Радио Снага Народа: Ванредне вести поводом поновљених противуставних шиптарских избора! Србима се прети да морају да изађу на изборе!


Радио Снага Народа: Ванредне вести поводом поновљених противуставних шиптарских избора!

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Синоћ је на једином слободном медију у Србији, на радију: „Снага Народа“ ( http://snaganaroda.rs/ ) емитована специјална и ванредна емисија поводом ових противуставних поновљених шиптарских избора у северној Косовској Митровици (СКМ). Уредник и водитељ емисије је Даниела Милошевић. Ја сам преко интернет линка почео да снимам емисију од 1 сат после поноћи 18.11.2013. па све до скоро 4 ујутру, тако да нисам снимио целу емисију, она је трајала и пре и после мог снимања. После сам кренуо са обрадом емисије за Ју Тјубе. Овај мој део почиње са већ започетим говором једног косметског Србина који је говорио о уценама и застрашивању срба да изађу на изборе, или ће изгубити посао.
kolaz-izbori

Гост емисије био је Владан Глишић из Двери.

По извештају Срба са Космета, парадокс ових противуставних избора је тај, да је на овом „поправном испиту“ било више полицајаца и жандармерије Србије у цивилу, некаквих особа из цивилне заштите, затим полицајаца КПС-а (Косовска полиција) војника КФОРА и особља Еулекса, него самих грађана који су излазили на изборе. Била је то прави пакао, људи су пребијани и претило им се да ће изгубити посао ако не изађу на изборе.

У емисији је било доста директних телефонских укључења људи са Космета из антиизборног штаба косметских Срба, они су директно извештавали о томе шта се заиста догодило на тим поновљеним противуставним изборима. Било је директног укључивања у емисију и преко скајпа од стране разноразних срба патриота који су озбиљно забринути за судбину косметских Срба и свих Срба у целини, а доста се укључивало наших људи из дијаспоре: Америка, Канада, Аустралија, Аустрија, Шведска, Швајцарска итд…

Преслушајте целу емисију пажљиво, има доста корисних информација које нећете чути на режимским медијима. Једна од њих је да је полиција у Србији није дозволила члану НАШИ-х и новинару Игору Маринковићу да уопште и крочи на Космету, ускратили су му слободу кретања, ухапшен је без икаквок правног образложења када је са још 2 друга колима кренуо ка северној Косовској Митровици да пропрати и извештава са овигх шиптарских избора. Кола су им била исправна, документа у реду, није постојала никаква потерница за њима, али по Игоровим речима инспектор им је рекао:

„Нећете стићи тамо где сте наумили“

Касније је Игор ухапшен, чини ми се у месту Ушће код Рашке, што је директно кршење Устава Србије у смислу слободе кретања као неотуђивог људског права, барем у демократским земљама. Али Србија одавно није демократска земља, и не само да се политичка власт окренула против Срба, већ и репресивна полиција у служби домаћег квислиншког окупационог режима! На Игоровом примеру то се јасно види. Будући да Игор није крив за било шта, нити су полицајци имали неки правни основ по којем га хапсе, касније су га пустили и под пратњом отпратили из Рашке области ка Београду, где су били надзирани приликом повратка.

Од људи патриота који су били на лицу места речено је да је права цифра излазности била око 1700 људи, а не како режим манипулише са бројем излазности, будући да су објавили да је изашло више од 5000 људи на изборе. Дакле, и овај други бојкот је потпуно успео, јер право гласа у СКМ имају преко 23.000 грађана бирача. Ови што су изашли да гласају, изашли су под страховитим претњама и уценама прудужене руке режима у СКМ, да ће изгубити посао.

Десио се и један стравично незамислив случај за нормалне и моралне људе. Једној самохраној мајци, иначе трудници у 9. месецу трудноће, стигла је монструозна уцена од стране њене социјалне раднице ( а тако су уцењени сви корисници социјалне помоћи по речима ове труднице), да ако не изађе на изборе и гласа за Крстимира Пантића, биће брисана са листе примања социјалне помоћи у износу од 7.000 дин. колико је та трудница на месечном нивоу добијала, а поврх тога је без посла!!??

Ево шта она каже лично,то је пренето на сајту СрбинИнфо»:

„Живим у Косовској Митровици, трудница сам у деветом месецу, као самохрана мајка добијам социјалну помоћ од 7.000 динара. Пре неколико дана звони ми телефон у 20 часова (служба социјалне помоћи ради до 14), зове ме моја социјална радница пошто социјалну помоћ примам као трудница без посла свега два месеца, иако имам право од првог дана и обавештава ме да у недељу у 12.30 часова МОРАМ да дођем у канцеларију социјалне службе и да гласам за Крстимира Пантића. За узврат ћу да добијем нешто новца, није рекла о којој се суми ради, мало шећера, зејтин и брашно! Рекла је да је нама држава обезбедила ту помоћ и морамо да то поштујемо и да гласамо за Пантића, а уколико не гласам бићу скинута са списка социјалног примања!!! Ја сам рекла да ја своја права знам и да ми не пада на памет да гласам, па и под цену да ми и ту цркавицу од које живим укину. Њој је било непријатно, рекла је да она само ради свој посао и да јој је наређено да свим корисницима социјалне помоћи то каже и да пошаље коначан списак гласача који примају социјалну помоћ од државе, а потврдили су да ће гласати за Пантића – прича Српкиња из Косовске Митровице“.

Иако је свесна каквим уценама подлежу Срби и од стране Тачија и до стране наше Владе, будући да су сви они заједно под истим капом САД и Брисела, уједињени некаквим Бриселским уговором који је донет без сагласности српском народа, ипак се на крају запитала:

– Какав то човек мораш да будеш да скупљаш гласове на тај начин, да некоме делиш зејтин и брашно да би гласао за тебе и да му уништаваш егзистенцију ако неће. Свесна сам да много ризикујем што сам ово обелоданила, иако нисам изнела име и презиме због страха од одмазде, али неко мора да проговори и да обавести јавност у Србији шта нам раде“.

Има једна ствар, шиптарски режим у Београду ове противуставне изборе прогласио је успелим, даје им тиме легитимитет и поред тога што су коришћене претње и уцене од стране припадника београдско-шиптарског режима да Срби изађу на те поновљене изборе, међутим, свуда у свету сви избори, под претњама грађанима да морају да изађу на изборе, проглашавају се нерегуларним и нелегитимним, јер се крши слобода и право оних грађана који сматрају да не требају да изађу на изборе.

Зашто ово кажем?

Из простог разлога што имамо и признање једног члана београдско-шиптарског режима, да су Срби били под претњама да морају изаћи на изборе. Шта му би да то каже, како му се то омакло, то сад није важно, важно је да је признао да су режимске претње постојале. Вероватно је то говорила његова оптерећена подсвест која му је измакла контроли. Све је забележено на видео снимку, ево тог кратког прилога:

Оливер Ивановић о изборима – прљава игра Београда

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Новинарско питање:

„Да ли је реалност севера Косова да оволико полиција буде, да једино избори могу да се органзују уз овакве мере безбедности“?

Оливер Ивановић:

„Реалност је да у овом тренутку имамо отпора и несхватања, ја бих рекао пре несхватања. И зато директно оптужујем владу Републике Србије која је водила врло лошу кампању. Да их је неко учио како да воде анти кампању, мислим да оно што су урадили не би боље извели. Фаворизовати једну листи, УБЕЂИВАТИ ЉУДЕ СИЛОМ ДА ДОЂУ НА ИЗБОРЕ, не давати јасне одговоре на питања које грађани траже, то је пут како се не стимулише човек да изађе на изборе…“

Конвертити (продао веру за вечеру) опаснији од правих непријатеља и душмана

Познато је да су покатоличени Срби били најгори хрвати-усташе, гори него аутохтони хрвати према србском народу. Најокорелије и најглавније усташе били су пореклом Срби (Павелић итд…). Били су немилосрдни у уништавању и пројектованом планском клању Србског народа у НДХ.

Зашто?

Из једноставног разлога, јер су били свесни да је србски народ сведок њихових недела и злочина и да су при томе свесни да су њихове србске фамилије, у одређеном историјском тренутку одлучиле да се покатоличе. И зато да би се доказали као новопечени хрвати и пре свега да се лише сведочанства СВОГ ИЗДАЈСТВА код србског народа у Хрватској, да су они конвертити који су издали своју нацију и веру, они су зато били гори према Србима, него сами аутохтони Хрвати, они су садистички уништвали Србе, мислећи да ће тако уништити сведоке (Србе) свог издајства и своје кривице. Мислили су да ће тако растерети своју подсвест и осећај кривице што су издали свој аутохтони народ, јер ако униште све масовне сведоке, оно мало Срба што би остало у Хрватској, реда ради, ради фингиране демократије, не би их узбуђивало, јер ако нема мноштво и масовних сведока, нема ни њихове кривице, њиховог издајства.

Е, сад, када ову ствар са конвертитима поставимо на најсвежије примере бивших „народњака“ „националиста“ и „патриота“ (Дачић, Вућић, Николић, Илић), видимо сличну конвертитску ствар. Они су гори од Тадићевог издајничког режима у процесу издаје КиМ-а, оно што ни Тадић не би радио, они то раде, на најбруталнији и најбезобзирнији начин издају КиМ, а наводно су критиковали Тадићев режим да је издајнички, да пушта Космет низ воду, да му миц по миц својим политичким потезима признаје независност, а да ће они све то спречити кад дођу на власт, као и да ће поништити Борков параф на издајнички бриселски споразум.

Тако су добили изборе.

Али то је била само лаж, велика превара, урадили су све супротно својим изборним обећањима! Борков правно неважећи и необавезујући параф на бриселски споразум, претворили су у међународно-правно обавезујући потпис, и тако су ушли у историји србског народа као највеће издајице, велеиздајице!!

И зато су они као конвертити бруталнији него Тадићев издајнмички режим, желе да целу ствар око издаје Србије и КиМ-а ураде што пре. Они знају да им више нема повратка, да је србски народ свестан њиховог конвертитства и издаје и да једва чека тренутак када ће на неком судсконм процесу конвертити-издајице добити доживотну робију! Наравно, народ неће заборавити ни Тадићев антисрбски режим, судије у уставном суду који ћуте на кршењу Устава Србије потписивањем издајничког бриселског споразума! Једва чека да и њих види у неком судском процесу, да и они заглаве на доживотној робији… сви који су им из њихових свита и камарила помагали и саучествиовали.

Тај дан ће несумњиво и неумитно доћи…!

Али потребно је буђење и освешћивање србског народа, да својим активизмом утиче на смену власти, да на њеном челу дођу истински родољуби и патриоте.

Ако се не пробудимо, будите сигурни да ће и неки будући избори у централној Србији, попут ових противуставних шиптарских, бити под дејством отворених претњи и уцене режима, са неизбежном полицијом и жандармеријом, и њиховим задатком да „обезбеде регуларност избора“ (жељени резултат).

Зато погледајте овај видео прилог добро, да јасније сагледате:

Ко су ови људи…?

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Трибина: Зашто је забрањен Атлантис


У Београду 26.04.2011. у Удружењу књижевника Србије (Француска 7) са почетком у 19 часова одржаће се трибина под насловом:

Зашто је забрањен „Атлантис“ култна емисија Радио Београда 2?

На трибини учествују: проф. др. Милан Брдар, проф. др. Мило Ломпар, Стефан Каргановић, оснивач и директор фонда „Историјски пројекат Сребреница“, Слободан Срећковић, и мр. Биљана Ђоровић, аутор емисије Атлантис.

Дођите у што већем броју, дајмо подршку Атлантису и Биљани Ђоровић, потребно је непрекидно одржавати тензију око Атлантиса и показати да се не слажемо са увођењем цензуре на Радiио Београду 2, изразимо поново на трибини захтев да се под хитно Атлантис врати на радио таласима Београда 2, јер као слушаоци који финансирају РТС имамо права да захтевамо да слушамо оно што желимо.

Amicus Iuris: У Србији је слобода јавне речи у опасности! Помозите да се одбрани!


Извор: НовиСтандард

Ако забрана „Атлантиде“ прође, то ће бити преседан који ће слободи у Србији нанети велики удар. Ваша апатија у овом случају подстаћиће нови талас забрана и шиканирања свих преосталих слободних медија

У петак 25. марта 2011. одржан је састанак Програмског одбора Радио Београда. На тој седници главну реч је водио председник тог одбора и дугогодишњи политички апартчик свих режима од 1945. године Драгољуб Мићуновић. Он је захтевао укидање култног програма „Атлантида“, који на Другом програму РТС води госпођа Биљана Ђоровић. Међу „замеркама“ које је навео овај вишедеценијски ветеран политичких интрига било је да се емисија наводно „темама бави једнострано“ и да „доводи саговорнике који заступају непримерене ставове“.

Замерка за „једностраност“, изречена од стране функционера једног режима који скоро све медије у Србији држи под гвозденим Gleichschaltung-om, звучи комично – уколико сте спремни да превидите отровни цинизам који из ње куља. Што се тиче „непримерених ставова“, у слободном и отвореном друштву то је непознат појам. Публика – а то сте ви – једино је тело које има право да одлучује шта жели, а шта не жели да слуша или гледа. Нико није овлаштен да такве одлуке доноси у ваше име.

О даљем току овог беспримерног скандала, који је резултирао на једини начин како је то у крипто-диктатури могуће – забраном, можете сазнати више на следећим линковима:

http://standard.rs/

http://standard.rs/vesti/

http://standard.rs/vesti/36-politika/

Ова емисија је на својим програмима сваке недеље у 17 часова доносила интервјуе са водећим интелектуалцима и мислиоцима данашњице. Ти разговори су се односили на значајне и садржајно разноврсне политичке, друштвене и духовне теме. „Атлантида“ је током осам година свога постојања обогатила знање и проширила хоризонте својих многобројних слушаоца. Емисија је изоштравала њихове критичке способности; поданике и статисте у једном псеудодемократском систему подстицала је да себе изграђују у одговорне грађане, одлучне да аутономију своје личности бране и способне да мисле својом главом.

То је нешто што емисији и њеној храброј водитељки цензура није могла да опрости.

Зато је емисија постала мета прогона. То је кључ да би се схватило зашто је „Атлантида“ била лажно представљена као „једнострана“ и „непримерена“ и зашто је она на конспиративан и диктаторски начин била укинута.

Сада сте на потезу ви, грађани, којима је стало да се основне вредности, без којих је слободно друштво незамисливо, одбране од овог грубог насртаја на средства јавног информисања и на њихово право да без политичких притисака и ограничења обављају своју мисију. Наша невладина организација Amicus Iuris, посвећена је надгледању односа према медијима и поштовања људских права. Ми смо регистровани у Холандији и ми смо веома забринути репресијом слободне мисли и слободне речи на Радио Телевизији Србије, зато што је та установа јавни сервис који својим доприносом издржавају сви грађани. Она није приватни пропагандни студио једне странке или владе.

Ако забрана „Атлантиде“ прође, то ће бити преседан који ће слободи у Србији нанети велики удар. Ваша апатија у овом случају подстаћиће нови талас забрана и шиканирања свих преосталих слободних медија. Ако доносиоцима ове бахате одлуке и онима изнад њих који имају моћ да ту одлуку укину, јасно и недвосмислено не ставите до знања да захтевате да се поштују слобода и независност медија и да нећете одустати све док се забрањена емисија „Атлантида“ не врати на програм Радио Београд 2, властодржцима ћете послати погубну поруку. Оставићете им одрешене руке да вам све слободе које сте стекли великим жртвама одузимају и поништавају, једну по једну.

Зато апелујемо на вас да пошаљете једно кратко протестно писмо на електронске адресе које се налазе у продужетку. Истакните своју забринутост за угрожене слободе мисли и јавне речи и захтевајте да се одлука о укидању „Атлантиде“ одмах опозове и да емисија неометано настави са радом, са истим садржајем и у свом уобичајеном термину, недељом у 17 часова.

Молимо вас да се лицима на списку који следи обратите једном кратком и јасном поруком. Исти текст можете послати истовремено на све ове адресе. Ваш апел ће имати још већу тежину када свако од њих буде видео да је он био упућен и свима осталима. Немојте заборавити да овај текст пошаљете свим особама које се налазе на вашој електронској листи рођака, пријатеља, пословних партнера и грађана ако верујете да им је слобода битна. Замолите их да се придруже вашем протесту.

Хвала вам на пажњи и на доприносу да Србија постане боља и слободнија земља.

Борис Тадић, председник Србије:
<a href="mailto: <!– var prefix = 'mailto:'; var suffix = ''; var attribs = ''; var path = 'hr' + 'ef' + '='; var addy48494 = 'kancelarijan' + '@'; addy48494 = addy48494 + 'narodnakancelarija' + '.' + 'rs'; document.write( '‘ ); document.write( addy48494 ); document.write( “ ); //–> <!– document.write( '‘ ); //–> Ova adresa el. po%C5%A1te za%C5%A1ti%C4%87ena je od spam napada, treba omogu%C4%87iti JavaSkript da biste je videli <!– document.write( '’ ); //–> “ target=“_blank“>kancelarijan@narodnakancelarija.rs

Ђорђе Малавразић, уредник Радио Београд 2:
glavniurednikrb2@rts.rs

Александар Тијанић, директор Радио-Телевизије Србије:
office@rts.rs

Саша Јанковић – српски омбудсман:
zastitnik@zastitnik.gov.rs

Амбасадор Димитриос Кипреос – шеф Мисије ОЕБСА у Србији:
dimitrios.kypreos@osce.org

Др Роланд Блес – директор одсека ОЕБС-а за слободу медија:
roland.bless@osce.org

Мирослав Јанковић – Одсек за медије Мисије ОЕБС-а у Србији:
miroslav.jankovic@osce.org

Амбасада Холандије у Београду, његова екселенција амбасадор Лаурент Лоуис Стоквис:
bel@minbuza.nl

Хелсиншки одбор за људска права у Србији: „Соња Бисерко“:
biserkos@eunet.rs

Грађанска акција НВО Амицус Иурис

Молимо вас да у недељу 3. марта и сваке недеље после тога, све док емисија „Атлантис“ не буде била враћена на Радио Београд 2, између 17 и 18 часова у време када се емисија требало да се редовно емитује позовете Други програм РТС на телефон 011/3229 653, и да упитате: „Шта је са ‘Атлантисом’? Зашто данас не можемо да га слушамо?“

********

Јуче због презаузетости нисам могао да објавим овај текст, но моја препорука грађанима је да свакога дана зову на овај борој: 011/3229 653
и поставе питење:

„Шта је са „Атлантисом“, зашто је укинут?“

Затим, дежурном на том телефону кажите да главном и одговорном уреднику радио Београд 2, Ђорђу Малавразићу, пренесе ваш захтев да хитно врати емисију „Атлантис“ у уобичајеном термину емитовања, јер ви као грађанин финансирате РТС и имате право да тражите да се емитује оно што желите да слушате и финансирате, „Атлантис“.

Биљана Ђоровић, аутор забрањеног „Атлантиса“: Данас исписујемо историју медија у Србији


Извор текста: НовиСтандард»
понедељак, 28 март 2011 12:35 Ана Радмиловић

Чак је било речи и да емисија угрожава мањине. Уколико су притом мислили на моћну елиту која влада из сенке, надајмо се да су били у праву.

Биљана Ђоровић, аутор забрањеног „Атлантиса"

Са таласа Другог програма Радио-Београда у петак је муњевито укинут „Атлантис“, култна емисија Другог програма Радио-Београда. Ни то једно од последњих места у српским медијима – које је одисало духом слободе и где су се могли чути људи попут Едварда Хермана, Ноама Чомског или Мајкла Парентија – није преживело владу Бориса Тадића. Према расположивим информацијама, емисија је укинута истог дана пошто је на састанку Програмског савета РТС члан тог савета Драгољуб Мићуновић жестоко критиковао „Атлантис“. Како ствари стоје, уредник Другог програма Радио-Београда Ђорђе Малавразић био је слаб на критику „ветерана српске демократије“ и „борца за људска права и слободу изражавања“, па је емисију истог дана укинуо и она није емитована у свом редовном термину у недељу у 17 часова.

Већ у суботу вест је објавио интернет портал „Балканмагазин“. Вест је пренео „Нови Стандард“, после чега се догодила права побуна читалаца слободних интернет портала, који су жучно протестовали против забране. Истог дана покренута је петиција за одбрану „Атлантиса“ на адреси http://www.gopetition.com/petition/44202.html

Аутор Биљана Ђоровић може да буде поносна на своје слушаоце и поклонике емисије, који су показали велику иницијативу за одбрану „Атлантиса“. Ту „побуну слушалаца“ једне емисије, која је стајала као једна од последњих оаза медијске слободе и размишљања, Биљана Ђоровић описује овако:

„Данас исписујемо историју медија и новинарства у Србији на једном феноменолошки изузетно важном и значајном примеру какав је поновно потапање Атлантиде у једном виртуелном простору слободе под називом „Стандард“. И то ‘Нови Стандард'“.

Шта се тачно десило на том састанку Програмског савета и о чему се полемисало? Које је ваше дело, за шта сте криви?

– У петак ме позвао главни и одговорни уредник Радио Београда 2 Ђорђе Малавразић. Саопштио ми је да је заседао Програмски савет и да је његов председник Драгољуб Мићуновић изнео став о „Атлантису“ – да је емисија једнострана, гости заступају непримерене ставове, нема супростављених страна и сл. Малавразић је у разговору са мном инсистирао на озбиљности изречених критичких опаски и других говорника. Један је поменуо емисију у којој смо се у негативном контексту бавили забраном уласка др Срђи Трифковићу у Канаду. Чак је било речи и да емисија угрожава мањине. Уколико су притом мислили на моћну елиту која влада из сенке, надајмо се да су били у праву.

Емисија је већ једном била забрањивана пре овог случаја. Шта се тада догодило?

– Да, емисија је требало да буде укинута 1. фебруара. Реаговала је НВО за медије Амицус Јурис и цео низ интелектуалаца из света, који су осудили најаву укидања емисије. Слушаоци су протестовали на сајту Радио-Београда и главни уредник Малавразић ми је рекао да емисија остаје на програму, да он није имао намеру да је укине, већ премести у термин петком. Тада је рекао и да ће се решити питање мог платног коефицијента, који је најнижи на програму, и поред тога што сам магистар и радим једну сложену емисију. Занимљиво је како је третиран мој рад и изузетан напор, који подразумева проучавања, преводе и истраживања. Као да нашој медијској кући ништа не значе гостовања свих тих људи, који чине част и људском роду и Србији, чијој су драми посветили своју истраживачку енергију. То је, међутим, сметало и то је довело до укидања емисије. Парадоксално!?

Каже се да је овај пут емисија укинута „незванично“. Шта значи незванично у овом случају?

– Новинар „Балканмагазина“ није могао да дође до поузданих информација ко је донео одлуку о укидању. Према писању овог магазина, то се није догодило на састанку Програмског савета, који такву ингеренцију нема.

Шта је „Атлантис". Осврћући се на улогу и значај „Атлантиса", Биљана Ђоровић каже да је њена емисија настала из једне идеје која у основи припада Бориславуи Пекићу и да „по правцима реализације, тока и судбине видимо да кореспондира са митом о Атлантису": - „Атлантис" није тек радијска емисија, као што није ни географски појам нити континент. „Атлантис" је испитивао потенцијале медија и представља студију случаја засновану на идеји отварања медијског простора за испитивање истине. „Атлантис" је постао могућност да медији реализују своје најбоље потенцијале: у њему су гостовали људи за које је карактеристично одсуство жудње за моћи или владањем; отворили смо неке од најзначајнијих феноменолошких, духовних и спиритуалних, културолошких и политичких тема. У „Атлантису" сте могли да слушате о питагорејској мистици бројева, концлогорологији, историји смртне казне, злу... Направљен је цео циклус о Шекспиру, преслушавани дневници Борислава Пекића и његов разговор са Драгим Стојадиновићем, братом Милана Стојадиновића, вођен у Лондону, 70-их година прошлог века, због чега је Пекић одложио свој одлазак у болницу. Говорили смо о јеретицима, алхемичарима, прогнаницима, мистицима, логици роботске цивилизације, одговорности, смислу и истини, Дишановом писоару. Природно, наставили смо истраживања о питањима симулакрумске природе цивилизације и токова у њој која су се веома неповољно реперкутовала на нашу садашњу ситуацију. А, ако једном кренете пекићевским трагом, отварају вам се чудесна врата и почињете да се дружите са најдивнијим савременицима - професорима Едвардом Херманом, Ноамом Чомским, Мајклом Парентијем, Дијаном Джонстон, Римом Лејбоу, Джудит Рисман, затим новинарима какав је Джон Пилджер, истраживачима попут Джона Стаубера. Од наших филозофа и теоретичара ту су били покојни Никола Милошевић, затим Милан Брдар, Дивна Вуксановић, Коста Чавошки, Ратко Божовић, Лјиљана Богоева-Седлар... И, наравно, госпођа Лјиљана Пекић, која је обележила „Атлантис" и омогућила да се реализује као простор у коме је наставио да живи величанствен пекићевски дух. Када кренете тим путем, у прилици сте да испитате и сагледате димензије ужаса које су империјална политика и политичка коректност произвели широм света у великом таласу деструктивности, која прети да земљу претвори у гигантски концлогор, што се управо ових дана догађа.

Има ли шансе да емисија буде враћена у програм?

– „Атлантис“ је неуништив будући да се ради о утопијској идеји, која се и овог пута показала као веома значајан и важан корективни механизам. Ово што се са емисијом догодило утицаће и на теоријски дикурс и на ревитализацију идеала новинарства, које је нестало као мисија и претворило се у неподношљиво ништавну професију произвођача симулакрума. Ми смо на крају једног цивилизацијског циклуса обележеног деструкцијом и да ли ћемо то као врста преживети, велико је питање. „Атлантис“ ће и као емисија и као мисија наставити да постоји, и не могу је укинути никакви декрети, захтеви за политичком коректношћу и слични опскурантизми. Новинар не сме да буде слуга система, партијских интереса и произвођача бешчашћа. Верујем да је Пилджер у праву када захтева од новинара да говоре истину и када их сматра одговорним за процесе који човечанство претварају у хуманитарни отпад. Од нас новинара зависи да ли ћемо у томе учествовати или ћемо своју енергију и знање употребити како би разоткрили механизме и супротставили се злу. То је мисија „Атлантиса“.

Откуд Мићуновић у целој причи?

– Он је члан Програмског одбора, који, како можемо прочитати на сајту РТС, заступа интересе гледалаца и слушалаца у целини; разматра остваривање програмске концепције Радиодифузне установе Србије и упућује препоруке и сугестије генералном директору и Управном одбору.

Да ли сте контактирали с њим после тога што је направио инсистирајући да емисија буде забрањена?

– Не, састанак је одржан 25. марта и мене је главни уредник позвао да одмах дођем, чак су и аутомобил послали по мене. Мом састанку са Малавразићем присуствовала је уредница редакције којој припадам. Осуда емисије није трпела никаква одлагања извршења. Морала је бити укинута. Квари омладину а и остале.

Да ли сте контактирали с неким из Управог одбора или од присутних на том мрачном састанку?

– Нисам. За сада контактирам само са слушаоцима, којима није дато никакво обавештење о укидању емисије нити образложење због чега. Дугачки прсти цензуре раде у тишини и мраку. Неко је те емисије пажљиво одвајао, сатима преслушавао и смешкао се: „Ово ће бити довољно; ово ће показати да је ‘Атлантис’ опскурна десничарска емисија; ево, и ово је доказ, и ово, и ово…“ Ко је то урадио? Не смемо бити наивни па поверовати да је Мићуновић слушао сваке недеље „Атлантис“. Али има их који јесу. Један од њих је чак јавно рекао после једне позоришне представе: „‘Атлантис’, то ми нећемо трпети. Ми ћемо ту емисију укинути“. Тај исти колега је изјавио да се он лично залагао за бомбардовање Југославије 1999.

Каква је реакција колега из Радија? Јесу ли људи уплашени?

– Да, кад сам напустила просторије главног уредника, прилазиле су ми колеге којима се та ујудурма у вези са „Атлантисом“, која траје дуго, уопште не допада. Уплашени? Од кога, чега? Плате на Радио-Београду су испод републичког просека. Сада се спрема нова систематизација, нова пензионисања и отпуштања. Систем нас деценијама навикава на живот по логици – нико нам од вас није потребан. Довољни смо ми који управљамо. Ви остали сте потрошна роба и, ако неки коњ цркне, има други. Увек ће се наћи онај који ће да ради без поговора.

Да ли на Радио-Београду раде уплашени људи и шта мислите, докле ће тај страх још трајати?

– Радио Београд још увек чува своју специфичност. Већина новинара ангажована је на одбрани вредности, смисла и значаја културе и морала у култури, политици, образовању… Урушавање свих вредности, што представља водећи цивилизацијски модус операнди, чини да су људи незадовољни, резигнирани и утучени. Много је људи са нашег програма умрло током неколико последњих година.

Постоји ли слободно новинарство у Србији?

– Будући да сам теоретичар медија, могу рећи да су моја истраживања показала да слободно новинарство не постоји нигде у свету, сем у случају малог броја алтернативних медија. Медији су системски увезани са моћи и интересима, и по својој структурној позицији представљају орвелијанска министарства истине, која имају задатак да рат представе као мир, ропство као слободу, лаж као истину. Тако је и у Србији. Срећом, постоје алтернативни медији и морамо створити системска решења која ће тим медијима омогућити егзистенцијални опстанак. У Србији је много веома добрих новинара који су то на светском нивоу, али кога то занима. Колико имамо правих документарних филмова о догађајима везаних за распад Југославије? Немамо дописнике из света. Зашто смо дозволили да наш медијски простор запоседну стране корпорације. Како је Слободан Рељић отишао из НИН-а? НИН се није смео продати и предати. На срећу, одлазак НИН-а пратио је успон магазина „Печат“, „Геополитика“ и целог низа часописа у електронској форми који су окренути бескомпромисним трагањима за истином.

Шта је слободно новинарство?

– Новинарство и новинари не смеју да буду послушници система и продужене руке политике. Улога новинара и њихова одговорност је огромна будући да медији имају пресудан утицај на људе. Одговорност је на сваком појединцу. У време када медији производе логистику перцепције и чине могућим сваки рат, новинари су у великој мери одговорни за свет који настаје након интервенција и окупација. Свако ко је гледао документарне филмове Джона Пилджера разумеће о чему говорим. Пилджер је парадигма онога какав би новинар требало да буде.

Да ли ми, поред цензуре споља, трпимо и ону још гору аутоцензуру и да ли је то можда слика наших медија током последње деценије?

– Управо тако. Аутоцензура је водећи феномен: новинари често ослушкују политичке ветрове и калкулишу, прилагођавају се променама пре него што су се догодиле под паролом да имају кредите, породице, и да лако могу бити замењени неким ко је добро слушао ветар. Временом је то ослушкивање постало условни рефлекс, па новинари, уместо да ослушкују догађаје и истражују њихов контекст и суштину, заузимају „без поговора“ (драма Харолда Пинтера) угао гледања који од њих захтевају власт или интереси. То је довело до тога да се стварност и њена слика у медијима неповратно одвоје и удаље на штету сваке логике и вероватности. Међутим, упркос свему, мислим да је неопходно разумети да од самих новинара зависи. Новинари морају да буду препрека да власт и политика раде оно што није у општем интересу. Новинари морају да свет учине бољим местом, а не да сведу своју улогу на то да допринесу да нас симулакруми и спектакли забављају до свеопште катаклизме. Слобода и одговорност су нераскидиво повезани и чине саму суштину човека. Без слободе човек престаје да буде човек и постаје робот који омогућава тријумф сабласти.

%d bloggers like this: