Моја блогерска каријера је завршена. Збогом свима…


Моја блогерска каријера је завршена, не како сам ја хтео, већ како је то живот одредио. Мислио сам да ћу издржати и моћи да пишем и објављујем чланке до 20. марта 2017. године, када се навршава тачно 10 година од када сам отворио свој блог (сајт) на ВордПрес систему, па да тако уоквирим десетогодишњу каријеру свог списатељства, али преварих се, јер ми је 17-ог марта нагло позлило. Извуко сам се некако од тих повраћања и пролива, ситуација се сада стабилизовала и смирила, али ме забрињава један кратки, али знажни и болни грч у пределу бешика-простата (можда је и једно и друго у питању), али мало улево. Ништа није критично, али је за мене све ово озбиљно и врло упозоравајуће.

Наравно, ја сам крив за све, слутио сам да ово може да се деси, али све сам мислио и надао се: „издржаћу ја, јак ми је организам, јак ми је организам…“. Јесте, јак ти је организам, али све има своје границе. Све је ово због мојих очију, а посебно око ситуације са мојим левим оком, о чему сам раније нешто писао. Наиме, када се један орган много изпрефорсира и преоптерети, да би он како тако функционисао, његово преоптерећење преузимају други органи у организму, а пошто сам ја повадио готово све зубе и ставио вештачку вилицу, преоптерећење са очију прешло је у пределу бешике и простате, где сам у задњих 6-7 месци осећао извесну тензију и напетост, односно оптерећење, али… увек има једно „али“ које све поквари, а то је мој ум који ме је скоро здравствено сатро жељом за писањем, тако да…

Било како било, ово је крај моје блогерске каријере, јер сустижу ме и егзистенцијални проблеми, будући да сам на социјали и народној кухиње, извршитељи су ми за петама због неплаћених комуналија, тако да ми предстоји врло тешка и неизвесна борба за елементарни егзистенцијални опстанак, да повратим здравље…

Наравно прихватам све то, све је то живот, па нек ми буде шта треба.

Отворићу блог мало за коментаре, једно 7-8 дана, интернет ћу сигурно имати до 10. марта, можда и цео март, а после ћу преглеђивати пошту према могућностима у неком интернет кафеу…..

Ето, сад, после 10 година заиста посвећеног рада на писању, уз много жртви и одрицања, не знам шта да кажем, ваљда треба да се створи нека већа дистанца, али оно што сигурно могу да кажем је да сам дао целог себе, и више од тога! И не кајем се никако, само је требало да будем мало органозованији и самодисциплинованији.

Порука мојим читаоцима је, главни непријатељ човека је незнање. Зато, да би се образовали по питању разних истина: историјских, научних, духовних, о људској врсти, Планети Земљи, али заиста… почните да пратите Мидгард» групу на фејсбуку. Лажи на овој Планети су тако колосалне, тако да истини у очи неће моћи да погледају чак ни многи од оних који размишљају својом главом, чак и они морају да „конзумирају“ истину на кашичицу да би се како-тако полако усмеравали на путу истине, јер све је тако шокантно да се истина прихвати, када су лажи тако колосалних размерае, а истина изокренута наопачке. Напросто… треба времена за то, будући да превелика доза истине, тешко се „пије“ (може да буде и „отров“), већ мора да се пије кап по кап, чашица по чашица, док полако не уђе у метаблизам, док се не стври нови ум и свест. Међутим, само знање није довољно, оно јесте основа свега, али ако се не примењује и не ЖИВИ ОСВЕШЋЕНО у пракси, такво знање је само мртво слово на папиру.

Моја порука Србима је да само србин србина спашава, не чекајмо помоћ од руса, већ се сами требамо борити за свој свеколики бољитак, ако нам руси помогну добро је, али не може рус бити већи србин од србина. Угледајмо се на своје славне претке, на делу, и ето нам бољитка. Како ће Путин помоћи нама, кад не помаже ни својим русима у Домбасу, јер руски цивили тамо највише гину за време „примирја“ од бомбардовања украјинаца који се не упозоравају да крше примирје. Али зато кад руси у Домбасу узврате и крену у контранапад, онда се по савету безбедбости УН-а (читај амери) „крши“ примирје. Сценарио је добро извежбан у рату у Босни када су у питању били муслимани и Срби.

Друго, не уздајте се срби у тзв. Трампа-србина. Какав бре Трамп, он је само вешта превара и режија холивудских мајстора илузија, заборавили сте где се налази Холивуд. Трамп је само предах, да се амери консолидују на унутрашњем плану, до коначног обрачуна са русима, а дотле ће дипломатским вештинама да гурају русе да „крваре“ на жариштима које су отворили у Украјини, Сирији, а можда им отворе још неко. Ајде да разумем режимске ботове да пишу бајке о Трампу и србима: „Трамп враћа Србима Косово!“, али прегршт је разноразниох патриота „аналитичара“ који само своје пусте жеље пројектује ка Трампу, да ће тобоже помоћи Србима, да је он некакав чак пријатељ с Путином, и гле чуда, тај „руски“ човек је скоро тражио да руси треба да врате Крим Украјини. Хоће, да вратиће, али кад амери врате мексиканцима Тексас и пола Америке Индијанцима. Сећам се исто је лудило било и са Обамом када је дошао на место предсеедника САД, као он ће „с*ебати нови светски поредак“, чак ће имати и „помоћ ванземаљаца“ у томе, а био је гори од свог претходника. Исто ће бити и са Трампом…

Срби, тешка времена долазе, доћи ће још до веће социјалне катастрофе по целој Србији, и ко зна шта још споља, јер нису нас домаћи квислинзи на власти свих боја за џабе разоружали, чак су и програсили да „Србија нема непријатеља!??“. Све је ово врло озбиљно и опасно, тако да ако се како-тако не организјемо као нација, бићемо лак плен непријатеља који нису далеко, у нашем окружењу су, то сви знамо, и сви се ра разлику од нас наоружавају…

Запамтите, само народ који чини спој предака, садашњих поколења и будућих… може опстати као народ, као нација, у противном… све ће се нације распршити у скуп појединаца чинећи аморфну зомбирану грађанштину, која ће ропство сматрати „слободом“ и „живеће“ у компензативним виртуелним ИТ и ТВ световима, ван сваке стварности и реалности.

Србе може само национализам спасити и мудра нацонална политика вођена од праве патриотске елите, коју срећом имамо око 5% у интелектуалним круговима, само их треба довести на власт, а осталих 95% откорењених анационалних интелектуалаца је најтежи шљам којег су срби икада, али заиста икада имали у својој историји…!!!

Радује ме да примећујем да се уочава одређени слој србске омладине са јаком националном свешћу и идентитетом (образује се и нформишу преко интернета), и у некој од тих будућих генерација видим спас за Србе, само је питање коју ћемо цену платити до тада. Један одабран, мањи али значајан број младих срба све више увиђа да је копирање свега што долази са запада чист бесмисао и идиотизам, јер ма колико добро копирао нешто, копија је само копија, а не оригинал, запамтите то!

И зато срби, србска омладино, будите оригинални, будите оно што јесте, Срби! Поносите се својим Славним Прецима и угледајте се на њих делима! Не мислите само на себе, већ и на своја будућа поколења! Поносите се својом националном културом, својом славном историјом, својим славним војсковођама, својом слободарском свешћу, задојите се њоме!

Живела Србија…!!!

Владан Вучковића – Паја, легенда Бора
Инструментал: „Марс“, „Ила-Ила“, „Београд“…

Владан Вучковић Паја – Планет X (Пут ка Сунцу)

Извор:
http://www.vladanvuckovic.info/

Небојша: Идем на вишемесечни одмор


Драги посетиоци,

Ево скоро има 6 година како постоји мој блог, отворио сам га 20.03.2007. Мукотрпно сам и фуриозно радио тако да ме је сустигао тежак премор и презасићеност радом на компјутеру, блогу, интернету и свим тим скаламеријама. Иначе, око свог блога све радим сам, немам админа, немам тим, а плус тога одржавам блог Дуцију и Стојану. Имао сам 2 краћа одмора, али није то то, ако се човек темељно не одмори од рада на компјутеру, мало по мало уђе ти електроника у коске и крв, а да не приметиш, јер само радиш, радиш… не знаш кад је дан, кад ноћ, а да не причам о очима, о последицама које трпе очи, то је посебна прича.

Зато сам решио да се одморим више месеци пре него поново почнем да пишем мојом својственом радном динамиком. Можда ћу одмарати цело пролеће и лето. Видећу, никад се то не зна, одмараћу колико је потребно док се потпуно не регенеришем. Одмараћу се и пасивно и активно. Природа је прави лек! Но ипак, ради одржавања неке минималне динамике, сваког месеца ћу објављивати на блогу највише до 10 текста, биће то текстови и прилози других аутора које ја одаберем, а можда и ја напишем неки текст, један или 2 месечно, видећу како ће све то ићи.

Од вечерас у 8 сати, затворићу комантаре на блогу, а отворићу их на Ђурћевдан поново.
Сви који из неког свог разлога желе да ме контактирају могу то учинити на мој мејл:
orgonster@gmail.com

Пошто идем на одмор, а 20. марта је шестогодишњица рада мог блога, блог рођендан прослављам данас 16.03.2013. На блогу је до сада објављено 1070 чланака, број коментара је 6704, а број посета 1461998.

Пазите се, чувајте се, волите се!
Поздрав свима!!

Владан Вучковића – Паја, легенда Бора
Инструментал: „Марс“, „Ила-Ила“, „Београд“…

%d bloggers like this: