Дошло је време, да се поново из почетка крене…


Сусрети рода – Дан 1 (15.06.2020.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Сусрети рода – Дан 2 (16.06.2020.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Сусрети рода – Дан 3 (17.06.2020.)

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Пра-генетски код – Шанса за боље човечанство…!


Овај доле преведени клип о Пра-генетском коду је врло, врло значајан за људе на Планети Земљи. Када сам га погледао и размислио, увидео сам да је тема о прагенетском коду најзначајнија за људски род, убедљиво!

Пра-генетски код

Следи транскрипт из видео прилога на Скрибду:

Пра-генетски код – Шанса за боље човечанство…!

Пра-генетски код (ћирилица):
Скини транскрипт»

Пра-генетски код (латиница):
Скини транскрипт»

Ово са Прагенетским кодом је у ствари сензационално откриће од пре 30-ак година, за које данас шира популација људи мало зна, јер је Швајцарска хемијска компанија „ЦИБА-ГЕИГИ (CIBA-GEIGY)„, под притиском светским паразитских моћника који управљају овом Планетем, обуставила истраживања, сакрила патент и уништила све трагове интервјуа о томе.

Али, ето, срећом, видео прилог о томе је захваљујући постојању интернета 2013. угледао светлост дана, када је клип о томе пуштен у оптицају, барем што се тиче Србије…

Наиме, ради се о веома једноставној техници, семе неке биљке се држи 3 дана у вакуумским кутијама, у статичом електричном пољу кроз које не тече струја и у којима је исти напон, после тога се засади, а резултат је кукуруз са 5 уместо 1 клипа. Кад се биљке тако третирају, оне су отпорније и боље него када се прскају отровним пестицидима, и не само то, тако се код биљака, укључујући и житарице, активирају успавани гени, па су се рађале биљке које одавно више не постоје, у таквом генетски најбољем и најздравијем облику постајале су пре милион година…

Када би се којим случајем сутра овим начином почеле третирати све биљке и житарице које човек користи за исхрану на овој предивној Планети, потребе за пестицидима и хемикалијама, с којим се данас третирају пољопривредне културе, биле би излишне, и тако би индустрија за производњу пестицида и разних хемикалија потпуно пропала, а са тиме и милијарде профита за моћнике, што би било предивно за обичног човека, али не и за те моћне паразите, владаре ове Планетер, који се на тај начин богате.

Е, сад, интересантан је експеримент са калифорнијским пастрмкама, где се јајашца женке узимају у лабораторији где се оплођују вештачким путем и изложена су 4 недеље електростатичким пољем, и кад су се упоредиле такве пастрмке и ове данашње, утврдило се да су ове пастрмке чија су јајашца за размножавање трертирана електростатичким пољем, боље и отпорније од ових данашњих, чак шта више, тврди се да су такве пастрмке исте оне које су постојале пре 150 година, што значи, у односу на време ових експиримената, да се те пастрмке постојале тамо негде 1830-те године.

Шта нам ово указује?

Па указује нам на то да је загађење природе и Планете почело индустријском ревоуцијим која је датумирана на 1760-ту годину, и тако мало по мало, све до данашњих дана, путем загађивања природе деградиран је сваки облик живота не генетском нивоуу, почевши од биљака, житарица, шума, риба, животиња, па наравно и човека.

Међутим, поставља се сад једно суштинско питање, а тао је:

Да ли се овом методом са електростатичким пољима у којима не тече струја, може „побољштао“ данашњи човек„?

Другим речима, да ли се у данашњем, од хиљадугодишњих силних загађења тотално издегенерисаном човеку, може пробудити тај прагенетски код, тако да се човек врати у „првобитном стање„? Да буде здрав, да дуго живо, по 800-900 година, јер и Библија је описивала да су некада људи живели дуго. Адам је живео 930 година, а Ноје, који је једанаеста генерација после Адама, умро је 350 година после потопа, када је имао 950 година.

Ја мислим ад може…

Рецимо, може овако, ово је једна од варијанти… пре вештачке оплодње жене, сперматозоид мушкарца се у лабораторијским условима изложи дејству електростатичког поља, и тако се држи у том пољу колико је потребно, затим се таквим сперматозоидом оплоди жена које је такође смештена у електростатичком пољу. Врло је вероватно да ће се у таквом плоду у утроби мајке пробудити прагенетски код, јер меморијски запис у генима о њему постоји, гени треба само да се „сете“ тог кода, и самим тим пра генетски код се тако буди и активира, баш као и код калифорнијске пастрмке из експеримента…

Тако би се после више циклуса рађања, поново створио тај првобитни човек са јаком и отпорном генетиком. Такав човек би био здрав и отпоран, био би паметан, а не као заглупљени данашњи зомби, не би био болешљив као данашњи издегенерисан човек, не би користио токсичне лекове и разне хемикалије, јер не би имао потреба за тиме, будући да му је генетика јака уз помоћ буђења прагенетског кода. Такав човек би постепено живео све дуже и дуже.

Затим, када би се број тако генетски снажних и отпорних мушкараца и жена повећао, тада не би било више потребе за третмане сперматозоида електростатичким пољем, јер та пробуђена пра-генетика била би сама по себи увелико активна, жива, радна и функционална, не би више била успавана, тако да више не би било потребе за вештачким оплодњама, већ би се такав снажан и генетски јак човек размножавао природним путем,… ја волим тебе, ти волиш мене, и тако деси се „оно“… 🙂

Е, сад, када се сагледа ово целокупна ситуација, поставља се основно питање:
Због чега се та првобитна супер генетика биљака, шума, риба, животиња, временом издегенерисала, и ко је одговоран за то?

Одговор се сам по себи намеће, за то све је одговоран човек који је загађивао Планету (земљу, реке, мора, ваздух) не само путем скорашње индустријске револуције, па надаље све до данашњих дана, већ и путем ратова, нуклеарних ратова. Сви знамо да из разних извора имамо информације да се некада давно у овој цивилизацији десио веклики нуклеарни рат (потоп Атлантиде), један од извора за то су опште познати спис, индијска „Мафабхарата, и наше Славјено-Аријевске веде, а ево шта о свему томе прича» познати риски физичар, Сергеј Саљ:

„Што се тиче паклених сила које су окупирале човечанство, то је било током десетак миленијума, када никакавих масона, никаквих јевреја уопште још није било. То се увек дешавало и увек је доводило до глобалних ратова човечанства. Било је уништено неколико цивилизација, пустиње које су на Земљи су резлтат дејства нуклеарног оружја, јасно је доказано….“

Затим, у Славјано-Аријевским Ведама, односно књигама које су веродостојне у описивању догађаја из давних времен, имамо описе о Планетарним катастрофама. Погледати овде» описе прве Планетарне катастрофе, а овде» друге.

Међутим, ако би почео да се овако ствара нови-стари човек са отпорном и првобитно моћном генетиком, морало би се престати са загађењима ове прелепе Планете, са катастрофалним ратовима, јер би опет човечанство поново дошло на ивици опстанка…

И кад се све ово сагледа, није чудо што се издегенерисала генетика биљака, живитиња, човека. Ако се данашњи човек не опамети, обистиниће се ово пророчанство канадског племена Кри:

“Тек када се искрчи и последње дрво, затрује последња река, улови последња риба, људи ће схватити да се новац не може јести.”

А и не само то, јер ако се ово пророчанство обистини, човек ће зажалити» што није постао од мајмуна, јер да јесте, не би загађивао Планету, већ би весело скакутао и јео банане, али би барем био жив…

Пресушиће осам светских река?


Преносим овај упозоравајући текст са блога „Бележница“ о човековом немилосрдном уништавању река и читавог еко система, а самим тим он уништава себе и сав живи свет.

Извор: Блог Бележница

Часопис „National Geographic“ објавио је алармантне податке о убрзаном нестајању осам великих светских река. Наиме, Колорадо, Сир Дарја, Аму Дарја, Хоангхо, Инд, Теста, Рио Гранде и Мареј ускоро ће пресушити због превелике експлоатације. Последице нестајања река неће се одразити само на становништво већ и на многе еко системе широм планете.

Превелико и необазриво коришћење вода осам светских река, одразиће се на њихов потпуни нестанак, а суморна будућност чека не само околне становнике већ и читаве екосистеме.

Река Колорадо, или бар оно што је остало од ње

Река Колорадо (2.333 km) водом снабдева око 30 милиона људи. Због великог искоришћавања у пољопривредне, индустријске и градске сврхе, вода тешко стиже до делте у Калифорнијском заливу. Само једна десетина њене воде допре до Мексика, где се углавном користи за пољопривреду и снабдевање градова јужно од границе.

Све већа коалиција адвоката, заједно са часописом National Geographic, ради на томе да поврати макар део воде Колорадо реке, у нади да ће регенерисати њену, сада већ сушну делту и екосистем. Све више људи се интересује да помогне овој акцији, ширећи свест о важности и улози реке.

Река Инд
 

У Пакистану се великом брзином повећава број становника и тренутно их је 170 милиона. Вода реке Инд (3.200 km) намењена је за домаћинства, пољопривреду и наводњавање скоро 90 одсто сувог земљишта. Колико су озбиљне последице превелике експлоатације ове велике реке, говори и чињеница да се вода Инда више уопште не улива у океан код луке у Карачију.

Због великих проблема проузрокованих оваквим коришћењем, долази и до немира међу становништвом, те често избијају сукоби и свађе око воде. Лоше вести, али и тензија, проширили су се и на суседну Индију, дом глечера који хране реку, али која, нажалост, планира све већа скретања тока реке, преноси National Geographic.

Међутим, наде има – у региону се раст броја становника успорава, а јавља се и пораст свести о значају заштите великих светских река.

„Сестре“ Сир Дарја и Аму Дарја
 

Аралско море у Азији некада су пуниле две велике реке: Аму Дарја (1.400 km) на југу и Сир Дарја (2.212 km) на северу. Међутим, шездесетих година прошлог века, Совјети су одлучили на нахране околне степе па су изградили систем за наводњавање који се састоји од 20.000 канала, 45 брана и више од 80 резервоара. Систем је неефикасан и цури, а река Аму Дарја изгубила је највећи део свог тока и више не стиже до Аралског мора.

Река Сир Дарја мало је боље прошла од своје сестре, али је толико загађена да се не препоручује њено коришћење као воде за пиће или наводњавање.

Лишено главних извора воде, Аралско море је за само неколико деценија сведено на неколико малих језера. Милиони комада рибе су угинули, обала се километрима повукла од градова, а оно мало људи који су ту остали били су на удару олује токсичне прашине, која је последица индустријског загађења.

Јужноамеричка река Рио Гранде
 

Последњих неколико година Светска банка финансира изградњу брана у оквиру рестаурационог пројекта, са циљем регенерације Сир Дарје и онога што је остало од Северног Аралског мора.

Величанствена река Рио Гранде једна је од највећих река Северне Америке и дугачка 3.033 километара. Но, због неумереног искоришћавања од стране Тексаса и Мексика, ова река скоро уопште више не долази до Мексичког залива. Последице експлоатације огледају се и у чињеници да је њен екосистем веома угрожен.

Жута река Хоангхо
 

Хоангхо или Жута река (5.500 km), друга је по величини река у Кини, после Јангцекјанга. Колевка је најраније познате кинеске цивилизације, и има дугу и бурну историју у региону. Већ 40 година Жута река једноставно пресушује пре него што дође до мора. Доњи ток реке је без воде читавих 230 дана годишње.

У последњих неколико година кинеска влада предузима кораке да јој поврати снагу, ускраћујући пољопривредницима да користе воду у неким деловима тока.

Индијска река Теста (Teesta)
 

Река Теста (315 km), пролази кроз индијску државу Сиким, и улива се у реку Брамапутра у Бангладешу. Услед великог наводњавања, река коју називају „линијом живота“ у Сикиму, ускоро ће пресушити.

Неопходан је хитан састанак владa Индије и Бангладеша, како би се решио проблем. Разумна експлоатација речне воде спречиће њено нестајање, поручују индијски еко-активисти.

Аустралијска река Мари (Murray)
 

Најдужа и најважнија река у Аустралији, Мари, дугачка је 2.375 километара. Због великог наводњавања, река се повукла, а појачани салинитет прети да угрози усеве и екосистем.

Река Мари суочава се и са проблемима као што су велико загађење и увођење инвазивних врста риба, попут европског шарана. Ако река пресуши или достигне ниво загађења тако да више не може да се користи, нестаће 40 одсто пијаће воде у неким регионима Аустралије.

Наша прелепа Планета Земља – Лепа Зелена


Лепа Зелена

Добро дође да као у биоскопу, дам неки филм за гледање, користан и речит филм, филм са позитивном и будилачком поруком. Погледајте обавезно овај леп и импресиван француски филм, преведен је, који не само што говори колико се човек отуђио од природе, већ и самим тим од самога себе, од својих пуних развојних потенцијала, ума и душе. Филм ће вас са пуно набоја „наелектрисати“, да коначно и пресудно учините тотални заокрет, да се преокренете у позитивном правцу, ка истинском смислу живота који је у разумевању, плесу, радости, љубави, у животу саобразном природи и њеној прекрасној лепоти, плодовима што нам нуди, и зато требамо да чувамо, пазмо и волимо све становнике Земље: Мора, Језера, Реке, Шуме, Брда, Ливаде, Тло, Ваздух, Потоке, Животиње, Биљке, Птице, Инсекте… Људе!

Лепа Зелена 1/6

Линк ка видео прилогу на: http://www.youtube.com/
Видео прилог можете скинути пратећи ово упутство.
други део, трећи, четврти, пети, шести.

Уништимо ли природу, уништићемо себе, но живот ће тећи даље, природа ће поново озеленити, али неће бити више нас, ми смо само део без кога се може…


Природа је омогућила услове за постојање људског бића,човека. Природа поседује одређени утврђени механизам и законе, то је непромењиво и константно. Све што је живо у природном ланцу живота, међузависно је и нужно за постојање оног другог. Уништавајући и загађујући природу, реке, мора, ваздух, инсекте, биљке, птице, живитиње, ми тиме уништавамо и себе, јер ми смо једна међузависна породица, породица мноштва облика живота, од најнижег ка највишем, људском. Али човек је најодговорнији за опстанак те породице, па тиме и самог себе, јер поседује свест, ум, вољу и моћ чињења, делања и мењања. Но и поред тога човек не може да промени механизме и законе природе по којима је створен и који владају у природи, то је увек непромењиво и најмоћније!

Земља је наш дом, сачувајмо га, или нас неће бити…

Притисните предзадњи квадратић десно на командној линији Ју Тубе плејера, да би презентацију гледали преко целог екрана.
Преузми видео прилог путем овог упутства.

Ако живи саобразно законима и механизмима природе, човек ће опстати, јединствена породица ће опстати.

Међутим, ако човек у антропоцентричком маниру мисла да је све и свја, да је највећи, једини, да је мали бог, да може против природе, грдно ће се преварити, уништиће себе, своју породицу, али живот ће и даље постојати и ићи својим током.
Закони и механизми природе су само то, закони, али неприкосновени и моћни, најмоћнији! Они не делују ко човек по принципима силе, националности, лицемерја, хипокризије, да ли си ти у НАТО пакту или си Рокфелер па да се „плаше“ тебе и да се у „дипломатским преговорима“ прилагоде човеку, не. Ти закони су само то, ЗАКОНИ… за све исти, и као такви су непроменљиви, увек делују исто, што би човек реко праведно. Природа не „узвраћа ударац“ човеку, како овај наивно мисли, ако овај крши законе и механизме без којих не може да опстане. Не… закони природе једноставно делују како делују, кључање воде на 100 степени не може да спречи НАТО пакт са свим својим нуклеарним арсеналом, он не може да „уплаши“ те моћне законе природе, па да сад вода престане да кључа на 100 степени. Не може законе природе „поткупити“ и променити ни милион Ротшилда и Рокфелера. Али зато разни капиталистички монструми могу уништити поред себе и човека.

Али нису ни они најодговорније, таквих идиота је ипак мало у односу на многобројни обичан свет, која на овај или онај начин, својом лењошћу и добровољним робством својих атомизираних губитничких живота, допушта да те барабе уништавају и њега и људски род, јер то ће бити епилог ако се човек радикално не побуни у свом интересу, интерерсу свог опстанка на Земљи. Истина је, човек се буни против корпорација које у трци за профитом и моћи, уништавају све живо, прируду, па и људски род и живот на Планети.

Но природа и њени вечито непромењиви закони су моћни. „Борећи“ се против њих, човек то не може трајно уништити, али себе може! Човек неће уништити свет, већ себе и „свој свет“, јер природа има моћне механизме регенерације, природа ће поново озеленити, јер како аутор филма то лепо каже:

„Има сво време овога света“

Али човек не, оно му истиче, истиче… и крајње је време да се озбиљно тргне и спаси себе и своју породицу!

%d bloggers like this: