија!

06

Како се заштити, сачувати и спасити од Рептилије?
То сам већ рекао на самом почетку – само посвећеничким радом на себи!
Што више знате (а мислим на суштаствена божанска знања!) – све сте слободнији!
Што више знате – све сте билижи Богу;
ближи томе да и сами постанете Бог –
у Богу Створитељу!

07

Има оних (а такви су у власти Рептилије!) који сматрају да сам ја докон поп који јариће крштава; оних који су уверени да сам ја залудник и згубидан, те све ово из пуке досаде шврљам.
Немам, веле они, паметнија посла, па пишем писања и таштине ради за разне и различне сајтове!
Такви ме већ и јавно прозивају на неким сајтовима, називајући ме разним (увредљивим) именима.
Али ја знам одакле све то долази; које господаре служе, и по чијем наређењу све то раде.
Они би желели да ушуткају мене, да вам не предајем ова суштаствена знања и искуства.
Да ушуткају мене, да би имали што више робља!
Они су наумили да Србе (ВедСрбе Аријевце!) ушуткају за сва времена, за све будуће векове!

Ви им не требате, ви им уопште не требате, као самосвојне личности; ви им требате искључиво као покорно,
ушуткано (заувек ушуткано) робље и стадо.
Јер знају они, они добро знају, да ова знања буде и освешћују, освешћују и ослобађају робства.
Ко само једном дође у сусрет са овим знањима Древних, са овим знањима Звездане Расе,
тај никада и нипошто више неће пристати на њихово робство!
Но, не брините!

Знам ја њих одавно, а знате их и ви!
Они су само ходајући мртваци – сенке и утваре.
Њихово време пролази, и већ је прошло!
Ми идемо даље – напред и навише.
Ми смо већ победили – Духом победили!
Ми смо они који су дошли из Звездане Будућности.

Љубодраг Симоновић Дуци гост на ТВ Прибој: Емисија о школи


Омладински екран ТВ Прибој – Додатни час

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

„Омладински екран је назив циклуса емисија намењених младима у продукцији Телевизије Прибој. Прва емисија „Додатни час“ бави се проблемима данашњег школства. У емисији учествују ученици и наставници из Прибоја и два специјална госта – дечји психијатар Светомир Бојанин и доктор филозофије Љубодраг Дуци Симоновић. Наредне емисије бавиће се уметношћу, спортом, историјом“.

Љубодраг Симоновић Дуци: Интервју дат студентима о кључним проблемима


Поводом недавних студентских протеста студенти су се ангажовали да интервјуишу Љубодрага Симоновића Дуција, да чују његово мишљење. Дуци је био критичан према тим протестима, јер су они генерално били трговачког карактера, парцијални, краткорочни и реакционорног карактера. Дакако, овај критицизам се суштински односи на сву омладину у Србији, али студенти као млади људи су веома битна повезујућа карика у нашем друштву, интелектуални слој који треба да буде предводник свих истинских промена у нашем друштву које ће бити хумано и солидарно.

Љубодраг Симоновић Дуци:
Интервју са студентима о кључним проблемима (1)

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Љубодраг Симоновић Дуци:
Интервју са студентима о кључним проблемима (2)

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Поред разних других ствари, срж Дуцијеве критике студената је да занемарују свеопшти еколошки контекст живљења, који је све присутнији и драматичнији, јер свеуништавајући фашизоидни капитализам у све већем обиму загађује природу на Планети: воду, ваздух, земљу, нуклеарно загађење ( у Србији имамо злочин екоцида и геноцида путем загађења осиромашеним уранијумом) и ту сад произилази једно суштинско питање:

Где ће сутра ти млади људу да живе са својим породицама, својом децом?

Другим речима, шта Дуци поручује студентима, он им не поручује да се не боре за смањење школарине и сл. већ да у свим протестима доминантна водиља треба да им буде борба за један нови хуманији свет, опстанак у природном простору, очување животне средине у природном незагађеном облику, борба за исхрану природном незагађеном храном, јер у противном, ограничавање борбе студената на борбу за њихове парцијалне интересе, довешће их у ситуацију да ће бити прогутани, заједно са свима нама, у ништавилу капитализма на путу ка уништењу човека, природе, читавог човечанства!

И шта ће им онда вредети јефтинија школарина и сл., када ће кад дође време да оформе своје породице, ако их и оформе, тихо умирати заједно са својом децом од затроване хране пуне разних хемикалија, ГМО хране, затроване воде, загађеног ваздуха, фармацеутксе мафијашке тровачнице разним лековима…?

Наравно, то што Дуци критикује студенте и младе људе не значи да је негативан према њима, дапаче, он им се управо очински обраћа са пуно пажње, увиђајности и љубави, али мора мало пре свега да их очинском пажњом отрезни, управо зато што их воли! Разуме Дуци у потпуности студенте и младу генерацију, није им лако, има пуно странпутица на које их наводи систем капитализма који од човека ствара дехуманизованог човека, потрошачку животињу, робота и идиота које стоји пред телевизором пијућу смрдљиву кока колу.

Неупоредиво је теже данашњој генерацији студената да се изборе за било шта, него пре 50 година, треба заиста бити надчовек у људском смислу да би се данашњи млад човек одупро ништавилу капитализма, али зато стоји чињеница и одговорност данашње генерације младих људи у Србији и целом свету, они су заправо једина и задња генерација која може спасити Србију и човечанство од ништавила капитализма које прети да уништи човека, ма које нације или вере био!

Из тог разлога, ово је један од најбољих интервјуа којег је Дуци дао младим људима, са пуно пажње и увиђајности, али и са доминантном отрежњавајућом компонентом која може бити одскочна даска свим студентима и младим људима да се пробуде и почну да се боре за суштинске ствари, јер време је већ готово истекло, крајњи је час за креативну суштинску преорјентацију.

Питања су била добра, тако да је Дуци говорио о многим стварима које тиште студенте и младе људе: о образовању, о проблемима самих студената, о запослењу, о међуљудским односима, о љубави, о илузијама „бољег живота“ на западу и ЕУ које им сеје актуелни пљачкашки режим, о њиховим професорима, о дроги и марихуани која је све присутнија међу младима, за чиме они све више прибегавају.

Послушајте, заиста је много корисно.

Сергеј Георгијевич Кара-Мурза: Уништавање интелекта – Болоњски систем


Аутор превода: Пајо Илић

Сергеј Георгијевич Кара-Мурза

Управљати земљом, пројектовати, градити и одржавати систем њеног животног устројства је ограман рад, који захтева много ума, стваралаштва и савести. Када пропадне свака од тих компоненти, то нагло сужава «хоризонт будућности» и гуши се стваралаштво – пројектовање се замењује имитацијом, У имитацију спадају културе, које су се показале неспособне на одговоре на изазов времена, и то служи као знак декаденције и често добија карикатурне облике. Значајо је, да имитирају увек гледишта и структуре странаца, имитација је увек повезана са додворавањем. Та реч је опет постала актуелна у нашој реформи. Управо додворавање! Рекло би се, увек се може наћи вредно искуство у сопственој прошлости – али не, само та прошлост мобилише памћење и неизбежно увлачи твој разум у стваралачки процес. Император, који гуши разум и стваралаштво, принуђен је да буде антинационалан.

Реформе у Русијису постале огроман програм имитације Запада. То је био знак духовне кризе наше интелектуалне елите, а затим је постало један од главних узрока опште кризе. Одуставши од пројектовања будућности, узевши курс најтупље имитације, наши реформатори и њихово интелектуално окружење си угушили и те клице стваралаштва, које су пробијале за време перестројаке. Духовна бесплодност је један од најтежих и много значајнијих знакова будуће катастрофе.

Прелетите мисаоно све стране животног устројства – свугде су реформатори покушавали преправити оне системе, који су формирани у Русији и СССР, по западним обрасцима. У Русији је, например, формирана својеврсна школа. Она се формирала у дугим тражењима и подешавању ка социјалним и културним условима земље, са пажљивим изучавањем и иностраног искуства. Њени резултати су били не просто добри, него управо блистави, што је било потврђено објективним показатељима и запажено мноштвом истраживања и Запада, и Истока. Али, било је одлучено да се та школа кардинално измени, престројивши је по специфичном шаблону западних школа.

Али школа је део целине, националног система образовања. Наши реформатори су ишли и на то, да прераде по западним шемама и високо образовање Русије. У новембру 2003 г. је потписан споразум о приступању РФ Болоњској конвенцији. То је конвенциаја ЕУ о унификацији система високог образовања, према коме до 2010 године сва Западна Европа мора имати јединствени систем високих школа. У погледу РФ реч «унификација» је смоквин лист, јер ЕУ ништа од руског система високих школа не узима. РФ се обавезује да промени свој систем на тај, што је донесен у ЕУ, обавезује се да имитира туђи систем – при том, што је у Русији формирана сопствена моћна висока школа.

Треба нагласити, да није било никакве јавне расправе у вези са заменом домаћег образовања. Мало ко је уопште слушао о тој Болоњској конвенцији, а високошколски професори имају о њој најмутније представе. Био сам на саветовању катедри завода друштвених наука 2004 г., већ после потписивања конвенције, и професори факултета нису имали никаквог појма о суштини измена. Већина се надала, да је то следећи хир министара и некако јој полази за руком преседети, као словени у мочвари за време најезде, дишући кроз трску. Та наде су илузорне, ЕУ није најезда степњака, спасти се у мочвари националне културе, ако се власт обавеже да је преиначи, је немогуће. Тим више ако власт чува у тајности своје намере.

Зашто желе да сломе свој систем, који су градили 300 година? Аргументи чиновника се не могу примити озбиљно, они не састављају крај са крајем. 2002 г, министар образовања РФ В. Филипов изјављује, да руску универзитет нема другог излаза (!), осим као интеграција у заједничку европску зону високог образовања. Министару говоре очевидне глупости не лице у лице, и он мора да искривљује појмове. Совјетско високо образовање је управо било интегрисано у заједнички европски и светски систем. То су одредили не формалним признавањем диплома, него тиме, што су наши стручњаци зналиу језик савремене нaуке и технике, комуницирали на том језику са савременим западним колегама, сами «производили» научно-техничке резултате, адекватно стању светског система (у нечему горе, у нечему боље, није о томе реч). Интеграција тачно не означава губитке свога идентитета. Национални систем образовања се интегрише у светски (или заједнички европски) као елемент, везан са другим елементима, али уопште није «помешан» у њима. Имитација је ликвидација подсистема наше културе са њеном заменом неспособним за живот кловном-наказом мистичким «заједничким европским» системом.

Систем високог образовања је један од најсложенијих производа домађе културе, али што је најважније, да је то и матрица, на којој се репродукује наша култура. И уређење високе школе, и ораганизција научног процеса, и програми су најважнији фактори формирања заједнице стручњака, интелигенције. Заменити све то на то, на то, што предвиђа «Болоња», – значи променити сву матрицу, на којима се репродукује култура Русије.

Запањује и уображеност рефорамтора. Високошколска установа је један од великих система животног устројства, који се формирају историјски, а не логички. Увереност, да се сличан систем може изненада преправити по добијеној шеми у Болоњи, – утопија, која се могла родити само у неразумној глави (мада се некако не може веровати у такву неразумност). Али допустимо, таква мисао се родила. У том случају чиновници морају изложити архгументе за тако чудан корак. Грубо говорећи, поднети лист папира, на коме би лево биле наведене користи од таквог корака, а десно – трошкови и губици са упутствима, ко ће и на који начин те губитке («социјалну цену») покривати. Ничега од тога није било.

Какве смо управо аргументе, макар и фрагментарно, ми слушали? Први – штедња новца? Тај аргумент је површан. Совјетски систем је био неупоредиво економичнији, него «болоњски», – наше високе школе су школовале стручњаке високе класе уз веома скромне трошкове (за ред величине мање), у поређењу са западним земљама.

Други аргумент је још апрсурднији. «Руске дипломе морају бити разумљиве западном послодавцу», – изјављује министар. То је бесмислица. Глупо је рушити образовни систем ради незнатног комфора 1-2% студената, који ће отићи на тућу милостињу. А што је главно, већ се стотине хиљада дипломаца наших универзитета добро снашло на Западу, нико није гледао на облик њиховог документа. А суштина тих докумената као да је била «разумљива западном послодавцу». Буржуји су људи разумни, њих су интересовала она знања и навике, које су имали млади руси, а не облик дипломе. Објективно, имитација «Болоњског система» управо лишава дипломце наших факултета оних конкуртентних предности на европском тржишту, које они засада имају. Увлачење РФ у тај систем има смисла само као средство да их уклоне као јачег конкурента. Је ли могуће да такве операције наши чиновници спроводе бесплатно? То би било поштено, али сасвим глупо.

У складу са конвенцијом, код нас мора бити измењено уређење високих школа, организација научног процеса и програма. Те ствари су узајамно повезане. Уређење – то су односи међу студентима и наставницима. Код нас велику улогу играју студентска група. Она даје навике колективног рада у лабораторији, фабричким погонима, конструкторском бироу. Разлика у способностима за такав рад међу нашим дипломцима и њиховим западним вршњацима запањујуће, у њу не поверујеш, док се не убедиш сам у пракси – просечан дипломац нашег факултета, који ради у колективу, се показао за главу вишим.

Односи наставника са студентима изграђени су код нас по принципу «учитељ – ученик» и «мајстор – помоћник». Ти односи са снажним изразиитм почетком и личним контактима. Болоњска конвенција је прелаз на обезличене односе по принципу купо-продаје услуга. То је разарање уређења руског универзитета – са сниженим критеријумом дипломаца.

Конвенција захтева прелазак на двостепени систем образовања. Три-четири године студент учи по упроштеном програму и добија диплому бечлер. Затим који желе да прођу још 1-2 године студија за диплому магистра. Код нас је постојао пет година студија, последња година је била посвећена истраживању или инжењерском развоју, после чега би био брањен дипломски. При том су студента прве године од првог минута учили као стручњака. Од првог предавања спремали за истраживања или пројекте, без тога бих његово образовање било непотпуно.

На Западу студента одмах почињу спремати за бечлера. Разлика је исто таква, као учити човека за лекера или лекарског помоћника од првог предавања. Лекарски помоћник се не може затим просто «доучити» за лекара за годину дана. Западни систем поновног учења бечлера за магистра веома је скуп, ми га не можемо применити у РФ у масовним размерама. Земља ће остати без вредних стручњака. Штавише, Русија ће остати без интелигенције – нарочито изванредних дела руске културе.
У посланици В.В. Путина 2004г. било је речено:

«Желим да нагласим: руско образовање је по својој фундаменталности –
заузимало и заузима једно од водећих места у свету. Губитак те предности је апсолутно недопустив».
Какво исмевање историје – управо је влада В. В. Путина и уништила руско образовање.
2007г.

%d bloggers like this: