Никола Тесла – Чувене илузије у науци (фебруар 1919.)


Теслин чланак: „Чувене илузије у науци“ објављен је у оригиналу у америчком часоопису „Electrical Experimenter»(Теслин чланак видећете на стр. 692.) фебруара 1919. године. Касније је тај чланак преведен и објављен у књизи „Никола Тесла – Чланци»“ коју је издао Завод за уџбенике и наставна средства из Београда.

Никола Тесла – Чувене илузије у науци (фебруар 1919.)

Никола Тесла – Чувене илузије у науци (фебруар 1919.)
Скини текст»

Никола Тесла о XXI веку – чланак из 1937. године (и научни коментари)


Данас вам представљам један Теслин чланак о томе како је Тесла, те 1937-ме године када је овај чланак објављен у америчком часопису „Liberty“, видео и предвиђао шта ће се у XXI веку дешавати, у данашње време којем смо ми сведоци и савременици, а и даље кроз XXI век. У ствари, повод да објавим овај Теслин чланак, су и додатни студиозни коментари на овај чланак, коментари једног младог Теслијанца из Црне Горе, то је Владимир Караџић.

Владимир је своје коментаре објавио фебруара 2012. године

Тај Теслин чланак публикован је у књизи Александра Милинковића: „Тесла – чаробњак и геније», која је изашла из штампе 2005. године. Владимир је добио одобрење од аутора Александра Милинковића, да Теслин чланак јавно публикује на интернету, како би нам својим научним коментарима, још више приближио Теслу, његову мисао и визију, његове изуме и његову до сад незабележену научну генијалност, за коју тада у Теслино време, а ни сада, човечанство још није спремно да је ПОТПУНО схвати, да је разуме и да је према могућностима спроводи у пракси, за добробит целог човечанства.

Но, није далеко час када ће се ситуација променити, човек и човечанство ће сазрети, и биће спремни да прихвате Теслину научну мисо, његову генијалност, и када ће ту Теслину науку имплементирати у пракси, за добробот целог човечаства…!!

Никола Тесла о XXI вијеку – чланак из 1937. године (и научни коментари Владимира Караџића)

Првих 15 година постојања Совјетског Савеза индустријски развј и наука расли су гигантским темпом, али је све одмах стопирано од комисије за сузбијање псеудонауке


Неки се данас са чуђењем питају, под утицајем огромног развоја руске моћне напредне војне индустрије и технологије којој данас нема премца, како то да руси могу да направе тако сложене машине и системе, а рецимо као не знају да направе одличне, али доста простије апарате, рецимо одличан фрижидер, аутомобил, већ нам те ствари у најбољој производњи долази све са запада.

Ту привидну загонетку разрешава руски доктор физичко-математичких наука Сергеј Албертович Салљ који је још доцент и секретар Санкт Петербурбушког дела „Руског друштва физичара“ и помоћник је председника „Руског друштва физичара“.

ruski-naucnik

Првих 15 година постојања Совјетског Савеза наука је расла гигантским темпом, па је у то време Совјетски Савез имао најбоље рачунаре, боље од америчких, боље аутомобиле, па и боље фрижидере, руси су направили специјални фрижидер који није користио енергију из мреже, затим је још 1958. године научник Иван Филимоненко открио нуклеарну хладну фузију, и на бази те технологије почели су да се праве генератори и мотори. Међутим, убрзо је на сцену ступила совјетска „Комисија за сузбијање псеудо науке“ (продане душе), та технологија је нагло прекинута да се развија, проглашена је псеудо науком, а неки научници су на мистериозан начин умрли, и касније је следила инструкција да се треба копирати америчка технлогија. И, гле „случајно“, почетком 80-их година прошлог века, у Америци је почело да се ради на пројекту нуклеарне хладне фузије, а научна основа за то преузета је од Ивана Филимоненка.

Више о свему томе, и много тога још, можете сазнати из доњег чланка и преведеног видео прилога.

Извор: Беба Мур

Совјетски научници против илумината

8399000_orig

Зашто су убијени руски научници и зашто се догодила Фукушима

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Сергеј Салљ: „Наша академска наука успјешно се развијала само око 15 година после рата. Тада је врх Академије наука био очишћен од троцкиста, и заиста развој совјетске науке у то вријеме је ишао гигантским темпом. У то вријеме су биле створене најбоље рачунарске машине на свијету, боље од америчких. Најбољи аутомобили, „Волга“ је била призната као најбољи ауто. Најбољи бродови, подморнице. У Космосу смо били далеко испред Американаца.
Били би још напреднији да је наша Академија наука дозволила да се развија такав правац као хладна нуклеарна фузија. Физичар Иван Филимоненко 1958. године открио је ту појаву, хладну нуклеарну фузију. На тој основи почели су се израђивати генератори и мотори. Академик Корољов на бази енергије хладне нуклеарне фузије намјеравао је да развије свемирске програме, лет на Мјесец и Марс, на Венеру, све је то било планирано помоћу нових мотора који би користили хладну нуклеарну фузију. Курчатов је на бази хладне нуклеарне фузије намјеравао да развије нову енергетику. Академик Глушков намјеравао је да изгради нове моторе. Цио овај програм је уништен од стране академика, они су га назвали псеудо-научним, потпуно неодрживим.

Дакле, сви ови академици под чудним околностима су умрли. Сви ови програми су затворени, а наши научни програми почели су се оријентисати на стара америчка истраживања, укључујући и свемирску технологију, али најважније је да је на овом погибељном путу била усмјерена наша рачунарска техника. То јест, сва наша истраживања из рачунарске технологије постепено су била прекривена. Речено нам је да треба копирати америчку технологију.

Почели смо да копирамо америчку технологију и до чега је то довело? До тога да Совјетски Савез није био спреман за те револуционарне промјене које су се догодиле у рачунарској технологији и информатици. Дакле, то је један од разлога распада Совјетског Савеза. У ствари, све је то било урађено, по програму који је спроводила наша Академија наука. Као што видите, све то има веома дугу историју.

А уопште са енергетиком, ствар је поражавајућа. У послератним годинама наша академија наука спроводила је програм по тзв енергетској инверзији. Шта је то? То је добијање енергије из енергије окружења. У суштини, то је изградња вјечног мотора друге врсте. Сада је то апсолутно забрањено, али замислите да је у то вријеме Академија наука усвојила такав програм? Упркос противљењу већине академика, енергетска инверзија се спроводила и резултирала је на примјер, стварањем хладњака који је успјешно радио не користивши никакву енергију из мреже. Специјални хладњак, који се производио неколико година у Москвској фабрици расхладних уређаја. Да, то је било. Па, наравно, није се производио дуго времена, све је то било затворено.

Међутим, технологија хладне нуклеарне фузије почетком осамдесетих почела је да се развија у Америци. За основу су узели технологију Ивана Филимоненка, која се нашла у рукама Американаца. Али у Америци се појавила жестока кампања за дискредитују ових програма, јер је постало јасно да ако се ови програми спроведу у Америци, да ускоро неће бити потребан ни бензин, ни угаљ, ни гас, ни систем за пренос и продају електричне енергије. Све то у блиској будућности неће бити потребно, јер су се толико успјешно спроводили програми засновани на хладној фузији. Само у Америци је уништено неколико десетина истраживача који су радили на програму хладне фузије, физички су уништени. Остали су застрашени, многи од њих су пошли у Европу, чак и у Јапан.

Јапанци су такође почели да се баве хладном фузијом. Али све је то било угушено. Упркос томе неки ентузијасти су почели да израђују моторе на бази хладне нуклеарне фузије за аутомобиле. У Санкт Петербургу, постојала је фирма до око 2005. године, која је на обичној „Лади“ израђивала аутомобиле, који су радили на хладној фузији. И ови аутомобили, ручно произвођени продавали су се. Та фирма је 2004. године изложила свој модел на изложби „Експо 2004“ у Паризу. После тога код њих је дошао замјеник министра енергетике Француске и рекао: „Момци на вас је пошао лов, савјетујем вам да брзо побјегнете из Париза. „. Сјутрадан њихово ауто је већ било спаљено, уништено, али они су ипак успјели да дођу у Петербург. Наставили свој рад још неколико година, док под мистериозним околностима, главни конструктор те фирме није умро. Уопште, фирма је била уништена.

Ево то је историја хладне нуклеарне фузије. Али, ипак, захваљујући другим истраживачима, таквим људима као што је Уруцкојев, програм хладне нуклеарне фузије развијао се и 90-их година и 2000-их година. Одржаване су конференције о хладној нуклеарној фузији. Све ово је било подвргнуто клевети од стране Комисије за борбу против псеудонауке, укинуто је финансирање ових пројеката, иако ове пројекте није финансирала Академија наука, већ су се тиме бавили спонзори. На спонзорима је извршен такав притисак да су прекинули финансирање. Замислите само колике могућности има ова комисија.

Што се тиче енергије без коришћења горива, ми смо имали таква истраживања још крајем деведесетих, али све је било угушено. Такви уређаји успјешно се развијају у различитим земљама: Швајцарској, Немачкој, Турској. Све то постоји на интернету, постоје снимци.

349051Јапан је на бази мотора Мината, тзв. Минатовог точака, можете на интернету видјети шта је то, то је проналазак од прије тридесет година. Јапанци су усавршили такве моторе и постави их на мотоцикл СУМО. Мотоцикл Сумо има погон на оба точка. Један точак се покреће обичним електромотором, а други магнетним мотором, на основу Минатове технологије. Прво се мотоцикл убрзава, потребан је акумулатор за рад електричних кола, за стварање импулса и за управљање положајем магнета. Али, упркос томе, мали акумулатор омогућава да мотор прелази 200 или 300 километара при брзини од 150 километара на сат. То јест, економичнији је од обичног електромотоцикла, десетоструко.

Видите, минимална потрошња енергије. Чега је то почетак? Револуције у аутомобилској индустрији. Компанија „Тојота“, у то вријеме је спроводила програм увођења таквих уређаја у својим аутомобилима. За вријеме министра финансија Јапана -Такинакиа, Јапан је почео да води независнију политику. Јер су Јапанци схватили да ако развијају такву технологију, у будућности им неће требати велика количина нафте и гаса. Да Јапан може да постане практично самодовољан.

Дакле, тада може да се удаљи од финансијске власти Илумината у Јапану, зар не? Јапанци су почели да спроводе такву политику, али је тада на Јапан почела уцјена од свјетских банкара, и по истраживањима новинара Бенџамина Фулфорда, који живи у Јапану, имао је интервју са министром финансија Такинакиа. Такинаки му је рекао, и прије тога је изјављивао да му је запријетио израелски премијер Нетањаху да ако се Јапан не придржава политике Међународног монетарног фонда и Федералних резерви, да ће против Јапана бити примијењено геофизичко оружје.

Јапан вјероватно није у потпуности испунио захтјеве свјетских банкара и против њега је примијењено геофизичко оружје, као резултат тога главни „Тојотин“ погон је уништен, уједно се догодила и страшна катастрофа на нуклеарној електрани Фукушима. Ето шта стоји иза трагедије у Јапану. Јапан је пожелио да води независну политику.

Но, геофизичко оружје сада се користи и против Кине, и против Европе, и против Русије. Последње поплаве на ријеци Амур су резултат примјене геофизичког оружја на сјеверну Кину. То јест, оружје је у ствари коришћено против сјеверне Кине, али је већином страдао наш далеки исток, губици су огромни, штета нанесена држави огромна.

Све је то наставак глобалне политике представника црне аристократије, који владају Федералним резервама-САД, коју руководе Међународним монетарним фондом, и другим међународним глобалистичким организацијама. Као што можете да видите, ситуација у том смислу је веома озбиљна.“

Сергеј Албертович Салљ је доктор физичко-математичких наука, доцент, секретар Санкт Петербурбушког дијела „Руског друштва физичара“ и помоћник предсједника „Руског друштва физичара“.

Превод: Беба Муратовић

Слободан М. Филиповић: Научна утемељеност србског предања која се упорно и систематски склања од очију јавности, чини Србе народом ван времена и простора


Извор: Васељенска ТВ

Слава од искона

Београд – Слободан М. Филиповић, србиста, дипломирани етнолог и новинар који се бави митологијом и палеосемантиком. До сада је објавио низ значајних књига:

„Србизми у турско-источњачким језицима“, Бгд. 2000 (7508.), Сардонија,
„Божанска имена“, Бгд. 2004 (7512.), Сардонија,
„Речник српско-аријски или архаично-српски с додатком корена“, Бгд. 2011 (7520.), Сардонија и друго допуњено ауторско издање,
„Србизми у грчком и латинском“, Бгд.2011 (7520.), Пешић и синови,
„Есеј о Илијади“, Бгд. 2011(7520.), ауторско издање,
„Слава од искона“, Бгд.2012 (7521.), ауторско издање.

Диплом,ирани етнолог Слободан М. Филиповић, Србски Посвећеник...!

Дипломирани етнолог Слободан М. Филиповић, Србски Посвећеник…! (Фото: Васељенска ТВ)

Слободане, ви сте 1978. за дипломски рад на катедри за етнологију Београдског универзитета изабрали тему из духовне културе о институцији Славе, а недавно сте објавили књигу „Слава од искона“. Кажите нам шта је слава, у каквој вези она стоји са Годишњим обичајима и какво је тумачење њеног имена?

По митском назору Срба постоје три света: богова, људи и мртвих душа, сваки са по једанаест богова, а њихов творац је Сварог или Триглав. У старој србској вери са континуитетом од неолита, троједан свет хенотеизма[1] је представљен као холограмска манифестација светлости која је извор живота и сваког постања. Отуда је слава духовни појам, за нематеријални природни циклус или стално понављајући процес природне (примордијалне) енергије. На Истоку су њени енергетски облици познати као „прана“ у Инда или „чи“ енергија код Кинеза, у хришћанству као Свети Дух, а на Западу као „оргонска“ енергија.

Непрекидна смена директне и индиректне светлости чини ток Стварања са почетком о јужном оврагу (увратина, сунцоврат) или Божићу, рођењу младог Сунца:

Нема дана без очњега вида,

Нити праве славе без Божића (Горски вијенац).

Са Божићем започиње узлазна путања Земље, која недри мистеријски ток Остварења или обнову природе у пролеће. Отуда народ вели: Слава је колач и свећа, јер, Годишњи обичаји су мистеријски везани управо за генеративну моћ природе о пролећној равнодневици.

Име за празник Славе је изведен од духовног појма „слава“, од кога је и инфинитив „славити“,[2] који се употребљава за све празнике Годишњих обичаја, а преносно у општем смислу. Семантика славе је сагласна њеном божанском току Стварања и истородна аријском или архаично српском срава, слава, оно што тече или струји, од корена сру, тећи, инф. сравати, славити, сливати, ославити (потећи), словити (говорити). Појам славе стоји у семантичкој вези са хомонимом шрава, (по)хвала, уважавање, глас, углед (шравана, славан), част, од корена шру, слушати, чути, а молитва Господу (изворно Сварогу) започиње речима: Слава тебе Боже…

У чему је посебност српске Славе?

Што се тиче развоја култа славе, преломни моменат је реформа Светосавске цркве у средњем веку, којом је крвно приношење замењено бескрвним, а празновање потиснуто на дом свечара. На тај начин, створена је једна специфична институција, за коју Р. Грујић каже да је „ у границама области Жичке архиепископије, доцније Пећке патријаршије, добила нарочито национално обележје, а током времена почела се сматрати као искључиво српска и то више национална него верска“.

Суштинско питање посебности Славе код Срба, јесте њена научна утемељеност на којој се иначе заснива целокупно српско народно предање. У науци, слава или циклус природне енергије са Сунца, познат је као електромагнетна сила настала субатомском емисијом фузије водоника и хелијума на сунцу, коју хелиоцентрична метеорологија зове „сунчев ветар“. Она на Земљу долази преко магнетне жиже Земље (геомагнетни фокусатор) односно нематеријалног крста северне земљине полулопте, познатог у народу под именом Часни крст или „крст са оцилима“. Симболише циклус тока Стварања, у коме надир (север) „отвара“ крсну или десну страну кола небеског која припада светлости. Постоји у континуитету још од цивилизације Винче и дан данас је претстава на обредном хлебу који се меси о Ускрсу, празнику тока Остварења, а налази се у србском грбу.

Пример објашњења Часног крста показује, да је српско предање сагласно са савременом науком. Зашто онда нема званичне научне верификације те истоветности?

Зато што најмање виде они који то неће. Нарочито, ако држе нож и погачу, па секу онако како се њима допада. Осим тога, потребно је и знање да би се видело. Научна утемељеност србског предања која се упорно и систематски склања од очију јавности, чини Србе народом ван времена и простора. Нематеријална знања србског мита и њихов придевак „небески народ“ су допуњујући, јер су преци Срба дошли са неба доневши са собом веру, знање,[3]писменост и цивилизацијски однос према стварности, што је оставило генског трага. Срби имају предање да их бог није створио, већ да су његови потомци, док материјални аргументи сведоче да су они културни источник холоценске цивилизације света, која се крстолико ширила из Седморечја[4] у Подунављу Хелма (Балкана).

Значи ли то, да не може „шут са рогатим“?

Знате ли онај виц са Солунског фронта: Питао официр војника кога је питао за оно што је урадио, а војник одговорио: своју задњицу.

– Шта кажеш, наљути се капетан. Да, да капетане, питао сам је да ли може да издржи 25 батина! Наравно да може „шут са рогатим“? , само што то скупо кошта, па је привлачнија линија мањег отпора, која на крају испадне најскупља. Да не може „шут са рогатим“, свет би био непроменљив. Према томе, будите сигурни да „са истином нема погађања“, јер мисли поседују снагу остварења.

Какав мотив може да стоји иза забране неке научне истине, нарочито историјске?

Мотив је обично политичке природе, али их често прати психолошка потреба моћних за исконом у духовном смислу. Виртуелност науке је директна последица манипулације знањем, иза које стоје власт „најгора од свих болести“ и тајна друштва која спречавају човека да управља својом судбином.

Што се тиче „забрањене историје“, на то питање је одговорио Гебелс: Узмите једном народу историју и он ће за сто година бити стока. Можда је грубо рећи да је од Берлинског конгреса прошло сто тридесет година, али и мека варијанта принципског питања идентитета подразумева историјско и људска права. Узмимо за пример, „научну“ кампању о илирском пореклу Шиптара. Зашто је „науци“ важно да они буду Илири? Зато што у том случају временски „претходе“ Србима досељеним „ономад“ на Хелм (Балкан), па им аутоматски у оквиру људских права припада и право на српску земљу, јер су тобоже историјски старији на овом простору.

Шта је онда потребно урадити да би се однос према научној аргументацији променио?

Потребно је да држава стане иза србистике, јер ми смо једина земља на свету која нема институцију за проучавање сопствене културе. Леонтјев каже да нема неморалних народа, већ постоје само неморалне државе, а колико је то важно сведочи Љотић, када каже да је држава „инструмент судбине једног народа“. Људи склони избегавању конфликта, обавезно западају у конформизам који подразумева прилагођавање групи или друштву. Уколико овај конформизам дуго траје, долази до стагнације и поремећаја личности. Иван Иљин то назива „новом елитом“, која долази одоздо, „са школом туђег мишљења и слепом покорношћу“.

За почетак је довољна употреба логике и промена терминологије, која је фалсификована, измењена и измишљена. Узмимо за пример Сарбине старинце Апенина, којима су скинули слово „р“ па их данас зову Сабини или чак Абориџини. Сарбини су сами себе звали Расени, па зашто их онда зову измишљеним именима „Етрурци“ или још натегнутије „Коловени“? У науку би требало увести правило, да се сваки народ зове именом каквим он сам себе зове! По правилу владајуће науке, кадгод су Срби (Словени) у питању ништа се не зна или се погрешно и непотпуно представља! Суреби су главно племе србских Германа, којима је такође скинуто фамозно слово „р“, које се само у србском језику употребљава као самогласник. Тако су они постали „Свеви“, „Суеби“ и „Швабе“. Исто су прошле и сирбиле, свештенице и пророчице бога Сербона које се данас зову „сибиле“.

Зашто се Раси или Рашани редовно називају по јелинском изговору Траки или Трачани? Зар Сарбате треба звати Сармати, само зато што Јелини не могу да изговоре правилно ову реч? Не постоје никави „Трибали“, у јелинским облику изговора, већ само Срибали најстарији народ свету, са којима су семантички и етнички у сродству латински сервили (сербили), племство Алба Лонге и тројанске лозе Јулија! Бројни су примери бесмислица у научнј терминологији, који нису произвољни већ срачунати и наменски уведени. Посебно су штетни „Индоевропљани“, „Грци“ и „Словени“, па постоји потреба да се они поближе објасне.

Лингвистичка кованица „Индоевропљани“ лепо звучи али етнички не значи апсолутно ништа, иако је идеолошка замена за „мајку народ“ Арија (Аријеваца) који су сами себе звали Срби. “Индоевропљани“ су само корисна измишљотина, која је непозната у историји до пре нешто више од два века.

„Грци“ су погрдно име хуритских дошљака на Хелм, којим су Римљани назвали Јелине осам векова касније, када су их окупирали у другом веку старе ере. Не постоје никакви „стари Грци“, поготово „не као носиоци културе“, јер су брзо нестали са историјске сцене пре око три хиљаде година. Постоје само Јелини (Хелени) како сами себе зову, али они не воле погрдно грчко име, па своју земљу зову Јелада. Уосталом, да су Јелини старином од Пелазга или Рашана, античких Срба, то и они сами признају.

За оне које данас зову племенским именом „Словени“, више десетина историчара и лингвиста кажу да је њихово старо народно име било Срби.[5] Назив „Словени“ је данас збирно име за дванаест србских народа, а колико је он апсурдан у својој идеолошкој потреби, показује чињеница да народ под овим именом не постоји! Па каква су онда папјазанија тек „прасловени“? Нарочито се руска историографија „посипа пепелом по глави“, па у последња два века ниједан посао не започиње без Словена и такође измишљене „Византије“ алијас Ромеје или Источног српско-римског царства, што има посебно штетан утицај.

Срби и Руси су два имена за исти народ (Срба или Рашана), све до стварања Русије под Рурићем или до Ивана Грозног, јер су Срби конститутивни елемент Руске царевине. Разлика између имена Срби и Руси, (Роси, Раси, Рашани, Расени), само је у томе што је српско име опште и старије, што је пресудно за културни континуитет, поготово када се зна да је постојбина Арија или србских народа на илирском Хелму (Балкану). Енглези греше када кажу да су Срби „мали Руси“, исправније је рећи да су Руси „велики Срби“, јер, сујета је дозвољена само у општем интересу.

Више о Слави, као и о нашем предању, паметарници, језикословљу, природњаштву и уметности, можете наћи и прочитати на сајту светлица.срб (или за оне који не користе азбуку http://www.светлица.срб/ ) Извиђачко-природњачког Друштва предања Светлица, у реферату „Духовни појам славе“, прочитан на мећународној научној конференцији „На изворишту културе и науке“, 21-23. 9. ’12. у Београду.

—————————————–

Напомене:

(1) Хенотеизам је једнобоштво у коме Бог има мноштво појавних облика. Семантички, реч бог је духовни појам, истородан ариј. б’ога, закон, правило, месечев дан (28 конака) у биолошком ритму Земље (једна ротација сунца).

(2) Опште народно име Срби (Словени), треба разликовати од националног (Срби, Јужни и Лужички), поготово што је историографија деветнаестог века поистоветила нацију са државом из политичких разлога. Старија ортоепија српског имена је на Истоку познатија у облику Сабири, што се и семантички разликује од имена Срби. Без обзира на ортоепију и семантику, баш је згодно вратити у науку име Сарбати уместо „Словена“ који су ионако потомци Сарбата у Европи и Азији.

(3) Тамо где нема знања нема ни Бога међу људима (Венцловић, народни духовник)

(4) У Ведама, постоје у сва три света по седам река. Отуда је света земља Медија или библијска Хавила земаљска рајевина Седморечја Хелма (Балкана).

(5) „Славити“ изворно значи „дизати у славу“, које се по правилу врши до зенита (подне), за који Ориген вели да је „лице божије“.

* * * * * * * * * * * * *

Слободан Филиповић: СрБско питање и теорија завере

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Забрањена историја 14 – Србска дивонија или митологија

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Слободан Филиповић: Симболи србског грба

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Велимир Абрамовић: Спиритуална србска група


Велимир Абрамовић: Спиритуална србска група

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Српски геније: Теодора фон Бург – Таленат и рад су кључ!


Са мајком нашег бисера и генија Теодора, Магдом Бузуровић (девојачко презиме), био сам у истом разреду у основној школи „Трећи Октобар“ у Бору. Кад се сетим тог безбрижног и лепршавог времена, сетим се и њеног оца, Бранка Бузуровића – „Бузура„, који нам је предавао физичко васпитање. Сви га се ми из те генерације радо сећамо када причамо о том времену, о разним дечачким враголијама, несташлуцима и догодовштинама. 🙂 Нека је жив и здрав наш „Бузур“ како смо га сви звали.

На овом форуму» Магда објашњава (форумско корисничко име јој је „Realm„) своју ситуацију са Теодором, кроз шта све пролазе, као и како се као родитељ и друштво опходити са супер талентованом децом. Магди и њеном сину желим максимално све најлепше и најуспешније!

Теодору желим да буде упоран, истрајан и посвећен свом путу генија, нек његова генијалност процвета пуним цватом и потенцијалом којег поседује! Да, наравно, као и сваки геније, и Теодоров пут није лак због неразумевања средине и медиокритекске идеологије која се фино и дуго „негује“ у Србији. Но, ако је Теодор посвећен у потпуности свом путу, и Космос ће му помоћи, Бог..!

Нека му увек на уму буде живот и дело нашег непревазиђеног генија, Николе Тесле.

Погледајмо сад један симпатичан видео клип, где Теодор сам прича о себи…

МОНДО – Дечко вредан пажње

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

А сада следи текст из штампе…

Таленат и рад су кључ

Извор: Политика Онлајн

Статистички биланс успеха Теодора фон Бурга: сто тринаест такмичења из математике – сто тридесет и две награде, тридесет међународних такмичења – четрдесет и девет награда, осамдесет три локална турнира – толико трофеја.

Замишљени геније: Теодор фон Бург… Тео, какога зову добри другари, прегурао је најгоре. Али, требало је издржати: за шест година, због притисака и малтретирања у којем су учешћа узели ученици али и неки наставници, морао је да промени чак четири београдске школе. А он сам лаконски нам каже да свако нађе свој разлог за мржњу и да осећај мучнине није било лако превазићи, без обзира на труд,јер је тешко поднети ситуацију у којој су сви против вас. А онда додаје нешто што звучи као прости математички принцип: „Однос масе према појединцу је непроменљив“.

Ђаку који се истиче знацима генијалности, па још из масовно омражене математике, а нарочито ако похађа неку српску основну школу, најпотребније су брзе ноге. Годило би му и да има ревносно школско обезбеђење које ће га допратити до куће, а не би му шкодило да тренира источњачке борилачке вештине, рецимо теквондо или кунг-фу. А увече, пред спавање, могао би да се теши подвизима јунака епско-фантастичне прозе, у делима Роберта Џордана, на пример.

Све ове технике опстајања међу медиокритетима и завидницима, жељнимда скрешу сваког ко штрчи, морао је да користи и Теодор фон Бург, осамнаестогодишњи младић из Београда, најбољи ђак престоничке Математичке гимназије и један од неколико највећих младих математичких умова на свету.

Древни муслимански филозофи глумили су припростеда их светина не бизгазила. Писац Момо Капор говорио је да „крдо“ око суперталентованих појединаца брзо нањуши ту изузетност и да ови, „различити“, прибегавају мимикрији да их руља не би ликвидирала. Уосталом, најубитачнији и најјезгровитији је био Његош: „Пучина (маса, светина) је стока једна грдна“!

Тео, какога зову добри другари, прегурао је најгоре. Али, требало је издржати: за шест година, због притисака и малтретирања у којем су учешћа узели ученици али и неки наставници, морао је да промени чак четири београдске школе. А он сам лаконски нам каже да свако нађе свој разлог за мржњу и да осећај мучнине није било лако превазићи, без обзира на труд,јер је тешко поднети ситуацију у којој су сви против вас. А онда додаје нешто што звучи као прости математички принцип: „Однос масе према појединцу је непроменљив“.

Статистички биланс Теодорових успеха на математичким турнирима, вишебојима и олимпијадама је колосалан: као учесник сто тринаест такмичења освојио је стотину тридесет и две награде. На тридесет међународних такмичења освојио је четрдесет и девет награда, а на осамдесет три локална турнира добио је исто толико трофеја.

Теова мајка Магда фон Бург, рођена Бузуровић, професорка енглеског језика, отишла је, фебруара 1992. године, у Книн, где је била преводилац у мисији Међународног комитета Црвеног крста. Тамо се зближила с Беатом фон Бургом, делегатом швајцарског Црвеног крста, с којим ће добила сина Теодора, којег је родила у Београду.

Госпођа Магда нас уверава да је Теов блистави таленат за математику само једна страна приче и да је упорни, свакодневни рад, још од Теове треће године, кључ његових успеха. Већ са седам година млади Фон Бург је решавао задатке намењене ђацима четвртог разреда основне школе, али мајка Магда, његов дотадашњи учитељ,схватила је да дете не може даље да напредује без приватних професора. Породица је морала сама да се сналази јер се државне касе, намењене за овакве случајеве, држе „генерацијског реда“ и не дају финансијску потпору пре другог или трећег разреда средње школе. Такви су услови код Министарства науке и града Београда. Ипак, прва, једнократна финансијска стимулација стигла је од Фонда за таленте при Министарству за омладину и спорт

Наша саговорница, на основу свог искуства, сматра да однос државе према суперталентованој деци треба редефинисати,односно да новчане појединачне награде морају бити симболичне а да већину тих пара треба уложити у додатни рад ђака с квалитетним професорима.

Теодорова мајка, у улози његовог професора и педагога, повукла је изузетан потез: није дозволила да њен син уђе у режим такозване акцелерације (прескакања разреда) јер такво „напредовање“, по правилу, разорно делује на социјални и емотивни развој детета.

Теодор фон Бург следеће године завршава гимназију и одлази на студије у иностранство. Велика препрека његовом и повратку њему сличних, у Србију, каже нам, јесте овдашњи непотизам и партијско збрињавање кадрова. Планира да се упише на неки од европских универзитета због тога што су европске основне студије квалитетније од америчких, али и због блискијег менталитета и начина живота. Каже да има већи афинитет према примењеној математици, додајући: „Чиста математика, на неки начин, не бави се овим светом и то ме одбија. Не желим да завршим у неком свом, малом, изолованом свету“.

На „вечној“ листи најуспешнијих такмичара најпрестижније, Међународне математичке олимпијаде, која се одржава већ педесет две године, Теодор заузима шесто место с три златне, једном сребрном и једном бронзаном медаљом. А на првом месту је његова нова пријатељица, Лиза Зауерман из Немачке,коју догодине наш јунак лако може да престигне. Јер, Лиза је испала из конкуренције (такмичари морају имати мање од двадесет година), а ако би Теодор, на следећој олимпијади која ће се одржати у Мар дел Плати, у Аргентини, освојио злато био би најбољи светски математичар свих времена у поменутом узрасту.

Теодор је већ гостовао код Лизе Зауерман и њене математичке дружине, на Универзитету у Бону, и био је одушевљен својим новим пријатељима који су га очарали скромношћу и жељом да му помогну у сваком погледу.

Милан Четник
објављено: 14.11.2011.

Милева Марић: Жена геније са фаталном грешком, заљубила се у Ајнштајна


Жена геније, наша бриљантна Милева Марић, неправедно је потпуно маргинализована из званичних научних кругова иако се јасно види, анализом Ајнштајнове биографије његових званичних биографа и љубавних писама и преписке између Ајнштајна и Милеве, да је отац и мајка Специјалне Теорије Релативнисти (СТР), бриљантна Милева Марић.

Њена фатална грешка је што се заљубила у Ајнштајна, али живот је такав, највећа сила је љував.
Пратите упоредну анализу Милевиног и Ајнштајновог успеха кроз њихово школовање, и биће вам јаснија слика ко боље познаје физику и математику, и ко је творац СТР.

Милева Mарић, Ајнштајн из сенке

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.

Преписка Ајнштајн-Милева:

„Алберт је наставио да пише распитујући се за здравље нерођене бебе и износећи ставове о теоријама које су развијали: »Бићу пресрећан када поново будемо заједно и доведемо НАШУ теорију о релативном кретању до завршетка«…“

О Милевином и Ајнштајновом раду:

„Сва 4 рада су објављена 1905. Један од асистената издавача „Анал физике“ рекао је да је Милевино име стајало у оригиналном документу. Није објашњено зашто она није коаутор.“

Милева Марић, прави геније 1

Линк ка видео прилогу на:http://www.youtube.com

Драган Милићевић писац књиге „Милева Марић Ајнштајн – Планетарни геније“ објединио је све биографске податке о Ајнштају и Милеви, анализирао је Ајнштајново детињство, школовање, упоредне успехе кроз школовање Ајнштајна и Милеве, у свим раздобљима.

О Милеви марић…

После 4 година учења учитељ и управник школе коју је похађала Милева, каже за њу:

„Пазите да ово дете не упустите, она је феномен за учење“

Све оцене Милеве Марић после 8 година учења, биле одличне, сем из физике и математике, где су оцене биле изванредне, каже Милићевић.

Милева Марић, прави геније 2

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com

О Ајнштајновим школским успесима…

Ајнштајн је у 7 разреду гимназије био искључен због слабог владања и слабог успеха.

Драган Милићевић:

„Он је покушао са једним лекарским уверењем да се спаси тог избацивања из гимназије, међутим, гимназијске власти су га претекле, препоручиле су му да напусти школу..“

Дакле у исто време када је Милева показивала сјајне успехе из физике и математике, Ајнштајн је био искључен из гимазије.

Ајнштајн је дипломирао из физике са тројкама, а урадио дипломски рад са двојком.

Милева Марић, прави геније 3

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com

Милићевић је изнео доказе да су чувени радови из 1905-те носили потпис „Ајнштајн-Марић“ док су били у радној верзији.

После СТР, издавачи су тражили да Ајнштајн напише књигу о теорији, јер он је забога геније, зар не? А он им је реко да нема времена, да је заузет?!

У то време, у преписци Милевиној са пријатељицом, Милева каже да њен супруг често проводи своје слободно време само играући се са малим.
Ето, ствар је јасна, издавачима каже да нема времена, тобоже је заузет научмим радом, а видимо да цело слободно време проводи играјући се с дететом.

И најзад, нешто тако очигледно... у тренутку кад је Специјална Теорија Релативности већ била објављена, али оригинал изгубљен, тражили су од Ајнштајна да поново изведе цео поступак, по фазама, Ајнштајн је то одбио да уради.

Прву књигу о Специјалној теорији релативитета 1916-те написао је физичар и астроном Ерик Фројерлих, не Ајнштајн. Ајнштајн је као наводни аутор, написао само предговор за ту књигу. Толико о Ајнштајну „генију“ који никад није написао књигу о СТР, већ други.

Милева Марић је напуштена умрла 1948-ме године

Никола Тесла је негирао тачност СТР, он је отишо и даље, али је несхваћен. Такође је професор Абрамовић оборио СТР», међутим није поента у томе што се тиче Милеве Марић, која је очигледно била бриљантан ум који је могао да напредује, да оде даље и више од своје СТР. Међутим, предрасуде о женама као нижим бићима, тобоже по природи ствари не могу да имају бриљантан ум,  владају и у научним круговима којем владају мушкарци, као и у свим сферама.

То не одговара истини, ако ћемо со ИСТИНЕ.

Неко ће рећи…

„Па да, али погледај колико има много бриљантних мушких умова, а женских толико мало, готово никако“.

Да, али квантитет није мерило квалитета, већ достигнуће. Довољно је да две, три жене постигну врхунске и бриљантне научне резултате, попут Милеве Марић, Марије Кири», или рецимо Лу Саломе» која је је била фасцинација за највеће мислиоце мушког пола њеног времена, иако није припала никоме од њих.

Само ови примери су довољни да се схвати да и жена као жена може бити бриљантна попут мушкараца у многим умним областима, а то што жене имају мање резултата је због природе ствари саме жене, која је дубински орјентисана да буде мајка, да брине о породици, деци… тако да мушко може да ствара и креира.

Дајмо у друштву слободу и простора жени да ствара, да креира, и биће више бриљантних жена умова, генија попут Милеве Марић, која је верујем могла да оде и даље и дубље од СТР, да јој је животна судбина била другачија, да је наша цивилизација била на вишем ступњу свести, без предрасуда о женама као умним бићима.

%d bloggers like this: