Светозар Радишић о тајним друштвима, о новом светском поретку, о ситуацији у свету, ситуацији у Србији…


Издвајам 2 гостовања пуковника у пензији др Светозара Радишића, код талентованог Теше Тешановића на „Балкан Инфо„. Да се подсетимо, др Светозар Радишић је пуковник у пензији, доктор наука из области теорије ратовања, стручњак и експерт за војне стратегије и доктрине, посебно за неоружане облике агресије.

Радишићев сајт:
http://www.svetozarradisic.com/

Интервју: Светозар Радишић – Тајна друштва припремају сукобе и трећи светски рат! (26.06.2016.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

др Светозар Радишић:

„Ако буде историчара који мисле својом главом, самосталних људи, који нису системци, можда ће се сазнати све од 1989. год., успостављању новог светског поретка, разбијања СФРЈ по договору из 1948. године, где је одлучено како да се разбију СССР, ЧССР и СФРЈ (све по директиви 20/1, која је усвојена 18.08.1948 год.). Када то све се сложи на једном месту, онда ће се знати и шта се догађа са азилантима. Значи, ова прича са азилантима је очигледно припрема за коначни сукоб, за ширење запада према истоку, за напад на Русију, и коначно, ако не дај боже, а мислим да се то неће ни догодити, ако победе Русију, и коначни напад и на Кину.

Али, будући да колико ја познајем ситуацију, колико познајем и Русију и Кину, мислим да запад нема никакве шансе!“

Интервју: Светозар Радишић – Ватикан је светски центар сатанизма и обожавања ђавола! (02.12.2016.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

О штетном зрачењу за које људи појма немају да је штетно, јер им се не прича да је штетно, већ напротив, да је „у корисне сврхе“, а зна се у стручним круговима да је штетно…

Светозар Радишић (57:23 – 57:53):

Коронарографија», је 3000 пута, по неким научницима које сам ја слушао по неким научним скуповима, рецимо у Луковској бањи сам на једном скупу чуо ту информацију, да је коронарографија 3000 пута опаснија од рендгенског зрачења, за које нам кажу да само 2 пута годишње треба да идемо, не смемо више од 2 пута. Значи, од овога (рендгенског зрачења) те штите, а овамо кажу (за коронарографију) да је то најбоља метода за увид у стање срца.“

О Ватикану…

Теша Тешановић (01:17:32 – 01:17:43):

„Пошто тренутно постоје двоје папа у католичкој цркви (бели и црни папа), и самим тиме зато што је садашњи папа језуита, сам он признаје ауторитет папе изнад папе, тј. црног папе такозваног вође језуита?“

Светозар Радишић:

„Он нема шта да признаје. Значи, он нема шта да признаје, то је регулисаон однос од почетка. Дакле, он зна ко му је претпостављен, он ништа ниј ни признавао, нити ће признати. Кад неко познаје тај свет, онда он зна ко је ту претпостављен. И да рецимо Адолфо Николас (црни папа) има 6 генерала. И… како су они организовани и нашта све утичу. Они утичу на наш живот, утичу на живот Планете, на све организације. Највеће организације на Планети су под њиховом контролом.“

Теша Тешановић:

„Толико је моћан црни папа?“

Светозар Радишић:

„Па значи… зна се тачно ко влада овом Планетом. Он је (црни папа) председник, што би рекли, он председава са тим. Он се налази само 200 метара даље од трга Светог Петра (у Риму).

Теша Тешановић:

„На 200 метара од правог папе?“

Светозар Радишић:

„Тако је…“

Биљана Ђоровић: Шифре времена – епизода „Сиријска криза“


Наша патриоткиња, борац за истину и правду, за истину о Србима, чувени новинар истраживач и борац против медијског мрака, како у Србији тако и у свету, Биљана Ђоровић, од недавно је отворила свој видео канал на Ју Тјубе видео сервису где ће се постављати разноразне емисије у серијалу: „Шифре времена„. Већ је постављена прва емисија која обрађује кризу око Сирије и могућност избијања трећег светског рата, мада неки говоре да је он већ у току.

Гост прве емисије који ће говорити о Сиријској кризи у контексту светске кризе и тешког посрнућа у којег желе да нас уведу монструми који воде овај свет, је наш истакнути интелектуалац и патриота, професор Милан Брдар.

На доњем Ју Тјуб линку ће се постављати све емисије тако да све то можете пратити сами:
https://www.youtube.com/channel/UCb4Uk7277xKfvmPUdND2VUQ/videos

Немам више времена да на достављене текстове и видео прилоге пишем и своје коментаре и износим своје мишљење, па погледајте све сами и доносите своје закључке, размишљајући својом главом, ако је још имате

Извор: Биљана ЂОРОВИЋ Инфоратница

Eмисија „Шифре времена“

Глобалитаристички смртоносни обруч све јаче и брже стеже на самоуништење програмирано заглупљено човечанство, обамрло у медијском трансу и матриксу у коме су технологија и наука без савести изједначени са прогресом.

Професор Милан Брдар и Биљана Ђоровић

Професор Милан Брдар и Биљана Ђоровић

Амбиција аутора емисије „Шифре времена“ је да упозна што већи број људи са скривеном технологијом моћи која чини да се тоталитарне процедуре Глобалистана невидљиво и непроблематизовано успоставе по институционалним, културолошким и медијским обрасцима на којима Нови светски поредак заснива своје постојање.

Инфоратници ангажовани на реализацији емисије „Шифре времена“ знају да је глобални систем који се успоставља над светом – сушта супротност слици коју нам сервирају политичка вођства, глобални медији и think-thank организације. Осим тога они знају и да је оно што видимо и доживљавамо као реалност шифрирано а да шифре морају имати неки кључ који их откључава и показује шта се иза њих скрива.

Емисија „Шифре времена“ трага за кључевима.

Извор: Глас Дијаспоре

Аутор емисије је Биљана Ђоровић

Шифре времена – 1.епизода: Сиријска криза

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Шифре времена: Лажи, проклете лажи и сиријска криза

Сиријска криза која је потресла свет крајем августа 2013. показала је да су тоталитарне процедуре „томахавк демокаратије“ која се све до сада, захваљујући медијским симулакрумима и лажима одвијала као савршен злочин и општем саучествовању, доживеле потпуни пад кредибилитета.
Докази да је напад сарин гасом у Сирији изведен од стране сиријске владе — нису постојали и све независне истраге показале су да су га извели „побуњеници“. Државни секретар САД, Џон Кери тврдио је да постоје необориви докази да је напад извела сиријска војска. Но, нисмо их видели. Џон Кери нам их није показао.

Зашто?
Па, зато што их нема.

Чак су и УН изразиле веома озбиљну сумњу да је Асадов режим употребио сарински гас. Због чега би Асадов режим који побеђује у рату употребио сарински гас за напад? Видео за видеом, сведочанство за сведочанством који су стизали из арапског света и из Сирије, показали су да су то урадили тзв. „побуњеници“ — припадници Алкаиде и Муслиманског братства. Докази су упућивали да арсенал саренског гаса и других хемикалија долази из Саудијске Арабије.
Овога пута, глобалистима нико није поверовао ни једну реч од онога што су говорили.

Аналитичари су били јединствени у оцени опасности коју би отворила агресије на Сирију: такав расплет довео би свет у непосредну опсност од Трећег светског рата! У случају сиријске кризе показало се и да свестско Јавно мњење нема поверење у глобалистичке медије и разуме да су политичари марионете које реализују агенду светске владе.

У емисији „Шифре времена“ о сиријској кризи нам професор Милан Брдар, Др. Џоел Скаузеном (Joel Scousen) теоретичар и аналитичар политике, главним уредником часописа „WORLD AFFAIRS BRIEF“и Вилијамом Енгдалом (William Engdahl), геополитичким аналитичарем који управо завршава књигу „Амерички џихад, свети ратови и одбрана наше невиности“ у којој говори о војноидустријском комплексу, САД, Европи и НАТО-у којим доминирају Вашингтон и Пентагон, као и манипулацијама ЦИА и других агенција Алкаидом, Муслиманским братствим и различитим џихадистичким покретима попут Фетула Гулана (Fethullah Gülen) из Турске који се заправо налази у Пенсилванији као и мреже исламистичких школа које се налазе на 120 различитих места у свету, укључујући централну Азију.

Светозар Радишић: Кабализовани Хаг – Српска судбина и образ


Аутор: Светозар Радишић

ОДЛУКА МЕЂУНАРОДНОГ СУДА У ХАГУ И СУЂЕЊА СРБИМА У ХАШКОМ ТРУБУНАЛУ И БЕОГРАДУ ТРЕБАЛО БИ ДА БУДУ СРПСКА ДЕЖУРНА ТЕМА, РАДИ ПОМИРЕЊА И ИЗВЕСНИЈЕ БУДУЋНОСТИ.

ДА БИ СЕ БИЛО ИЗНАД ГРЕХА У ВЕЗИ С БУДУЋОМ СУДБИНОМ, ПОТРЕБНО ЈЕ ДА СЕ РАШЧИСТИ С ГЛОБАЛИСТИЧКОМ ФАМОМ И ПОГЛЕДА ИСТИНИ У ОЧИ.

„… После 5. октобра 2000, све се догодило у вези с изборима и тзв. вавилонском револуцијом постало је јавна тајна. Десетине милиона долара и марака уложено је за снабдевање компјутерима, телефонима и канцеларијском опремом. На дан избора, уз психолошку подршку Шесте флоте смештене крај Дубровника, опозиција је била тако спремна и организована да је могла да контролише изборе боље од Слободана Милошевића. У листу New York Times објављена је изјава тадашњег градоначелника Чачка: „Основали смо тим младих професионалаца, паравојних јединица Југословенске армије и младих полицајаца, а њихове активности ускладили смо са најелитнијим јединицама Министарства унутрашњих послова у Београду...”

Како је могуће, пита се новинарка Радио Б 92, у емисији „Кажипрст”, да Европска унија и „демократе” прихвате СПС у своје окриље, када је СПС на челу са Слободаном Милошевићем изазвао ратове и починио толика недела на Балкану. С друге стране, сваки нормалан гледалац њиховог ТВ преноса пита се: како је могуће да се толико бестидно Сорошевци праве наивни. Како је могуће, и до када ће бити могуће, да власт у Србији не штити свој народ од лажи, подлости, уцена, превара, подвала и клевета? Међутим, када се размисли, јасно је зашто садашње вође српског рода прихватају да Србима суди проказана „светска елита” (чланови „Илумината” смештени у Европској комисији и похлепни мега финансијери), а потом њихови пристрасни на специјалним курсевима образовани чиновници Жозе Мануел Барозо, Марти Ахтисари, Оли Рен, Хавијер Солана, Кетрин Ештон… У кабалистичкој планетарној представи власти малих земаља висе о концима, развученим од Београда, Загреба, Љубљане, Скопља, Подгорице, Новог Сада и Приштине, преко Брисела, Стразбура и Москве, до Лондона, Вашингтона и Њујорка. Балканској, авганистанској, ирачкој, либијској, и свим другим свеже режираним народним трагедијама, комедијама и трагикомедијама, вероватно се искрено смеју само сатанисти у Реду „Лобања и кости”. Политичке марионете, као и сви остали ангажовани сваковрсни патуљци, изгледају срећно, делују озбиљно, убедљиво и поносно, а чини се као да појма немају о својим срамним улогама.

Српске вође нису имале смелости да од судских институција НСП-а траже изузеће „слуга великог брата”, иако су имале на то право уз изузетно много аргумената. Јасно је зашто прихватају да буду партнери људима који су окрвавили руке и што чине то ван свих позитивних међунардоних прописа, поништавајући трагове српске части и достојанства: не желе да личе на претходног глобалисту, Слободана Милошевића, кога су (о)клеветали живог и мртвог. Без беспризорних клевета остала би бесмислена „петооктобарска вавилонска прича”. Када би се супротставили срамном понашању окупатора, они то добро знају, поновила би се историја – били би исти као Слободан Милошевић. Тада би им се измакао ослонац опстанка – не само власти.

Јасно је зашто ниједан новинар, правник, психолог, философ, нити политичар, ради своје душе, не тумачи искрено и истинито шта значи пресуда Међународног суда правде у Хагу. Ћутањем и заобилажењем истине потискују, а ни сами не знају где, свој грех због насилних изручења људи који су за то за шта их оптужују невинији од својих прогонитеља и судаца. Зато су за политичког аналитичара Слободана Антонића новинари и тзв. политичари били и остали навијачи и друштвено-политички радници, без трунке самопоштовања и професионалности. Сада најекспониранији системски новинари у свим средствима јавног информисања су пионири Орвеловског света.

Из истих разлога нико од јавних личности није озбиљније реаговао када је Рамуш Харадинај у приштинском недељнику „Зери” објаснио како је са браћом изазвао ратни пожар у Метохији. Његове речи су: „Тражили смо ратпропагирали смо рат”. Нико од новинара и политичара није прокоментарисао сведочење команданта ОВК Шукрија Бује, иако је он најављен као заштићени сведок К7, а пред Хашким трибуналом је сведочио под пуним именом и презименом и без мера заштите. У свом излагању је отворено говорио о положајима и наоружању својих паравојника. Одговарајући на питања тужиоца, рекао да је код Рачка било 47 припадника ОВК на дан „масакра”, 15. јануара 1999, иако су то сви претходни сведоци порицали. Из његовог признања нико до сада није извукао поуку. Ништа није предузето ни када је Курт Велдон, члан Представничког дома америчког конгреса изјавио: „Бивши председник САД, Бил Клинтон, говорио је лажи и извртао чињенице о масовним убиствима на Балкану, оправдавајући НАТО инвазију на СРЈ у пролеће 1999”. Лагао је и када је тврдио да САД нису прекршиле ембарго за испоруку наоружања зараћеним странама у рату на просторима тзв. претходне Југославије. Уосталом, нико није реаговао на сва признања у вези са разбијењем СФРЈ. Шокантно, нелогично и дрско је било чувено признање Стипе Месића да је као председник СФРЈ разбио државу коју је предводио, па ни оно није претворено у аргумент против администрације Хрватске и њених нескривених ментора. Не треба ни наводити сва признања генерала који су писали књиге након одласка из српско-српског балканског рата (1991–1995).

Ево подсетника за заборавне: 19. маја 1991. године, Хрватска је организовала референдум о независности, без учешћа српског народа. 28. маја исте године у Загребу на стадиону ФК „Динамо“, постројене су паравојне јединице Збора народне гарде., иако је тада Југословенска народна армија била једина регуларна и легитимна оружана сила у СФР Југославији. Уместо да реагује у корист европске безбедности Ван ден Брук стаје на страну „побуњеника-сецесиониста“ и у име Европске заједнице истог дана упућује протестно писмо Председништву СФРЈ: „Ваше упорно одбијање да именујете господина Стјепана Месића за председника СФРЈ уверева нас да и не покушавате да у земљу уведете демократију и тако уђете у Европу“. Већ тада је рађено по садашњем кабалистичком, односно вавилонском, нелогичном концепту тзв. уласка у Европу земаља које су све време у Европи.

Не постоје људи који нису схватили да су челници Европске заједнице знали да ће се формирати Збор народне гарде и поставити на место председника Оредседништва СФРЈ особа из републике која је одлучила да напусти СФР Југославију. Тај историјски моменат је означио крај СФРЈ и изазвао рат на просторима Титове социјалистичке Југославије. Уосталом, тада се почело остваривање концепта објављеног 18. августа 1948. године, према којем је планирано разбијање СССР, ЧССР и СФР Југославије. Документ под називом Директива 20/1 Савета за спољне послове САД био је и јесте доступан хашким правницима.

Испоставило се да је захтев ЕЗ за избор контраверзног Стјепана Месића за председника колективног шефа државе био ултимативан и подржан од стране администрације Сједињених Држава. При томе не треба заборавити да је господин Јосип Броз кумовао „убијању“ СФРЈ, будући да је прихватио или сугерисао да Председништво СФРЈ броји осам (парни број) чланова. То није дозвољиво по теорији организације, нити у било којем ефикасном систему одлучивања. Или мора да буде непаран број одлучилаца, да један од гласова има већу тежину, или мора да постоји арбитар, односно договорени, унапред прихваћени законом заштићени ауторитет. Занимљиво је да су проширеној седници Председништва СФРЈ 1. јула 1991. године, приликом „избора“ и именовања новог председника СФРЈ (Стјепан Месић) и потпредседника (Бранко Костић), присуствовали чланови „трочлане делегације Европске заједнице“ (министри иностраних послова, Ликсембурга – Жак Пос, Холандије – Ханс ван ден Брук и Италије – Ђани де Микелис). Занимљиво је да су они одиграли значајну политичку улогу током рата и све време радили на разграђивању СФРЈ, као „вештачке творевине“, како је волео да каже амерички државни секретар Кристофор Ворен. Независни правници би испитали да ли су они у заједничком подухвату са политичарима ЕЗ допринели рату. За аналитичаре, стратегисте и доктринологе то није спорно и све што се догодило било је провидно. Посебно понашање новог председника СФР Југославије.

Савезни секретар за народну одбрану, генерал-армије Вељко Кадијевић, који је у својим радовима и наступима легализовао хрватске паравојне формације, упозорио је светску јавност да се Стјепан Месић не понаша пристојно у улози председника Председништва СФР Југославије. Тако је реаговао 12. септембра 1991. године, после објављене незаведене наредбе председника Председништва СФР Југославије. Иако није била легитимна и легална, упућена је у јавност провокативно, из Кабинета председника Републике Хрватске, Фрање Туђмана. Као и све претходне, реакција ССНО била је закаснела, будући да је Стјепан Месић од 23. августа 1991. године престао да долази у Београд на седнице Председништва. Тај правно празни период, условљен одлукама у Стразбуру и Бриселу, завршен је изјавом Стјепана Месића у Хрватском сабору, 5. децембра 1991. године: „Мислим да сам обавио задатак – Југославије више нема!“ Упркос свему наведеном, Срби су оптужени за разбијање СФР Југославије. Ипак, очевидно је да је тзв. међународна заједница (вавилонци скривени иза имена „Запад“ и „Европска заједница“), све време подржавала српске противнике створене према концепцији вавилонаца из 1948. године, а на крају је (ради уверљивости своје решености да „омекша непослушне Србе“) бомбардовала и ракетирала само српски народ.

Осим наведеног, правници у Хагу, и свуда у оквиру „новог поретка“, заборавили су још четири детаља, када су прихватили све информационе фалсификате везане за Дубровник, Маркале, Сребреницу, Рачак… Прво, заборавили су изјаву Алије Изетбеговића објављену 26. јануара 1992. године: „Жртвоваћемо мир за суверену Босну!“ Касније је доказано, да на сугестију администрације САД није потписао мирвни план лорда Питера Карингтона, нити тзв. Венсов план. Друго, лорд Питер Карингтон је 26. септембра 1992. изјавио: „Хрвати су упалили фитиљ, пошто у свом уставу нису регулисали статус Срба“. Треће, правници су очевидно запоставили чињеницу да је у чудесној ноћи 14/15. децембра 1991. године одређено све што се потом на Балкану догодило. Тада су министри иностраних послова ЕЗ почевши од Ханса Дитриха Геншера до Ђанија Демикелиса, донели одлуку о признавању Хрватске, упркос противљењу тадашњег генералног секретара Уједињених нација, Переза де Куељара. Проф. др Јохан Галтунг је о тој ноћи рекао: „Југославији је остављен само један излаз, а тај излаз је било насиље. Немачка је желела да добије своја ‘ловишта’ и да уз Хрвате и муслимане – као у Другом светском рату – победи Србе. Енглеска је искористила прилику да свој пристанак у вези с признавањем нових држава трампи за изостављање социјалних поглавља из Махстрихтског споразума. ‘Сиромашне земље’ као што су Ирска, Португал, Шпанија и Грчка, задовољиле су се обећањима да ће добити економску помоћ. Мислим да је италијански министар купљен: касније се показало да је од дванаест министара – лобирано седам.“ Четврто, кабалисти су користећи Ричарда Холбрука, једног од својих средишњих пиона, средином 1998. направили судбоносни потез – уприличили су му састанак с лидерима тзв. Ослободилачке војске Косова. Затим су подучили косовско-метохијске Албанце шта да раде, дали им подршку, обећали им независност, а поменути сусрет оверили су и оправоснажили фотографијама. Холбрук је у улози слуге „великог брата“ тада отворено подржао идеју „Велике Албаније” изјавом: „Мислим да Срби треба да оду одавде”. Његов антисрпски и проалбански став ушао је у америчке часописе за децу. Упркос томе, све је заташкано у свету, Европи, на Балкану, али и у Србији и Црној Гори, али у чију корист? Проблем је што из најновије сатанизованости и песудоеволуције, ако се тако буду и даље понашали, Срби никад неће пронаћи излаз. Њихова деца ће вечно на себи носити „жиг Звери”.

Када неко жели да суди душама, треба да бар покуша да разуме зашто се у бившим републикама СФРЈ дижу споменици онима који су разбијали Титову Југославију. Зар то општеобразовани правници не знају?

ЛЕХЛЕНД УМИВА СРПСКИ ОБРАЗ

Српски угледници ћуте, али није ћутао Џон Лехленд. Он је објавио да је Слободан Милошевић постхумно ослобођен оптужбе, будући да је Међународни суд правде донео пресуду да Србија није одговорна за масакр у Сребреници 1995. Закључено је да Србија не може да се сматра одговорном за ратне злочине који су приписани босанским Србима.

Према Лехленду тврдње против Милошевића у вези с Босном и Хрватском срочене су 2001. године, односно две године након што је против њега Међународни трибунал за ратне злочине почињене на тлу бивше Југославије подигао оптужницу. (Познато је да је прва оптужница подигнута за време НАТО напада на Југославију, у пролеће 1999). Тврдње НАТО-а да је Србија спроводила геноцид показале су се као ратна пропаганда, па је тужилац Хашког трибунала одлучио да појача предмет покушавајући да Милошевића оптужи и за ратне злочине настале у Босни и Херцеговини. Прошле су две године и три стотине сведока, али тужиоци нису успели да изнесу уверљиве доказе против главног оптуженог. „Централни случај“ је био потпуно уништен.

Као излаз и решење из правног глобалистичког проблема, Србији је замерено што није покушала да спречи догађаје у Сребреници и што београдске власти нису утицале на Војску Републике Српске. При томе, запоставили су чињеницу да је реч о две државе и да није дозвољено мешање у унутрашње ствари друге државе, јер се тада ствара непотребна и незаконита одговорност. Невиност Србије, у односу на основну оптужбу, одразила се на пресуду Суда да Србија Федерацији Босне и Херцеговине не треба да плати ратну одштету. Као разлог за ослобађајућу одлуку послужио је логички доказ да интендантско снабдевање оружаних снага није исто што и њихово контролисање. Дакле, СР Југославија није интервенисала својом војском у Босни и Херцеговини, односно администрација Србије није имала контролу над догађајима западно од Дрине. По свему судећи, кривица за почињена убиства лежи на оним земљама које су тамо имале своје снаге, пре свега на холандском батаљону у Сребреници. Србија је ослобођена одговорности, али је кривица за све покоље у БиХ пребачена на Војску Републике Српске, некадашњег председника РС др Радована Караџића, генерала Ратка Младића и славонског магационера Горана Хаџића. Парадоксално је, а то је Џон Лехленд нагласио, да су се, за време рата у Босни, високе личности са Запада братимиле с лидерима босанских Срба, а они су касније изменом нечије политике, оптужени за геноцид. У братимљењу су, како је навео, учествовали амерички генерал Весли Кларк и британски Џон Рид.

Намеће се питање како је неко успео да повеже Србију са Ратком Младићем и Гораном Хаџићем, када они нису држављани Србије и како је могуће да је српска власт прихватила да решава проблем хватања туђих држављана као свој проблем. Одговор може да буде, искључиво, парадоксалан. Апсурд до апсурда повезује политичке ликове попут марионете Бориса Тадића и слуга финансијских магната попут Николе Саркозија, Силвија Берлусконија, Обарака Обаме… Будући да они генетски не припадају државама које воде, не маре за њих и грађане у њима. Чудне биографије наведених лица подсећају на биографију Јосипа Броза, а и догађаји у којима учествују слични су војно-политичком рашомону, којим је био окружен Тито. Зато је и пресуда Међународног суда у Хагу сваколика, само не и „логична“. Она је, у ствари, оголила деценију и по старе лажи које су оправдавале доктрину војног и судског интервенционизма. Стога се намеће још једно значајно питање, зашто то што је написао Лехленд, у напису под насловом „Лажи душебрижника”, нису запазили и на исти начин доживели и српски политичари, правници, психолози, философи, полицијски и војни официри и новинари. Вероватно зато што су они наводни стручњаци.

Сада, када је 26. маја 2011. године волшебно, натприродно опуштено, ухапшен и генерал Ратко Младић, а пет дана касније упућен у Хашки казамат уз осмехе српских владара, постоје сви услови да се још једном јавно мњење подсети на суђења у међународном правном систему.

То што Међународни суд у Хагу није оборио пресуде Хашког трибунала, потврђује снажан и пресудан утицај институција „великог брата“ (ЦИА, НАТО, ОЕБС, НСА, НАСА, ДИА) на правосудне институције широм планете. Управо те институције обједињено, непрестано чине злочине против мира. Да је суђење у реномираној правној институцији какав је Међународни суд у Хагу било непристрасно, злочин у Сребреници би се бар логички и аналитички преиспитао. После свега, свима је јасно да су аргументи пробрани, да су кабалистички и вавилонски изазивачи ратова избегли законе и сведочења и да су медији и организације „великог брата” учинили све што су могли – у потискивању и поништавању истине.

Али, шта је са душама сведока и саучесника, зар више нико истински не верује у Бога? Да је у Хагу суђено, како се то у народу каже – по правди Бога – синтагма „геноцид у Сребреници” се не би више помињала. Не би било ни невероватне оптужнице Хрватске, која је остала на снази и после пресуде да Србија није утицала на борбе у Сребреници. А какав геноцид је могла Србија да почини у Хрватској, када су Срби убијани у операцијама „Бљесак“ и „Олуја“ и прогнани са својих огњишта у највећем етничком чишћењу од 1690. године? Хрвати и босанско-херцеговачки муслимани би сазнали истину. Лако је кабалистима када ни српске „демократске“ власти не знају српски језик. Јер, да знају утицали би преко својих партнера у Бриселу, Стразбуру, Вашингтону и Москви да пренос из Хашког трибунала буде на српском, а не у некој иритирајућој мутацији тог језика. Очевидно је да још нису сазнали како је Ђура Даничић предао српски језик Хрватима и не схватају шта значи кад неко преузме језик: да потом нестају особености народа, тековине културе и традиција. Како се не упитају зашто се српски језик преобликовао у црногорски, хрватски, бошњачки и како албански језик изгледа са становишта филолога.

Ради чистоте душа и извесније будућности свих који живе на Балкану, догађаји у Сребреници, српским Крајинама и на Косову и Метохији морају да се потпуно истраже, уз помоћ истини посвећених научника Истока и Запада. У противном, опет ће се неко после педесет година, када више не буде сведока, извинити Србима да је начињена још једна историјска грешка.

Џон Лехленд сматра, да Међународни судови за ратне злочине, створени под окриљем великих сила, због своје исполитизованости, наносе штету судским процесима. Потврдио је то ставом: „Тек када гнусна снага која потиче из хипокризије интервенционизма буде по(т)копана, свет ће имати шансу да се врати законитостима и миру”.

НАПАД НА ЈУГОСЛАВИЈУ (СРБИЈУ)

Свеједно је да ли је Међународни суд пресудио злочинцима, српским генералима, Милошевићу, Србији, истини, будућности Срба, правди или с(а)вести, јасно је да су обамрле душе сведока времена и да су изостале реакције. Уколико су оптужени починили било које недело, не би смело да се догоди да се то не забележи тачно оним речима како ти случајеви заслужују. Иначе судови губе сврху.

Прочитај текст до краја»

Измишљене болести које стварно убијају: Превара названа – Вирус западног Нила


Овај текст Ивоне Живковић из 2010. и данас је итекако актуелан, јер по истом систему када је режим сејао лажну пропаганду и панику крајем 2009. од „опасног“ свињског грипа, тако је и данас сеје и застрашује народ од комараца као носиоца „опасних“ вируса. Кључна разлика је што смо када је у питању био „опасни“ свињски грип могли да избегнемо вакцинацију, али запрашивање против „опасних“ комараца не можемо избећи, осим путем великог грађанског протеста.

Ради се о томе да хемикалије којима се прскају комарци не могу им ништа, али зато код људи могу изазвати рак, стерилитет, конвулзије, урођене аномалије, поремећено понашање, парализу, смрт.

Аутор: Ивона Живковић

Бомбастични наслови у медијима попут „У Грчкој се појавио вирус Западног Нила“ или „Вирус Западног Нила убио двоје у Румунији“ и сл., појавили су се и у нашим водећим медијима августа месеца 2010. Посебно је занимљив наслов из Курира: „Вирус убица на вратима Србије“, што јасно асоцира на то да се овај „опасан“ вирус креће и да само што није прешао државну границу Србије, где би могао да побије ко зна колико људи.

Онима који некритички и безрезервно усвајају све што објављују такозвани „маинстреам“ медији, појам „вирус Западног Нила“ остаје у памћењу као веома опасна заразна болест која може да има смртоносан исход и која се лако шири. А како тврде стручњаци, вирус шире комарци који се њиме заразе када уједу неку већ заражену птицу, па онда са пљувачком тај вирус убаце човеку, када га уједу.

А где птице покупе овај вирус? Па, у северној Африци ваљда, тамо где протиче река Нил.

Ближих података о умрлима нема. Не знамо ни њихова имена, здравствено стање које је претходило уношењу вируса у организам, а недоступни су јавности и подаци о извршеним анализама ткива. За Румунију се само зна да су у питању биле две особе старије од 65 година.

Да ли је у питању …

…ЈОШ ЈЕДНА МЕДИЦИНСКА ПРЕВАРА?

Већ смо раније писали да је немачки вирусолог и дисидент из своје бранше, др Стефан Ланка, прилично разоткрио мутне теорије вирусолога, њихове протеинске „мућкалице“ и начине дефинисања онога што се назива вирусом. По њему – патолошки вируси, они који изазивају неку болест -једноставно не постоје. Оно што се под електронским микроскопом види и описује као протеинска творевина названа „вирус“, део је генског материјала ћелије, који није у једру и који може да се креће између самих ћелија. Симптоми болести изазвани уношењем различитих токсина и њиховим гомилањем, описани су као вирусне инфективне болести. А када не би постојала теорија о вирусима , заправо сви симптоми инфективних болести би се лако могли протумачити и као алергијске реакције организма и евидентни симптоми тровања.

Али теорија о вирусима је ушла у све медицинске школе и у све уџбенике и популарне ревије о здрављу.

И то је једна од перфидних у дуго одржаваних медицинских превара која се наметнула широм света након Другог светског рата.

Дакле, када кажемо вирус – најбоље је да помислимо на неки токсин који је нагомилан у организму и који он препознаје као отров и настоји да га избаци – кијањем, кашљањем, подизањем телесне температуре.

Али, симптоми уноса токсина који се могу манифестовати и само као алергијска реакција, нису исто што и дугорочни ефекти деловања токсина. Јер ефекат деловања може бити дуго прикривен, без икаквих симптома, и нажалост, у многим случајевима – катастрофалан. Канцер је типичан пример болести која, по неким закључцима, настаје од дугорочног деловања нагомиланих токсина у организму који тешко поремете метаболизам и потпуно преобрате рад појединих ћелија које услед недостатка кисеоника почињу да живе анаеробно.

Када се у медијима говори о вирусу „Западни Нил“ ради се заправо о једној перфидној игри људским здрављем. Ова игра некоме доноси профит, некоме служи за монструозне виво-експерименте са неуротоксинима, који се производе као биолошко оружје, а милиони људи постају наивне и неинформисане жртве које здрављем плаћају ову профитабилну „игру“.

А „игра“ се састоји у следећем: бомбастичним најавама о појави „опаке смртоносне“ болести – преко вируса Западног Нила који шире комарци, настоји се оправдати неопходност велике акције запрашивања легла комараца у одређеним подручјима како би се ширење овог „вируса“ спречило. Али, токсичност хемикалија које се при том у огромним количинама бацају из ваздуха далеко је опаснија од токсина названог „вирус Западног Нила“. Тако се након запрашивања хемикалијама, које су тестиране на неупућеном становништву, избијање разних болести као последица тровања најлакше опише „откривањем“ новог „опасног“ вируса.

Ову перфидну игру што се спроводи путем медија и одабраних „стручњака“ који се користе да народу замажу очи, прати низ безочних лажи које се јавности пласирају. Погледајмо само неколико примера које је навео њујоршки активиста против коришћења инсектицида и пестицида Роберт Ледерман.

Најчешће коришћени инсектициди у Њујорку су били ресметрин, који се продаје под именом scourge и sumitrin (у продаји anvil). Scourge и anvil у преводу значе – бич и наковањ. Anvil се користи доста и код нас (и препоручују га стручњаци посебно за прскање винограда), а sumitrin се ставља и у неке шампоне за псе (против паразита) као и у шампоне против вашију за људе.

Погледајте етикету. Зна се да су обе хемикалије веома токсичне, посебно за рибе, па се приликом прскања из ваздуха избегавају предели изнад језера, рибљих мрестилишта и река. Ради се о пиретроидима, једињенима на које су многи људи алергични, а постоје одавно јасни докази да они дугорочним деловањем утичу на рад ендокриног система код људи и тешко га оштећују, баш као и читав имуни систем организма. Посебно су евидентирана оштећења јетре.

Синтетичке пестициде приказују као природне

Заговорници прскања anvilom тврде да овај препарат у основи садржи једну природну супстанцу. А то је чиста лаж. Наиме, препарат садржи само имитацију једне природне супстанце која се у природи ствара у хризантемама. Али, имитација која има за циљ да направи молекул исти или сличан природном – ипак је синтетичка креација, а не природна. Права природна супстанца је далеко скупља и није економски исплатива за прављење великих количина пестицида.

И друге супстанце које се стављају у овај пестицид су синтетичке и као основа се углавном користе хемијски деривати базирани на нафти, као на пример piperonil butoksid. И сви ови састојци појединачно су на листи токсина који су сврстани у канцерогене. Поред тога што се користи за уништавање инсеката, он као неуротоксин делује и на мишеве (који су сисари).

Дакле, прскање синтетичким piretroidom – anvilom, уопште није безопасно за људско здравље и тврдња да је он природан и безбедан представља чисту лаж, наглашава Ледерман. Ову безочну лаж је грађанима Њујорка пласирао бивши градоначелник Ђулијани. Човек у кога ваљда грађани треба да имају поверење.

Уопште је веома тешко описати шта је заправо „безбедан пестицид“, наглашава Ледерман. Сваки се заправо етикетира речима „тврди се да је безбедан“ или „мање токсичан“ или „безбедан ако се користи по прописаним упутствима за употребу“. Само, како ћете ћелијама у организму објаснити, када им се токсин нађе у систему рада као клип у точковима, како да се понашају да би он био безбедан?

Алергијске реакције – кијање, кашаљ, иритација очију и коже – евидентни су показатељи да организам то препознаје као непожељан састојак који треба избацити из организма.

Тврдње о безбедности неког хемијског препарата углавном долазе од самог произвођача. Када од прскања оваквим производом угине само 50 одсто третираних мишева (замораца), он се сматра безбедним за људе. Појава тумора код мишева, уколико је регистрована само 50 одсто, произвођачу даје право да стави етикету – „безбедан“, примећује Ледерман.

Тврдња да се anvil (sumitrin) веома брзо разграђује након прскања и да деца само сат или два након тога могу да се играју по јавним парковима, такође је чиста лаж. Али, шта значи разградња, и шта остаје након разградње препарата као што је sumitrin?

Хемијска једињења која се изложе сунцу и кисеонику пролазе кроз разне фазе преображаја. Malation, неуротоксични инсектицид, на пример, постаје maloxon, врло различита супстанца која је чак 20 пута отровнија. У овом случају, оно што остаје након разградње још је отровније.

Тврдња да sumitrin (Anvil) нестаје сутрадан након прскања односи се на идеалне услове за разградњу -што значи sumitrin испрскан на стаклену површину на коју одмах падну сунчеви зраци. Али шта је са великим количинама хемикалија које су након запрашивања из ваздуха пале на засенчена места, у пукотине зграда, у вентилационе уређаје или на лишће у парковима где не пробија сунце? У становима он може остати недељама, месецима па и годинама, где ће се приликом истресања тепиха, прекривача и сл. лако удахнути или чак апсорбовати кроз кожу.

У Србији заправо никада нисте ни били упозорени да се приликом запрашивања комараца из ваздуха треба заклонити и остати тако заклоњен бар неколико сати док се хемикалије не разграде. Или да бар затворите прозоре. Не, никада то нисте чули, зар не? Чули сте само да треба затворити пчеле. Е, па нисте чули зато што се прскање људских насеобина из ваздуха изгледа и не врши само зарад убијања комараца, већ зато што се једноставно жели токсиковати и само становништво.

Вирус Западног Нила заправо и није смртоносан и толико „опасан“, баш као што се ни комарци, ма колико их запрашивали, а то се чини са милијардама тона хемикалија, не могу истребити. Не може се убити чак ни већина комараца, јер када би то било могуће ова врста инсеката би већ одавно била истребљена.

Они који производе све ове инсектициде знају да ови инсекти временом постају отпорни на ове отрове и да им се прилагођавају. Ефекат је да се стално стварају нове отпорне јединке и оне одржавају даље врсту. И то се зове природна селекција. Једна студија рађена у Флориди показала је да пораст комараца након прскања износи чак 1.500 процената. И све те нове и нове генерације комараца су отпорне на досадашње отрове. Још горе, многи научници верују да ови пестициди који смањују имунитет чине да људи постану далеко подложнији енцефалитису. А енцефалитис (као и менингитис) најчешће је последица деловања такозваног вируса Западног Нила. И шта сте на крају добили тиме што сте запрашивањем комараца хтели да спречите ширење вируса Западног Нила? Добили сте исто обољење, али помоћу другог токсина, оног који је „безбедан“ за људе.

Тако испада да токсин који изазива енцефалитис преносе управо прскањем третирани комарци због оштећења која су им тиме настала у систему за варење. Дакле, коначан циљ и није био заштита становништва од вируса, већ његово прскање токсинима. Поставља се онда питање: шта је пре настало – вирус Западног Нила или токсин којим су прскани комарци и који шире овај вирус тј. токсин?

То питање је поставио доктор Леонард Хоровиц, харвардски ђак који се веома активно бави истраживањем од јавности скривеног биоинжењеринга који има за циљ стварање неуротоксичних супстанци које би служиле као биолошко оружје не само у ратним сукобима већ и у мирнодопској еугеници. У својим темељним истраживањима он углавном налази везу између вештачки створених токсина, перфидне пропаганде коју врши ЦИА преко својих агената од утицаја и здравствене политике која се спроводи преко америчких институција: Центра за спречавање и превенцију болести (CDC) као и Светске здравствене организације. Њихову политику инструира и креира моћни корпоративни бизнис нафтног и хемијског концерна у коме је главни капитал породице Рокфелер.

„Институт Менхетн“ и лажна пропаганда

Прочитај текст до краја»

Љубодраг Дуци Симоновић: Интервју из 1972 године


Љубодраг Дуци Симоновић: Интервју из 1972 године

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Ово је интервју Љубодрага Симоновића Дуција из 1972. године са тадашњим популарним ТВ коментатором Драганом Никитoвићем. Чућете Дуцијева тадашња размишљања о спорту, кошарци и свом упоредном успешном школовању. За све нас који смо били сведоци тога времена, укључујући и Дуција наравно, интересантна је та 40-огодишња дистанца, са становишта живота као једног непрекидног динамичног процеса промена, наших схватања, веровања, очекивања… и данашњег тренутка.

Светозар Радишић: “Амерички сан” се распршује на Косову и Метохији


Аутор: Светозар Радишић
Преузми текс са свим фус нотама:
Светозар Радишић: “Амерички сан” се распршује на Косову и Метохији
Објављено под насловом „Амерички сан“ се распршује на Космету, у општевојном теоријском часопису „Војно дело“ (ратно издање) у априлу 1999, на стр. 46– 63.

“АМЕРИЧКИ САН” СЕ РАСПРШУЈЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ

Др Светозар Радишић, пуковник

АМЕРИЧКА АДМИНИСТРАЦИЈА НАЧИНИЛА ЈЕ ПРЕВРЕМЕНУ И КОБНО ПОГРЕШНУ ПРОЦЕНУ УЛАСКОМ У РАТ ПРОТИВ СРБА. ИЗЛАЗ ИЗ “БАЛКАНСКОГ ГЕОСТРАТЕШКОГ ГЛИБА”, УЗ ОЧУВАЊЕ КОНЦЕПТА “НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА” И ОСТВАРЕЊЕ СТРАТЕГИЈЕ ДО 2015. ГОДИНЕ, ГОТОВО СУ НЕМОГУЋИ. САМОЗВАНА ГЛОБАЛНА СИЛА У СВОЈИМ ПРОЦЕНАМА И ПРОГНОЗАМА НИЈЕ УЗЕЛА У ОБЗИР СВЕ ЧИНИОЦЕ КОЈИ РЕМЕТЕ ЊЕНЕ ПЛАНОВЕ ЗА БУДУЋНОСТ ПРЕПУНУ ИЗАЗОВА.

Дакле, вештина ратовања се, очигледно, уместо крају историје, приближава већ предвиђеном тоталном рату а потом и окончању свих ратова, након којег ће, вероватно, настати нова епоха, заснована на кроћењу интереса и домаћинском коришћењу материјалних ресурса.

Падови америчких борбених авиона Ф-117 симболичан су почетак распршивања илузија о америчкој технолошкој свемоћи, професионализму и војним могућностима, на којима је заснован чувени “амерички сан” према којем потомци Ујка Сема треба да доминирају планетом. Амерички проблем је тим већи јер ће препарирана и надобудна “америчка нација”, вероватно већ у следећој деценији, остати усамљена са својим илузијама. Наиме, ретко ко у свету не зна да су Сједињене Америчке Државе једина преостала супер сила, која је одлучила да освоји свет доларом и успостави непрестану и свестрану доминацију у свету. Свима у свету је јасно да је у Вашингтону установљен “фантом систем”, који функционише као монструозни механизам, јер има огромну моћ, а убрзо ће се показати недовољно ума за самосвест, самоконтролу и посебно за домаћинско уредовање света. Недовољно квалитативно припремљени за будућност, разумевајући свет из свог квантитативног лихварског угла, Американци су иницијатори и креатори тзв. новог светског поретка, иако су мондијалну причу дуго чували као тајну. Сада готово сви знају да су Уједињене нације, Савет безбедности, ОЕБС и НАТО инструменти за остварење америчких “виталних интереса” и, како је то први изјавио покојни Манфред Вернер “инструменти за увођење новог светског поретка”. У свему томе важно је да се схвати да СР Југославију није напао НАТО већ Сједињене Америчке Државе са својим послужиоцима Великом Британијом, Немачком, Француском, Канадом, Италијом и Шпанијом. Наравно, формирање наведене коалиција доказ је о суштини наднационалног светског поретка, о респекту српске сведиманзионалне моћи (моралне, културолошке, психолошке, па и војне) и потврда да САД нису довољно сигурне да ће њихов концепт успети уколико у планираном геноциду, са потпуно извесним крвављењем руку и губљењем образа, учествују самостално. После свега што се зна о досадашњим америчким злочинима и деструктивним идејама испољеним у организовању секти, тзв. невладиних организација, фондација, миротворачких покрета, њихове борбе за потирање историје и националне самосвести и након свега што се догодило од дизања “гвоздене завесе” и рушења Берлинског зида, све је очигледније да многе државе подржавају обезбожене САД због страха од њихове моћи, недоследности и бескрупулозности, а не због поштовања њихових врлина и вредности. Пошто снаге Сједињених Држава, према схватању њиховог естаблишмента, као једина светска суперсила имају значајне обавезе “које знатно превазилазе свако традиционално гледање на национални интерес, као што су: генерално штићење мира и стабилности на целој Земљи, олакшавање људских патњи ма где оне постојале, те промовисање бољег начина живота”, у многим државама створена је фама (ментална конструкција) о њиховој хуманости, свемоћи и непобедивости. Други део света, који размишља о будућности планете и замишља САД као господара, уплашен је због грамзивости и приступа освајањима који превазилази фашизам и све чешће подсећа на библијску владавину Антихриста. Уосталом, сви људи у свету који мисле на извеснију и успешнију будућност о Сједињеним Државама говоре и пишу готово исто што и коментатор кинеског листа “Синхуа”, који је својим чланком угостио Медлин Олбрајт приликом њене посете Пекингу. Тако размишљају и значајни државници и дипломате. На пример, Танг Ђијасуан, шеф кинеске дипломатије, је приликом исте посете, почетком марта 1999. године, изјавио да тема о људским правима, на којој стално инсистирају америчке дипломате, није оправдање за разуздано мешање САД у унутрашње послове других земаља.

Америчко зло

Прича о америчкој администрацији и америчком систему је прича о деструкцији и похлепи којима је Запад пореметио природна људска схватања. Њихово креирање будућности (“нови светски поредак”) највише је изражено у тзв. негативним мегатрендовима којима се испољава однос према природној, сакралној, урбаној, технолошкој и људској матрици света, а посебно према истини и злоделима. На пример, Строуб Талбот, амерички државни подсекретар, упозоравајући Москву да не спречава улазак балтичких земаља (Литванија, Летонија и Естонија) у НАТО, изјавио је у Риги да ниједна земља, укључујући Русију, нема право да примењује тактику економског притиска. Међутим, сви знају да САД држе под економском блокадом око 35 земаља у свету. Амерички пословни људи сугеришу својој администрацији да, кад је зарада у питању, не треба да се цепидлачи у вези са проблемом људских права и пружањем подршке тероризму. Мада је познато челници САД на свим међудржавним скуповима инсистирају да се поштују људска права и тобоже предводе борбу против мафије и тероризма у свету. У истом смислу, тешко се може порећи тврдња Роберта Купермена, америчког стручњака за националну безбедност, да руска мафија има изузетан утицај на руску владу, што показује докле се може изродити једна од најзначајнијих држава света. Врхунац лицемерја и крунски доказ о погрешним потезима, у односу на зла чињења, представљало незаустављиво настојање Ватикана да Папа за блаженог (свеца) прогласи кардинала који је подржавао режим чувеног ратног злочинца, дучеа Независне Државе Хрватске (НДХ), усташу Анту Павелића. Невероватно звучи, мада читав свет зна за геноцид у Јасеновцу и 700.000 жртава, када су за Алојза Степинца, који је благословио крвнике, у Светој столици рекли да је “показао херојске теолошке вредности вере, наде и доброчинитељства, као и крунске врлине разборитости, правде, умерености и снаге”. Злочинац се претворио у свеца пред очима човечанства. На жалост, примера духовног суноврата има много, а исто тако и доказа да су деструктивци постигли највеће резултате утицајем на психолошком плану.

Ретко ко би имао разлога да посумња да најхуманија и најдемократскија земља света заиста тежи да употреби електромагнетно оружје за масовно уништење и да контролише мозгове противника на даљину, да Медлин Олбрајт, државни секретар САД, није изјавила 9. марта 1998. године, према коментару објављеном у лондонском листу „Times“, да САД више не признају поглавље Повеље УН о суверенитету држава. Зазирању међународне јавности од неомеђене моћи једине преостале суперсиле допринела је и одлука америчке администрације да од 6. септембра 1996. доноси једностране одлуке које не морају да буду у складу са међународним правом. Истина да је америчка администрација већ “затворила” бројне државе у технолошке, економске и информационе резервате, само потврђује да њихова доктринарна решења у вези са сведимензионалним операцијама и неокортикалним светским наступом нису само “мртва слова на папиру”.

Постоји основана сумња да амерички научници, у сагласју са државном администрацијом изводе и у сопственој земљи, на сопственом становништву, in vivo експерименте. Наиме, почетком октобра 1995. амерички председник Бил Клинтон затражио је да се преиспитају владини истраживачки пројекти који се обављају на људима. Том приликом понудио је накнаду лицима којима су без њиховог пристанка “научници” убризгали плутонијум. Наравно, то значи, уколико је информација истинита, да се председник Сједињених Америчких Држава не може сврстати у хуманисте и да се готово нимало не разликује од Адолфа Хитлера и његових монструозних расистичких in vivo истраживача. У децембру 1997. године обелодањено је да су амерички научници експериментисали на својим војницима у Персијском заливу. Новинари тврде да су им убризгавали ботулин и тако изазвали загонетну болест, која се пренела на децу војника, што је приморало америчког председника Била Клинтона да формира Одељење за испитивање “заливског синдрома”. Касније се показало да су у операцији “Пустињска олуја” авиони А-10 и тенкови користили муницију с осиромашеним уранијумом и да је на простору дејства повећан број оболелих од рака, леукемије, опадања косе и псоријазе. Међутим, постоје сумње да су Снаге за брзе интервенције и снаге НАТО у септембру 1995. и у Босни и Херцеговини користили осиромашени уранијум 238 и биолошко оружје у пуњењима вођених ракета „круиз”“ („Cruise“).

Није чудно што је идеја о тзв. неокортикалном рату, у којем се напада људски мозак, настала у Сједињеним Америчким Државама, јер је у тој, по мишљењу Американца Томаса Молнара, “фантом држави” становништво одавно идеолошки програмирано. Вашингтонски режим је: 1) прогласио комунизам за државног непријатеља број један, плашећи сопствени народ чувеним упозорењем “Руси долазе”; 2) створио “формула систем” према тзв. доктрини политички коректног изражавања, односно доктрини политичке коректности, у којем се зна које речи смеју а које не смеју да се користе, којим пилулама се достиже вечито здравље и колико је благотворан (о)смех; 3) створио хиљаде секти не би ли се распршиле енергије самосвесних народа; 4) сликовницама спустио интелектуални ниво сопственог становништва; 5) купио неопходну и послушну памет из иностранства у процесу “одлива мозгова”, чиме је створио “интелектуалне јањичаре” који у појединим ратним ситуацијама (не)знајући да су (зло)употребљени смишљају моделе за уништавање народа из којих су потекли; 6) понудио својој, још увек младој, нацији модел живљења који одвлачи мисли од основних људских врлина, не би ли предупредили схватање да трка за профитом угрожава преостало човечанство; 7) одвојио сопствени народ од истине, части и поштења, стварајући лажну слику сопствене вредности и туђе ништавности итд. Америчка администрација определила се да уреди и преостали свет према свом лику, не бирајући средства и верујући да је најлакши начин за то промена схватања, жеља и воље оних народа који им стоје на путу остварења “америчког сна”. Наиме, када су Американци 4. новембра 1992. године изабрали за свог 42. председника Била Клинтона (Вилијама Yонсона Клинтона) сва три кандидата за председника САД захтевала су од народа да се уједини у остварењу „америчког сна“, јер су по њиховим речима Американци највећи народ и обећали су свом народу да ће буквално променити свет.

Биће забележено да су помак рата из војних сфера у све друге иницирали русофоби попут Линдона Х. Лароче јуниора, који је бескомпромисно инсистирао: “Ако икада будемо приморани да се боримо у општем рату, постигнимо брзу победу уз што мање губитака живота међу становништвом. Уз то, ми морамо развити и задржати способност комбиновања одбране и напада за такву војну победу. Ми морамо постићи такву победу без испаљеног иједног метка. Исправан циљ ратовања по себи јесте коришћење војне силе да се изазову такви ефекти да се непријатељ присили да призна пораз уз нашу истовремену културну, економску и политичку офанзиву”.

Америчка опседнутост “московском” цивилизацијом изазива све погубније ефекте за Планету. Посебан проблем је што агресивни научници попут наведеног Ларочеа највише знају о новим оружјима. На конференцији у Паризу 26. новембра 1987. године он је, говорећи о оружју с нелинеарним електромагнетним зрачењем рекао:

“Суштински, савремена средства омогућавају нам да откријемо и меримо локализоване кохерентне импулсе у рангу кванта емисије, уводећи нас тако у нешто што се данас зове ’нелинеарна спектроскопија’ животних процеса. Поређење резултата постигнутих на тај начин у биолошким истраживањима, са наученим лекцијама из високоенергијске физике и слободне снаге плазма стања јесте кључ нацрта стратешког и тактичког антиперсоналног офанзивног оружја и његове примене”.

Познаваоци оружја знају да је реч о оружју које је, пре свега, усмерено на људски мозак, а потом и на друге виталне органе човека. Да у томе нема ничег мистичног може се схватити при проучавању физиологије човека.

Припрема за продор ка истоку

Суштина америчког приступа животу на “њиховој планети” најбоље је изражена у реферату Вилијама Коена, секретара одбране САД, у којем је говорио о развоју оружаних снага до 2015. године: “На темељима председникове Стратегије националне безбедности, одлучили смо да одбрамбена стратегија САД у скорој и даљој будућности мора да настави да обликује стратегијско окружење које одговара америчким интересима, сачува могућност да реагује на цео спектар претњи, те да се припреми данас за сутрашње и будуће претње и опасности. У основи те стратегије лежи императив да САД, као глобална сила која треба да штити глобалне интересе, морају остати дипломатски, економски и војно ангажоване у целом свету”. Свесни да су добили “хладни рат” Американци желе да експлоатишу постигнути успех без деобе стечене силе усмерене на освајање света. Да би успоставили светску доминацију, односно обликовали стратегијско окружење које одговара њиховим интересима, разбијају све федералне јединице у тзв. банана републике, успостављајући у њима марионетске режиме. Претходну Југославију разбили су на четири послушне државице Словенију, Хрватску, БиХ и Македонију, а сада покушавају да разбију преосталу СР Југославију на неколико нових република. Њихови аналитичари помно прате светске мегатрендове, маркирају евентуалне претње планираном концепту и предлажу мере за правовремено поништавање потенцијалних ривала. Витални интереси Сједињених Држава у вези са Косметом одређени су, пре свега, тежњом да се разбије СР Југославија на лако контролисане целине, а затим и фикс идејом да НАТО формира део базе и на Космету (на Балкану има елементе базе у Мађарској, Румунији, Бугарској, Грчкој, Албанији, Хрватској, Босни и Херцеговини и Македонији). НАТО база на Балкану, најважнијој геостратешкој тачки света, била би најснажнија одскочна даска за даље ширење Атлантске алијансе ка истоку. Администрације Сједињених Држава сматрају да имају природно право на превласт над Балканом, после победе над СССР-ом и због расформирања Варшавског уговора. Припрема за савладавање сутрашњих и будућих претњи и опасности укомпонована је с освајањем света и ширењем НАТО-а, а надгледање тих процеса реализује се, као што је у стратегији националне безбедности САД наведено, непрестаним дипломатским, економским и војним ангажовањем у целом свету. Флоскула да СР Југославија нема прави однос према Шиптарима на Космету треба да послужи за долазак НАТО-а и његово стално присуство на Балкану (и на Космету) ради војне контроле Европе, Медитерана, Блиског истока и највећег дела територија бившег Совјетског савеза.

Прочитај текст до краја»

Без Цензуре: Љубодраг Дуци Симоновић, Дејан Лучић и Никола Алексић


Недавно су на зрењанинској КТВ Телевизији, у оквиру емисије „Без Цензуре“ коју води и уређује Мирослав Виславски, гостовали Љубодраг Симоновић Дуци, Дејан Лучић и Никола Алексић.

Без Цензуре: Љубодраг Дуци Симоновић, Дејан Лучић и Никола Алексић

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Тема емисије била је: „Хемијски трагови и глобална кретања“. Заправо, тема о запрашивању и тровању са неба разним хемијским супстанцама, билаје само повод да се отворе суштински проблеми целог човечанства, свих народа, свих држава, које системски у свим државам генерише капитализам и нови светски поредак.

Свако од гостију говорио је из свог угла о овој проблематици. Међутим, оно што је очигледно и кристално јасно, то је Дуцијев став да се сви народи света требају борити против капитализма као једног свеопштег тоталитарног система деструкције, који у овој помахниталој фази прети да уништи цело човечанство!

У свој овој борби, најбитније је код свих грађана и народа света, да у свој борби против капиталистичке пошасти, доминантан фактор буде еколошка априористичка свест! То значи, не треба чекати да капитализам загађивањем прво уништи природу, воду, земљу, ваздух, а самим тим храну, па тек кад то људи констатују, да се боре против тог свеопштег загађивања, јер онда ће бити касно!

Џабе ти је да се буниш тек кад увидиш да ти је дете умрло од леукемије услед последица дејства осиромашеног уранијума НАТО злочинаца, јер онда ће бити касно!

Џабе ти је да се буниш тек кад увидиш да је сва вода загађена, да су извори загађени, што је врло могуће, јер све ово наведено генерише капитализам као тоталитаран поредак деструкције у циљу стицања профита и моћи.

Дакле, упоредо и истовремено, у свим борбама радника, грађана и народа за своја права и слободу, водиља треба да буде доминантна еколошка свест, борба свих људи и народа света за очување животне средине у природном незагађеном облику: ваздух, земља, вода, будући да ако се ови основни елементарни чиниоци здравог природног живота загаде, све остало борбе, ван ове основне, биће узалудне.

Ако све ово капитализам уништи, загади, ако се хранимо загађеном храном, радиоактивном храном, храном натопљеном пестицидима, ГМО храном, ако пијемо загађену воду… џабе је тада било којој нацији да се бори за своју националну слободу, џабе је тада радницима да се боре за своја радничка права, за веће плате, јер ће као људска бића бити издегенерисани, изгубљени за живот, живот ће изгубити сваки смисао…!

%d bloggers like this: