IQ Клуб: Економиста Драган Радовић о кризи привреде Србије – 28.12.2016.


Прексиноћ у пословној канцеларији економисте Драгана Радовића, дошао је пензионисани новинар Танјуга, Недељко Којић и интервјуисао га. Драганова упорност путем разних трибина, и прегрштом својих текстова на интернету, где објашњава како Политичко Бирократска Мафија (ПБМ) Србије пљачка Србију, даје све више плодова у смислу да све више новинара жели са њиме да разговара о економском и финансијском организованом криминалу у Србији!

IQ Клуб: Економиста Драган Радовић о кризи привреде Србије

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Србија се пљачка путем разних организованих „операција“. Набројаћу само неке о којима је Драган говорио…

Драган Радовић: "Од 5-ог октобра 2000. године, у Србији не постоји никаква политика, ни економска, осим пљачке! Бројке, узећемо годишњи ниво, тренутне утаје пореза, свих врста пореза у Србији су 4 милијарде евра, већ има елемената да су порасле. Пре годину ипо су утаје биле 3 милијарде евра на годишњем нивоу, што значи, да криминал који се крије под именом - сива економија, расте! А који је то криминал? То је криминал дела бирократије. Значи, високо организовани криминал државних службеника. У колико се он не сузбије, не постоји нити један програм који гарантује избављење Србије из тешке економске ситуације!"

Драган Радовић: „Од 5-ог октобра 2000. године, у Србији не постоји никаква политика, ни економска, осим пљачке! Бројке, узећемо годишњи ниво, тренутне утаје пореза, свих врста пореза у Србији су 4 милијарде евра, већ има елемената да су порасле. Пре годину ипо су утаје биле 3 милијарде евра на годишњем нивоу, што значи, да криминал који се крије под именом – сива економија, расте! А који је то криминал? То је криминал дела бирократије. Значи, високо организовани криминал државних службеника. У колико се он не сузбије, не постоји нити један програм који гарантује избављење Србије из тешке економске ситуације!“

Путем утаје пореза на царини, путем крађе струје у ЕПС-у, путем лажних биланса (завршни рачуни) разних легалних фирми, путем лажних фактура, где се путем такозваних иностраних ћерка фирми, матичних фирми у Србији, износи у страним банкама огромна сума новца стечена криминалним радњама од стране „високих“ играча.

Тема интервјуа била је овогодишњи буџет Србије, где се министар финансија пре неколико дана хвали, да буџет „никад није био бољи“, а премијер говори да је буџет у суфициту, иако још није урађен завршни рачун са тачно прецизним цифрама расхода и прихода, јер једино је то меродавно да се оцени да ли је буџет Србије у дефициту, или суфициту. Међутим, наши високо устоличени „мађионичари“ и „магови“ знају све и без завршног рачуна и прецизних цифри.

Ево шта Драган каже о томе:

„Прво, морам да дам кваликификацију о „никад бољим резултатима“. Да би смо тачно знали какви су резултати, морамо да имамо завршни рачун, који се ради по истеку пословне године. Обзиром да завршни рачун немамо, министар Вујовић може сад да прича шта год пожели. Још лепше податке може да износи председник владе, он је ипак правник. Њему не можемо толико да замеримо кад каже буџет је у суфициту. Да би био у суфициту, морају приходи да буду већи од расхода.

С обзором да су у Србији годинама уназад, расходи већи од прихода, то је дефицит. Они су у економску теорију убацили један термин који не постоји: „суфицит дефицита„. Хоће да кажу: дефицит није милијарду, а требао је да буде милијару, а пошто је био само минус 500 милиона, онда смо ми у плусу 500 милиона?! Ја, ако бих тако образлагао, био бих врло неозбиљан…“

Што се тиче завршних рачуна буџета Србије, Драган је рекао да се завршни рачуни буџета не раде пуних 15 година, дакле од 2001. година, тако да није ни чудо што имамо пуно „математиачара“ на високом државном нивоу, који нам кроје капу како желе, а исход је да су они све богатији и богатији, а Србија и народ све су сиромашнији и сиромашнији.

Драган је изнео пуно значајних и занимљивих чињеница које објашњавају срж економске катастрофе и безнађа Србије, али и нуди ефиласна практична решења, како да се спречи организована пљака наше отаџбине, и како да Србија доживи економски препород!

При крају емисије, Драган је објашеавао више начина како „високи играчи“ и њихова камарила, незаконито стечен новац, путем прања новца, извлаче у страним банкама, које нам касније капиталисти „враћају“ назад, али у виду кредита са последицама дужничког ропства којем ће бити оптерећене и будуће још нерођене генерације.

Један од класичних начина легалног прања новца, дакле путем банака, рачуна, разних потврда, је када матична фирма у Србији, наравно матична фирма озбиљних играча, оформи своју повезану и подређену ћерка фирму у некој земљи у иностранству. Тада ћерка фирма, лажним, дакле фиктивним фактурама, испоставља разне обавезе плаћања матичној фирми, које у реалности и не постоје, или постоје, али су десетоструко надуване и увеличане…, и тако се извлачи из Србије и опере огроман капитал, милијарде евра, а то нема ко ни да провери, јер се то и не жели од стране најутицајнијих државних службеника и „покровитеља“!

На самом крају емисије, Драган је говорио да је пре неколико месеци открио још једну криминалну „операцију“ у великим фирмама које издају фисклане рачуне за продату робу, али се добар део пазара не пријављује, послушајмо шта Драган каже о томе:

„А сада ћу само рећи за још један криминал који сам открио у последњих пар месеци истраживања, када сам схватио да се фискални рачуни свакодневно издају, чак можда милион фискалних рачуна се изда, и не пријави се у пазар. То не раде ситне радњице, него они који имају по 1000 продајних места, по 50 пумпи можда, велики мега-маркети. Значи, не пријављује се промет уопште. То се утврди анализом завршних рачуна. А где је пореска управа…?! Неко их штити, неко из пореске управе, те криминалце, из министарства финансија, из државе. Значи, то се тачно зна! Акцизна роба, цигарете, дуван, кафа… све…!“

Све у свему, погледајте емисију, има доста битних података за разумевање садашњег претешког економског стања у Србији.

А када ће коначно овај израбљени народ да се пробуди, за мене је и даље мистерија?

Српски сабор Двери затражио забрану геј параде због кршења Устава и закона


Преносим захтев Српског Сабора Двери МУП-у Србије и полицијској управи града Београда за забрану одржавања геј параде 10.10.2010. у Београду.

Аутор: Српски Сабор Двери

Српски сабор Двери предао је Министарству унутрашњих послова и Полицијској управи града Београда захтеве за забрану одржавања геј параде 10. октобра у Београду због кршења Европске конценције о заштити људских права и основних слобода, Устава Србије и Закона о окупљању грађана. У наставку доносимо текст захтева и факсимиле са потврдом пријема од стране Министарства унутрашњих послова и Полицијске управе града Београда.

МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
За Министра унутрашњих послова

На основу Устава Републике Србије, Закона о кривичном поступку и Закона о окупљању грађана, Српски сабор Двери подноси, Захтев за забрану јавног скупа „ПАРАДЕ ПОНОСА 2010“ заказане за 10. 10. 2010. године у Београду у парку Мањеж(1) те се захтева да надлежни државни орган донесе

РЕШЕЊЕ

„Забрањује се одржавање јавног скупа „Парада поноса 2010“ заказане за 10. 10. 2010. године у циљу заштите јавног здравља и морала. Налаже се организаторима тог јавног скупа да све започете радњу у правцу организовања скупа обуставе и прекину“

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Дана 10. 10. 2010. године у Београду у парку Мањеж заказан је јавни скуп који носи назив „Парада поноса 2010“ и чији су организатори следећа лица:

  • Удружење грађана Геј стрејт алијанса
  • Независна невладина организација Квирија-центар за промоцију културе ненасиља и равноправности

Члан 11 Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода каже да „свако има право на слободу мирног окупљања….За вршење ових права неће се постављати никаква ограничења, осим оних која су прописане законом и неопходна у демократском друштву у интересу националне безбедности или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља и морала…“

Према члану 54 Устава Републике Србије „слобода окупљања може се законом ограничити само ако је то неопходно ради заштите јавног здравља, морала, права других или безбедности Републике Србије.“ Такође, према члану 11 Закона о окупљању грађана „надлежни државни орган може да забрани одржавање јавног скупа ради спречавање ометања јавног саобраћаја, угрожавања здравља, јавног морала или безбедности људи и имовине“.Према ставу судске праксе Републике Србије „Јавни морал није дефинисан као правна категорија у позитивним прописима. Отуда повреда јавног морала представља фактичко питање које се мора ценити у складу са схватањима грађана које преовлађује у одређеним срединама у временским периодима…“ (2)

Према последњем попису из 2002. године у Републици Србији од укупно 7498001 становника њих 6371584 изјаснило се да припадају православној вероисповести, њих 239658 исламској, 410976 католичкој.(3) Како у Републици Србији више од 90% становништва припада некој од вероисповести чији се етички кодекси и морал противи одржавању једног оваквог јавног скупа, управо имајући у виду и праксу јавних скупова таквог типа који су се одржали на различитим местима и градовима у свету, и констатујући да се овим скупом крши целокупни традиционални породични морал, испуњени су сви законски услови за забрану „Параде поноса 2010“ у циљу заштите јавног морала.

Како је подносилац овог захтева Српски сабор Двери молим да све одлуке које се буду односиле на горе наведен захтев достављате искључиво на адресу удружења Вишеградска 6-1/11, 11000 Београд

У Београду, 4. 10. 2010. године

Председавајући Управног одбора Српског сабора Двери, Радован Тврдишић

(1)Пун назив скупа као и датум одржавања преузет је са званичног сајта „Параде поноса 2010“- http://www.parada.rs/

(2)Извор: Обавезност пресуда донетих у управном спору, чланак Љубодрага Пљакића, Иубор судске праксе 5/05

(3)Републички завод за статистику-http://webrzs.stat.gov.rs/axd/popis.htm?#Stanovnistvo


МИНИСТАРСТВУ УНУТРАШЊИХ ПОСЛОВА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Полицијској управи за град Београд

На основу Устава Републике Србије, Закона о кривичном поступку и Законом о окупљању грађана, удружења грађана „Двери Српске“ подноси, Захтев за забрану јавног скупа „ПАРАДЕ ПОНОСА 2010“ заказане за 10.10.2010. године у Београду у парку Мањеж (4) те се захтева да надлежни државни орган донесе

РЕШЕЊЕ

„Забрањује се одржавање јавног скупа „Парада поноса 2010“ заказане за 10. 10. 2010. године у циљу заштите јавног здравља и морала. Налаже се организаторима тог јавног скупа да све започете радњу у правцу организовања скупа обуставе и прекину“.

ОБРАЗЛОЖЕЊЕ

Дана 10. 10. 2010. године у Београду у парку Мањеж заказан је јавни скуп који носи назив „Парада поноса 2010“ и чији су организатори следећа лица:

  • Удружење грађана Геј стрејт алијанса
  • Независна невладина организација Квирија-центар за промоцију културе ненасиља и равноправности

Члан 11 Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода каже да „свако има право на слободу мирног окупљања…. За вршење ових права неће се постављати никаква ограничења, осим оних која су прописане законом и неопходна у демократском друштву у интересу националне безбедности или јавне безбедности, ради спречавања нереда или криминала, заштите здравља и морала…“ Према члану 54 Устава Републике Србије „слобода окупљања може се законом ограничити само ако је то неопходно ради заштите јавног здравља, морала, права других или безбедности Републике Србије.“ Такође, према члану 11 Закона о окупљању грађана „надлежни државни орган може да забрани одржавање јавног скупа ради спречавање ометања јавног саобраћаја, угрожавања здравља, јавног морала или безбедности људи и имовине“.Према ставу судске праксе Републике Србије „Јавни морал није дефинисан као правна категорија у позитивним прописима. Отуда повреда јавног морала представља фактичко питање које се мора ценити у складу са схватањима грађана које преовлађује у одређеним срединама у временским периодима…“ (5)

Према последњем попису из 2002. године у Републици Србији од укупно 7498001 становника њих 6371584 изјаснило се да припадају православној вероисповести, њих 239658 исламској, 410976 католичкој.(6) Како у Републици Србији више од 90% становништва припада некој од вероисповести чији се етички кодекси и морал противи одржавању једног оваквог јавног скупа, управо имајући у виду и праксу јавних скупова таквог типа који су се одржали на различитим местима и градовима у свету, и констатујући да се овим скупом крши целокупни традиционални породични морал, испуњени су сви законски услови за забрану „Параде поноса 2010“ у циљу заштите јавног морала.

Како је подносилац овог захтева Српски сабор Двери молим да све одлуке које се буду односиле на горе наведен захтев достављате искључиво на адресу удружења Вишеградска 6-1/11, 11000 Београд У Београду, 4. 10. 2010. године

(4)Пун назив скупа као и датум одржавања преузет је са званичног сајта „Параде поноса 2010“- http://www.parada.rs/

(5)Извор: Обавезност пресуда донетих у управном спору, чланак Љубодрага Пљакића, Иубор судске праксе 5/05

(6)Републички завод за статистику-http://webrzs.stat.gov.rs/axd/popis.htm?#Stanovnistvo

У Београду, 4. 10. 2010. године

Председавајући Управног одбора Српског сабора Двери, Радован Тврдишић



Информативна служба Српског сабора Двери

%d bloggers like this: