Само заједнице људи ће преживети ово корона-лудило, лудило које ће потрајати…


У ова луда времена када нас разбијају са разним вирусима и ко зна каквим отровима с којим нас запрашују, једино могу успети да преживе, по моме, заједнице од 4 и више људи (мушкарци-жене), и то да живе на селу или на неком згодном месту ван села, на неком оближњем имању са добром и плодном земљом.

Што се тиче тога, моје мишљење је је да је боље купити скупље, али готово имање, на коме се одмах може почети живети, него неко јефтино у које треба да се улажу паре у сређивању, јер та јефтина и напуштена имања могу бити и трула, па то изискује мало јача улагања, а за такву скупљу варијанту имате доње понуде за куповину:

Сеоско домаћинство Угриновци, Доњи Милановац:
https://tinyurl.com/y99qtwb4

У близини Белановице, сеоско домаћинство са 9 хектара:
https://tinyurl.com/yap7s7ml

Комплетно имање, Брајковац 4 хектара:
https://tinyurl.com/y7qjh3sk

Итд… итд…

Ракетна пећ боља од свих?

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Марјан Арсенов живи у штали годинама

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

Једино знам, да ма како човек био способан за живот у селу, да зна све живо шта и када се ради, не може успети сам да преживи у овим лудим временима где су помахнитали идиоти сатанисти решили да униште ово човечанство, јер човек је пре свега друштвено биће

Дакле људи…. удружујте се, пређите да живите у природи, јер градови су постали лударе и луднице, у њима више нема људи, све само омамљени зомби до зомбија који без престанка буље у телевизоре, интернет и ју тјубе. Интернет је користан наравно, јер се једино на интернету могу наћи праве и истините информације, а не на мејнстрим телевизорима. Међутим, то је све виртуелан живот и многи људи су постали зависни од интернета и јутубеа, а то их само отупљује, људи тако ментално закржљавају, а имају само малу јефтину и погубну компензацију (пијанлук), јер их одваја од реалног живота, и маскира само унутрашње конфликте и трауме у дубини њихове психе, али бити завистан од интернета и јутубеа, значи бити изгубљени зомби, то је само пут у дебилизам, где човек губи из вида шта значи реалан, прави и истинит живот, где је човек стваралац, а не конзумент и потрошач (јубе, генерално интернет)…

Дакако, информације о догађањима у Србији и свету се морају имати, али интернет се може користити и на селу, или било ком кутку у природи повољном за живот, али наравно циљано и умерено, колико треба…

Ја сам тренутно сам, и нудим људима удруживање, да нађемо неки кутак у природи, неком селу итд…, и да пређемо тамо да живимо, јер док не прође ово корона-короне-лудило, у градовима ће живот бити потпуно неподношљив, он то сада већ увелико јесте! Наравно, најпожељније је да та дружина окупља пола-пола, пола жена – пола мушкараца, па дођу дечица…, да заједница буде здрава и хармонична, а интернет се може користити и у природи, на циљан и користан начин…

Заинтересовани ми се могу јављати на мој мејл и фејсбук профил:
Мејл: orgonster@gmail.com

Фејсбук:
https://www.facebook.com/profile.php?id=100019367319074

Вибер:
062/354 943

Ах, моје село Ново Корито је тако пусто, остало је у њему мање од 50 стараца, изумреће ускоро ако га људи не насељавају, као и многа друга слична села по овој лепо Србијици…

Људи! Почните да насељавате села, ако вам је до живота и слободе…!!

Ново Корито – Село на Кадибогазу

 

Еко комуне: Гај Оскоруша


Ово је изванредан и инспиративан филм за све поборнике живота у природи где људи живе у споју и синхроницитету са природом, а самим тим и Космосом, хранећи се здрвом органском и непрсканом храном, а по принципу еко комуна и еко села, где се примењују алтернативне технологије за добијање енергије, само у оној мери колико је то потребно, и које не загађују природу.

Gaj oskorusa

Еко комуне: Гај Оскоруша

Линк ка видео прилогу на YouTube
Видео прилог можете скинути преко овог сајта.

На самом почетку говори Синиша Огњеновић оснивач еко комуне „Гај Оскоруша“ која се првобитно приликом првог оснивања и настанка 1994. године, звала „Бостава„, па је касније промењен назив у „Планиница„, да би коначно комуна добила име „Гај Оскоруша„, а име је настало на чаробан начин, што ћете чути од Синише. Иначе, кућа коју је за себе направио Синиша са својим другарима заиста је предивна, рађена је по принципу соларних земуница, а коришћен је само природан материјал.

Синиша описује како је све то текло од самог почетка оснивања, који су проблеми били, али и не само то, већ он говори и о ентузијазму као покретачу свега, о слози, о заједништву, о полету и упорност да се крене у авантуру нечег новог и неизвесног, а ево шта каже о свему томе, аутор који је поставио документарац на свом Ју Тјуб профилу:

„Живећи од данас за сутра, брзо и у грчу, заборавили смо да можемо да бирамо свој начин живота. Живот у градовима, сигурно, није једини. У ствари, постоје многе стазе којима је могуће ићи, а за које не знамо.

Филм „ПОД ОСКОРУШОМ — Еко комуне у Србији“ представља две алтернативне друштвене заједнице у Србији. У њима живе појединци који користе све тековине постмодерног доба и истовремено познају природу око себе и живе са њом у сагласности. Наши јунаци показаће нам своју оскорушу под којом су, као у словенској митологији, пронашли мир, сигурност и једноставнији начин који води испуњеном и срећном животу.

Филм после којег ћете се замислити…“

Да, сви који су одушевљени идејом еко комуна и животом у природи, па уз све почетне ризике и неизвесности пређу са речи на дела, заиста су мали јунаци, јер лако је причати и дискутовати о еко комунама и животу у природи, одушевљавати се тиме, али када треба да се крене у акцију, многи заљубљеници животом у природи стално „чекају да се им се нешто уклопи“ па да тек онда крену и у акцију, али обично се све заврши на речима, и поред тога што се имају неопходна новчана средства за куповину имања и сам почетак живота у природи, јер стално нешто „треба да им се уклопи“. Мислим, наравно… није баш лако онима који су попут робота живели у граду, где све функционише аутоматизовано по принципу притиска на дугнме (ти ништа не радиш, већ машине, апарати), да пређу да живе у природи где тих дугмића има врло мало, а све остало је улагање рада, труда, упорности, воље и посвећености, јер живот у природи уме по некад да буде и суров.

Међутим… ништа није сурово ако се воли и жели, тада сви проблеми постану само креативни изазов…

У граду је све предвидљиво, јер је све механизовано и роботизовано, зато по градовима влада и успаванка, али у природи не, све је неизвесно, мож да бидне, али и не мора, за живот у природи поптребна је свесност, пажња, труд, воља, али наравно увек има времена за разоноду и искрено дружење, искрене разговоре, развој искрених међуљудских односа, изграђивање осећаја заједнуштва где смо сви симултано једно, а и засебне оригиналне целине. То је тако, само кад тако функционише…

У прилогу имате и једну дружину која је у селу Врмџа, које се налази испод Ртња близу Соко бање, започела нешто слично као и Синиша, откупивши једно имање у том селу где гаје храну по принципу пермакултуре (имају „спиралну башту“), дакле без хемикалија, све је на природан начин.

Тихомир Глигоријевић – Дика (по доласку У Врмџу оженио се, и добио малу ћеркицу – Јању) и Миилош Нинковић (живео је у Лондону, имао успешну спортску каријеру…) пре 4-5 година напустили су Београд и кренули у авантуру живота у природи по својој оригиналној идеји. Касније су се из Америке доселили Милошева сестра Маја са супругом американцем Полом (Paul Shapera, који је касније прекрштен У Пају 🙂 ), са малим сином Адамом.

Погледајте, уживајте… и крените у акцију, доста је било приче, јер ове барабе на власти створиће нам иовако загађен, мучан и роботизован живот у градовима, још загађенијим, тежим и мучнијим, потроваће нас храном пуном пестицида, хемиклалија. Не само нас, већ и нашу децу, нашу будућност, већ су је скоро потрошили, јер народ не реагује ич…

%d bloggers like this: