Драган Симовић: Поезија се мора живети!


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

dragan simovic portret-3

Лирски записи

Сваки посвећени песник-вилењак, пре или доцније, дође до познања, суштог познања, да највише може да учини за себе и ближње своје, онда када се осами, када изиђе из света, и, када постане невидљив, непознат, скривен и тајинствен за свет.
Тим путем су, кроз векове и светове, ходили сви тајинствени песници и велики посвећеници стваралачког и градитељског духа.

Тим путем су, такође, ходили и сви тајинствени и посвећени ратници светлости; они посвећени ратници светлости који су ушли у бајке, у митове и легенде, у предања хиперборејских племена и народа.
Мој пут јесте пут есотерног тајинственог и оностраног паганства; есотерног оностраног хиперборејског, ведског, аријевског, прасрбског и галактичког паганства.

Ретки су они који могу, срцем и душом, да појме и схвате ово што сам овде и сада записао.
Зато о овоме, сем овога пута, нећу никада више да пишем.
Нећу више никада да пишем, стога, што бих у ближњих својих, што бих у саплеменика својих, могао да изазовем љутњу, бес, мржњу и прогон.

То не желим!

Живећу и понашати се одсада тако, као да сам сасма непознат у роду и племену својему; као да никада ништа добро и узвишено нисам учинио за племе и род свој.
Живећу и понашати се као непознати и незнани песник-вилењак; као песник-вилењак о којему се ништа неће знати у спољноме (егзотерном) свету.

Не желим да ме ико икада у школама проучава; да ме ико икада спомене у неким књижевним круговима, на неким књижевним трибинама и вечерима.
Никада ништа нисам ни чинио ни стварао зарад славе света, те се зато и повлачим из света.

Има међу вама – међу вама који читате ове моје лирске записе! – тако дивотних, племенитих и божанских душа које се ретко где у свету могу срести и препознати.
Ви сте ми несебично помагали свих ових минулих година; ви сте ме спасавали онда када ми је веома тешко бивало у овоме свету привида, варки и опсена.

Вама ћу, уистини, остати благодаран заувек!
Ја ћу, већ колико сутра, поћи некамо на село.
А то значи, да неко време (не знам које!), нећу ништа писати и, ништа, наравно, објављивати на овим страницама.

Желим, у осами, у тиховању, и насамо, да разговарам са својом душом.

Пре или доцније, песник-вилењак дође до онога места, на својему тајинственом духовном путу, када појми и схвати, када позна и спозна, да није довољно само писати и стварати поезију, већ да се поезија, већ да се све оно што је, годинама и вековима, писао и стварао, мора и живети, али истински – срцем и душом – живети!

Ако песник-вилењак не живи своју поезију, онда би боље и паметније било, да је никада ни стварао није!

Драган Симовић: Бела Србија – Земља Бога Стрибора


Аутор: Драган Симовић, песник и књижевник

Бела Србија –
Земља Бога Стрибора

Срби су Небески Народ!
Да ли је случајно изречена ова песничка крилатица, и да ли уопште постоји случај?!
Да ли ико може, са становишта било које духовне науке, да разјасни сам случај?!
Зашто су управо Срби, а не неко други, тај Небески Народ!?
Шта се скрива у дубинама сећања и памћења, тамо негде иза умног појимања ове песничке пра-слике?
Иза свега, што се Умом појмити може, стоји Предање, Мит, Пра Сећање, Пра Памћење.
Срби су, уистини, Небески Народ!
Подразумева се, да се овде имају у виду Они Срби који Бићем својим и Суштаством Јесу Срби!
Знамо одавно, да има Срба и Срба!
Неки су само привидно Срби.
Кад кажем привидно, мислим на светлосни запис, на Душу и Дух Пра Србства!
А сад о Предању.
По Тајинственом Предању ВедСрба,
Њихови су Преци Стриборјани –
изравни, непосредни потомци Богова, илити Оних Који Су Се Низвели Одозго.
Онај Који Се Низвео Одозго, зове се Аватар, Ветар!

Колико је, не само звучне, већ и заумне сродности између речи Аватар и Ветар!
Исто је рећи Аватар и Ветар!
Исти је ритам, иста музика, исти смисао, исто суштаство речи!
Што значи, ако следимо смисао Бића Језика, Срби су Народ Ветар!
Да ли су Они, уистини, То?
Наравно да јесу!
Народ Ветар, то песнички значи, да су Срби Дошли На Ветру!
Србска Душа јесте Ветар.
Бели Ветар.
А Ветар јесте Етар!
Заиста, лагана, лепршава, флуидна, етерична Душа.
Душа Од Светлости.
Ону историју илити хисторију, коју сте учили у школи, одмах заборавите!
То су све саме лажи Људи Рептила.
Уосталом, реч хисторија сродна је веома речи хистерија!
Што значи, да сте ви у школи учили хистерију уместо Повеснице!
А сад, уместо хистерије, почните да учите Повесницу!
Пра Србску Повесницу!
Посвесница, од речи ПоВест, има дубље заумно, онострано, божанско значење!
На Крајњем Северу, где је Бели Пупак Света, обитавала је негда Стриборија илити Бела Србија – Земља Бога Стрибора!

Тада су Сви Срби имали живо сећање и још живље памћење на своје Божанско Порекло.
А када су, после многих векова, сишли са Стриборије и спустили се на Земљу Елма, онда су, сликовито речено, почели да губе памћење!
Да губе памћење о својему Божанском Пореклу.
Само се у неким судбоносним тренуцима Срби присете да су Народ Ветар, и тада стану да призивају Своје Богове и Велике Претке!
То се догодило и пред Косовску битку!
Оно што се зове Косовски Завет, то је уистини Пра Србски Завет Богова и Предака!
Тада су Посвећени Срби, Ратници Светлости, обновили давно заборављени Завет са Србским Боговима.
Србски Витезови Змаја знали су, и живели, Завет Пра Србских Богова!
Србски Витезови Змаја знали су, и свим Бићем својим живели, сва она Тајна Знања ВедСрба, о којима је негда беседио, а у песничким сликама, Никола Тесла, Син
Светлости Бога Перуна!

Глобална империја зла: Методе и поступци психолошког рата


Следи још један прведени део књиге: „Глобална Империја зла“, Светска превласт САД, и нова геополитичка прерасподела снага у свету. Аутори су: Лисичкин и Шељепин (Лисичкин, Шелепин). Овога пута биће речи о поступцима психолошког ратовања из поглавља књиге: „Трећи светски информационо-психолошки рат“.

Аутор: Пајо Илић

1.3. МЕТОДЕ И ПОСТУПЦИ ПСИХОЛОШКОГ РАТА
Принцип вируса

Психолошки рат  се суштински разликује од обичног рата, усмереног на физички потчињавање противника. Његова суштина је деловање на друштвену свест на тај начин, да би управаљали људима и принудили их да делују против својих интереса. То је могуће разамтрати као одређени аналог вирусног обољења. Тако, вирус укоренивши се у ћелију, уграђује се у процесе који управљају молекулом  ДНК. Ћелија споља остаје иста, каква је и била, и чак процеси који се у њој одвијају су истога типа, али њом управља вирус. Болест пролази три фазе: укорењивање, лучење токсина и смрт ћелије. У психолошком рату без увођења  аналогног вируса унутар система противника немогу се очекивати  било какви битни резултати. У таквим условима пропаганда, шпијунажа, диверзије могу имати само споредни значај. Улогу вируса у нашем случају игра споља управљана «пета колона» унутар земље. Она треба да се укорени баш у управљање друштвеном свешћу, у идеолошку сферу и, као вирус у ДНК, да се не разликује од окружења. Представника пете клоне као да и нема. У СССР они су чинили исто што и сви. Уграђујући се у процесе, не само да нису критиковали постојећи поредак, него су, напротив, изгледали као «суперпатриоте» или «суперкомунисти», изражавали високу преданост режиму, жигосали империјализам.

Идеолошка сфера СССР као резултат учвршћивања пете колоне у њој је постала језгром, основом информационог рата, који се води унутар земље (конкретна фактологија њиховог деловања ће бити наведена у претходним поглављима). Међу методама које се примењују једна од најефикаснијих је постепено довођење идеолошких кампања и парола до апсурда, што је компромитовало постојећи режим у друштвеној свести. али то се оцењивало просто као сувишна, мада и  похвална ревност, у најгорем случају као глупост. Интересато,  да је претежна већина људи који оцењују као постфактум операције идеолога КПСС, карактеришу их управо као праву будалаштину. Битно је такође, да су функционери могли остати у дубокој сенци и ни изблиза нису увек иступали као као јавни иницијатори ових или оних акција, а врше операције у полутону, користећи противуречја, борбу ових или оних снага. Типичан пример: 70-их година су нарушавали  међусобне споразуме преломних планова. Вођама су давали савете ставе још (и још) једну суперпотребну меру у петолетку. У стварању и распиривању противуречја се и састоји основни механизам деловања идеолошког вируса. То омогућује да се користе многи људи «насумице», када се они, боре са конкурентом, фактички извршавају задатке пете колоне. И овде постоји правило – максималног кориштења подметнутих лица. Идеолози КПСС, који раде на Западу, за разлику од обичне агентурте су неоткривени. Налазе се у аутономном режиму, није им потребна веза. О директивама су могли, у принципу, сазнавати из безазлених публикациај у новинама Запада. Постепено су се одређени представници идеолога ујединили у организовану снагу.

Какве су проблеме морали решавати у психолошком рату? Свако друштво је хетерогено: постоје групни интереси, националне и регионалне елите, а такође и лица, која су на власти, са њиховим везама и интересима. Осим убацивања својих људи у идеолошку сферу у структуре власти, требало је знати приближити будале, каријеристе, увређених влашћу, а такође и створити услове за пропаганду безизлазних идејних струја и подржати њихове носиоце. Нагласимо с тим у вези, да је «револуционарна» идеологија Троцког (после победе у Грађанском рату) собом представљала ђорсокак, на крају крајева неизбежан крај СССР. Због тога га је Запад, иако у тајној форми увек подржавао.

Још једна аналогија. Вирусно обољење има скривени латентни период, али после његовог окончања наступа оштрији стадијум – организам прелази у раздражено неодрживо стање. И управо у том периоду настаје вероватноћа смрти организма. Тачно исто тако при организацији промена постојећег уређења потребно је довести друштво до неодрживости. Као пример служи деловање хитлероваца почетком 30-их година и деловање горбачовљевoг тима крајем 80-их. Сваки преврат треба да се врши у ситуацији нестабилности, само онда има реалне шансе за услех.

Принцип вируса се примењује и у посебним мерама. Тако је, у операцијама групација Горбачова на уништењу СССР искориштена она иста вирусна тријада: исправљање грешака прошлости (укорењивање), удубљивање (лучење токсина), разарање. Све те операције, које се јасно потчињавају принципу вируса, подробно су описане у четвртом поглављу.

Ниже је кратко размотрен арсенал информациог рата – конкретне методе деловања на друштвену свест. Излагање се гради на темељу прелаза од релативно простих метода ка сложенијим и префињенијим.

Директни и индиректни методи деловања на свест

Традиционални директни режим деловања на свест заснован је на убеђењима људи, обраћање њиховом здравом разуму са применом рационалних аргумената, логике. На тим претпоставкама, нарочито се, заснивао марксизам, где је полазна тачка тумачења била— «биће одређује свест». На граници XIX и XX века настали су раднички кружоци, чији су руководиоци тумачили, полазећи од анализе спољног света, шта треба чинити, од чега почети, разјаснили логички след догађаја.

Потребни саставни део провођења таквих послова на тумачењу, обраћања разуму људи, регистровање реалне ситуације. При том је важно разумети расподелу снага, реалне интересе људи, спровести научну анализу. Заједно с тим потребно је узети у обзир стање друштвене свестим тј. дати разговетне, упадљиве, разумљиве пароле; борити се за људе, за њихову свакодневну свест. Каркатеристичан пример су догађају Грађанског рата,  сетимо се «Устанка» Фурманова:

„Како је узети у руке, ту побуњену гомилу?… Наступати треба чврсто, уверено, као моћник и без ситних уступака, колебања. Као прво: чврсто и не углавном се не предаје. А друго, не испуштати ни једног тренутка испод знатижељног погледа…  Као треће, ево шта: знати чиме живи гомила: најнасушније знање о њеним интересима. И о њима говори… Затим као четврто.  Погледавши на лице, свима у очи, улови потребне речи, осетивши по покретима…  Ако тон није опао, ствар је пропала… Као последње, тако рећи аб две одвојене речи: када не помажу никакве мере ни средстава… – сићи са трибуна, са бурета, са сандука, свеједно са чега, сићи исто тако смело као што се и попео ту… Гинувши под кулацима и кундацима, умиравши агитационо. Тако умри, да би и од твоје смрти било користи“.

Принципи узимања у обзир релане ситуације широко су кориштени у Отаџбиннском рату. Карактеристичан пример се наводи у књизи [19], посвећеној пропагандној борби против немечко-фашистичке армије од 1941—1945 г. Хитлер је тада говорио: «Васпитавали смо омладину, на које се згражава свет, омладину грубу, захтевну, сурову». Али заједнио с тим као супротна страна суровости, немачки војник се показао сентименталним. И најделотворнији је постао совјеткси лист са сликом снежног поља, замрзнутих лешева немачких војника, а у позадини тога у крупном плану дете које плаче; испод слике свега три речи «Fater ist tod» (Тата је убијен). Многи немачки војници су стезали у рукама тај летак као пропусницу за заробљеништво.

Упоредо са рационалним начинима деловања на свест постоје и начини, који се могу назвати ирационалним. Могу показати разорно дејство, потиснути рационално начело и принудити људе да служе својим циљевима. Овде је својевремено велике проналаске створио ресор Гебелса.

Један од ефективних метода – метод велике лажи, које је успешно применио и аргументовао Хитлер, који је писао:

„Осетљивост маса је доста ограничена, њихово поимање је безначајно, али зато је заборавност прекомерно велика… Само онога, ко хиљаду пута буде поновио обичан појам, маса ће пожелети да запамти. Ако већ лажеш, лажи тако дрско: у велику лаж ће радије поверовати, него у малу… Људи понекад  лажу у ситницама, међутим они се стиде великих лажи. Према томе, њима не иде у главу, што их тако безочно обмањују… У случају сваког неуспеха треба хитно тражити непријатеља. Ако их нема, треба их измислити. Велика лаж даје да се добије на времену, а затим је се нико не сећа“.

У основи другог метода, који је искориштен у хитлеровској пропаганди, лежи ограниченост опажања људи. Човек не успева да преради масу података, и његова оперативна меморија је ограничена, сувишну информацију он перципира као шум. Због тога заиста важну улогу играју просте формулације, понављање, учвршћивање одређеног скупа ситуација. Доста ефикасним су се показале (мада пусте) кампање које периодично смењују једна другу, које освајају пажњу људе, например могуће је приметити периодично понављање кампање Т. Д. Лисијенка или кампање нашег времена: суверенизација, ваучеризација, приватизација, устава. Безрезултатност старих заборављају, и све почиње поново. Континуитет кампање не оставља времена за размишљање и процене.

Трећи метод, који је Хитлер користио, заснован је на томе, да су у подсвести човека смештене дефиниције, које корелирају поступцима појединих особа «стадни» осећај припадности  одређеним друштвеним групама, које стимулишу моду, синхронизацију поступака, подчињавање лидера. На његовим основама је могуће успешно пропагирати расну и религиозну искључивост, доминацију «начина живота», издвајање «интелектуалаца» над сивом масом нецивилизованих «совјета» и т.с.

Важно је нагласити, да се деловање хитлеровске пропаганде односило на нестационарне услове, догађаје који се брзо мењају. Управо ту су ефикасне и лажи, и кампање које брзо смењују једна другу. Аналогна сутуација је била и у другој половини 80-их, када су деловали горбачовљевски идеолози КПСС и «прорађивали» све претпоставке и једна кампања смењивала другу.

У свим случајевима деловања на свест људи невидљиво је присутан фактор проверивости (или Поперов принцип фалсификовања). Систем велике (и мале) лажи даје ефекат на одређено ограничено време. У подсвести људи и животиња је уметнута сумња, неопходност провере, поткрепљивања информација. Како је наведено у раду [20], чак и птице, одлетевши од аеродрома снимају на филмски траку гласове грабљивица, не добивши потврду сигнала о опасности другим путем, престају обраћати на њих пажњу и поново лете над тим истим местом. Због тога приликом информационог деловања у статичким условима претпоставка несумњиво лажне информације је некорисна. Веома ефикасан метод, често се користи у реклами:

„Увек говорите истину, говорите много истине, говорите неупоредиво више истине, него што од вас очекују, никада не говорите целу истину“.

Према тој методи идентификују се негативне стране појаве (а оне су неизбежне, пошто историју стварају не анђели, него људи) са самим појавама. Негатив свако може, што представити, опипати, а само идентификовање се одбацује у сенку. Тако, например, телевизијске репортаже о догађајима, које је потребно представити у негативном светлу, носе у себи елеменат документарности, али пажња се усредсређуеј на кадрове, истргнутих из велике гомиле особа дебила, стараца, ружних парола, макар садржаних у пропорцији 1:100. Уз добро, професионално компоновање кадрова можемо створиту за многомилионски аудиторијум утисак о догађајима, по суштини супротан стварности. У том случају снага ефекта присуства се показала утолико већом, што је непосредном очевидцу једног од трагичних догађаја у Москви, који је причао о томе, даје гледао својим очима, морамо одмах слушати одговор: «Како можеш тако говорити, па сама сам све видела на телевизији».

За свако деловање у постојећим условима потренбо је присуство истине и њене одређене дозирансоти. На тој основи могу улазити и потребне порције лажних података. Али најефикснији метод се састоји у анализирању појава, издвојених ко истините, али посебних чињеница и идентификовати их са самим појавама. Или у општијој поставци питања – стварању на основу истинитих чињеница лажних информационих структура. Сложеније творевине таквог типа носе назив политички митови.

Ефикасно управљање људима, манипуација њима помоћу информационог деловања постала је могућа само уз постојање повратне спреге. У основи социолоије масовних комуникација лежи шема: ко говори, шта саопштава, на ком каналу, коме и са каквим ефектом. Последњи моменат има посебан значај. Сва шема информационог деловања може радити без учинка, ако не узима у обзир динамику напредовања у свести, а такође и могућност неочекиваности, непредсказивости.

У развијеним земљама врши се непрекидно сондирање јавног мнења. Постоји цео систем испитивања, велика активност комуникације депутата различитих нивоа са бирачима, велика пажња се поклања репрезентативности, тачном расветљавању настројености умова конкретних група становништва. То омогућава да се унесу благовремни корективи у пропаганду, отклонити нарастајуће неусаглашености званичне идеологије и друштвене свести. Изучавање  опосредованог деловања средстава масовног информисања, која су добила назив вишестепеног канала информација, показало је, да паралелни канали масовних информација која делују на «лидера мнења», функционишу међулични неформални канали информација. Напред наведено у западној социологији је постало објекатом усредсређене пажње и изучавања.

Напред речено се више односи на директни (или информациони) метод деловања на свест. Али постоје и индиректни методи, везани са деловање на услове функционисања мозга, на регулационе функције. Та питања су детаљно размотрена у нашој књизи [13]. Тако се, у мозгу врши хемијска регулација на основу неуромедијатора и неуропептида, која може бити нарушена помоћу наркотика и алкохола. Организација дистрибуције наркотика у табору противника може се изучавати као једна од метода информационог рата. На свест људи могу такође битно утицати електромагнетна и акустична поља, нарочито у дијапазону инфра фреквенција. Окрећући их на људе, сконцентрисане на релативно малом простору, може се битно променити њихово понашање, довести до неадекватних, аномалних одлука. Деловање таквих поља може носити и глобални карактер на рачун којих су инициране њихове сунчане активности. За времен максималне сунчане активности (период у просеку износи 11 година) подудара се макисмална раздраженост људи на планети (у просеку). У то исто време се подударају револуције и друштвене катаклизме. То је видљиво из кратке листе одговарајућих година.

1789; 1804; 1816; 1830; 1837; 1848; 1860; 1870; 1883; 1893; 1905; 1917; 1928; 1937; 1947; 1958; 1969; 1980; 1990.

Са узимањем у обзир те листе можемо програмирати и концентрацију деловања психолошких ратова. Тако у, проведеној психолошкој кампањи на разбијању СССР за добијање најбољег ефекта максимум напора се подударао управо за период 1990 године.

Техника мита

Прочитај текст до краја »

Едвард Херман: политика (лажи) Сребреничког масакра


Данас ћу вам представити интервју госпође Биљане Ђоровић са америчким интелектуалцем Едвардом Херманом поводом његове књиге: „Политика Сребреничког масакра“, а за потребе њене емисије на другом програму радио Београда: „Атлантис“. Интервју је снимљен из три дела и када га будете преслушавали пратиће га кратки музички интервали и секвенце.

Но, прво да детаљније представимо актере…

Госпођа Биљана Ђоровић

Mагистар je теорије културе, аутор емисије АТЛАНТИС која испитује цивилизацијске токове трагајући за истином. У ту сврху ауторка је направила низ емисија о разбијању Југославије и ратовима који су потом вођени у којима је разговарала са бројним интелектуалцима којима су безинтересно знање и истина изнад интересних стратегија карактеристичних за орвелијанско доба у коме живимо. Разговори са Ноамом Чомским (Noam Chomsky, Едвардом Херманом (Edward Herman), Мајкл Паренти (Michael Parenti), Вилијамом Енгдалом (William Engdahl), Робертом Папасом (Robert Kane Pappas), Дејвидом Барсамианом (David Barsamian), Давидом Гибсом (David Gibbs), Мајклом Косудовским (Michel Chossudovsky), Љиљаном Богоевом-Седлар, Каменком Булићем и и другим интелектуалцима обдареним атлантиђанским духом представљају светлу страницу новинарства и значајан изузетак у време свеопште медијске манипулативне производње реалности.

На мом блогу ћете бити у прилици да чујете већину ових разговора.

Господин Едвард Херман (Edward S. Herman)

Професор je економије и финансија на Вартоновој школи универзитета у Пелсинванији и на Аненберговој школи за комуникације на универзитету у Пелсинванији. Аутор је бројних студија, Edward S. Hermanа неке од них је написао заједено са Ноамом Чомским. Неке од Херманових књига су: „Зла Вијетнама“ ( Atrocities in Vietnam), „Контрареволуционарно насиље и пропаганда“ ( Counter-Revolutionary Violence – Bloodbaths in Fact & Propaganda (with Noam Chomsky), „Политичка економија људских права“ (The Political Economy of Human Rights), “ Вашингтонска веза“ ( The Washington Connection (with Noam Chomsky), „Фашизам у трећем свету политика геноцида“ (Third World Fascism (with Noam Chomsky), “ Успон и пад Бугарске везе“ (The Rise and Fall of the Bulgarian Connection (with Frank Brodhead), „Глобални медији“ (The Global Media (with Robert McChesney), „Производња сагласности“ (Manufacturing Consent, (written with Noam Chomsky) и друге књиге. Књигу „Политика Сребреничког масакра“ ( The Politics of the Srebrenica Massacre) Херман је написао заједно са још 6 аутора. За оне који знају енглески могу на You Tube погледати Херманов интервју: „Interview with Edward S. Herman (1 of 2)“

Сребреница је постала симбол зла, Српског зла

Преузми аудио клип – download (24.5 мб.)


Све функционише по пропагандном моделу из студије професора Хермана коју је урадио заједно са Чомским: „Производња сагласности – политичка економија масовних медија“, а суштина целе ствари је та, да се медији користе као пропагандно оружје у сврси пројекције „добра“ и „зла“ по моделу најбогатијих корпоративних моћника, што је у апсолутној супротности са концептима слободног друштва и слободне штампе. Наравно, ни медијске куће нису лишене одговорности за злоупотребу од корпоративних моћника, али када као моћник поставиш у медијима своје људе на право место, онда је уиграна шема о „производњи догађаја“ чиста рутина, по којој се касније изводе велике и обимне војне операције да би се казнили „зли“ момци или још теже „зли народи“(Срби). У свету влада предрасуда да је запад репрезентент слободног друштва, а у стварности функционише изборни модел по коме се власт добија у прескупим маркентиншким кампањама, тако да на сцени наступају пребогати банкари који финансирају само оног кандидата кога могу да контролишу, и који ће да им обезбеди сигурност да ће бити још богатији и моћнији, тако да је сваки будући председник Америке само контролисана „маркентиншка лутка“ у рукама корпоративних моћника, и када се све ово повеже што сам говорио… ствара се затворени контролисани круг владавине плутократије, то јест олигархије, то јест то је „лавиринт без излазе“ за обичне смртнике. Говорећи о грађанском рату у Босни, Херман је указао на то да је Алија Изетбеговић, пре него што су Срби започели операцију заузимања Сребренице (јер се више није могло трпети убијање и масакри над Српским цивилима од стране војника кољача Насера Орића из Сребреничке „заштићене зоне“), унапред најавио „да ће се ускоро догодини масакр у Сребреници“, што само по себи говори о већ унапред креираном инциденту, за кога ће бити оптужени да су криви Срби, „злочинци“.

И, ако неко покуша да анализом догађаја и факата, испита или негира масакр у Сребреници, да је све то само медијска лаж, све је узалудно, јер му тад медији само прилепе етикету „порицатеља геноцида, холокауста“, јер не сме се довести у питање „партијска линија“ како каже Херман, и њен модел производње сагласности и „истине“, где су Срби „зли“, а Муслимани „жртве“… „немоћна и јадна невинашца“.

Оно што је најбитније издвојити из овог првог дела је монструозна идеја по којој је 15.01.2009-те донета резолуција Европског Парламента где се позива веће и комисија да прихвати да се 11.Јул обележава као дан комеморације Сребреничког геноцида у читавој Европској Унији, да се то препоручи да све то исто ураде све земље западног Балкана, да то буде континуирано из године у годину, а све наводно у циљу „помирења међу народима ??!!“… Међутим, права поента и циљ су Срби, да се непрекидно подсећају (као и светско јавно мњење) да су зли, геноцидни и да се потпирује Муслиманска освета, мржња.

Следеће што је навео Херман мало људи зна, али је кључна ствар да се схвати медијска лаж и „производња истине“ путем медија.

Неколико дана након „геноцида“, Црвени Крст је објавио да је 8000 Муслимана, који су напустили подручје, заробљено од стране Срба, али није било изјава нити тврдњи од стране Црвеног Крста да су они измасакрирани!!

Али скоро истог момента у светским медијима ова тврдња Црвеног крста била је „преведена“ као егзекуција, као масакр, геноцид!!
После тога, у следећих две до пет година, откривено је око 2000 тела у области Сребренице и то нису били све Муслимански лешеви !
Занимљиво је да нико није потезао питање сателитских снимака, јер је Мадлен Олбрајт најављивала да се све снима и надгледа путем сателитаи, да ће тзв „геноцид“ Срба бити приказан! Али не, што је зачуђујуће, нико од новинара то не тражи на увид, да се тако и путем снимка види све то, и да се докаже „да су Срби геноцидни“.

Наравно… све је измишљено, и због тога су Американци ставили забрану да се ти снимци приказују у следећих 30 година, иначе, зашто би (?)… када се зна да се Срби олако и по правилу без икаквих претходних провера оптужују за сва зла на Балкану и свету.

Професор Херман говори о томе да се и историја Срба фалсификује у књигама западних и хрватских историчара, као и у шиптарским конструкцијама где се Српски манастири представљају као „Илирско-Византијско наслеђе“….

Ово фалсификовање историје, као и непрекидно пропагандно подсећање Срба и целог света да су „Срби злочинци“… треба да обезбеди простор и терен за неке будуће интервенције према Србима, по потреби.

НАТО- империјални пит-бул
Преузми аудио клип – download (25 мб.)

У другој емисији професор Херман је говорио поводом свог аналитичког текста: “ НАТО – империјални пит-бул“. НАТО пакт је створен као организација која има за циљ заштиту запада од Совјетске инвазије, барем је тако представљен, међутим професор Херман истиче да претња од стране Совјетског Савеза никада заправо није ни постојала, јер је Совјетски Савез са Стаљином преферирао конзервативном начину вођења политике, а и био је страховито девастиран у другом светском рату. Иза те медијске галаме, прикривени су прави разлози формирања НАТО пакта када се говори о Европи, а то је контрола левице у Западној Европи која је у ствари била претња владајућем тамошњем капиталистичком систему, јер је левица била јака и утицајна, имала је снаге да чак и мирним путем, на изборима, успостави социјалистички, праведнији поредак.

Дакле… права функцина НАТО пакта под командом Америке била је да организује Западну Европу у борби против утицајне левице и левичарских идеја. Америка је главну претњу видела у томе, јер је код људи у Европи била снажно присутна социјалистичка идеја уређења државе. Тако је Америка почела рад са тајним службама преко којих је упумпавала велике своте новца десничарским партијама и парамилитарним организацијама које су биле у основи против левичарских идеја и партија. Обезбеђивали су им финансије, логистику и оружје за разне субверзивне делатности, тако да је било и терористичких акција и напада. Професор Херман је говорио о неким терористичким операцијама које је организовала ЦИА у сарадњи са тајним службама неких земаља Западне Европе. Паралелно са овим, Совјетски Савез је слабљен форсирајућом трком у наоружању коју он није могао да прати… до свог коначног слома, због тога је своја финансијска средства претежно трошио на војну индустрију, па сходно томе, његово становиштво зато није могло да осети пуну благодет социјализма.

Када се Совјетски Савез распао, НАТО пакт је застрашујуће врло брзо променио своју улогу, то је професор Херман објашњавао нелегалном агресијом НАТО пакта на Југославију, НАТО је тиме прекршио и свој одбрамбени статут, као и повељу Уједињених Нација за коју се НАТО обавезао да ће је поштовати. Пошто се заједно са Совјетским Савезом распао и „Варшавски пакт“, НАТО је изгубио сваки смисао постојања, међутим НАТО је редефинисао своју улогу баш за време бомбардовања Југославије, априла 1999-е, када је себи доделио улогу „заштитника светског мира“ и дао себи „право да напусти територију“. Наравно, НАТО није никакав „заштитник мира“ већ највећа претња за сигурност и мир свуда у свету, а све у служби империјалне политике Америке…!

Зато и професор Херман говори да је НАТО „империјални пит-бул“.

Надаље је проесор Херман говорио о дуплим стандардима НАТО-а и Америке, о њиховој великој хипокризији, о непоштовању уговора од стране Америке о нуклеарном разоружању, где себи дају за право да не поштују тај уговор, развијајући нуклеарно наоружање још више, али зато право на развој нуклеарног наоружања одузимаји другима, као нпр. Ирану, али не и Израелу! Говорио је делом и о Обами, као продуженој руци америчке империјалистичке елите, додуше „увијеног“ у пропагандно-маркетиншки ореол „доносиоца мира и просперитета“ .

НАТО – Русија, Обамина администрација, ми…
Преузми аудио клип – download (16 мб.)

У овом делу професор Херман говори о односима НАТО-а и Русије, другим речима о лицемерју НАТО-а и Америке. Када је Горбачов омогућио да Источна Немачка иступи из Варшавског пакта и да се уједини са Западном Немачком, учинио је то уз стриктни услов да се НАТО не шири на исток, међутим, Америка са НАТО пактом је прекршила тај уговорни акт и омогоћила балтичким и источним земљама да се учлањују у НАТО. Када су Руси ушли у Грузију, будући да  су претходно Грузијци уз безброј провокација покушали да заузму Јужну Осетију, то је у Америци представљено као акт монументалне агресије. Које лицемерје и цинизам, Русија је оправдано ушла у Грузију, али тек када су се Америка и НАТО почели да  мешају у то. Херман пореди ову акцију Русије са акцијама Америке, и по томе се види да је ова акција Руса маргинална у поређењу са акцијама и агресијом Америке на Вијетнам, где је било 3.000.000 жртава, затим Ирак – 1.000.000 жртава. Осим тога, помиње Херман…. Америци, да би се ширила са НАТО пактом, потребна је та стална измишљена претња од Русије, односно некада бившег Совјетског Савеза. По том клишеу Америка је направила око 750 војих база ван своје земље, док Совјетски Савез није имао ни једну…!

Професор Херман истиче запањујућу чињеницу да су Уједињене Нације прихватиле да НАТО буде „заштитник мира“ што далеко превазилази Орвелова виђења и уводи нас у Кафкину еру. Америка упорно покушава да уведе Грузију у НАТО, и говори да то није никаква претња Русији, што је болесна шала, каже професор Херман.

Говорећи о демонизацији Срба у Америци истиче да је била дотад незабележена, ужасна и лажна, а као кључни пример тих лажи износи ону фотографију тзв мршавог заробљеника, где је све вешто фотографски исконструисано као да је он у концентрационом логору попут Бухенвалда, Аушвица, хтело се да се Срби изједначе са нацистима, а и желело се да се придобију Јевреји за Муслиманску ствар. Међутим, како се касније утврдило,   радило се о манипулацији и фалсификату коју је извео Џејмс Хак, главни човек агенције за пропаганду Рудер&Фин!! Утврдило се да мршави човек није никакав затвореник, већ избеглица!!

Избеглица који је ФОТОГРАФИСАН ИСПРЕД, А НЕ УНУТАР БОДЉИКАВЕ ЖИЦЕ КОЈА НИТИ ОПАСУЈЕ НИКАКАВ КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР!!

Када је говорио о односу Обамине администрације према Србима говорио је о привиду да је дошло до заокрета према Србима, већ да је то само „симулација добрих гестова“ према послушничкој Српској администрацији, док истовремено и даље свим силама теже да се легализује отцепљење Косова и Метохије, што је наравно противно међународном праву.

На крају, шта рећи… ово је веома значајан интервју једног америчког интелектуалца, храброг и истинољубивог Едварда Хермана, јер и сам трпи у Америци због тога, изложен је дискредитацији и етикетирању: „порицатеља геноцида“.

Његова књига: „Политика Сребреничког масакра“ ускоро би требало да се преведе на Српски језик и да буде доступна нашем аудиторијуму.

%d bloggers like this: