Конференција алтернативних медија: Ослободите ухапшене


У среду, 13. октобра 2010. године у Међународном прес центру (Кнез Михаилова број 6) у Београду у 11, 55 часова (пошто је стварно и више него пет минута до 12) одржана је конференција алтернативних медија под називом “Апел за ослобађање свих ухапшених и нови друштвени договор”.

На конференцији су говорили:

  • Владан Глишић, Српски сабор Двери
  • Драгомир Анђелковић, недељник Печат
  • Жељко Цвијановић, Нови стандард
  • Александар Павић, Национални клуб Видовдан
  • Душан Ковачев, Фонд Слободан Јовановић
  • Ненад Вукићевић, Српски националисти

Ове презентације преузео сам са: Видовдан магазина

Владан Глишић – Српски сабор Двери

Драгомир Анђелковић – недељник Печат

Жељко Цвијановић – Нови стандард

Александар Павић – Национални клуб Видовдан

Ненад Вукићевић – Српски националисти

Душан Ковачев – Фонд Слободан Јовановић

Све ове презентације можете скинути пратећи ово упутство.

Издвојићу само неке најбитније детаље из говора ових људи, остало ћете сазнати гледајући презентације.

Владан Глишић је напоменуо да се кроз разговоре са људима, приликом одржавања породичне шетње 9-ог октобра, осећа велико незадовољство и бес народа овом влашћу, сви се слажу да нешто озбиљно мора да се мења.
Прави хулигани седе у власти, а милиони Срба су због њих бачени на маргини због њиховог отвореног антисрпског става и распродаје државне територије! Грађани Србије су доведени до најгореег сиромаштва, хаоса и апатије, јер својоим неолиберарним концептом, концептом мафијашко-партијског механизма, урушили су сву индустријску производњу, све су распродали, и сада како рече Драгомир Анђелковић, продају отпатке отпадака. Још за време санкција имали смо већу индустријску производњу него сада у „слободи“ и „слободном тржишту“.

Прави хулигани седе у власти која је организовала геј параду. У поворци са министром Чиплићем шета и холанђанин Франк ван Дален који се залаже да на геј парадама учествују деца од 12-16 година. На геј паради у Амстердаму 2007. возио се у једном чамцу са дечацима од 12-16 година, које је користио за “самопослугу”. Мајка једног од тих дечака  оптужила га је за злостављање свога детета, тако да је он оптужем за педефилију. Министар Чиплић је упозораван на то, али и поред тога он бестидно предводи колону, и у име државе промовише предофила и педофилију.

Да ли су то те  „различитости“ које треба да прихватимо у име тзв. људских права?

Да се укаже да ти млади људи, који су будућност Србије, нису хулигани него понос Србије, издвојићу једно речито Павићево сведочење, пошто је био на том протесту, у протесној литији са одређеном групом људи, која се пробила кроз 2 прстена полиције, али није и кроз трећи. На челу те литије био је свештеник и човек који је носио крст. После отприлике два ипо сата нашли су се на углу Ресавске и Булевара краља Александра, где се водио прави рат. Ту је неколико стотина младића, чија су лица била прекривена капуљачама, каменицама и молотовљевим коктелима, потискивало један велики шпалир жандармерије. Затим је та мала група ушла између сукобљених страна, свештеник је високо подиго крст.
Кад су младићи то видели, одмах су престали са каменовањем, више није бачен ни један каменчић на полицију. Затим су неколико младића спустили капуљаче, пришли су свештенику и упитали га:

„Оче, стали смо, шта сада предлажете?“

По речима Павића:

„Свештеник није могао да им каже то, зато што он не одлучује о свему томе.“

Шта то говори?

То говори да ови млади људи нису хулигани, да поштују ауторитет, постоје вредности који они цене и уважавају, они справом бунтовнички протествује против државе која их само сатанизује и вређа. Од њих прави губитнике нудећи им празна и лажна обећања да ће им бити боље тек кад уђу у Еврпску Унију. Не траже они нигде да уђу, већ посао у Србији да би стварали породице и издржавали их од свог рада. И поврх свега, режим долива уље на ватру, нудећи им педере, лезбејке, и педофиле, уместо да им нуди  запослење. А баш су им са педерима, лезбејкама и педофилима показали како се „ствара“ породица, и то у најтежим временима за нас, када нас сатире бела куга.

Треба одах да се ослободе младићи који нису пљачкали и немају криминалан досије, а ако су нешто скривили, нека се бране са слободе.

У прилог томе, навешћу неке индикативне детаље које је изреко такође Александар Павић.

Он је подсетио на апсолутно амнестирање свих оних који су учествовали у паљењу Скупштине 5-ог октибра 2000-те, чак су унапређени на одређене друштвене положаје!

У нередима 9-ог марта 1991-ве, Београд је страдао још више, више је било штете и више је био опљачкан. Али тада је „млада демократија“ предвођена једним кардељевим четником тражила да „сви, сви, сви“ буду ослобођени, а сада оне који с правом протествују против њих називају хулиоганима.

Петооктобарци су 2001-ве године амнестирали неколико стотина шиптарских теротиста, а сад би да стрпају у затрвор нашу будућност, нашу омладину. Зар се они уопште и могу поредити са доказаним шиптарским терористима, убицама Срба, који су пуштени на слободу?

Ако ова власт не ослободи те младе људе, они који су евентуално нешто згрешили браниће се са слободе, ова група патриотских организација покренуће кампању скупљања потписа по читавој Србији да се младићи пусте на слободу. Својом кампањом ће обићи читаву Србију, упознаће народ да се на геј паради нису промовисала никаква права, него мржња према Србији и њеним младим људима.

Сви ми то знамо, и ми грађани, и ови људи што воде све патриотске организуације, сазрело је време, више него икад, да се све… све… све… патриотске органозације организују у једну Патриотску Организацију Србије (ПОС) да као такви дођу на челдржаве, УЈЕДИЊЕНИ.

За разлику од ДОС-а, они ће се ујединити да дигну Србију из блата, ситне разике у програмима требају се занемарити, јер у овим најкритичнијим моментоима за Србију, постоји само један интерес, интерес око спаса од пропасти и уништења српског народа, нашег идентитета, економије, историје, морала, државе.

У ПОС-у никако не треба укључити ни једног јединог човека из „опозиције“, из било које странке, они су само посматрачи властодржачког убијања Србије. Од њихове испразне реторичке критике и оптуживања режима грађани и народ Србије немају ништа, већ од организованих акција окупљања грађана у легитимне и мирне протесте за смену режима, то ова килава паразитска опозиција не ради.

ПОС да смени ДОС, то треба Србији…!

%d bloggers like this: