Живот. Тешкоће. Има ли излаза…?


Пре 11 година, тачније 20.марта 2007. године, отворио сам себи сајт илити блог с чланком „Феномен ЛЕМИНГА“, а ово ће по својој прилици бити задњи мој чланак, јер ме сустижу непремостиви егзистенцијални проблеми! Питање је шта ће све бити самном, и овај чланак ми је једина нада да ће ми неко помоћи, неко од поштоваоца мог рада, неком информацијом, предлогом, или конкретно.

У великој сам кризи…!

Поново ми се ближи ситуација када ћу 3-4 месеца бити потпуно без пара, односно без социјлне новчане помоћи (август, септембар, октобар и пола новембра 2018. год.), па ћу с тога у том периоду имати непремостиве тешкоће око плаћања дажбина за стан, тако да ако не нађем за тај критичан период 400€ онда егзистенцијално пропадам сигурно! Да би схватили суштину мојих проблема, прочитајте поново овај чланак», јер сам без посла и немам никаквих прихода.

Сви који би желели и могли да ме донирају са извесном свотом, све информације о томе су већ на доњем чланку:

Донације – Текући рачун
https://wp.me/p3KWp-7Mk

Наравно, знам да су донације само привремено решење, а нисам ни паразит који жели да живи од донација, али у потпуном сам очају и безнађу, и у великој сам тузи, јер немам никаквих прихода, сем социјалне помоћи од 5.200,00 динара на месечном нивоу која ми се исплаћује 9 месеци током годину дана, а ова тренутна транша иде од новембра 2017 до јула 2018. године.

Живот у манастиру

Да стекнем неку пензију је немогућа мисија, тако ми се скоцкало кроз живот. Одмах да кажем и то да овде у Бору (рођаци, пријатељи..) нема ко да ми икако помогне да премостим животне тешкоће, тако ми се и то скоцкало, па сам с тога донео одлуку да пређем да од септембра 2018. године живим у неком манастиру који би ме прихватио, да радим шта ми се каже за смештај и исхрану. Чуо сам од људи да је то могуће остварити, па бих замолио све оне који имају било какву опипљиву и конкретну информацију у том правцу да ми јаве ком манастиру да се обратим ради договора са старешином манастира.

Јако ми је тешко што овако пишем, али немам куд, јер сам у великим тешкоћама…!

Ако неко има конкретну информацију ком манастиру да се јавим, или да ми да неки свој предлог како да решим велике егзистенцијалне потешкоће, нека ми то јави на следеће контакте:

Јовановић Небојша:
тел. 030/428 249
моб. 062/354 943

Пријатељи…!

Ви, који ме знате преко интернета, јавите ми се ако имате неки свој сопствени предлог за мене…!

Блог рођендан – Седам година постојања блога (сајта) „Небојша“


Драги посетиоци,

Ухххх… ко би реко….

На данашњи дан, пре седам година (20.03.2007.) отворио сам себи на бесплатном WordPress сервису (хостинг) бесплатан блог, дакле, ништа не плаћаш, само радиш. То је велика ствар за обичног човека попут мене, који нема никакав приступ на државним и локалним медијима, попут хиљаде истих, где би могао да каже коју реч, јер свима нама обичним људима је мука од оних који уместо нас из народа „заступају народ“ на медијима, телевизијама.

До данас на овом блогу објављена су 1184 чланка, уз 7221 пратећа коментара. Број посета до данашњег дана је солидан, а он је: 1.909.911. Рекордан број посета у једном дану је: 7179.

Сећам се једног мог покушаја, мислим да је то било 2007. да у мом Бору на локалној телевизији ТВ Бор, коју плаћамо ми борани, кажем коју реч о покушају велике пљачке РТБ Бора путем „приватизације“», то је била она ситуација са румунском фирмом „Купрум“, која је требала да купи РТБ Бор за време владавине тог чувеног „поштењачине“ и „патриоте“, сад пропалог Коштунице, који је тад био председник владе Србије (од 3. марта 2004 — 7. јула 2008.), а у тадашњој „приватизацији“ РТБ Бор и покушају пљачке, учествовала су и 5 министра из његове владе, на челу са Миланом Париводићем, који је у то време био министар за економске односе са иностранством и координатор Министарства финасија, и као такаве био је, у име владе Србије, главни и одговорни када је склопљен криминални и пљачкашки купопродајни уговор са Купрумом о приватизацији РТБ Бор, који је срећом убрзо пропао, па РТБ није приватизован. А он човек, иако има завршну реч, и пре свега одговорност, јер ставља потпис на уговор, он није појма имао шта пише у том уговору, да ли је нешто на штету РТБ Бор и државе, или не, јер то су по њему „технички детаљи“ које он није у обавези да зна, јер „то је посао агенције за приватизацију“, а не његов, „јер није добио хонорар за то“ (а чекај, зар ти немаш плату као министар?), а човек потисује уговор у име државе Србије?!!

Направио сам један кратак прилог о том криминалном циркусу, дао сам најбитније детаље и поставио то на Ју Тубе, овде». Али пре тога, пре обог потписивања купопродајног уговора са „Купрумом“, одлучих да покушам да на локалној ТВ Бор кажем као грађанин нешто о томе, звао сам телефоном тадашњу главну уредницу ТВ Бор, објаснио јој шта желим и она ми рече: „Дођите„.
Ја дођох, покуцах на врата, објасних да сам се најавио, и уредница ме одмах упита:
Ко вас шаље„?
Ја одмах укапирах да је она првобитно мислила да ме неки страначки шеф шаље да дам неко саопштење, па ми је зато рекла да дођем, но пошто нисам члан ни једне странке, нити ћу икада бити, ја јој рекох онако шаљиво:
Ја га шааљем.“
уз објашњење да нисам члан ни једне странке, али да као грађанин имам права да се појавим у медијима, јер општински медије и финансирају грађани итд… итд…
Уедница ми затим рече нешто овако, у ироничном стилу:

Да, разумем вас, грађани имају права на то, али знате какви су грађани: нервозни су, незадовољни, воле да опсују, а то није баш згодно...“

И нормално, није ми допустила да се појавим на ТВ Бор, без обзира што сам ја рекао да не псујем, да умем да причам и да склапам реченице, но није ништа вредело. Наравно, и ја сам био свестан да нема вајде од свега, али барем сам хтео да покушам, да уствари видим како функционише та медијска машинерија.

Све у свему, интернет са блоговима, сајтовима, разним форумима, даје шансу грађанину да се искаже, да изнесе своје ставове и мишљења о ситуацији у друштву, да пише о било чему што пожели, али да буде и одговоран за то, зато сам ја и одлучио да пишем под препознатљивим идентитетом, под пуним именом и презименом, да објавим и своју фотографију, да се не кријем иза неког безвезног надимка и да га тако без икаквог идентитета користим да причам свашта, нетачно и без икакве одговорности, што анонимност аутора допушта.

Трудио сам се да на свој специфичан начин писања, отворим људима очи за многе ствари, да их подстакнем на бунт, бунт слободарског духа, да сами мењамо нашу судбину и утичемо на њу, и баш сам се свих ових 7 година из петних жила посветио томе, често занемаривајући и приватни живот, будући да овај посао тражи целог човека, јер све живо радим сам, скоро без одмора. Такав сам ја, у овим тешким временима, на првом месту ми је борба за опште добро, немам онај ситно-шићирски интерес да гледам само себе, јер како појединцу може бити добро, чак и да он лично живи добро, ако све више и више људи из његовог окружења живи лоше, пропада, људи луде, захвата их депресија, умиру, а ти „живиш добро“?! Тада се губи смисао свему, јер живот ван људске заједнице није ни живот. То све што мислим, може добро објаснити она песма: „Прво су дошли…“:

„Када су нацисти дошли по комунисте,
ја сам ћутао;
јер нисам био комуниста.

Када су затворили социјалдемократе,
ја сам ћутао;
јер нисам био социјалдемократа.“

Итд… итд…

И на крају дође Дара и теби да узме меру, дођу и по тебе, одведу те… и сад више нема ко да се буни, дефинитивно. Код мене се у животу неке ствари и одвијају у циклусима од по 7 година, или 14. Седам година сам у овом фазону, седам у оном и све тако…
Дакле, по мени, да би неко друштво живело добро, у просперитету и хуманости, сваки појединац би требало на првом месту да има на уму опште добро, и да буде спреман на личну жртву борећи се за бољитак у друштву, а то не треба да се схвати буквалистички, да се сад попнеш на зграду и одмах скочиш са ње да би доказао да си патриота који се жртвује. Бити спреман на жртву не значи и обавезно да ћеш бити жртва, јер наравно, и поред тога што ти је на првом месту опште добро, ти ћеш успут водити рачуна и о себи, породици, па сад ако баш страдаш, тако је живот хтео, али… живео си као слободан човек, а не као роб, који је иако „жив“ у ствари мртав, зомби.

Ето, издржах ових 7 година, али као и код многих, ушао сам у неке тешке и неизвесне егзистенцијалне комликације, па се морам више посветити себи и спашавању своје егзистенције, али сада ми је некако лакше, јер иза мене стоји мукотрпан седмогодишњи рад, одређено дело, шта год ко мислио о томе.

Наравно, ја се не жалим, само објашњавам свој живот, све је ово мој избор, потпуно свестан. Од сад ћу да радуцкам колико могу, до краја марта треба да напишем једну моју кратку анализи мартовских „избора“ 2014., јер спрема се финале, на власти су се учврстили егзекутори и гробари Србије, и ако се не побунимо и не доведемо патриоте на власт, збрисаће нас, без милости! Нас, наше породице, наше мајке, сестре, браћу, очеве, децу, пријатеље… али, да не дужим, о томе ћу писати нешто шире у том будућем тексту, до краја марта. Пре него што поставим музику коју волим, рећи ћу вам још да сам напрвио контакт са господином Тодором Вулићем, човеком који на оригиналан начин проучава и истражује историју, јер се по њему у историји ништа не догађа случајно, већ у одређеним временским ритмовима, циклусима.

Наиме, др Вулић је, за разлику од класичних историчара који историју третирају као мање-више хаотичан след случајних догађаја, у својим истраживањима доказао да то нипошто није тако. Он у својим књигама тврди да је историја објективно нужан и закономеран процес, који се одвија по одређеним временским ритмовима. Утврдио је, проверавајући нашу историју, и историју других нариода, да постоје више ритмова по којима се разна збивања понављају. Али, ти ритмови се изводе из једног математичког образца, затим, они се међусобно допуњавају, комплементарни су, и тако заједно чине мрежу тих историјских збивања, и затим каже:

„Значи, ако имамо неку историјску годину, она по једној ритмици наслеђује једно збивањеа из тамо неке претходне године, друго збивање по другој ритмици из неке друге године, и онда сва та збивања се стичу по тим временским ритмовима, градећи сад тај један мозаик догађаја за актуелну неку годину, која може да буде и 2008. година…“

То што господин Вулић прича поставио сам на Ју Тубе, овде», а кад то погледате, биће вам јасније о чему се ту ради. Ја сам за њега чуо пре неколико година када је гостовао код Слободана Живковића у емисију „Субјекат“ из 2009., али заборавих за њега, све до пре неки дан, када га је, гостујући у емисији „Инфо-Ратници“ код Биљане Ђоровић, поменуо професор Радишић, и Вулићево предвиђање од раније, а односи се на то да ће Руси поново задобити Крим у свом окриљу 2014. што се знамо и десило. Ево шта је др Радишић рекао:

„… Уосталом, постоје такозвани „историјски циклуси“. Овде код нас постоји научник, ајде не знам како би рекао, истраживач у сваком случају. Тодор Вулић који је написао једну књигу, у којој је, између осталог 2012. године писало да ће Руси 2014. изаћи на Крим, односно да ће изаћи на Црно море, а написао је и шта ће се 2023 године догодити…“

Др Вулић је то предвидео да ће се то десити на основу својих специфичних проучавања ритмичких циклуса у понављању догађаја кроз историју, и када се тачно проуче закономерности у мрежи разноразних догађања и понављања кроз време, у историји, тада се могу и предвидети неки догађаји који ће се тек десити, на основу ових временских ритмова и њихове закономерности у понављању. То ме је све поново заинтригрирало, па сам убрзо нашао контакт на интернету за др Вулића, и ступио у контакт са њим, затим ми је он послао 3 текста која ћу објавити крајем марта-почетком априла. У једном од тих текстова, о почетку трећег светског рата, помиње се и тај податак за Крим, а тај текст господин Вулић је писао 2009. А сви смо свесни, да после намерно изазване кризе са Украјином, где је запад са САД на челом дебело умешао прсте и све организовао у Украјини, да више ништа неће бити исто, поготову што су и Руси индиректно преузели Крим, који је и био у њиховим рукама све док га Хрушчов неје „поклонио“ Украјини 1954. Дакле, са припајањем Крима Руској Федерацији после референдума на Криму 2014., више ништа неће бити исто, више нема повратка на старо, трећи светски рат улази у другу фазу, кроји се нова геополитичка карта света, а запад и нацисти IV Рајха, биће поново поражени!!

По прогнозама господина Вулића, Србију ће заобићи трећи светски рат, нећемо бити директни учесници, нама се 1941. година већ догодила приликом бомбардовања 1999. а веза за то је Слободан Милошевић и његово рођење, будући да се он родио 1941.,али о томе отом-потом, време је да уз мало музике, прославимо овај мој блог рођендан, а почећемо са музичком легендом Бора, Владаном Вучковићем Пајом и његовом предивном инструменталном музиком…!

Пазите се, чувајте се, волите се!
Поздрав свима!!

Владан Вучковића – Паја, легенда Бора
Инструментал: „Марс“, „Ила-Ила“, „Београд“…

Ју Група – Опасно те волим

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Галија – Ти можеш све

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Неда Гаврић – „SPENTE le STELLE“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Етно – Слободан Тркуља и Балканополис, албум: „Краљевство Балканополис“

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Етно- Светлана Стевић Вукосављевић: Књигу пише турски царе

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Небојша: Идем на вишемесечни одмор


Драги посетиоци,

Ево скоро има 6 година како постоји мој блог, отворио сам га 20.03.2007. Мукотрпно сам и фуриозно радио тако да ме је сустигао тежак премор и презасићеност радом на компјутеру, блогу, интернету и свим тим скаламеријама. Иначе, око свог блога све радим сам, немам админа, немам тим, а плус тога одржавам блог Дуцију и Стојану. Имао сам 2 краћа одмора, али није то то, ако се човек темељно не одмори од рада на компјутеру, мало по мало уђе ти електроника у коске и крв, а да не приметиш, јер само радиш, радиш… не знаш кад је дан, кад ноћ, а да не причам о очима, о последицама које трпе очи, то је посебна прича.

Зато сам решио да се одморим више месеци пре него поново почнем да пишем мојом својственом радном динамиком. Можда ћу одмарати цело пролеће и лето. Видећу, никад се то не зна, одмараћу колико је потребно док се потпуно не регенеришем. Одмараћу се и пасивно и активно. Природа је прави лек! Но ипак, ради одржавања неке минималне динамике, сваког месеца ћу објављивати на блогу највише до 10 текста, биће то текстови и прилози других аутора које ја одаберем, а можда и ја напишем неки текст, један или 2 месечно, видећу како ће све то ићи.

Од вечерас у 8 сати, затворићу комантаре на блогу, а отворићу их на Ђурћевдан поново.
Сви који из неког свог разлога желе да ме контактирају могу то учинити на мој мејл:
orgonster@gmail.com

Пошто идем на одмор, а 20. марта је шестогодишњица рада мог блога, блог рођендан прослављам данас 16.03.2013. На блогу је до сада објављено 1070 чланака, број коментара је 6704, а број посета 1461998.

Пазите се, чувајте се, волите се!
Поздрав свима!!

Владан Вучковића – Паја, легенда Бора
Инструментал: „Марс“, „Ила-Ила“, „Београд“…

Небојша: Црко ми је компјутер! Привремено обустављам рад на блогу, док не решим проблем


Поштовани посетиоци јављам се од једног пријатеља, пре 3 дана цркла ми је матична плоча на компјутеру тако да не могу ништа да радим на њему, да преглеђујем имејл пошту, а ни да одржавам блог. Да би наставио рад на блогу требају ми потпуно нове и квалитетне компоненте за нов компјутер, тако да сам решио да распишем донације закључно са 27. Јулом ове године, за нов комјутер, будући да ми је за комплетан и свеобухватан рад потребан квалитетан и брз процесор, и све остале пратеће компоненте, добар хард диск, монитор са равним екраном, да поштедим ове моје намучене очи итд…

Да би купио један такав добар компјутер, потребно ми је 500 евра, тако да ако би ми посетиоци и поштоваоци мог блога и дела добровољно својим донацијама помогли у томе, био би им много захвалан!

Наравно, само ако се може, све је то на добровољној бази и ако се може, јер сам свестан да је беспарица све присутнија и присутнији у народу.

Донације расписујем закључно са 27. јулом ове године, и ако не прикупим потребна средства, мораћу да одвојим неке паре од донаторске помоћи за поправку зуба, коју сам већ прикупио раније, управо преко овог блога, од добрих људи и поштоваоца мога рада, јер морам да наставим рад на интернетру, будући да ми је он за сада једино средсво неке најминималније, какве такве зараде за живот. У том случају, све потребне компоненте које би купио биле би половне, јер морам да наставим рад.

Будућу да ми није доступна електронска пошта, ко жели поводом овога да ме контактира, да нешто каже или предложи, нека ме позове на мој мобилни телефон:
062-354 943

Унапред се захваљујем од срца, свим потенцијалним донаторима!

Динарске донације уплаћивати на следећи рачун:

Banca Intesa

Уплатиоци уплатницу попуњавају  овако:

уплатилац:………. име донатора…
сврха уплате:…. на текући рачун
прималац:……… банка Интеса
износ: ……………..

Број мог  текућег рачуна је:

160-5400100450913-16

……..

Девизне донације уплаћивати на следећи рачун:
……..

7A: Account with institution:RZBSRSBG
RAIFFEISEN BANKA AD
BEOGRAD, RS59: Beneficiary customer:RS35265050000012360739
(за моју тачну адресу становања, обратите ми се на: 062/354 943)

Можда ће овај вид новчаних трансакција бити неком погоднији, од уплате на банковни рачун. Ево како изгледа та ПосТнет упутница, горња слика је за ПосТнеТ упутницу, а доња за Поштанску упутницу. Разлика је у брзини испоуруке:

skica

Сва објашњења можете наћи ма доњим линковима…

Трансфер новца – Србија
http://bit.ly/iHlVgJ

Објашњење за ПосТнеТ упутницу
http://bit.ly/k64a9k

Трансфер новца – иностранство
http://bit.ly/iA5g9f

Путем Western Union упутнице
http://bit.ly/jgfq7R

Списак пошта које обављају услугу WU упутница
http://bit.ly/jpW1Tl

Праћење статуса:
http://bit.ly/j1bYSu

Call centar:
http://bit.ly/lkka0Y
http://bit.ly/lEBB3n

Ево о том начину трансакције са других сајтова:
http://bit.ly/lu2CDh
http://bit.ly/lzAZoo
http://bit.ly/lgXXDa
При дну стране говори се до детаља о томе…

http://bit.ly/meEdw9
Овде само укратко.

Име и презиме знате, а мој број мобилног је:
062/ 354 943

Привремено затварам коментаре на блогу


Драги посетиоци,

Привремено затварам коментаре на блогу, јер намеравам да се што боље одморим и регенеришем од рада на њему, компјутеру и интернету. Од 20-ог маја требало би поново да отворим коментаре на блогу, но није искључено да одмор продужим до краја маја.

Минимално ћу користити интернет, чисто за технички преглед исправности блогова које одржавам и преглед електронске поште, тако да ако неко пожели да ме из неког разлога контактира, може то учинити преко доњег E-mail формулара.

До поновног и пуног ангажовања на блогу желим вам све најлепше, да сте здрави, да се изборите са животним проблемима. Борите се за бољи живот, вас и ваших породица, не губите време на глупости, јер у данашња турбулентна и тешка времена изгубљено време је ненадокнадив ресурс, ако се узалуд проћерда, неће се време зауставити и вратити уназад због вас, да би исправили неку грешку, то имајте на уму.

До мог поновног пуног ангажовања на блогу послушајте предивне мелодије природе, весели и животодарни цвркут птица и умирујуће тонове кише која пада.

Срдачно вас поздрављам!
Небојша Јовановић

Весели и животодарни цвркут птица

Звуци кише, музика за опуштање


Мој блог рођендан, пети по реду – живели…!


Драги посетиоци,

На данашњи дан, пре 5 година 20.03.2007-ме у 14:18 часова… заживео је овај блог (сајт). Ево већ 5 годинa траје задржавајући неопходну динамику коју није баш лако одржавати (то само блогери знају), поготову кад све живо радиш сам, али кад имаш испред себе идеју водиљу, занос, искреност, вољу и снагу, онда се све недаће савладају и поред разних кризних момената. Свему томе сте највише допринели ви, моји драги посетиоци, који сте ми давали снаге да издржим, истајем, јер вас је долазило све више и више у потрази са информацијама које тражите. Наравно, целокупан допринос реномеу овог блога дали су и остали аутори који пишу, не само ја. Закључно са данашњим даном у 08:35 блог има 1.006.212 посета што је сасвим задовољавајуће за сајт какав је мој, с обзиром на динамику и тематику коју обрађује. На блогу је до сада написано 818 чланака, а број коментара је 5.086.

Не могу да вас частим рођенданском тортом, али музиком могу, тако да ћете моћи да чујете мој омиљен инструментални колаж музичке легенде Бора.

Куц-куц… глу-глу… ЖИВЕЛИ…! 😉
Небојша – Бор

Владан Вучковића – Паја, легенда Бора
Марс, Ила-Ила, Београд…

%d bloggers like this: