Питања и одговори: Гост Љубодраг Симоновић Дуци – 03.05.2014.


Недавно, почетком маја 2014., поново је на ТВ Палма Плус био гост Љубодраг Симоновић Дуци у оквиру емисије „Питања и одговори“ коју води и уређује Оливера Милетовић. Тема емисије је био први мај као празник рада, говорило се о радницима, о радничким правима, затим о свету у коме живимо, о овом суровом свету под фашистичком чизмом капитализма, и у том контексту о паду свих моралних и етичких вредности, о једној од највећих моралних криза до сада кроз које пролази Европа, Свет, Човечанство, која се граничи са лудилом, са претњом самоуништења, јер је порушен основни систем етичких и моралних вредности целокупног људског рода… уништава се придора немилосрдно путем разноразних загађења, и са земље и са неба (Кемтраилси) тако да се човечанство налази и пред еколошком катастрофом ако се не уједини у борбу против немани капитализма, јер природа, ова наша Предивна Планета Земља, је наш једини животни простор где можемо живети и битисати, ми и наша деца, наша будућност…!

Питања и одговори: Гост Љубодраг Симоновић Дуци – 03.05.2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

А да не говоримо о трећем светском рату који се захуктава поводом најновијих догађања у Украјини, после којих више ништа неће бити исто, јер глобалне промене иду потпуно новим током. У том контексту, било је речи и о ситуацији у Србији, којој је једина нада за спас у повезивању са братском Русијом, јер Русија се буди, она јача, моћна је страховито, она је једина нада, уз Кину и Индију, која може да повеже слободарски свет у спасу од помахниталог новог светског поретка на челу са САД…!

НАТО и САД биће поражени, то је сигурно да сигурније не може бити!!!
Питање је само какав ће бити темпо развоја догађаја и колико ће свет да страда, у ком облику.

Српска ТВ у Црној Гори: Интервју са Љубодрагом Симоновићем Дуцијем – фебруар 2014.


Фебруара ове године на српској ТВ у Црној Гори, у оквиру емисије „Истина или лаж“, коју води и уређује госпођа Бранка Чуљић, гостовао је Љубодраг Симоновић Дуци.

Српска ТВ у Црној Гори: Интервју са Љубодрагом Симоновићем Дуцијем – фебруар 2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Интервју је почео са причом о Дуцијевој спортској каријери, па се затим ток разговора усмерио на критику спорта, олимпизма, критику свеуништавајућег капитализма, са акцентом на најновији развој догађаја после познатих догађаја у Украјини, о успону Русије, о таласу нових очекујућих промена незадовољног света, на челу са Русијом и осталим слободарским светом, у који спада и Србија, што је неминован ствар, јер капиталистичка неман на челу са САД, губи дах и незаустављиво иде ка својој пропасти!

Много битних ствари је изречено од стране Дуција, да би се схватила геополитичка ситуација у свету и где смо ми у свему томе, као и још пуно битних сагледавања и контекста који произилазе после најновијих дешавања у Украјини, после чега више ништа неће да буде исто, јер дошло је до буђења великог светског џина – Русије…!

Радио Београд 2: „Демократски без муке“ – Интервју са Љубодрагом Дуцијем Симоновићем


13 фебруара 2014. у емисији другог програма Радио Београда 2: „Демократски без муке“ коју води и уређује Душанка Петровић, гост је био Љубодраг Дуци Симоновић. Повод за разговор биле су зимске олимпијске игре у Русији које су у току, и какве се све игре моћи преплићу око олимпијских игара уопште.

Радио Београд 2: „Демократски без муке“ – Интервју са Љубодрагом Дуцијем Симоновићем

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Но, као и увек, Дуци упорно говори о суштини ствари, о борби против капитализма коме је спорт само инструмент за духовно поробљавање људских маса, да им скрене пажњу са егзистенцијалних и еколошких проблема који су довели човечанство на ивицу провалије.

Водитељ Душанка Петровић:

„Кад кажемо данас, Љубодраг Дуци Симоновић, зашта се ви заправо борите“?

Љубодраг Дуци Симоновић:

„Па, знате шта, ја сам се борио још и као млад човек. Играјући кошарку, ја сам веровао да се борим за своје друштво и да чиним нешто добро. Значи, то је једна странпутица била. Али, већ годинама уназад, ја се борим заправо са другим људима у свету, који су свесни како се ствари развијају, борим се за опстанак живота на Планети, односно за опстанак човечанства. Значи, игра се последњих 5 минута, да употребим спортску терминологију, јер је капитализам постао тоталитарни поредак деструкције, и са оваквом динамиком уништавања живота на Планети, човечанство ће у 21. веку нестати. Људи ће изгубити могућност да преживе као биолошка и духовна бића. Значи, моћи ће да преживе само они који су постали нека врста киборга, нека врста робота, који су заправо лишени било каквих људских критеријума…“

ТВ Галаксија 32 – Чачак: Интервју са Љубодрагом Симоновићем Дуцијем, децембар 2013.


У децембру 2013. у Дуцијевом стану снимљен је овај значајан интервју, у коме је Дуци за 70-ак минута рекао мноштво корисних ствари за освешћивање људи, у смислу борбе против капитализма као једног тоталитарног поретка деструкције који прети да уништи човечанство, као и о изградњи једног новог хуманијег света, у коме ће развој и унапређење међуљудских односа, бити мерило богатства, духовног богатства. Заслуге за овај добар интервју има и Драгана Сенић из Центра за визуелна истраживања и развоја визуелне културе – „Круг“, из Чачка. Емисију је снимила екипа „ТВ Галаксија 32“ из Чачка.

ТВ Галаксија 32 – Чачак: Интервју са Љубодрагом Симоновићем Дуцијем, децембар 2013.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Истакао бих само једну значајну ствар, а то је да људи, обични грађани, нису ни свесни колико их је капитализам у људском смислу издегенерисао, „прождрао“ и дехуманизовао са својим морбидним вредностима тржишне привреде, и водеће логике капитализма: „паре не смрде“, стварајући у свету једно лудило и идиотизам потрошачког друштва. За ово је Дуци дао један савршен пример. Док му је мајка била жива, одлазио би код ње у своје Краљево и испричао је једну анегдоту. Наиме, једна жена из неког оближњег села поред Краљева, долазила би петком у Краљево, када је пијачан дан, да продаје кајмак и сир, што је такође продавала и Дуцијевој мајци, па би отишла и до ње. И кад она тако дође код Дуцијеве мајке, окупе се и комшике па се уз кафицу и слатко у домаћој атмосфери, окупи лепо друштванце за дружење.

И једном приликом та жена исприча Дуцијевој мајци у смислу „јао, знате шта ми се десило“, како јој се мачка удавила у каци са киселим купусом. Дуцијева мајка се забринула и рекла јој: „Ју, па нећеш ваљда сада да даш твојој деци да једу тај купус?„, а она јој одговори:

Ма таман посла! Ја то возим на пијац!?

Ето, то је то, многе људе капиталистичка логика у служби профита „паре не смрде“ издегенерише, избије из њих сву људскост, а да нису ни свесни да је то под дејством те капиталистичке логике да паре не смрде, која је хипнотисала цели свет, јер овакве ствари излазе саме из људских глава као модел понашања, кад им капиталистичка логика уништи ум, нису им ово рекле масонске ложе, нити су им се обратили американци, то су постали одомаћени модели понашања код људи које је капитализам већ „појео“, њихову свест, осећајност, људскост, хуманост. Нећеш да трујеш себе и своју децу са киселим купусом из каце у којој је била цркнута мачка, али ћеш тај исти купус мртав хладан да продајеш на пијаци и тако да трујеш друге људе и и њихову децу, јер „паре не смде„!

Људи се овако нечовечански понашају према другима, а да нису ни свесни да је то зато што их је капитлизам са својим накарадним вредностима узео под своје одавно, тако да је уништавање здравља и живота људи у оваквим нељудским примерима постала „нормална ствар“, јер, „сви то раде“, будући да „паре не смрде“. А овако је у свему у тржишној привреди и лудилу потрошачког друштва: продаје се месо од заражених животиња, лекови којима је истеко рок, отровна ракија… а познато је да многи сељаци, не сви, имају две баште, једну за себе са органском непрсканом храном без пестицида и хемикалија, а другу за тржиште, за пијаце, са производима који су препуни пестицида и токсичних хемикалија!

Уживајте у овам изванредном интервјуу…!

Љубодраг Симоновић Дуци: Српске спортске легенде – фебруар 2014.


Љубодраг Симоновић Дуци: Српске спортске легенде – фебруар 2014.

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

У јубиларној 65-ој емисији „Српске спортске легенде“ коју на другом програму РТС-а води и уређује Добросав Гајић, гост је био Љубодраг Дуци Симоновић. Дуци је говорио о олимпизму, о правој позадини олимпијских игара, о предстојећим зимским олимпијским играма у Русији, у Сочију, о спорту у служби политике и владајућег поретка, интереса капитала и профита, и као најјефтиније духовне хране за радне масе, која се тако држи под контролом, да се људи не би борили за себе и свој бољи живот, већ да се вежу за гледање утакмица, спортских спектакла, разних кладионица итд… што све треба да компензира њихово незадовољство, и уједно их спречи да се боре за бољи живот. Говорио је о допингу у спорту, о индустрији допинга која уништава младе животе, јер данас се ни један значајнији резултат у спорту не може остварити без допинга, о капитализму као главној претњи опстанка човечанства, нешто о својој спортској каријери, и доста тога значајног за буђење људске свести ради стварања новог хуманијег света.

Водитељ Добросав Гајић:

„Много тога лепог, али и ружног сте доживели. У овом тренутку, по Вама, који су Ваши птијатељи?

Љубодраг Дуци Симоновић:

„Па моји пријатељи су пре свега људи које не познајем, који живе од свога рада и који ми се повремено јављају, све више ми се јављају. И драго ми је што видим да та моја реч продире и да долази до оних људи који једино могу да спрече уништење живота на Планети, и који могу стварно да створе нови свет. Е, сад, да ли ће то бити наши људи, односно, да ли ћемо ми дати неки допринос, или ћемо потпуно пропасти. У сваком случају, ја верујем да ће човечанство успети да сруши капитализам, пре него што капитализам уништи човечанство.

Е, сад, сваки дан живота под капитализмом, значи нова рана на телу човечанства и природе. И све ће бити теже изборити се против те монструозне наказе. Међутим, ја верујем да ће човечанство ипак успети, у једном тренутку, да збаци тај поредак и да створи основе за један нови свет, где ће човек имати рационалан однос према природи, и да ће духовно богатство бити мера људског богатства“

Питања и одговори: Љубодраг Симоновић – Последња револуција


Гост најновије емисије „Питања и одговори“ коју на ТВ Палма Плус води и уређује Оливера Милетовић био је Љубодраг Дуци Симоновић. Тематски емисија је била посвећена Дуцијевој најновијој књизи: „Последња револуција„.

Питања и одговори: Љубодраг Симоновић – Последња револуција

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Љубодраг Симоновић: Последња револуција

Poslednja-Revolucija

У емисији је било речи о грађанској класи, малограђанштини, о младима, о медијима, НВО организацијама, о Европској Унији, фашизму, Америци и о свеопштој човековој перспективи у смислу куда иде овај свет и живот у њему под једносмерним шинама капитализма. А суштина је у томе да капитализам људима угрожава елементарну људску егзистенцију као такву, сам живот на Планети земљи и стога се последња револуција састоји у томе да се човек и човечанство у борби против свеуништавајућег капитализма, изборе за свој живот, животе својих породица и очувања нераскидивог животног простора у коме човек живи, природе као такве. Човек треба да се избори за нови хумани свет где ће људско биће остати и бити људско биће, хумано, друштвено, морално и саосећајно.

Више се нема куд, или ће човек на свакој тачки Планете уништити капитализам као поредак, или ће капитализам уништити и њега и себе.

Дуцијеву књигу можете наручивати директно од Дуција преко следећих његових контаката:

Телефон: 011/289 36 69
E-mail: comrade@orion.rs

Љубодраг Симоновић: Интеграција људи у капитализам


Љубодраг Симоновић
E-mail: comrade@orion.rs
Преузми текст

ИНТЕГРАЦИЈА ЉУДИ У КАПИТАЛИЗАМ

Капитализам као тоталитарни поредак деструкције створио је одговарајућа средства и методе за уништавање критичке и визионарске свести и такве облике посредовања између човека и света који уништавају могућност да човек укине капитализам и створи нови свет. Некада су свештеници били ти који су контролисали свест људи. Данас су то ТВ водитељи и други капиталистички манипулатори, уједињени у showbusinessu, који полазе од резултата модерне науке и технике и на њима заснованим митовима, као и од инструментализоване мистике која производи квази-религиозну свест. Уместо да је умусмерен на разобличење деструктивних процеса који доводе у питање опстанак живота на Земљи и на стварање визије новог света, он је усмерен на произвођење спектакуларних опсена са којом се уништава критички однос према капитализму и визионарска свест. Отуда такву популарност стичу разни „Кока-кола“ мистификатори и интелектуални хохштаплери са својим причама о тајанственим „владарима света“, „ванземаљцима“, „мистичним силама“, „паралелним световима“… Мистификаторска вештина замењује историјске анализе, а мистика визионарску машту. Савремене технократски засноване „бајке“ су један од начина на који капитализам дегенерише ум и ствара масовни идиотизам. Како је постојећи свет све мање људски свет и како је човек све усамљенији и тиме све мање у стању да промени свој живот, нараста потреба за бекством у илузорне светове. Илузије су постале најтраженијих роба на тржишту „потрошачког друштва“ и на тој основи дошло је до хиперпродукције илузорних светова. Производња илузија постала је један од најважнијих начина на који се капиталисти обрачунавају с хуманистичком визионарском свешћу и настојањем потлачених да се организују и боре против капитализма. Манипулација севише не налази у идеолошкој, већ у психолошкој сфери. Нема више приче о „светлој будућности“ и „америчком сну“. Бекство из све црње реалности постала је опсесија „просечног“ (мало)грађанина „демократског света“.

Уништавање ума и историјске самосвести потлачених претставља спону која повезује савремену индустрију забаве и нацистичку пропагандну машинерију. Ево која је упутства дао Адолф Хитлер(1942.) нацистичким главешинама да би им „помогао“ да успоставе ефикасну власт над „покореним народима“: „Отуда не треба дозволити да се појави неки учитељ који ће се наједном заложити да се уведе обавезно школовање за покорене народе. Знање Руса, Украјинаца, Киргиза и других да читају и пишу може само да нам шкоди.Оно би омогућило онима са бистром памећу да стекну одређена знања о историји и тиме да дођу до политичких идеја, које би се на неки начин опет могле усмерити против нас. – Много је боље да се у сваком селу постави радио разглас, да би се људима на овај начин саопштиле новости и понудили забавни садржаји, него их оспособити да стекну сопствена политичка, научна и друга знања.Не сме се исто тако десити, да се покореним народима у радио емисијама говори о њиховој историји, већ им се пре путем радио станица мора преносити музика, и то што више музике. Јер, забавна музика унапређује радни елан. А ако људи баш хоће да играју, то би на основу наших сазнања и системског приступа у целини могло да се поздрави.“ (22) Хитлерова упутства за манипулацију свешћу „нижих раса“ претстављају, заправо, основ савремене стратегије владања капиталиста како над радничком класом у најразвијенијим капиталистичким земљама, тако и над народима који се налазе на „периферији капитализма“ и које је Запад осудио на истребљење.

Давање маргиналном спектакуларнe димензијe, на чему се заснива како рекламна индустрија, тако и читава идеолошка сфера капитализма, један је од најважнијих начина на који се уништавају критеријуми по којима се одређује квалитет. Ради се, заправо, о уништавању могућности да се увиди права природа владајућег поретка и, истовремено, да се увиде реалне могућности за стварање хуманог света. Без могућности препознавања квалитета истинска визионарска свест није могућа. Када све постаје „фантастично“, „генијално“, „невероватно“ – онда оно што је истински вредно нестаје у блату тривијалног. „Расправа”која се у јавности води поводом спортских догађаја типичан је пример маргинализовања битног, деполитизовања људи, стварања лажне друштвености и масовног идиотизма. Владајући медији настоје да са све агресивнијим и примитивнијим забавним програмима убију интересовање људи за истину и да одвоје мисао човека од реалног света који ствара капитализам: уништење природе, масовна смрт од глади, жеђи и болести, бацање хране, криминализовање друштва, стварање полицијске државе, све већа могућност употребе нуклеарног оружја, монструозни технички пројекти који треба да омогуће изазивање земљотреса и погубних климатских промена, масовно убијање деце ради „добијања“ органа, бацање нуклеарног отпада у океане, хаварије на нуклеарним електранама, бела куга, све масовнија неписменост, уништење националних култура и историјске самосвести… У „кривим огледалима“ капиталистичке идеологије и у светлу спектакуларних реклама „потрошачког друштва“ све оно што је битно бива извитоперено и маргинализовано, да би оно што је споредно добило судбинску и спектакуларну димензију. Рекламне поруке, попут „Кока-кола је оно право!“, са којима ТВ и радио станице непрестано бомбардују људе, уништавају способност човеку да уочи и схвати битно. Савремени спектакл не заснива се на стварању класичних илузија путем менталне манипулације, која се своди на „завођење“ човека коришћењем његових предубеђења, страхова и жеља, већ на стварању спектакуларних опсена које су лишене садржаја и које се своди на агресивно надраживање чула техничким средствима. Уместо мелодије, чује се заглушујућа бука; уместо визуелне представе, појављује се заслепљујућа светлост… Нема емоција, нема маште, нема ума… Изазивање опсена нема само ескејпистички карактер, већ уништава чула, као и потребу и могућност маштања о хуманом свету. Опсена није само спектакуларни облик у коме се појављује деструктивно капиталистичко ништавило, већ и техничко средство за уништавање људскости.

Сам на капиталистички начин дегенерисани живот постао је средство за увлачење људи у вредносну и егзистенцијалну орбиту капитализма. „Потрошачко друштво“ непосредно делује на политичку сферу. За Маркса нерадно време радника резултат je њихове борбе против капиталистичке експлоатације и као такво је могућност за њихово класно освешћивање и организовану политичку борбу. У „потрошачком друштву“ нерадно време постало је конзумерско време и као такво средство за увлачење радникау духовну и егзистенцијалну орбиту капитализма. Путем „потрошачког друштва“ капиталисти су створили ново тржише и тиме простор за развој капитализма и (привремено) купили „социјални мир“. Истовремено, они гурају људе у дужничко ропство и на тај начин их интегришу у владајући поредак. Капитализам је дегенерисао класну свест радништва стварањем потрошачког менталитета. Потреба за слободом постала је потреба за куповањем и уништавањем. Радници су постали „потрошачи“ који својим радним и конзумерским активизмом доприносе развоју капитализма. Они не производе само „своје окове“ (Маркс), већ производе уништење живота и своју пропаст као биолошких и људских бића. Истовремено, све дубља егзистенцијална криза довела је до тога да је пролетерска омладина у развијеним капиталистичким државама постала, у виду војника-најамника, оруђе најмоћнијих капиталистичких концерна за уништавање „непокорних“ народа и за успостављање (америчког) „новог светског поретка“.

Што се тиче „социјалне државе“,званична идеологија тврди да је она резултат „компромиса“ између буржоазије и радничке класе. Уистину, „социјална држава“ један је од облика у коме је успостављена класна доминација буржоазије над радницима. Она нема хуманистичко утемељење, већ је политички одговор буржоазије на све дубљу кризу капитализма и мењалачке (револуционарне) потенцијале радничког покрета у најразвијенијим капиталистичким државама Запада. Њен смисао је успостављање „подношљиве експлоатације“ радника од стране капиталиста, што значи ублажавање њихове егзистенцијалне угрожености са чим треба предупредити класну борбу радника и омогућити стабилан развој капитализма. У суштини, „социјална држава“ је легални облик пљачке радника који, путем пореског система који је наметнут од стране капиталистичке државе, сами финансирају „социјална давања“ која треба да им омогуће да преживе егзистенцијалну кризу коју ствара капитализам – и да се не буне. Истовремено, „социјална држава“ је средство за уништење класне свести радника и за њихово увлачење, путем развоја потрошачког менталитета, у вредносни хоризонт „средње класе“ која је један од носећих стубова капитализма. У коначном, „социјална држава“ омогућава опстанак капитализма и на тај начин доприноси уништавању живота на планети.

Криминализовање радничке популације један је од најефикаснијих начина на који потлачени бивају увучени у духовну и егзистенцијалну орбиту капитализма. Ради се о најгорем облику дегенерисања људи и друштва који у потпуности одговара владајућем духу капитализма. Криминализовањем потлачених друштво се претвара у капиталистички зверињак. Борба радничке класе за праведно друштво претвара се у борбу атомизованих грађана за опстанак. Оно са чим се капиталистичка друштва, која су у све дубљој кризи, сучељавају је све реалнија могућност да банде криминалаца преузму власт и успоставе диктатуру. У томе ће, наравно, имати подршку капиталиста и грађанске класе уколико се тиме спречавају радикалне друштвене промене и омогућава даљи опстанак капитализма. Не треба сметнути с ума да су фашисте у Италији и Немачкој, у време економске кризе капитализма након Првог светског рата, финансирали и довели на власт аристократија и капиталисти да би се обрачунали с радничким покретом. Уништавајући друштвене институције капитализам ствара услове да банде криминалаца постану једина реална друштвена снага која може да се обрачуна с радницима и спречи пропаст капитализма. Уосталом, спрега мафије и владајућих капиталистичких група већ деценијама претставља основ обезбеђивања власти у најразвијенијим капиталистичким државама. Уништавање еманципаторског наслеђа грађанског друштва, све дубља еколошка и економска криза, све већа незапосленост, обезвређивање демократских институција, мафијашко организовање капиталиста и политичара, све веће социјалне разлике, опште криминализовање друштва, религиозни фанатизам, бујање фашизма… – све то ствара претпоставке да се све дубља криза капитализма претвори у општи хаос из кога може да проистекне нови фашистички варваризам. Општи хаос је, заправо, „одговор“ капитализма на егзистенцијалну кризу коју ствара и на постојање објективних могућности за стварања новог света.

Прочитај текст до краја»

%d bloggers like this: